Nase Novine, February 16, 1977

              No. 47 (294) TORONTO, WEDNESDAY, DECEMBER 7, 1977
liliiilllliilililliiliiiliiiiliiliiiliiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiniiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
Proslave 29. Novembra
Dan Republike 29. Novembra proslavljen je i u
mnogim iseljenickim kolonijama u svijetu, na
svim kontinentima. Jedna od zapazenih proslava u
Kanadi odrzana je u vidu prijema u Toronto, koji je
organizirao generalni konzulat SFRJ, u ponedje-Ija- k
28. novembra. Prijem je odrzan na bivsem
jugoslavenskom brodu "Jadran", koji je, zadrzavsi
svoje ime, sada preureden u restoran i ukotvljen u
torontskoj luci. Isti, kao novina, sluzi na cast
ovom skoro tromilijunskom kanadskom gradu.
Medu nekih 1200 gostiju bilo je vise ugiednih
licnosti kanadskog politickog, privrednog, kultur-no- g
i naucnog zivota, veci broj predstavnika
radija, teievizije i stampe, te konzularni kor u
Torontu.
Masovni odziv predstavnika preko stotinu
iseljenickih organizacija (klubova, crkava, skola,
sekcija i dr.) iz ovog dijela Kanade, kao i veci broj
poslovnih ljudi, doktora, arhitekata, profesora
univerziteta iz redova nasih iseljenika ucinio je da
vise od 800 Kanadana naseg porijekla prisustvuje
prijemu i da svecano i sa odusevljenjem obiljezi
nacionalni praznik SFRJ — rodendan nase
Republike.
VRACANJECENA
Po podacima kanadskog
biroa za statistiku za okto-ba- r,
zivotni troskovi su sko-6i- li
za 1% i to zahvaljujuci
poskupljenju prehrambenih
artikala i povecanju kucne
poreze. Zbog toga inflacija
sada iznosi 8.8%, i uprkos
svemu sto nam je federalna
vlada do sada govorila i
obecavala ("Mi cemo inflaci-j- u
savladati... i svesti je na
6% u 1977"), inflacija je u
stalnom porastu, nastavice
da raste, i prema predvida-njim- a
preci 6e ovu granicu i
jdostici dvocifreni iznos.
A za§to?
Ima mnogo razloga i uzro-k- a
u koje ubrajam i: vestacki
stvorenu psihologiju oskudi-c- e
hrane i drugog; sve vece
izbacivanje papirnog novca,
uklju6uju6i i kredit; spekula-cij- e
na takozvanom trzistu;
internu federalnu adminis- -
УЈЈНШНјјЖ
11-ЖМЈ1А!М1ЈЈМЈВ-
'Шл №- - .. " 'јЈјЛгт МИЕд ... ,.}#.
ielkVfll
к&шЕрш ХјиШШЗДиИДг ДиЈРИИРШИ IHiHl НЈлН тН Д 4. м- - мммм и лш4л£ ЉНФ£ --и
вв-Мчт- г vrT kBhV??hm ЕЖнИнкрЗ eBhhBHi вдНкнИЈђчмааЧ fv f Чвк. jf K. . . . . . вГ к S fl Bi ja
traciju, i naravno, neobave-sten- u,
lakovernu i u vecini
apaticnu publiku.
Neki ekonomisti i kritiCari
kazu da ta publika pokazuje
veliku uzdriljivost u trose-nj- u,
da je veoma oprezna, a
da to pak ukazuje na nepos-tojanj- e
"jake potraznje", koja
je potrebna da potstakne
proizvodnju. To sve dodaje
postojecoj nesigurnosti na
trzistu, smanjuje zaposle-nos- t,
ali ne utice ni malo na
smanjivanje inflacije. Na-proti- v!
Smanjena potraznja bi tre-bal- o
da utice na cene da
padaju, ali kako vidimo, toga
nema, i postojeca dogma
"slobodna ponuda i potraz-nja"
na trziStu kao i da ne
postoji, ako je i ikada posto-jala- ?
O, da! Ona postoji
(Nastavak na st. 16)
П П1ТП П Гж ПТЈТГШКМШПиШПЈПтЛМ.ШткиЧАШ
ПЕНВЦРм
шжвштт
u
'WJu ШШШШ ..Јшт
}.' k'hftji
шшш
zive
rasna
30 PER Л jit V lev111!1 1
Шјшиитшииммлтмтшттчм
.,', '"W Г ''to,fh№ I"'4' P7 'Л№.Ш}$''
ii -- t.s ... i n i
p
ЛтК&ЈЈШ tyr
pos
Jos u toku godisnje konvencije Ontarijske federacije rada (OFL) u Torontu 29.
novembra, oko 1300 delegate se uputilo na Queen's Park (pred provincijalni parla- - j
ment), sa plakatima i povicima: "Hocemo posao". Ш
U Ontariju ina6e ima danas 300,000 nezaposlenih, a samo mjesec dana ranije j
bilo ih je 250,000, i јоб se обекије da ce se situacija pogorsati. Predsjednik Federa- -
cije Clifford Pilkey je porucio federalnoj vladi, kao i provincijalnoj, da prestanu j
= koristiti pitanje nacionalnig jedinstva i djelatnosti RCMP za odvra6anje paznje od
ekonomske krize sto je zahvatila zemlju.
Delegatima konvencije govorio je i voda NDP Ed Broadbent i rekao da 6e plat- -
forma njegove stranke na iducim federalnim izborima biti napad na liberate i kon- - 1
zervativce, koji naopako vode zemlju vec nekoliko dekada. Promasili su na
1 ekonomskom zato sto se ekonomija Kanade nikada u stvari nije ni planirala, j
je on. j
Na slici: Delegati konvencije pred ontarijskim parlamentom.
'ifiifitiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiifitiiiiiiiittiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifitfiiiiiisiiiitiiiifiiiiiiiiiitiiifiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiittiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiifiiitiftiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
nil— i iiu 1 1 №&
Toronto je zarazen rasiz-mo- m
koji se siri i potrebno je
da se odmah poduzmu mje-r- e
za obuzdavanje ove pojave
ukolikosezeli izbjeci "nepo-godn- e
eksplozije Sto su po-remet- ile
normalan zivot" u
mnogim velikim gradovima,
izjavio je proslog tjedna Wal-ter
Pitman, starjesina komi-sij- e
koja ispituje ovaj prob-lem
u Torontu.
Pitman, koji je bio imeno-va- n
za vodu komisije nakon
serije brutalnih rasistickih
napada u torontskom metrou
(podzemnoj zeljeznici), izja-vio
je da mnogi stanovnici
Toronta u strahu ali je
naglasio da se mogu podu-ze- ti
izvjesne mjere kojima bi
se ublazio ovaj problem.
U njegov plan od 41 tafike
kojim bi se postigla
harmonija ukljuCeno je i
pomnije jspitivanje policaja- -
CENTS COPY
iiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii niliiiiiiiiiiliiiii
' frfa?',JW
aw н
polju
dodao
ca po pitanju rasizma, pri-man- je
u policiju i pripadnika
etniCkih manjina, kao i po-mjera- nje
kvalifikacija po pi-tanju
visine i tezine policaja-ca- ,
6ime bi se omogucila
veca reprezentacija pripadni-ka
etni6kih grupa u policiji.
Po ovom pitanju postigao
je uspjeh gradski prevozni
sistem (TTC) nakon ucesta-li- h
napada na pripadnike
raznih rasa upravo tu, sto je i
dovelo do uspostavljanja ove
komisije. "Nema zakona",
kaze se u raportu, "kojim bi
se svakoga natjeralo da voli
svakoga" ali ima nacina koji-ma
bi se svima mogla pruziti
veca sigumost po torn pita-nju.
Iz raporta se saznaje da
jedan dobar dio gradana
Toronta zivi u strahu od rasi-stickih
napada, koji ne zele
da se sluze metroom, koji se
1 1, JSirtv '5il
,—— ,,,„ iii¥4iil-Hlirr- — '
J УЈРЛ'-'- '
=
osjecaju neugodno i nesi-gurn- o
u svakodnevnom kre-tanj- u,
pa i u samom susjed-stv- u.
Prema Pitmanu najugroze-nijim- a
se osje6aju Azijati,
koji su do sada i bili glavne
mete ovih napada. U vezi
toga razgovaralo se je sa raz-norazn- im
gradanima i saz-nal- o
da napadaci ove vrste
uglavnom dolaze iz redova
nezaposlenih, razorenih obi-tel- ji
i koji istovremeno piju.
Podzemna zeljeznica je sa-mo
jedna od lokacija gdje se
ispoljava rasizam, jer ista
stvarse deSava u parkovima,
rekreacionim centrima, nas-tambina- ma, skolskim igra-liStim- a,
na ulicama, trgovin-ski- m
centrima, pa 6ak i u
privatnim kucama.
Neizvjesnost po pitanju
posla i zarade, velika bespo-slic- a,
nagli rast Toronta u
zadnjih deset godina, veliki
priliv imigranata — sve je to
(Nastavak na st. 16)