Nase Novine, September 06, 1978

              II
i
f i
?
17
ft
Д-- -
--r~
'
Nova drustvena igra zvana "kjasna borba", veoma slicna vec
uspesnom "monopolu", Izum marksistickog polifikologa
Olmana, osvojila Je Sjed. Drzave za svega nekoliko nedelja.
Cilj ove igre je da se Amerikancl upoznaju sa marksizmom
kao i da se razvija njihova klasna svest
V
'.Poslednjlh neKbllko nedelja moze se
dogodltl, da varn se neko u New Yorku
obratl cudnlm pozivom: "Dodlte kod naa,
Igracemo se klasne borbe!'. "Klasna borba"
je ime nove drustvene Igre koju je smisllo I
prolzveo jedan od najpoznatljih amerl6klh
polltlkologa-markslst- a, Bertel Olman, i
6iju dlstrlbuclju vrSI kompanija "Class
struggle, Inc". ("Klasna bdrba"). Da ne bl
bllo nedoumlca, nakutljl.u kojoj su upako-va- ni
delovl Igre stojl, pored si ike Rokfelera
I Marksa koji jedan drugom pokuSavaJii da
obore lakat, natpls: "Klasna borba koja u
kapltalletlCkoj Americi treba da vas prlpre-m- i
za ilvot, vaspltna Igra za decu od osam
do osamdeset godlna".
Poucna igra
I zaista, u toku igre deca i odrasll sazna-J- u
da postoje kapltalistl i radnlci, sitnl
trgovci i zemljoradnlci, a ne samo pojedln-c- i,
kako иб1 tradlcija ameriCke Ideologlje.
Pravila i struktura igre ne razlikuju se
mnogo od, уеб popularnog "Monopola";
razllka je jedlno u.tome §to izmedu bacanja
kocke, Igrafi saznaje "Sta je Marks zaista
rekao". Igra6i, kojlh moze bit! od dva do
Sest, ne predstavljaju sebe, ve6 druStvene
klase — dve najvaznije, proletere i kapita-list- e
— i slojeve sitne burzoazije: studente,
sitne trgovce, poljoprlvrednike I profesio-nalc- e.
(
I'Kaiemo -- slojeve- da blsmo pojedno--,
stavlll stvari", objafinjava veoma ozblljno
profesor Olman. "Medutlm, u Igrl on! se
zovu klase". Igrafi ne moze da blra klasu;
ona rnu je dodeljena Izvlacenjem. U igrl
profesora Olmana nije dozvoljeno menja-nj-e
klase. Jedinl koji sklapaju i pqnlstavaju
saveznlstva, u zayisndsti od sopstvenih
Interesa, Jesu predstavnlci sitne burzoazije
koji sami nikada ne bl mogti da pobede.
U igrl koja se zasniva na zivotribm Iskus-tv- u,
predvldeni su sukobl i supCavanja
raznlh klasa: to su opstl Strajkovl, iz--
mm
' J,- - i ' ."!'
iV I ' г
гдј
Kod LCB uOhtarlu, Albortl,
i.v Oriti
,Г;лЛ v Knone (416) 531-99- 46 (7)'
bori i revoluclja. I proleter) I kapltalistl
imaju podjednake mogu6nosti da pobede:
ukollko pobede kapltalistl u toku Igre, stize
se do ku6lce na kojoj pise "varvarstva", a
ako pobede radnlci, dolazl se do socljallz-- .
ma. Radnlci, naoruzanl 6ekl6em, i kaplta-listl
koji na glavi nose clllnder sa
8lmbolom dolara, pokredu figure na tabli.
Oni mogu tako da stlgnu do kuclce na
kojoj plSe, na primer, "FBI uspeva da se
infiltrlra u rukovodstvo radnidke partlje:
kapltalistl dobijaju tri poena". U drugoj
kuclci, medutlm, nallazi se na izvesnl in-temacional-lzam:
"Pobeda radnlka u atra-n-oj
zemlji: radnlci dobijaju tri poena". Ima
I kudica u kojoj se Istlce znadaj partlje:
"Stvaranje radnldke partlje: radnlci dobija-ju
tri poena"; medutlm, ti je I kuclca u kojoj
stojl: "Kapltalistl kontroliSu Stampu I Skol-stv- o
— dobijaju zbog toga tri poena".
Kao svaka pedagoSka igra, "Klasna
borba" Ima'svoju pouku. S obzlrom na to
da je геб o-- "markslstlCkojV igrl, ona, pre
svega, pokusava da razvije u udeenlclma
igre "klasnu svest". Moze se zbog toga
dogoditi i I radnlclma da
dobiju karticu "dzoker", na kojoj pise:
"Poznati su ti sopstveni Interesl I Interesl
druglh klasa u klasnoj borbi. Takva svest
udvostrufiava broj tvojlh poena". UCenJa
koja se odnose Iskljufilvo na radnldku
klasu pridrzavaju se starog i novog mark-sizm- a,
prlnclpa proleterske etlke pa cak i
femlnlzma. "Otkrlven si kako kradefi u
i uhapSen si. Vratl seza jednu
-- kucicu: krada nije odgovor na problem
slromaStva". "Ako nisi, u toku poslednje
nedelje oprao posude III prlpremlo vefieru,
vratl se za dve kudlce — podela rada
izmedu polova pomaze samo kapltalistl
ma'!.
ovu igru samo od sebe se
namede pltanje: kako je dcr takve Ideje
mogao da dode afirmlsani polltikolog,
postovani markslsta I alitor veoma znafiaj- -
IZ jfUGOSLAVIJE...
vino i SUIVOVICA
PLUM BRANDY
RIESLING FRUSKA GORA
TRAMINAC
PROKUPAC
MUSKATNI SILVANEC
TIGER MILK
, Ш
MERLOT
Brltansko)ICplufn'bll ISaskahhbwanu
,Kfs-Vc!- v Zainformacijeobratitese
kapltalistlma
samoposluzi
Proufiavajudl
Ц$
GYAKI AGENCIES
-- ,f,vlv1579 BlobSti.WiTorpntb,
уишцмииавздјмиш
J.
nih eseja, kao 8to je na primer, "Otudenje,
markslstlCka koncepcija Coveka u kaplta-ll8tl6ko-m
drufitvu"? Odgovor na ovo plta-nje
daje earn Olman: "Uvek me je mufiilo
saznanje' da u Sjed. Drzavama postoje
samo takmlCarske igre, Igre koje razvijaju
protlvdruStvene i Indivldualistl6ke stavove,
kao i Clnjenlca da je marksizam tako re6i
nepoznat Amerlkanclma. ,'Klasna borba
prolziela je iz potrebe da se nade Igra za
decu koja bl Ih u6lla da shvate realnost,
kao I Iz potrebe da se jednostavnim I kon-kretni- m
termlnlma objasni marksizam.
Isprobao sam ovu igru sa osobama svlh
starosnih doba I razlifiitlh kultura: svi su se
veoma zabayill, all §to je najvalnije, poCeli
su da raspra'vljaju I o politic!".
Klju6 uspeha
Mada na "politlfike" rezultate Olmano-vo- g
izuma treba јоб cekati, komercljalnl
uspeh Je ve6 obezbeden. Za svega nedelju
dana igra Je prodata u hiljadu'prlmeraka po
cenl od oko deset dolara, a proizvoda5 je
potplsao ugovor o prodaji sa najvedim
trgovclma u Sjed. Drzavama. Ovakav uspeh
naveo je "New York Times" da objavl
donekle mallclozan komentar: "TI marksls-t- i
dobro poznaju pravila kapitalistlCkog
trzlsta".
Taj efekat stigao je u pravom trenutku:
izabran za Sefa Odseka polltlCklh nauka na
Unlverzitetu u Merilendu, isti6u6i se
svojlm kvallfikacijama medu stotinu druglh
kandidata, Olman je morao da se suofii sa
jaklm protivljenjem ba5 zbog toga 5to je
priznati markslsta. Ipak, mada su njegovi
protivnlci bill mnogobrojni, bllo je mnogo
onlh koji su ga pod rfall. Na unlverzltetirna
i u 5ampl Cull su se mnogi glasovi koji su
zahtevali poStovanJe akademsklh sloboda i
slobode mISIJenja. Uspeh "Klasne borbe"
posluiice utoliko pre, uveren je profesor
Olman, da dokaie "da marksls'ti nisu toliko
1об1 I da imaju бак I smisao za humor".
Drugl dodaju da 6e to ujednb dokazatl "da
marksisti imaju i smisao za poslove, a to, u
Sjed. Drzavama, stvara u svakom slu6aju
. pbzitivantlsak".
(Panorama)
r.ft"51'wa ШЛJ
w
— Л, Sto Jo s nutomobilpm?
d
Konobar : — Ako odmah ne pla:
tite габип, pozvat 6vl milioionara.
Gost : — Pa, pozovite ga ako
mislite da de on platiti umjesto"
? mene. f
:
. u
— Kako ide, imate li, erode ? ',
-r-- Izvanredno ! Upecab sam dva--
deset pastrmki ! r'
.
— Stvamo? .'";
' "
. ;'.,, ;. ,':
— Na 6asnu rije6. : . .
V ; f
— E, onda imate' da platite Icaznii, '
zabranjeno je peoati pastrmlie. Ja
sam биуаг !
r—Aznate li tko sam ja? ~ Ne, a zaSto? .
_ — Ja sajn najvedi lazov u ovom
kraju ! -
.,
Vladp je umro. Njegov prijatelj
Mato.dpSao je uposjet njegovoj udo- -
vioij rekao:
—- 2ao.mi jo, bio sani Vladin naj-- .
bolji prijatelj. Tako bih rado ponio
neku rtialu uspomehu na rijega.
1— Hodu li vam ja biti dovoljna?,
,— prpSapjSe udoviqa. . ...
'3
--mm
NEMOJDAMEVARAS
Na mom srcu lezl tuga
jer te dragi ljubi druga
postao si otac slna
u zlvotu bit 6e nam millna.
NemoJ da me varaS
srcu tugu stvaraS
nedaj da mi mladost vene
budi pored mene.
Ja sam tebi vjerna bila
ljubav sam ti poklonlla,
zello si (mat slna
zelja ti se ispunila.
Nad jedinac raste prut
ti pokvari brafini put
tl pomjeSa pute I stazlce
ode drugoj da milujeS lice.
Nemoj da me varas
srcu tugu stvarae
nedaj da ml mladost vene
budl pored mene.
JA SE VRACAM CRNOGORKI
Tri su se zime smjenlle
njezne me ruke nisu grille
jesen je bila kad sam otisa'
stazu je moju saprala к1ба. .
ProhujaSe dani gorki
ja se vradam Cmogorki
da joj kazem oprostl mi
I sebi me opet primi.
Prokleo sam sudbu kletu
lutajuci svud po svijetu
lutao sam tri godine
Izvan rodne domovine
tri godine ko tri vjeka
Crnogorka jo5 me fieka.
Prohujase dani gorki
ja se vradam Crnogorki
neiie vifie suze' lltlf .. t- -i -- r
sredu 6emo mi djellti.
Sime Negro
, Toronto
i — Onda, Tomo, kako ti je u bra?-ku- ?
— Dobro. Dok , sam bio samac,
bilo mi je ruzno i kod kuce i vani.
Sada mi je lijepo barem yani.
#
— Pazi kako du sada zbuniti ko-nobara- ,...
Halo, molim vas jedno
medvjede ребепје !
— 2elite li od bijelog ili od crnog
medvjeda?
-
— Dragi. susjede, umirite svog
psa. Јибег je toliko zavijao da je
moja kdi morala prekinuti sat pje-vapj- a.
— Oprostite, ali vaankci je prva
po6ela !
fcv
:МЖ
kao
jTdC -- w
W'
7--
Ш
m
Ш
v- -
e
,
v