Nase Novine, March 24, 1982

              SUSRETI — DOGADAJI
"PONOVNI SUSRET SA STARIM DRUGOVIMA PROlEO ME JE DUBOKO
HUMANIM OSECANJEM"
Bio je to istorijski susret koji
nismo dovoljno zabelezili, pa ko-risti- mo kao povod NovogodiSnju
destitku koju smo proSle nedelje
primili od druga Serdara, da o5
jedanput spomenemo njegov ne-dav- ni
boravak medu nama.
Ime Steve Serdara u§lo je u anale
radnidkog pokreta i Stampe na
Severno-ameridko- m kontinentu u
najdramatidnijem periodu, u vreme
ekonomske krize i neposredno
poslenje, do 1936. godine, kadaje
kao kanadski dobrovoljac otiSao u
Spaniju, da sa progresivnim Ijudi-m- a it svih delova sveta, uzme
udedde u gradanskom ratu. Sa
iskustvom Spanskog borca priklju-6i-o
se 1942. godine narodno-oslo-bodiladk- oj
borbi u svojoj domovini
i ostao u njoj. Kao politidki i
druStveni radnik sa internacional-ni- m
iskustvom, dao je veliki dopri-no- s
u izgradnji socijalistidke Jugo-slavij- e.
Izmedu ostalih odgoyornih
funkcija koje je obavljao, bio je
nekoliko godina predsednik Matice
iseljenika Srbije. lako u penziji, joS
uvek je veoma aktivan. U ovom
momentu zauzima polozaj pred-sedni- ka
Udruzenja penzionera
Srbije.
Stevo Serdar je bio gost "NaSih
novina" u jednom istorijskom mo-mentu.
Zato njegova poseta ima
takav znadaj. Bio je ugledni gost
na glavnoj prosiavi 50. godiSnjice
na§e napredne Stampe, odrzanoj u
Torontu 1. novembra 1982. godine.
Svoj dolazak, on ovako objas'nja-va- :
— Osetio sam duboku potrebu da
ovaj znadajan trenutakjubilarnu
proslavu napredne iseljenidke
Stampe, podelim sa mojim starim
drugovima, sa kojima sam delio
dobro i zlo u najtezim vremenima.
Smatrao sam da mi je, na taj dan,
mesto medu njima. Doputovao
sam o svom troSku iz Beograda u
Toronto.
Stevo Serdar je ostao u Torontu
petnaest dana. Skoro svakodnevno
smo ga vidali i razgovarali sa njim
u redakciji, a priredili smo i mali
banket u njegovu 6ast. Interesovao
se za nad drudtveni zivot, posetio
je mnoge stare prijatelje, prisus-tvova- o
sastancima i priredbama
nadih organizacija.
0 svojim utiscima iz Toronta dao
je nekoliko lepih izjava za list.
Govoredi o susretu sa svojim
starim drugovima, na momente je
emotivno tonuo u uspomene iz
svog iseljenidkog zivota:
— Ponovni susret sa starim
drugovima prozeo me je duboko
humanim osedanjima. Nisam video
sve moje stare drugove, ali ipak
vedinu njih sam ponovo sreo. I
verujte, neka toplina se raSirila oko
mog srca. Mi smo imali tu sredu da
posvetimo mladost zajednidkim
idealima, da se borimo kroz na$e
organizacije za bolje sutra. Nada
generacija je роШ tim putem, na
kome je trebalo podneti mnoge
zrtve, na kome smo se susretali,
pronalazili, pa tako i u Kanadu
dospeli.
— Podao sam i ja u svet iz moje
rodne Kule, u Lici, kao i mnogi
drugi, "samo na detiri godine, da
malo zaradim", a te detiri godine
produzile su se punih petnaest.
STEVO SERDAR
Bila su to teSka vremena: ekonom-sk- a
kriza, besposlica. ali smo bad
tada dozivljavali i najlepde trenut-ke- .
Jadajudi nad radnidki pokret
intenzivnim radom u organ izacija-ma,
razvijali smo i oplemenjivali
meduljudske odnose i osedanja,
delidili smo se kao ljudi, verovali
smo jedni drugima, bili smo kao
brada. Smatrali smo da dovek gde
god boravi, treba da stvara sebi
kudu. Nije nas bilo mnogo, ali smo
bili postojani. Izgradivali smo se
kao ljudi kroz nad radnidki pokret i
bili smo sredni. Bilo je i trzavica i
neprilika od strane pojedinaca, ali
smo uspevali sve to da prebrodi- -
770.
— Sedam se koliko smo entuzija-zm- a
imali da pokrenemo list. Nade
organizacije tada nisu bile jake, ali
smo osedali potrebu za informato-rom- ,
preko koga bi izmenjali
mjdljenja i iskustva u radu kroz
organizacije. Mnogi od nas su tada
ziveli samo od gradske pomodi. Od
toga smo odvajali po pet Hi deset
centi, a ponekad smo prodavali i
ceo kupon koji je vredeo 35 - 50
centi da bi se pokrenula "Borba".
Neki drugovi su prodavali satove, i
taj novae poklanjali fondu za
pokretanje lista. Organizovali smo
male kudne zabave sa novcem koji
smo planirali da potrodimo sutra-da- n
za duvan, i tome slidno... Eto,
mnoge od tin drugova, sa kojima
sam delio te nezaboravne trenutke
u mladosti, sreo sam na prosiavi
50. godidnjice "Nadih novina". Ova
svedanost potsetila me je i na prvu
konvenciju nadih klubova u Toron-tu
na koju smo dolazili sa raznih
strana. Ja sam doputovao teretnim
vozom iz Vancouvera. Voz je bio
kreat putnicima. Prestajali smo
ceo put, zbijeni jedni uz druge.
— Prilikom te moje prve posete
Torontu upoznao sam najpre dru-gove
Miloda Grubida i Edu Jardasa
koji me jeprimio na stan.Bilo nas
je petoro u njegovoj sobi. Bilo je i
anegdotidnih dozivljaja. Jedanput
je podtar doneo preporudeno pis-m- o
za "gospodina Borbu". Jedva
smo mu objasnili da je u pitanju
ime lista.
— Mnogo jod toga na jubilarnoj
prosiavi "Nadih novina" potsetilo
me na stare dane. Na primer, svi ti
natpisi u sali, ranija imena nade
napredne dtampe, izlozba fotogra-fija.- ..
Pa kulturno zabavni program
koji su izvodile folklorne i dramske
sekcije vadih organizacija, sve me
je to potsetilo na nade diletantske
sekcije, na pevadke i tamburadke
zborove, kojih smo imali mnogo,
iako smo radili za male plate. Imali
smo mnogo vere u sebe, u druge
ljude, imali smo elana za rad, za
borbu, za izgradivanje boljeg zivo-ta.
Dodao sam u Kanadu sa jednim
razredom osnovne dkole, nespre-ma- n
za zivotne tedkode. Prihvatila
me je komunistidka partija, uzgaji-l- a
me i takav sam ostao i danas. Sa
torn sveddu koju nam je ugradio
radnidki pokret angazovali smo se
kasnije i u antifadistidkom pokretu.
Tako sam prvo otidao da se borim
protiv fadizma u Spaniji, a zatim w
nadoj domovini Jugoslaviji. Nas
partizanski pokret na delu sa
drugom Titomrpruzioje veliki otpor
Hitleru i osujetio njegovu agresiv--
nost u vreme kada je ved skoro cela
Evropa bila pod dizmom nacizma.
U svome govoru koji je odrzao na
banketu priredenom u njegovu
dast, drug Serdar je svima nama
koji se okupljamo oko "Nadih
novina" i u drudtvenom radu uop-dt- e,
uputio znadajne redi poverenja
i optimizma:
— Na takve kao dto ste vi, mi u
domovini se ponosimo. Mozda
desto ne mozemo da iskazemo
koliko vas роШјето, koliko je
veliki iaS doprinos, ne pokazujemo
dovoljno koliko ste vi ambasadori
izmedu dve zemlje. To je zato dto
smo previde obuzeti poslovima i
problem ima u domovini. Vi ste
tako daleko, ali mi zelimo da
imamo §to manje greSaka u sarad-nj-i
sa vama. Priznajemo greSke, a i
vi treba svoje da priznate, a pri
tome da pazite da kritika bude
konstruktivna. To kazem zato Sto
sam zapazio da iako ima poleta u
va§em druStvenom radu, nema
dovoljno sloge. Svaki je od vas
patriota, ali svi kritikujete nekakve
greSke. A treba, pre svega razvijati
ono Sto je zajednidko, Sto zbliiava
sve jugoslovenske organizacije.
Ako zajednidki prenosite naSu
kulturu, ako zajednidki pomaiete
kanadskom narodu i radnidkom
pokretu, viSe dete uspeti u svojoj
misiji ambasadora izmedu naSe
domovine i Kanade. Vi mladi
druStveni radnici molete koristiti
iskustvo i tekovine nas starih iz
radnidkog pokreta koji smo nego-va- li
bratstvo i jedinstvo svih na§ih
naroda na ovom kontinentu, a to je
i glavna tekovina na$e socijalistid-ke
domovine Jugoslavije.
— Mene bi narodito radovalo da
moji stari drugovi iz kanadskog
radnidkog pokreta prozive kraj svog
zivota u Jugoslaviji, Hi da bar
dolaze deSde u posetu, da bi se sa
njihovim biografijama upoznali
mladi naras'taji, da im njihova
borba za radnidka prava sluzi kao
primer. Ti stari drugovi su sami po
sebi istorija...
Na kraju se drug Serdar zahvalio
svojim starim drugovima na pozivu
za proslavu 50. godi&njice, na
gostoprimstvu, uputio svima nama
u redakciji najlep&e zelje za dalji
uspeh u radu, sa optimistidkom
vizijom:
— Izuzetno mi je drago §to vidim
da "NaSe novine" imaju svetlu
perspektivu, jer medu mladima
vidim nastavljade istorijskog zadat-k- a
i uloge lista.
Razgovorobavila
KATARINAKOSTIC
January 27, 1982, NA§E NOVINE --3
DASEPAMTI...
Na nedavno odrzanoj medunarod-no- j
konferenciji lijednika za spreda-vanj- e
nuklearnog rata (Internatio-nal
Physicians for the Prevention
of Nuclear War) je redeno da bi u
nuklearnom ratu izmedu Sjed.
Drzava i Sovjetskog Saveza najed-nom
poginulo vise od 200 milijuna
ljudi, a os 60 milijuna bi umrlo
kasnije (od radijacije, ozleda i
opekotina).
Ako bi na Toronto pala bomba
snage samo jednog megatona,
ubila bi 600.000 ljudi, a 800.000 bi
in bilo ranjeno.
"Flash" takve eksplozije doprao
bi do grada St. Catharines. Opeko-tin- e
treceg stupnja dobilo bi 90.000
osoba.
Sve to govori o potrebi da se ljudi
angaziraju u spredavanju nuklear-nog
rata.
Dr. Frank Sommers, koji stoji na
celu kanadskih lijednika za tiruSt-ven- u
odgovomost (Canadian Phu-sicfa- ns
for Social Responsibility)
je rekao: "Na kraju krajeva sovjet-sk- o
tijelo i americko tijelo gore na
istoj temperaturi".
Drzi se da dvije zemlje sada
posjeduju 50.000 nuklearnog oruz-j- a,
Hi daleko vise nego je dovoljno
da se unisti cijela kugla zemaljska.
Amerikanci protiv
nuklearnihcentrala
NEW YORK — Ve6ina Amerika-nac- a
smatra da ne treba graditi
nove nuklearne centrale u SAD.
Prema jednom istraZivanju javnog
mnjenja, 56 posto ispitanika izjas-nil- o
se protiv dalje gradnje nuklear-ni- h
centrala, 32 posto ih je bilo za,
dok ih je 12 posto bilo neodludno.
Anketa je takoder pokazala da
vecina Amerikanaca daje prednost
razvoju konvencionalnih energet-ski-h
izvora nad razvojem nuklearne
energije. Najnovije istrazivanje je
potvrdilodasu Amerikanci priliCno
izmijenili svoj odnos prema nukle-am- oj
energiji. U sli6noj anketi,
obavljenoj prije Cetiri godine, veci-na
je bila za to da se grade nove
nuklearne centrale.
Rabin kritizira
Reagana
Prema jednoj vijesti iz Bostona
novini Washington Post, rabin
Alexander Schindler, predsjednik
Udruzenja amerifikih hebrejskih
kongregacija, kazao je u izvjeStaju
dvogodisnjoj skupStini od 4,000
delegata svoga udruzenja, da je
"rat protiv siromaStva postao rat
protiv siromaSnih" i da stvaraoci
naSe vanjske politike gledaju na
svijet kroz "bombsights" i "strase
nase saveznike sa svojim prigod-ni- m
govorima o mogucnosti ogra-nifien- og
nuklearnog rata".
Vijest dalje kaze da je rabin
Schindler, jedan od najuplivnijih
glasova u nacionalnoj zidovskoj
zajednici, napao administraciju
predsjednika Reagana kao "vladu
bogatih, po bogatima i za bogate,
odlucnu da iz sistema izvu6e sve
sto moze prije nego se Kongres i
ostali dio nacije probudi".
("Zajednicar")
Prosje6ni osobni
dohoci: 9889dinara
BEOGRAD (Tanjug) — Prema
najnovijim podacima Saveznog za-vo- da
za statistiku, prosjefini 6isti
osobni dohodak zaposlenog Jugo-slave- na
iznosio je u avgustu 9889
dinara (u privredi 9790, a u izvan-privre- di
10.422 dinara).