Nase Novine, April 27, 1983

              №
8-- NA8E NOVINE, March 2,1983.
BREAD AND
ROSES
тсшш1ттш№штшј5ШЈтмшшш
Svake godine, milioni iena u svim
delovima sveta proslavlaju 8. Mart
Internacionalni dan iena. Mnogo-brojni- m
manifestacijama iene istidu
svoje ude§de u druStvenim aktivnos-tlm- a,
svoju angaiovanost u borbi za
svoj'a prava i za bolji iivot celog
dovedanstva. One ulalu proteste
protiv opasnosti od nuklearnog rata,
zalaiu se za mir u svetu, trale
sigurnost za svoj porodidni iivot i za
bududnost svoje dece.lene zahteva-j- u
svoj a prava na posao, udestvuju
ravnopravno sa muSkarcima u de-monstracij- ama
protiv nezaposlenos-ti-,
bore se za ve6e plate i za
izjednadenje plata za isti posao sa
muSkarcima. Borba protiv diskrimi-nacij- e
ienskih prava mora biti
neprekidna. Na torn terenu iene
postupno, ali sigumo dobijaju bit-k- u.
One sve vi§e postaju svesne
svog prava da same mogu odluditi o
nadinu svog iivota, da same odludu-j- u bote li imati decu Hi ne, da su
gospodari svog fizidkog i psiholoS-ko- g
bida, da se mogu zakonski
zaStititi od svake grubosti, svirepos-t- i
i zloupotrebe njihove seksualnos-ti- .
Zahtevi iena narodito su usmere-n- i
prema zdravstvenim i socijalnim
sluzbama koje su nadleine da vode
brigu o zdravlju i odgoju dece
zaposlenih majki.
Svestrano udeSde iene u svim
vidovima iivota, usko je povezano
sa celokupnom borbom za progres.
Emancipacija zena je uslov humani-zacij- e
sveta.
Znadaj borbe za ienska prava, kao
jedan od najvainijih faktora u op-s'
tern procesu socijalne evolucije,
danas je evidentan u celom svetu, a
samo pre vi§e od jednog veka, ova
tema je bila tabu. Zene su bile
zapostavljene. Istorija radanja 8.
Marta, praznika svih zena, treba da
bude zapisana u ратбепји iena i
ljudi celog sveta, kao simbol radanja
nove epohe u svetskoj istoriji.
RAOANJE DANA 2EN A
Dana 8. marta 1857. godine na
ulicama New Yorka odigrao se
6udan dogadaj. Duga povorka siro-maS- no
odevenih zena kretala se
ulicama istodnog dela grada. One su
demonstrirale protiv veoma lo§ih
radnih uslova. Uzvikivale su: "Hode-m- o
vede plate i desetodasovni radni
dan". Njihovo radno vreme iznosilo
je 12 16 6asova dnevno. Sve se
ovo odigravalo u siromaSnom kvar-t- u,
u kome su radnice bile i
zaposlene. Policija je tu povorku
brzo rasterala, mnoge demonstrant-kinj- e
bile su zatvorene. Tri godine
kasnije, u martu 1860. godine, ove
zene su osnovale sopstvenu uniju
pripojile se National Union of
Workers.
Marta 8.1908. ponovo u siromaS-no- m
istodnom delu grada New
York, demonstriralo je nekoliko
hiljada zena, ovog puta tekstilnih
radnica. Zahtevi demonstrantkinja
bili su isti kao i 61 god in u ranije:
кгабе radno vreme i bolji radni
uslovi. Pored toga, iene su jo§
traiile stvaranje zakona koji bi Stitio
zaposlenu decu i traiile su pravo
glasa za iene.
Marta 8. 1910. godine, na konferen-cij- i
iena socijalista, Clara Zetkin,
predstavnik nemadkih iena socija-lista
i duveni borac za ienska i
radnidka prava, koju je Kaiser naz-va- o
"najopasnijom vekticom nemad-ko- g
carstva", predloiila je da se
svake godine 8. Mart slavi kao
Internacionalni dan iena, u slavu
prvih ienskih demonstracija odria-ni- h
u New Yorku 8. marta 1857.
U januaru 1912. godine 14.000
tekstilnih radnica iz Lawrencea,
Massachusetts, izaSlo je na Strajk,
traiedi bolje radne uslove i ve6e
plate. Sa parolom "Bolje ispaStati
(umirati) u borbi, nego na poslu",
ove iene su izdriale na Strajku skoro
tri meseca. Njihova hrabrost je bila
inspiracija za komponovanje pesme
"Hleb ruie" (Bread and Roses) koja
je postala slogan ienskog interna-cionalno- g
pokreta.
Ve6 sledede godine organizovane
su demonstracije za 8. Mart u
Sjedinjenim Driavama i u Nemad-ko- j.
U carskoj Rusiji na dan 8. Marta
1913. godine iene su u povorkama
hodale ulicama i uzvikivale parole:
"Dosta je gladovanja, zaustavite
ratovanje". Godinu dana kasnije,
francuske iene su organizovale
demonstracije u radnidkim kvartovi-m- a
Pariza, u znak protesta protiv
zatvaranja Roze Luksemburg u Ber-lin
u.
Posle prvog svetskog rata, organi-zovane
demonstracije iena postale
su masovnije i socijalni pokreti su
se afirmisali u celoj Evropi.
U 1923. godini u Francuskoj i
Nemadkoj zajedno se proslavljao
Internacionalni dan iena povodom
okupacije industrijske oblasti Ruh-r- a.
Hiljade pariskih iena je 11. marta
te godine prisustvovalo protestnom
mitingu u velikoj dvorani "Mutua-lite- ".
U martu 1936. godine, hiljade
Spanskih iena je demonstriralo pro-tiv
fa§izma. Za vreme тгабпод
faSistidkog terora u toku Drugog
svetskog rata, u okupiranim zemlja-m- a
Evrope, iene su veoma aktivno
udestvovale u oslobodiladkim pokre-tim- a,
znajudi da svojim doprinosom
u borbi za oslobodenje svoje zemlje,
bore se istovremeno i za bududnost
svoje dece.
U svim oslobodiladkim pokretima u
Africi, Aziji i Latinskoj Americi
uloga iena je sve znadajnija iz
godine u godinu.
Protesti iena celog sveta protiv
rata, narodito protiv opasnosti od
nuklearnog rata, sve su gromoglas-nij- i,
kao njihovo udeSde u borbi za
socijalnu pravdu, jer one znaju da
samo u ekonomskoj sigurnosti
mogu u miru iiveti i odgajati svoju
decu.
PROSLAVA 8. MARTA U TORONTU
U prvoj polovini marta meseca
odigrade se znadajne manifestacije
povodom Dana iena.
U naSem listu, ved oglaSavamo
proslavu 8. marta koju organizuje
Kanadsko-jugoslovensk- o udruienje
iena "Majka i dete", 5. marta, na
brodu "Jadran". To je istovremeno i
obeleiavanje godiSnjice Udruienja
iena, koje je svoju prvu zabavu
imalo 8. marta 1976. godine. Na toj
prvoj proslavi, na§ gost je bila velika
jugoslovenska pesnikinja Desanka
Maksimovid, pa smo odludile da
jedan deo ovogodiSnjeg programa
pripremljenog za 8. Mart posvetimo
njenoj poeziji. Pored uvodnog govo-r- a
o znadaju Dana iena i recitala
poezije, program de sadriati muzid-k- e.
Uz bogatu vederu izobilje
muzike za igru, nastojademo da
gosti i ove godine zapamte tradicio-naln- u
proslavu Dana iena u organi-zaci- ji
Udruienja "Majka i dete".
Zelimo da skrenemo painju na о£
"i ' A
J- -' :
—
—
i
i
i
I
jedan datum: 13. mart, takode u
nedelju, kada se u Torontu proslav-Ij- a
Internacionalni dan iena.
OvogodiSnja proslava bide impo-zantn- a.
Veliki broj ienskih i drugih
demokratskih organizacije udestvuje
u organizovanju ovog dogadaja.
Mesto odriavanja proslave je
TRINITY UNITED CHURCH, 427
BloorSt. W.
Program podinje u 2,30 p.m. Kao
gosti govornice nastupide Grace
Hartman, predsednica CUPE i Issam
Abdul Hadi, predsednica General
Union of Palestinian Women.
U zabavno-muzidko- m delu progra-ma
nastupide poznati kanadski vo-kal- ni
solisti, instrumentalne, fol-klor- ne
i baletske grupe. U velikom
prostoru bide izloiba etnidkih grupa
u Torontu. Bide i jugoslovenski
kutak, sa narodnim umotvorinama iz
na$e domade radinosti. Predvideno
je i prikazivanje filmova. Bide izloie-n- o
mnogo knjiga, postera, umetnid-ki- h
radova na temu 8. Marta i
progresivnih pokreta u svetu.
Servirade se celo vreme kafa i
koladi.
Program se zavrSava u 6 dasova po
podne.
Katarina Kostic
Ш№
шрр 1§УР
iiitEattiaEEsaEKaEtBpiirapiEpaptgiEigEsai
Casopis "NIN" donosi:
Ovih obiljezava se, uglav-no- m
stidljivo, 40 godina od prvog
okupa zena u Bosanskom Petrovcu
gdje je za prvu predsjednicu Antifa-Sisti6ko- g
fronta zena Jugoslavije
izabrana Kata Pejnovic. Jedan do-kumenta- rni
film, nekoliko napisa u
zenskim listovima i — niSta
Ne bavim se feminizmom niti se
osjecam ugrozena (kod nas sve zene
koje se bave ovom problematikom
proglase ugrozenim), medutim,
ovogodi§nja podjela nagrada
AVNOJ-- a je samo jo§ primjer
da ima mjesta zabrinutosti. U zemlji
u kojoj ima 50 posto zena koje
jednako sa svojim muSkim sunarod-njacim- a
svakodnevno podnose i
prinose doprinos svemu ovome
Sto 6ini druStva,
se Sta se dogodilo ziriju ove na§e
najvece i najcjenjenije nagrade u
zemlji?
Kada bi zena — stvaralac samo
As we come marching, marching ,
In the beauty of the day,
A mlllon darkened kitchens,
A thousand mill lofts gray,
Are touched with all the radiance
'That a sudden sun discloses,
For the people hear us singing,
"Bread and Roses, Bread and Roses".
As we come marching, marching,'
We march with men
We're together in our struggle
And we will win with them
Our lives shall not be sweated
From birth until life closes,
Hearts can starve as well as bodies:
"Give us Bread and give us Roses".
As we come marching, marching,
Unnumbered women dead
Go crying through our singing
Their ancient song of bread;
Small art and love and beauty
Their drudging spirits knew —
Yes, it is bread we fight for,
But we fight for roses, too.
As we come marching, marching,
We bring the greater days;
The rising of the women
Means the rising of us all.
No more the drudge and idler,
Ten that toil where one reposes,
But a sharing of life's glories,
"Bread and Roses, Bread and Roses".
Е;дажЈтеаии'1.
Ж Jit !Ш Ш тк Flip '':
dana
viSe.
jedan
svoj
razvoj na§eg pitam
along
(POVODOM NAGRADA AVNOJ- -
ove godine bila izostavljena to bi se
moglo i oprostiti. Medutim, ve6
godinama na listi nagradenih, zene
su vrlo rijedak gost. Znadi li to da u
ovoj zemlji nemazene koja je svojim
nau6nim i radnim kolektivimazaslu--zil- a
da se uvrsti medu desetak
muSkih mudraca delegiranih iz svih
republika i pokrajina?
Zamislite, ne daj boze, §ta bi se
dogodilo da je kojim sludajem
nagrada AVNOJ-- a mimoi§la neku od
naSih republika i pokrajina. Kao
dokazni majstori za skandale tu bi
naSli natruhe svega onog najgoreg
prema toj naciji. A to Sto su
izostavljena velika imena zena to
nitko ne smatra skandalom — u
najmanju ruku.
Zato se pitam gdje su nestale
zene?
Za to ima samo dva moguca
odgovora: ili da zene u ovoj zemlji
nema ili zene niSta pametno ne rade.
Ne6u spominjati imena muSkih
ВОШСШВОВШБ!@ООШЕ]В@ШВВВЕЗШШ 1