Nase Novine, November 09, 1977

              .' .i- -.i JJ,.uJIOUin UVuJll..UUU J.K ..I-Jl- AJ. tTm,t 111 il liilnll r 11 nllfl i 1 ilrl ith - rfl 1 I il -- J П1 I T J 14 -Ji- .Aa-MjfeA'lX - l'"4fa'iU U4tl
- ч ч- - т ftri ч 1 ( л кг "f f IT 14 (f .[IMnHY , , — - — --— rtrrwrij.jswpflyvjSMSj;
4
'.
i]
No. 38 (285) TORONTO, WEDNESDAY, OCTOBER 5, 1977 30 CENTS PER COPY
1М11111111!111111111111111)1111111Ш11111111111111Ш
4 I
® ® IJ1
Bonn (Oti stalnog dopisni-k- a
"Vjesnika") — Atentatori
na jugoslavenskog vicekon-zul- a
u Disseldorfu Vladimira
Topica, teroristi Marko Kr-p- an
(25) iz okolice Slavon-sko- g
Broda i Pavle Perovi6
(24) iz okolice Zadra, izvede-n- i
su 21. septembra pred
porotni sud u Diseldorfu.
Oni su 28. juna proSle
godine u ranim jutamjim
satima napali Vladimira To-pica
pred zgradom konzula-t- a
u Lindemannstrasse 13.
Zlo6inci su u zasjedi saceka-l- i
vicekonzula koji je dolazio
u konzulat, napali ga mu6ki
s leda i iz revolvera uperenog
u potiljak ispalili pet metaka.
Napad je ostao bez posljedi-c- a,
zahvaljujuci prisebnosti i
odvaznosti vicekonzula To-pica,
koji je uspio izmadi zlo-6inaCk- om
napadu. Teroristi
su se automobilom marke
"fiat" kelnske registracije
dali u bijeg, ali je policija
nakon dramatiCne hajke uli-ca- ma
Disseldorfa uspjela
uhapsiti atentatore.
Prilikom identifikacije po-kaza- lo
se da su obojica u
bliskoj vezi s antijugoslaven-ski- m
ustaSkim teroristifikim
podzemljem koje djeluje u
nekim zapadnonjemafikim
gradovima, da je Perovi6
povezan s jednim od pozna-ti- h
Sefova tin teroristifikih
grupa Stipom Bilandzi6em,
Sefom emigrantske organi
zacije koja nosi naziv "Hr-vats-ki
narodni otpor". Tu je
organizaciju nedugo prije
napada na Topi6a bonsko
ministarstvo unutraSnjih po-slo- va
zabranilo. Utvrdeno je,
takoder, da su kola kojima
su atentatori pokuSali pobje-- t
takoder pripadala Bilan-d2i6- u,
s kojim je Perovid i
rodbinski vezan. Potkraj de-cemb- ra
proSle godine dogo-di- o
se dramatiCan obrat u
istrazi. Pavle Perovi6 uspio
je pobjedi iz sobe istraznog
suca u Kelnu, azatim se pre- -
mo 25 godina, ali je vlje- -
baciti u Kanadu. AN kanad-sk- a
policija uspjela mu je u6i
u trag, i uhapsiti ga, a na
zahtjev zapadnonjemafckih
organa izruden je SR Njema-6ko- j.
Pred sudskim vijecem od
sedam 6lanova, kojem pred-sjed- a
Kurt Mondschau, op-tuzni- cu
zastupa drzavni tuzi-la- c
Franz Bergstein. Do su-den- ja
je doSlo nakon odbija-nj- a
zapadnonjemaCkih sud-ski- h
organa da teroriste izru- -
(Nastavak na st. 16)
Ubijen Dr.
Vladimir
Sovilj
Proslog petka uveder u
Vancouveru je ubijen Dr. Vla-dimir
Sovilj, specijallsta za
djecje bolesti.
U trenutku kad je ulazio u
svoj automobii, Soviiju je
prisao covjek oko 25 godina i
ispalio sedam hitaca. Zlodi-nc- a
je vidjelo dvadesetak
osoba ali je ipak uspio po-bje- ci.
Opsirniji izvjestaj slijedi.
Stanje u kanadskoj privre-d- i
je toliko ozbiljno da skoro
svakodnevno i sluSamo i 6i-ta- mo
izveStaje 6ija je glavna
tema mogudnost dolaska
nove ekonomske krize, sl!6-n- e
onoj koja je bila poCela
1929 i trajala sve do pocetka
drugog svetskog rata, ili
ve6e i opasnije.
Kao i tada tako i danas,
glavni pokazatelji sve ve6e
privredne nestabilnosti su
povedanje nezaposlenosti,
(Nastavak na st. 16)
м и
PiSMO IZ CLEVELANDA
688383——3™ Dennis I. Kucimch
kandidat za na6e!ri!ka Cieveianda
Dennis I. Kucinich je 6nik (councilman); bio je
jedan od Cetiri kandidata za biran u Ward 7, u kome ve6i- -
na6elnika Clevelanda. nom zlvi siromaSni svijet
. Ргерогибат naSim ljudi- - slavenskog porijekla ada
ma da glasaju za njega, all taj polozaj auzlma njegov
ne zato Sto mi je rod (sin je 't Qxy. Dennis je stekao
mogasinovca)neon--atogt- o veku popularnost naroda
drzim dp Djo dar na6e. tog dljela grada. Sada je
nlk, bolji od ostale trojice. Municipal Court clerk. On
Dennis Kucinich ima sa- - kandidira nezavisno od poll- -
ve6
6ak
Jugoslavensko-kanadsk- a
suradnja
Beograd (Tanjug) — U Ju-goslav- iji
je boravila parlame-ntarn- a
delegacija Kanade,
koju je predvodio poslanik
Robert Stanbury. Bila je to
prilika za razgovore o jugo-slavensko-kanads- koj
surad-n- ji
i nekim drugim pitanjima
od interesa za dvije zemlje.
Predstavnici parlamenta
dviju zemalja konstatirali su
u razgovorima da se surad-nja
izmedu Jugoslavije i Ka-nade
razvija na prijateljskim
osnovama, ali da postoje joS
velike mogu6nosti za njeno
dalje unapredenje, prije sve-g- a
u ekonomskoj oblasti.
Takoder je гебепо da susreti
parlamentaraca predstavljaju
гпабајап element u jacanju
biliteralne i medunarodne
suradnje uopce.
Tokom razgovora parla-mentarn- ih
delegacija, koje
su predvodili potpredsjednik
SkupStine Jugoslavije Peko
Dapcevic i kanadski poslanik
Robert Stanbury, dotaknuta
su i neka pitanja koja se
odnose na problem teroriz-m- a.
Sa jugoslavenske strane
je podvuceno da zemlje koje
pruzaju gostoprimstvo tero-risti- ma
raznih boja i same
mogu postati objekat terori-stifiki- h
nedjela, Sto je u zad-nj- e
vrijeme potvrdila praksa
u nekoliko diiava.
Kanadski parlamentarci su
se veoma pohvalno izrazili o
jugoslavenskoj politici veo-ma
otvorenih granica, odno-sn- o
slobodnog prometa Iju-d- i.
opadanje prlvrednog rasta i
proizvodnosti, ufiestalost
bankrotstva, pad vrednosti
novcu, sve ve6a skupoda, i
izmedu ostalog i teznja da se
smanje izdaci, kako kod
pojedinaca potro§afca tako i
kod provlncijskih I federalne
vlade i opStinskih uprava.
Svet je zaplaSen I ne troSi
ve6 Stedl, a driavne i druge
ustanove ne samo da sma-njuj- u
neposrednevec" i druge
izdatke, razne subvencije i
EnnlsKudnlch
IDrzava I preds ednlku Carterui pryi potprods ednik ;
l1 Шivglaridpe SlsFeRliJe;hlEl(dav::aNrda'Kpaflrjdeemljii jperimbliloo joe!w15. 0okisteoUber-a- ,f I=
IshllcalzraiKihkraJGvaSiedlhjenllVDriawi Kanade -- 1
. . ,. . £ _ i --l
Mitko Calovski u Otta- - ;=
UN Aleksandar Moj
=— . б'л y tDsfsmf. aJs'i'a,v:'УnЦiK,ma'Mir'azfniiint"o?r':a'a' n
Ж Љлгф w "kr';;,"?''V
=vt --Washingto- nui ambasador
ISfSlediiik епШпе skuptlne
ШштшШ
pomodi provincijama I opSti- -
nama. Вгој novlh investicija
se smanjuje a namerava se
pove6anje raznih taksi.
Ovo bi trebalo kao da po-mog- ne
postepenom izlaze-nj-u
iz privrednih teSko6a, ali
to se ne postize ve6 dozivlja-vam- o
smanjenje privrednih
delatnosti, sa јоб vecom
besposlicom, daljim opada-nje- m
proizvodnje, padom
dolara, smanjivanjem izvoza,
mada po ekonomskoj teoriji
devalvacija novca povedava
spoljnu trgovinu, inflacijom,
i kako sada izgleda svemu
tome nema kraja. Pod ovak-vi- m
izgledima cudo §t0
u dnevnoj Stampi javljaju
pravi paniCni napisi i izjave
ekonomista i pollticara da
nas 6ekaju cmi dani ako ne
shvatimo pretece znakove i
odmah ne preduzmemo mere
da se kriza predupredi.
Toronto Daily Star je po-Cetk- om
ovog meseca bio
doneo nekoliko Clanaka u
kojima je istupio alarmistiC-k- i,
prikazujuci privredne te§- -
"ч'' ''ft' ft{ 'iV' ч"'''
H
zac a; к luoova i arusia- - П4S .s'Л',Z' ".%&
v ?",%.Љ Vi--r t'fV't ''$'Л?~
koce zemlje i traiedi hitan
rad Federalne vlade.
Kao povod za ovo posluzio
mu je izveStaj Kanadskog
biroa za statistiku objavlje-no- g
pocetkom septembra
"da nacionalni dohodak u
isteklom tromesefcju ne sa-mo
da nije porastao, ne
samo da nije stagnirao, nego
je i opao I da zbog toga sma-tr- a
da je ekonomska kriza
moguda".
Njegov novinar je intervju-isa- o
po tome sada bivseg
(tadaSnjeg) ministra ifinan-- f
Ua MacdonaiH- - --; je pfe
.IVoanog vremena dao ostav-k-u, §ta misli o kanadskoj
privrednoj situaciji? Srz nje-gov- ih
odgovora je da mada
postoje mnogi hrdavi znako-v-i,
da mada pisanje na zidu
postaje sve 6itljivije, ipak
nije sve izgubljenol? Na pri-mer
da sada gradani Imaju
ve6e plate, ali da ne troSe
ve6 Stede; da infiacija nije
straSna i da je ve6a skupo6a
(Nastavak na st. 16)