Nase Novine, September 21, 1983

              ч
N
Mjgoslav Afeekty
A Community ti
Newspaper
Established 1931 ш
n та;№И'жашииЈ
nH'MMifiWiimiWi AiwwiaiiiTniPfmWiwwmijfiiHMmiWV1WW ЧЊ™ЈР.™Г.1ЛЛ1Ч-.Уг&ГРЖт1ЖХМ-!1№11У1ЛХУПЧУ1- ГЖ v.тp'ттvy.ттi::-J?JГ7fгsтаvгo??г7tггз?.;7Л-?JV?- г l!!Ua'AJL'U4iI"J!a'J,"J'J№'l' ,:пу',1Чт:лу'ут;г7.:п™уууд" i г t -- fi — r in v - —
VOL 52, NO 30(563)
7
!л™дидЈ;д."-чи- "
Cileanska vojna hunta opet primje-njuj- e
"Zabranu" — odstranjuje ljude
iz politidkog zivota, ovaj put progo-no- m
u nenaseljene juzne predjele
zemlje.
Na listi posljednje zabrane nalaze
se .tredunijski prvaci' koji predvode
Strajkove i proteste protiv Pinoche-tovo- g
rezima. Njih i mude.
Zapadna medija (§ tarnpa, radio i
televizija) o tome §ute.
Juznoafridki rezim je obnovio
zabranu Winnie Mandela, supruzi
utamnidenog vode Afridkog nacio-nalno- g
kongresa Nelsona Mandele,
koji izdrzava dozivotnu robiju.
Winnie Mandela ima 48 godina.
Zabrana protiv nje traje ve6 20
godina — ona se nalazi u psamlje-no- m mjestu, ne smije da izlazi iz
кибе, da sudjeluje --u javnim aktiv-nosti- ma
i da razgovara sa viSe od
jedneosobe u isto vrifeme.
Juznoafridka policija joj je zaplije-nil- a
pokrivad ispleten crnom, zutom
i zlatnom bojom jer to su boje
Afridkog nacionalnog kongresa.
Ali medija §uti o tome.
A neka Lech Walesa samo pode
pecati ribe, Hi navrati u crkvu Hi
samo otvori usta — zapadna Stampa
de sve to opisati.
On se povrati na posao kao
elektridar u Lenjinskom brodogradi-HSt- u
poslije jednogodiSnjeg, odsus-tv- a
(sa pladom) i to je veliki dogadaj
za zapadnu mediju. On o'dlazi bez
odobrenja na mjesedni odmor i
zapadna medija to prikazuje
t
kao
"otpor". Iznenadno unije postaju
vazne za na§u "slbbodnu Штри".
"Ljudska prava" postaju presudna
(za Poljake), ali "zakon i red" i
"restraint" se патебе Kanadanima..
katastrofalna budud- -
nost je
i opasnosti.
Tom Kanada u
ameridke nuklearne strate--
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 27,1983.
жттм fp шјзш ¥ШХРШ9Шн чЧВДта''
8V. ,'
.& 5ШЖ1Ч5£Л1Л'3 --VHr fc? '1' .'£4.; !
Pred Cileanskim konzulatom u Torontu,
- kanadska omladina Clleanskog porekla, sa
obojenlm licima, lanclma na rukama i
protostnim parolama, demonstrirala u
znak sa nedavnim protestima
koji su Izblll u Chlleu protiv diktatorskog
rezima Pinocheta.
Ako zapadna medija mole da tako
jasno shvati ha kojoj strani se ona
nalazi, trebalo bi da i
(tredunijski) prvaci shvate svoje
pravo mjesto.
AMERlCKIH
Odluka Premiera Trudeau--a da se isprobavanja krstaredih raketa u
odobri isprobavanje krstaredih nu- - Alberti, u skladu sa
klearnih raketa (Cruise missills) u Kanade kao dlanice NATO. To nije
Alberti, je za
Kanade. Zemlja izlolena
nesigurnosti
odlukom je uvudena
program
je
solidamosti
radnidki
tadno. Dogovor o isprobavanju rake
ta je obavljen izmedu Kanade i
Drlava, a ne izmedu
Kanade i NATO. Povodom ove
odluke Prvog ministra nije bilo dak
gije. Postaje zarobljenik te strategije ni siobodnog glasanja u kanadskom
i udesnik u ameridkim vojnim piano- - Parlamentu. Na to su ukazali i
vima protiv Sovjetskog Saveza. predstavnici drugih stran- -
Nema da de na ovu ki. vlada se nada da de
ameridku nuklearnu strategiju Sov-- ova njena samovoljna odluka biti
jetski Savez odgovoriti istom me- - prihvadena od strane Kanadana.
rom, u cilju sopstvene odbrane. A U proteklih nekoliko meseci Kana- -
je u svemu tome pololaj dani su ved izrazili svoj protest
Kanade? Ko nju §titi u ovom protiv isprobavanja krstaredih raketa
odmeravanju vojnih snaga? Ko brine na njihovoj teritoriji. Sada kanadski
o sudbini kanadskog naroda? Nikoi narod mora jednoduSno i neopozivo
Federalna vlada neodgovorno baca izraziti stav o neprihvatanju vladine
zemlju u direktnu trku nuklearnog odluke. Borba za mir de se voditi
naoruianja i u najdirektniju opas- - energidno sve dok se federalna vlada
nost od nuklearne katastrofe. ne primora da ponovo razmatra
Premier Trudeau je dao svoju neodgovornu odluku i da je
nje da je njegova odluka o odobrenju promeni.
Bsspi i I
Sloga je glavno pitanje za nas koji
se nalazimo u radnidkom pokretu.
$ta pod tim razumijevamo?
Kazu da nas Srba Hrvata, Slovena-c- a,
Makedonaca, Muslimana i Crno-gorac- a,
kao i pripadnika raznih
nacionalnosti, — onih koji potjedu
iz Jugoslavije, u Kanadi ima 250-30- 0
hiljada, a u Sjed.Drzavama mnogo
vi§e . To su ljudi raznog druStvenog
polozaja, vjerskih i politidkih opre-djeljenj- a.
Mnogo smo podijeljeni.
Stalno neko trvenje. Ali kakva je
korist od svega toga? NajviSe oko
soci jalistidke Jugoslav!je. Ali niti su
slozni svi koji su za Jugoslaviju, niti
oni koji su protiv nje. To 6e trajati
Jos' dugo, ali je beskorisno. Bar tako
ja sudim, mada se svi nede sloiiti.
Medutim ima toga §to nas ирибије
na drugi put. Ogromna vedina
doseljenika su kanadski Hi ameridki
gradani. A to je ve6 fundamental no
opredjeljenje. Ali ako smo Kanadani
Hi Amerikanci, onda treba da misli-m-o
i o naSim gradanskim duinosti-m- a
i obavezama. Ne smijemo zabo-ravi- ti
svoju rodbinu i njihove napore
u Jugoslaviji — u Hrvatskoj, Slove-nij- i,
Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i
Bosni i Hercegovini, ali treba da se
ukljudimo i u kanadska i ameridka
zbivanja, da budemo sudionici ono-g- a
§to nastoji ostvariti kanadski i
ameridki narod. A toga ima dosta.
50 CENTS PER COPY
UskL
HI
ill I
A tu je na prvom mjestu pitanje
oduvanja svjetskog mira. Jer ako
робпи padati nuklearne bombe, one
nede birati kako se tko drzi dan as
ubijati 6e sve od reda. Zato sada svi
treba da podrzimo napore da se ta
nesreda ne dogodi. U tome moramo
biti slozni.
Tu su i razni ekonomski problemi,
nezaposlenost, inflacija i mnogog
drugog. To pogada skoro sve nas,
danas jedne, sutra druge. o tome
se mora voditi габипа. tu ima
podloge za slogu.
Ovo pi§em u Vancouveru, u
Britanskoj Kolumbiji. OvdaSnja vla-d- a
je nemilosrdno navalila na narod.
Biti 6e manje slobode, viSe druStve-ni- h
i zivotnih probiema. 0 tome
treba voditi габипа. Treba se priklju-6i- ti
ostalim gradani ma koji se
odupiru. I u tome trebamo biti
slozni.
A ima i drugih stvari koje su od
interesa za vedinu na§ih ljudi i koje
zahtijevaju slogu.
Tako ja gledam. Vjerujem da tako
gledaju i ostali napredni ljudi. Volio
bih duti Sto o tome misle oni koji ne
ditaju naSu naprednu Stampu i ne
pripadaju naprednim organizaci-jam- a.
S. Mio§i6,
Vancouver, B.C.
fig I
:ft K ft
Sledede dve nedelje na§ listt nede izlaziti zbog godiSnjeg odmora
osoblja zaposlenog u redakciji i administraciji.
Prvi broj "NN" posle godiSnjeg odmora pojavide se 1 7. avgusta o.g.
MORAMO SE SUPROSTAVITI VLADINOJ ODLUCI
MORAMO SPREClTI ISPROBAVANJE KRSTAREClH RAKETA NA vene' Prosvetne drue Pokrete,
TLU KANADE ukljudujudi i NDP partiju.
obavezama
Sjedinjenih
politidkih
sumnje Federalna
kakav
obrazlole- -
-- „
—
I
I
-- '
ч.
Kanadski narod zeli spokojan zivot
Velika je odgovornost na Kanad- - u sigurnosti, a ne udestvovanje u
skom mirovnom kongresu koji de trci nuklearnog naoruianja. On ieli
udvostruditi svoje napore u organi- - da Kanada bude slobodna teritorija,
zovanju predstojedih mirovnih mani- - na kojoj se ne vr$e nikakva isproba- -
festacija. Veliki odziv je za Hiroshima vanja nuklearnog orulja. Takav stav i
Day koji de se odriati 6. avgusta. U takvo raspoloienje celog kanadskog
borbi za poniStavanje odluke fede-- naroda, vladane sme izgubiti iz vida
ralne vlade, kanadski mirovni pokret prilikom donoSenja svojih odluka
regrutovade sve trudunionske, crk- - koje se tidu mira.
ШШШШ Ш1ВШ1ШШВШНВЗа@ШШЕ9 11Ш!Шб@
Radi bududnosti nas i na§e doco podimo §
na masovnu mirovnu demonstraciju u Toron- - в
tu HIROSHIMA DAY. m
Bide to istovremeno I smotra etnidkih Jjj
kostima na§eg grada, sa bogatim nacional-- o
nim programima u izvodonju najmladih. I
Vreme i mesto okupljanja: 11 dasova pre
podne na Christie Pits i Castle Frank station.
Hodade se do Queen's Parka.
1
и ш ва ш m mi m m вз ra ва ш m сз ra ш гш ш вв ш е еш вв пп ез ш шш еш