Nase Novine, April 27, 1983

              Ij .! t , I ' i i' " t Ui ( "A11
I l'4
March 2,1983, NASE NOVINE --13
Neposlata pisma sa ostrva Musuhi
Pi§e:MIRA§TRBAC
Podetkom godine 1975, radila sam uAngoli
kao dobrovoljna bolnidarka pri jednom
Narodnom odboru Pokreta za nacionalno
oslobodenje Angola — MPLA... Zbog
tadaSnJIh loSlh komunikacija, neka pisma
nisam mogla poslati prijateljima, koji su se
interesovali za Angolu.
Moida nije kasno ako in sada uputim?!
(Nastavak iz proSlog broja)
Dvadeset tre6i dan je kako nam
niko iz Luande ne dolazi, niti neko
od nas uspeva tamo da stigne...
Kada su, upravo pre toliko dana,
T. i S. doneli hranu i neke lekove,
oni su najavili dolazak uciteljice na
Ostrvo Musulu. Ostavili su bukvar
"Vitoria e certa", Atlas i joS neSto
Skolskog pribora. Vojnici FAPLA,
tada dali su nam i jedan motor s
nekakvog portugalskog patrol nog
батса, kako bi daci i u6itelji — iz
svih 8 zaseoka — mogli redovno da
se sastaju.
Tada su nam ispri6ali i dosta
tuznih рпба sa ulica Luande. T. je
citirao jednu, gorko izgovorenu re-Cen- icu
predsednika Neta:
"Bogatstva Angole — izvor su
naSih nesreca!"
Na povrSini od 1,246.700 kv.km.
— koju je Liga Naroda, na konferen-ci- ji
u Berlinu 1920 godine i zvaniCno
potvrdila kao "Portugalski preko-mors- ki
posed — Angolu", u trop-sk- oj
klimi izmedu pustinja, savana,
dolina, bregova, planina... izvora i
vodopada velikih reka — leze i
neizmema angolska bogatstva. U
jednom "bedekeru", zate6enom
ovde iz vremena "turist-biroa- " —
istaknute su i neke cifre tog blaga,
kao i putevi kojima su ona odlazila iz
ruku domacina zemlje, Angolaca...
...Danas Manuele, predsednik
N.O. гебе da su zalihe na Ostrvu
Musulu presuSile: nema бебега,
ulja, pasulja, kukuruza, braSna, U
sezoni "kasimbo" ulova ribe —
nema. Ukraj mora od gladi se ne
mora umreti, nije u tome jedini
problem. Na§e nespokojstvd pocelo
je od cinjenice da ove rezerve u
Angoli presuSuju, borba joS traje a
produkcija stoji...
Posle sloma kolonijal-faSisti6ko- g
rezima Portugalije, u Angoli je
stvorena tzv. Privremena vlada. Na
"ravnopravnoj osnovi" uSIi su u nju
predstavnici: Portugalije i tri "Na-cional- na fronta": MPLA, FNLA i
UNITA.
MPLA je pokret osnovan 1954 na
bazi nacionalnog ujedinjenja i oslo-boden- ja
od kolonijalizma. 4. februa-r-a
1961. MPLA inicira oruzanu
borbu, napadom na robijaSnicu u
Luandi, gde u neljudskim uslovima
leze mnogi rodoljubi. Za po6asnog
(kasnije i zaefektivnog) predsednika
izabran je Dr. Antonio Agostinjo
Neto, lekar, pesnik i izgnanik,
robijaS tamnice na Zeleno-Rtski- m Ostrvima.
FNLA biva formiran neSto kasnije,
iste godine i KinSasi, Zair. Njegov
voda, Roberto Holden, Angolac iz
sev.krajeva, okuplja oko sebe uglav-no- m
svoje saplemenike, kao i neke
izbeglice iz drugih krajeva Angole,
Sto su doSle u Zair ispred represali-ja- .
Sezdesetih godina jedan б1ап
C.K.FNLA, juznjak, po imenu Jonas
Savimbi — napuSta ovu organizaci-ju- ,
proglasivSi sebe "pretsednikom
pokreta" UNITA.
"Vojnici" ovih dveju grupa робеИ
su da stizu i u glavni grad Luandu,
po obrazovanju Privremene vlade.
Njihove vode nadaju se da mogu
preuzeti vlast u zemlji, gde se velika
ve6ina naroda, tokom oruzanog rata
ve6 opredelila za MPLA, pomazu6i
ga aktivno i stvaraju6i uveliko "Po-de- r
popular" — narodnu vlast. Ovde
je робео joS jedan na svetu bratou-bila6- ki
rat koji se protegao do na
ulice glavnog grada Angole. Bande
ovih dvaju "pokreta", sve su bolje i
bolje naoruzane. Dugo su postojale
sumnje u narodu da "neko sa
strane" unosi ovde nemir i potsti6e
razjedinjenje... sve dok ove sumnje
nije робео da "objaSnjava" I New
York Times, od januara ove (1975.)
godine: "Gospoda Roberto Holden i
Jonas Sawimbi primaju po dve
stotine hiljada dolara mese6no od
Central Intelligence Agency — kao
protivnici MPLA" i takode da su "u
tu svrhu, na samom po6etku ove
godine, kao ротоб dobili joS i po
300.000 (tri stotine hiljada) dolara,
posebno".
...Poslednjih dana sa naSeg ma-lo- g
tranzistora, sve se slabije бије,
kako "Radio Luanda" tako i "Kato-Ибк- а
emisija" iz grada. Sve јабе i
беббе preko talasa Okeana do nas
stizu odjeci jakih detonacija... Kri-бап- је
i krkljanje tranzistora prestaje
samo na skali Sto ozna6ava Joha-nezbu- rg
— kao iz najve6e blizine
бије se magnetofonski cvrkut
negde ulovoljenog pti6jeg hora.
Lemba i ja, za stolom, rasporedu-jem- o
"doze" antipaludi6nih pilula,
za svih 8 naselja. Mali Bernardo
Ц м ® еи ш (ШШ ез ra
BEC (Tanjug) — Sef Zidovskog dokumen-tacijsko- g
centra u Веби Simon Wiesenthal
ovih je dana sigurno jedan od najzaposleni-ji- h
ljudi. Poslije izruCenja "lionskog krvnika"
Klausa Barbieja — Altmanna Francuskoj
do§ao je trenutak, smatra Wiesenthal, da i
druge latinskoamericke zemlje krenu putem
Bolivije i oslobode se nacisti£kih terorista
koje godinama kriju.
Wisenthal je toliko siguran da zloiinci koji
su krivi za smrt stotina tisuca ljudi u
logorimazavrijeme nacis_ti6kih pokolja пебе
izbjedi zasluzenu — iako zaka§njelu —
kaznu da na pitanje gdje se progonjeni kriju
odgovara lakonski: "Sve znam o njima —
znam, бак i njihove telefonske brojeve..."
U Cileu se, na primjer, nalazi Walter Rauf
koji je kriv za pogubljenje 250.000 ljudi iz
Jugoslavije, Sovjetskog Saveza i Poljske.
Svi su oni na5li uzasnu smrt u Plinskim
komorama. U Argentini se krije Walter
Kutechman koji je krivza likvidaciju profeso-r- a
s lavovskog sveuCIHSta. Njega Bonn, na
primjer, odavno — uzalud — traii...
Sto je sa zloglasnim "doktorom" iz logora
smrti u Auschwitzu — Jozefom Menge-leom- ?
Gdje se on nalazi?
To je, smatra Wiesenthal, druga рНба:
bijeg iz Paragvaja u Argentinu, Boliviju i
napokon u Brazil nalazi se, medutim, pred
zavrSetkom. Trebalo je uloziti mnogo novaca
truda i, na kraju, imati i neSto srece da se
dode do dragocjenih podataka... Sto, tisuca
dolara polozeno je u jednoj njujorSkoj banci
za onoga tko pruii podatke o nacistlfikom
ubojici koji je hladnokrvno i — elegantno —
kako to tvrde neki ovdaSnji listovi — ubijao u
plinskim komorama, poslije necovjeinih
eksperimenata — blizance, 2idove, Cigane i
niz drugih koje je slao u plinske komore da
stvori "mjesto" za nove Hitlerove konvoje
smrti.
Mengele je, najprije, otkriven u Argentini,
gdje je boravio pod imenom Georgi. Zatim je
pobjegao u Paragvaj koji mu je otkazao
gostoprimstvo kad su se u vezi s tlm
angazirale Sjedlnjene Drzave I zaprijetile
ekonomskim sankcijama. Medutim "pticica
je odletjela" u Urugvaj, a zatim u Boliviju,
zahvaljujudi skupom krlvotvorenom paso§u.
к1ебј na podu, nagnut nad dvema
polutkama zemljine lopte, obojenih
radosnim bojama na sjajnom, glat-ko- m
papiru Skolskog Atlasa. Njegov
radoznali duh "istrazuje svet"...
паибјо je sam i sva slova iz bukvara
"Vitoria e certa". On je jutros na
mapi Afrike "prepoznao" Angolu i sada je, upravo, traii i na ovim
dvema slikama. Oko njega okupljeni
su ljudi i deca — njegovi 12 godiSnji
vrSnjaci. Bernardo svojim kvrgavim
prsti6em vrluda po karti sveta; neki
bulje u njega, drugi prate njegov
prst, a dvojica "matoraca", osionje-n- i
o "паб" sto — podgurkuju se i
cere... Jedan od njih гебе ozbiljno:
— Oavola Angola moze da stane u
tu sliku! I naglo dohvati tranzistor te
zavrte dugme — da poremeti paznju
ostalih. Pti6ji cvrkut bio je prestao.
S Radio-Johanezbur- ga metalni glas
spikera govorio je na portugalskom
jeziku. Svi smo na6uljili uSi: glas se
obra6ao portugalskim "oficirima,
podoficirima i vofnicima-patriotim- a
u kolonijama" i pozivao ih na
neposluSnost Vladi "kapetana" u
Lisabonu. Ovaj danaSnji "patriotski"
apel pozivao se- - na "grandiozni
poduhvat zapo6et god. 1963 izmedu
dvaju suseda: Portugalije i Juzne
Afrike — hidroelektranu enormne
snage od 300.000 kilovata, na reci
Kunene, u koju su ove dve zemlje
mnogo ulozile".
Glas starog kolona iz njegovog
Smirio se potkraj proSlog decembra u Gran
Chacu, brazilskom pra§umskom podru6ju,
kod sekte Menonita. Otkrio ga je jedan
zidovski lijeinik 6ija je k6i odrzavala odnose
sa nekim mladim Nijemcem koji je saznao
od svog oca da je "stari kamerad Mengele"
tu... negdje...
Wiesenthal ocjenjuje da nije daleko dan
kad 6e i Mengele napokon dolijati. Covjek uz
6iju su pomoc uhvaceni mnogi nacistifiki
zloiinci, medu njima i Eichmann, габипа —
naime — na prirodni proces umiranja. Kada
Mengeleovi stari prijatelji umru, njihovi
sinovi nece htjeti imati veze s тгабпот
nacisti6kom ргоб1обби. Ne6e vi§e biti
skroviSta ni simpatija za stare "kamerade".
Slu6aj s mladim Nijemcem koji je odao
strogo 6uvanu tajnu svoga oca o Mengeleo-vo- m
skrovi§tu to najbolje pokazuje.
Mnogi ipak zele da se, barem u torn
sluiaju, pretekne priroda i da se ziikovci u
latinskoameriikim praSumama ne dopusti
da umre od... starosti.
U Parizu osnovan
Medunarodni komitet
solidarnosti sa
palestinskim Crvenim
polumesecom
PARIZ — Clanovi zdravstvenih profesija
Medunarodne Konferenclje za pravo na
zdravstvenu zaStitu palestinskog naroda,
utvrdivSi bilans situacija zdravstvenog sta-nj- a
palestinskog zlvlja kako u izbegliStvu,
tako na okupiranim teritorljama, odralene u
рокибаји razaranja 6itave strukture Palestin-skog
Crvenog Polumeseca, odlu6ili su da
nastave svoju akclju stvaranjem MEOUNA-RODNO- G
KOMITETA SOLIDARNOSTI SA
PALESTINSKIM CRVENIM POLUME-SECOM.
Ovo je izvod iz Rezolucije doneSene na
pomenutoj Konferenciji, odrzanoj u Kon-gresn- oj
Palati u Parizu. Na poziv Inicijativ- -
novog stana u Johanezburgu, nije
rekao Sta su to u "grandiozni
poduhvat" ulozila "dva suseda":
prvo, bagatelnu snagu afri6kog rad-ni- ka
Angole i Namibije i njihovu
otetu zemlju! Drugo: 30 miliona
dolara iz multi-kas- e Zapadno Ne-таб-ке ,;Drezdener Banke; Berliner
Banke i Comerzbank-e- ; Francuske
banke Credit Comercial de France;
LuksemburSke Credit Banque, Ho-lands- ke
Allgemene Bank i Britanske
firme Hill Samual Co. Zbog tih
uloZenih dolara u "svoje" poduhvate
u tudim zemljama, otetim od glad-no- g
i ugnjetenog naroda sada se
potsti6e bratoubilaStvo!
CuvSi kako glas iz radia pominje
reku Kunene, uporni mali Bernardo
naglo odustaje od trazenja Angole
na prese6enoj lopti sveta. On nes-trplji- vo
prevr6e listove Skolskog
Atlasa i poSto je пабао to §to je
iznenada bio pozeleo, on, prvo
svojim kvrgavim prsti6em pokri Juz-n- u
Afriku i uprvSi 6vrsto u plavu
krivudavu liniju angolske juzne gra-nic- e,
izdize iznad glave Atlas pridr-zavaju- 6i
gadrugom rukom i piskavo
uzviknu:
— Evo je, Kunene! Ovde smo mi
— as druge strane je SWAPO!
Sada se i glave one dvojice
"matoraca" okretoSe Bernardu...
mozda i pokolebane u svojoj sumnji , da im ovaj §vr6a neSto ho6e da
(Nastavlja se)
NOTE:
"Vitoria e certa" — Pobeda je sigurna,
parola koju je izbacio Dr.Neto;
FAPLA — jedinice oruzanih snaga MPLA;
Dr.Antonio Agostinjo Neto — roden u selu
KaSikane, blizu Luande,1922. Dok je bio na
robiji za роб. predsednika, kasnije postaje
efektivni. Prvi pretsednlk Nar.Rep. Angole;
umro 1980;
FNLA — Front nacional de la libertacao de
Angola;
UNITA — Uniao nacional de la independen-ci- a
total;
"cvrkut pti6jeg hora" — Signal radio
Johanezburga (1975).
KONENE — u izgovoru KUNENE, родгап!б-n- a
reka, deli Namibiju I Angolu, uliva se u
Atlanski okean.
nog odbora Medunarodnog lekarskog udru-zenj- a,
бф je pretsednik uglednik francuski
profesor Dr. MiSel Larivier, odazvali su se
predstavnici zdravstvenih asocijacija mno-gi- h
zemalja sa svih kontinenata (i Kanade)
kao i izaslanici oko tridesetak svetskih
humanitarnih druStava za ротоб palestin-sko- m
narodu.
SasluSavSi referate Dr. Faty Arafata,
pretsednika palestinskog Crvenog Polume-seca;
Dr. Slama Hamuda, sekretara Arapske
lekarske unije; Dr. Lariviera pretsednika
(koga smo vec pomenuli) kao I brojne
svedoke posledi6nog zdravstvenog stanja
Palestinaca u okupiranim teritorljama, kon-centracion- im
logorima i izbegliStvu, 6lanovi
novoosnovanog Komiteta jasno su ocrtall
bazu svog delovanja koja po6iva na slededlm
klju6nim momentima:
— Pomagati palestinski Crveni Polume-se- c
svim mogudlm raspolozlvim sredstvima
kako bi ova organ izacija Sto pre ponovo
preuzela na sebe svoju integralnu odgovor- -
nost.
— Izu6avati, istraiivati i utvrdivati zdrav-stven- o
stanje palestinskog naroda u uzajam-no- j
saradnji.
— Osiguravati saradnju sanltarnih institu-clj- a
sa palestinskim Crvenim Polumesecom,
vodebi strogo racuna o svim raznlm zdrav-stveni-m
potrebama palestinskog naroda.
Stvaranje i postojanje ovakvlh udruzivanja
potkrepljuje nadu 6oveka u mogudnost
ravnopravnog tretlranja SVIH LJUDI SVETA.
Af. STRBAC