Nase Novine, January 21, 1981

              VOL. 50, NO. 29 (468)
6£
va stranicama 8. i 9. u ovom
izdanju donosimo faksimile
stranica, naslova i delova
dopisa koji su izlazili pod
opStim naslovom "Ameridka
kronika", a kasnije' "CikaSka
stranica".
Pripremajudi ove materijale
za Stampu, nostalgidno smo
se potsetili na ljude i doga-daj- e
iz slavne 1978. godine,
kada su neki naSi pozrt-vova- ni
prijatelji, drugovi i
saradnici radili i uticali ne
samo u dva grada, Cikagu i
Torontu, nego i u dve zemlje,
Americi i Kanadi.
1978. situacija je bila
povoljnija. Ne mozemo da
kazemo da su "NaSe novine"
imale viSe prijatelja, ali
manji broj njih uzimao je na
sebe ve6e terete i odgovor-nost- i.
ViSe od godinu dana
oni su hrabro i nesebidno
davali sve od sebe da pros' ire
tiraz "NaSih novina" i preko
njih da kazu, Sto ve6em
broju ljudi u Cikagu i po
celoj Americi i Kanadi, da
dobar gradanin zemlje u koju
smo doSli ne moze biti onaj
koji mrzi zemlju iz koje se
doselio. Oni se nisu stidili
da ponove istinu da je Jugo-sloveni- ma
u Americi i
Kanadi potreban druStveni
Delegacija od devet osoba
predvodena Romesh Chan-dro- m, predsedni kom
Svetskog pokreta za mir,
obavila je svoju posetu SAD
zadrzavsi se na кгабе vreme
u petnaest ameri6kih
gradova.
Delegacija, koja je dosla
na seshaestodnevnu posetu
na poziv Americkog mirov-kongres- a, odrzala je dva-nae- st sednica sa nekim
mirovnim organizacijama i sadrzavnim i gradskim funk-cionerim- a. Posetila je neke
univerzitete, odrzala niz
sastanaka sa unijskim
vodjama, govorila na neko-lik- o crkvenih skupstina,
sastala se sa nekoliko
uredniStva nekih ameridkih
dnevnika, primila kljuCeve
nekoliko gradova i bila
primljena sa toplom dobro-doslico- m
od naroda gde je
prolazila.
Delegacija Svetskog
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, SEPTEMBER 2, 1981 50 CENTS PER
55
rad, udruzivanja, da su im
potrebne organizacije,
druStva, klubovi, radio i T. V.
dasovi, potporne organi-zacije,
Skole, zanatska
zavidajna udruzenja, daso-pi- si
i novine koji 6e prenositi
obidaje i kulturna nasleda na
novo tlo i 6uvaju6i jezik od
zaborava razvijati kulturu
umetnost i sve stvaraladke
tendencije joS vi§e i Sire.
6. septembra 1981. prijatelji
"NaSih novina", pripadnici
raznih organizacija, udru-zenja,
a i generacija, prire-duj- u
proslavu 50-godi§nj- ice
naSe Stampe u Kanadi, ali i
74-godi$nj- ice napredne i
rodoljubive Stampe u Ameri-ci.
Mi se ponosimo na$im
prijatelji ma iz Cikaga i gordo
izgovaramo njihova imena u
susretima sa drugim.
Mi smo im zahvalni na
saradnji za opSte dobro svih
Jugoslovena na saverno-ameridko- m
kontinentu i
zelimo da njihov primer
toplo preporudimo drugim
Jugoslovenima po svim
gradovima Amerike i Kana-d- e.
Nek nam dugo pozive naSi
prijatelji iz Cikaga, sa
njihovim zalaganjima za
opSte dobro!
Romesh Chandra
mirovnog kongresa bila je u
SAD da upozori javno
miSljenje na rastucu
opasnost od nuklearnog
rata, i na sve јаби pretnju
neobuzdane trke u naoru-zanj- u
i novih amerifikih inter-vencij- a, a ujedno i ukaze i na
Sirenje pokreta za mir po celom svetu, narocito u
Zapadnoj Evropi i da apeluje
na mirovne organizacije u
Americi za §ire jedinstvene
akcije sa svetskim mirovnim
pokretom.
Romesh Chandra predvodio je
tumejuzamirpoSAD
lyff?1WliHl'tr"li F''T-'J'5lr'-f-'T'- ir -- ''Ж-рј-'
Ovo bomba je vrsta nuklear-nog
oruzja koje proizvodi
ieliku radiaciju, a pri tome
manje razara covekovu
Dkolinu. Namenjena je za
ubijanje ljudi i sve zive sile a
da postedi beton i mrtvu
materiju. Radioaktivni efekti
prema zivim bicima deseto-struk- o
su veci od fizionog
nuklearnog oruzja iste snage.
Ovi podaci su zaista besmis-len- i
i cinicni, narocito ako se
prihvati naziv za ovo oruzje
koje mu daju neki americki
vojni strucnjaci: "cista" ili
"humana bomba". Kako se
moze govoriti o "cistom"
oruzju koje mnogo vise ubija
ljudska bica, ili o "humanoj
bombi" cija je osnovna
namena unistavanje ljudskih i
svih zivih bica?
Prema americkim vojnim
stratezima novo neutronsko
oruzje treba da odigra vrlo
vaznu politicku i voj nostrate-gijs- ku
ulogu, jer ce, navodno,
sa tim oruzjem biti uspostav-Ijen- a
ravnoteza sa zemljama
Varsavskog ugovora.
0 ovome se govori tako
jednostavno, odluka americ-kog
predsednika Reagana da
SAD pocnu proizvodnju
neutronske bombe primljena
je kao nesto normalno i niko
se javno nije zapitao da li su
americki stratezi, a i sam
predsednik, zaboravili nesto.
Zaboravili su da se upitaju da
li ce suprotna strana, koja
moze da proizvodi to isto
oruzje, stajati skrstenih ruku i
cekati da na nju padnu "ciste"
bombe?
Za sve narode sveta, za sve
politicare, pa i za sve vojne
stratege, najvazniji zadatak je
da se uklone sve opasnosti
rata, narocito od nuklearnog, i
da se odrzi i ucvrsti mir u
— Rea-gano- va administracija
izjavila je da se пебе meSati
bez obzira na to §to ne
podupire rasnu diskrimina-cij- u
u Juznoj Africi, i stati na
bilo 6iju stranu, crnaca ili
belaca.
.1'.."'1.д,,д:,,'та
VOYAGER 2, svemirski brod koji se nalazi
na 6etvorogodi§njem putovanju u pravcu
Urana, uspe5no je obavio svoju misiju oko
planete Saturna. Obletajuci Saturn Voyager 2
poslao je na zemlju fotografije Saturnovog
prstenja, svemirske praSine meseci koji ga
prate, lako se nalazi na udaljenosti na
milijarde kilometara, Voyager 2 poslao je na
hiljade fotografija sa kojima ce ova misija u6i
u Skolske udzbenike u pnrufinike mnogih
buducih nauinika.
mrmmrrnmv'.'mmymr.rii.mvjr-.m-.ui- i
svetu. Od ovoga ne moze biti
vaznija ni proizvodnja odbicne
vojnicke puske a nekmoli
neutronske bombe.
Ne moze vise niko da
poveruje americkom pred-sedni- ku
kad poziva predsed-nika
SSSR-- a na sastanak dok
istodobno brani odluku o
proizvodnji neutronske
bombe tvrdeci da je ona samo
"defanzivno oruzje cije posto-janj- e
treba da zaplasi poten-cijalno- g
protivnika da ne bi
zapoceo sukob".
Kako se moze poverovati u
iskrenost sefu americkediplo-matij- e
Haigu kad na jednoj
strani priznaje da u ovom
nuklearnom veku, u kome se
SAD i SSSR najmocnije
zemlje sveta, "ne bi se smelo
dopustiti da nepomirljive
razlike medu njima izazovu
opstu katastrofu", a na drugoj
strani, dve sekunde kasnije,
izjavljuje da "napredak u
odnosima SAD — SSSR zavisi
od toga koliko ce Sjedinjene
Drzave biti mocnije".
Sa odlukom Reagana o
proizvodnji neutronske
bombe mir u svetu je ugrozen,
a Washington i ne pita "staru
Evropu" ni za misljenje. Zato
se sada susrece opozicija
politici Reaganove vlade i kod
rfednth ' kQcl nekacl bespre-kuiiii- n
prijatelja americke
politike. Odluku o neutron-sko- j
bombi Reagan je doneo
bas na dan 36-godisnj- ice
Nagasakija i u
Evropi mnogi tu odluku
smatraju kao besramno isme-javan- je
palih zrtava. Neke
evropske vlade otvoreno
izjavljuju da je americki priti-sa- k
na njih neprihvatljiv.
Pokret za mir siri se po celoj
Zapadnoj Evropi.
U jednoj od najjasnijih
izjava administracije, u
pogledu politike Juzne
Afrike, гебепо je, preko
Chester A. Crockera, zame-nik- a
drzavnog sekretara, da
SAD zele da ostanu neu-(Nastav- ak
na st. 1)
REAGANOVA ADMINISTRACIJA PROGLASILA
NEUTRALNOST
WASHINGTON,
bombardovanja
COPY f
6ИЈДИ1Н
- —
i
i
ИДИТУЛШ fT.m'.W.W.MUrjV'l
HAMAR, NorveSka, (Reu-ters)
— Kancelar Hermut
Schmidt ' na sastanku sa
norveskim drzavnicima
ponovio je svoju nela-godno- st
povodom odluke
predsednika SAD, Ronalda
Reagana, o podinjanju pro-izvodn- je
neutronskog oruzja.
posle dva sastanka i raz-govo- ra
sa prvim ministrom
NorvekSe Gro Harlem
Brundtland, koji su se vodili
o bezbednosti Evrope i o
odnosima.
NorveSki prvi ministar
Gospoda Brundtland odgo-voril- a
na pitanja novinara da
one ne moze da zamisli
nikakvu situaciju u kojoj bi
NorveSka trebala pristati na
oostavljanje nuklearnog
oruzja na njenu teritoriju.
Kancelar Schmidt izjavio je
da on razume zabrinutost
NorveSke i da on pristaje na
oostavljanje nuklearnog
oruzja na teritoriju Zapadne
Nemacke samo pod uslovom
ako "sve zemlje NATO pakta
jednoduSno glasaju za takvu
odluku i pristanu da nukle-arn- o
oruzje postave na
teritorije svih clanica
NA TO-- a. " "
U NOVOM ZELANDU
PROTESTVUJU PROTIV
RAGBI TIMA IZ PRETORIJE
WELLINGTON, New
Zealand — Nekoliko hiljada
demonstranata protiv poli-tike
aparthajda u Juznoj
Africi, doslo je u sukob sa
policijom.
29 osoba uhapSeno je,
pored ranijih hapSenja, '
prilikom slidnih demonstra-cija- .
Juznoafri6ki rugbi tim,
Springboks, doSao je da igra
sa Novozelandskim nacio-nalni- m
timom. Demon-stracij- e
traju ved duie
vremena protiv ovog sport-sko- g
aranzmana i nekoliko
puta uzimale su Sirok zamah
koji se u Novom Zelandu jo§
ne pamti.