Nase Novine, February 17, 1982

              v Џм ј Уа. јш
к it 111 --%ћ ik Bill
VOL 51, N0.47(531)
iJii-fcv:.f.:r-1A.Ai.uJjT7xYh!!y-.;T-
;-r!-J-?' 2ЕЕ2ЕШ22£ЗШ233Е
LOEDINDENI NARODI
WEDNESDAY,
© Generalna skupstina UN osudila je sve vidove
kolonizacije i donijela niz rezolucija o davanju
nezavisnosti kolonijalnim zemljama
NEW YORK(Tanjug) — Usvaja-nje- m
25 rezolucija i odluka, General-na
skupStina UN zavrSilajedvodnev-n- u
raspravu o provodenju u zivot
deklaracije o davanju nezavisnosti
kolonijalnim zemljama i narodima.
Najveci broj rezolucija i odluka
usvojen je konsenzusom. AM je kod
najvaznijih doSlo do prebrojavanja.
Ponovo potvrdivSi legitimnost
borbe kolonijalnih naroda za pravo
na nezavisnost svim sredstvima
kojima raspolaze, SkupStina je osu-dila
aktivnost stranih ekonomskih
interesa da spre6avaju provodenje
dekolonizacije, naroCito u Namibiji.
SkupStina je pozvala administra-tivn- e
sile da povuku svoje vojne baze
s kolonijalnih teritorija i zatraze od
svih drzava da ne pruzaju nikakvu
pomoc Juznoafrifikoj Republici, sve
dok narod Namibije ne postigne
samoopredjeljenje i nezavisnost.
Rezoluciju o tome SkupStina je
prihvatila sa 141 glasom. Protiv su
se izjasnile SAD i Velika Britanija,
dok se osam zemalja uzdrzalo.
Drugom rezolucijom, kojaje usvoje-n- a
sa 148 glasova i svega pet
uzdrzanih, SkupStina je zatrazila da
UN osigura veci publicitet sVojim
naporima u podrudju dekolonizacije.
SkupStina je osudila politiku vla-d- a
koje pruzaju podrSku multinacio-nalm- m
kompanijama, spre6avaju6i
time napore ka dekolonizaciji. Pri-to- m
su posebno osudene "izvjesne
zapadne zemlje i druge drzave" zbog
suradnje s Juznoafri6kom Republi-ko- m nanuklearnom podrudju. Protiv
te odluke glasalo je sedam zapadnih
zemalja, a 16 drugih uzdrzalo se.
Sa 123 protiv, 6etin zemlje za i 30
uzdrzanih, Generalna skupStina UN
izrazila je zaljenje zbog toga Sto
Svjetska banka i Medunarodni mo- -
U OCEKIVANJU KOMETE
BUDIMPESTA(MTI) — U okviru pnprema
za "doCek" Haleyeve komete, koja poCetkom
1986 godine treba da se priblizi Zemlji, u
madarskoj Akademiji znanosti poiela je
petodnevna konferencija za koordiniranje
napora i teoretskih modela Na konferenciji
sudjeluje 150 znanstvenika iz 25 zemalja
Kada je nje6 o Haleyevoj kometi, Sovjet-sk- i
Savez u suradnji s Austrijom, Cehoslo-vadko- m,
Bugarskom, Francuskom, Polj-sko- m,
SR Njemadkom i Madarskom namje-rav- a
lansirati dva svemirska "tragalda" koji
bi izbhze "prouCih" Haleyevu kometu Shdno
svemirsko vozilo namjeravaju lansirati i
evropske svemirske agencije i Japan
ШРШЈ ш шш Чшј WflaЦјШата
TORONTO, ONTARIO, DECEMBER 8, 1982.
№$$§&
ri.
3raC3BKES2EEZ22EEEE3D2ZE
HPHsiBsM --Si.—
.- -.
-- -T —(- - r - . 1 ~~г~, иимтеАдшим151,1'Јадлд.;1дп-дцу- Ј
ЈНЗЗ Кл$£мЈ.Ш®Ш
RIDE& u prazno
Dvorana Generalne skupstine UN
prazna za vrijeme govora izraelskog
predstavnika Samira (те1еЈо,0 UPI)
netarni fond odrzavaju veze s Juzno-africko- m
Republikom, trazeci od tih
organ izacija da formuliraju progra-mez- a
pomod narodima kolonijalnih
teritorija, пагоб ito Namibije. SAD
su glasale protiv zbog toga Sto je
SkupStina prethodno odbila da izba-- ci
formulaciju o "povecanoj орбој
podrSci SAD i drugih zapadnih
zemalja rasistidkom rezimu u Preto-riji- ".
U pogledu Zapadne Sahare, Skup-
Stina je pozvala Maroko i POLISA-RI- O da гаробпи pregovore u skladu
s odlukama UN i OAJ. Za rezoluciju
o tome glasalo je 78 zemalja.
Rezolucija o zapo6injanju konzulta- -
нл:шитц№ммлгјуг.и1тату,м
DoSIa je Unija
(гЏшмШ Sj 5?!
(Nastavak 2)
U vreme bitke za dobijanje unije u
Walbaru — u periodu od avgusta do
polovine novembra, otpuSteno je s
posla preko 70 radnika. Otkazi
("Laid-off"- ) su se odvijali u tri faze.
Ovo je bila i glavna tema nedavno
obavljenih razgovora izmedu kompa-nij- e
Walbar i novoosnovane unije jer
su mnogi radnici nepravedno otpuS-ten- i.
O celom procesu otpuStanja s
posla u torn "burnom" periodu,
Branko Vukovid je ispri6ao sledece:
— U augustu mjesecu, kada je
otpuSteno trideset radnika, kompa-nij- a
joS nije znala o naSim pripre-mam- a
za osnivanje unije. Prihvatili
smo, kao objektivno, obrazlozenje
kompanije za to prvo otpuStanje
vedeg broja radnika s posla: zbog
opadanja proizvodnje doSlo je do
viSka radne snage, a otpuSteni su
radnici koji su davali najloSije
rezultate u svom poslu.
ЗЕЕЕЗЕЖ ."A.I.'yil'I.iL'iUy.P-- ?
cija svih strana radi rjeSenja pitanja
Istofinog Timora prihvacena je sa
svega 50 glasova.
O 22 mala nesamoupravna terito-rija,
usvojen je konsenzusom niz
odluka. Radi se o pitanjima amerifi-k- e
Samoe i Guama britanskih Ber-muda,
Kajmanskih otoka, Gibraltara
i Djevi6anskih otoka te drugih malih
teritorija rasutih po karipskom pod-гибј- и
i Indijskom i Tihom oceanu.
U prethodnoj dvodnevnoj raspravi
o provodenju u zivot deklaracije o
dekolonizaciji sudjelovalo je 16 nes-vrstan- ih
zemalja medu kojima Alzir,
Indija, Indonezija, Kuba, Laos, Libi-j- a,
Sirija, Tanzanija, Vijetnam i
Zambija, zatim devet istoCnoevrop-ski- h
zemalja, a od Zapada samo
SAD i Velika Britanija.
Indijski predstavnik istakao je da
narodi nesamoupravnih teritorija
moraju sami odluciti o svojoj sudbi-n- i,
u cemu su im administrativne
sile duzne pomodi. Sramota je za
sve Sto se narod Namibije joS nalazi
pod juznoafridkom okupacijom, re-ka- o
je on i dodao da se ni
palestinsko pitanje ne moze izvu6i
potpuno iz konteksta dekoloniza-cije.
~~ WINDSOR
Posle Sudbury--a najvisi
procenat nezaposlenosti u
Windsoru: 17%. Strajk
"Crysler"-ovi- h radnika privo-d- i
se kraju. Opsiran izvestaj
u iducem broju.
m v m © 1
— Vec" prilikom drugog otpuSta-nja
s posla, zapazio sam da je
nekoliko radnika dobilo otkaz ne
samo zbog opadanja proizvodnje,
vec i zato Sto su odbili da rade
prekovremeno. Drugim rijedima,
prekovremeni rad je precutno bio
kao "pod moranje" kada su interesi
kompanije u pitanju.
— U vezi posljednjeg, tredeg
otpuStanja s posla, ponovinom no-vembra
(otpuSteno 25 radnika), zna-m-o
pouzdano da su svi ti radnici
potpisali za uniju i da to kompanija
vrlo dobro zna, iako su neki njeni
funkcioneri tvrdili da nemaju eviden-cij- u
ko je potpisao za uniju.
— Nekoliko primjera mogu poslu-zi- ti
kao ubjedljivi dokaz za ovo
posljednje nepravedno i nezakonito
otpuStanje radnika s posla:
— Jedan radnik je dobio otkaz
posle devet godina radnog staza u
r.TTi-7pf- Y{
4jgoslc.iv Afeekly
A Community
lk wsf )нр( ч
Estdblished 1931
iSrZfXTg,." ГТТјГ.ЛГЈУГ.Т? T.'S'aTg
50 CENTS PER COPY
"'T'T'
к
Odgovor Reaganu
"Pravda" poruduje da 6e Sovjetski
Savez u novom sistemu ameridkog
naoruzanja nadi efikasan odgovor.
MOSKVA — Sovjetski Savez osu-di- o
je odluku ameridkog predsjedni-k- a
Reagana o postavljanju 100
interkontinentalnih raketa "MX".
Ipak u sluzbenom reagiranju koje je
objavljeno u formi nepotpisanog
teksta u "Pravdi" promatraii primje-биј- и
viSe "gipkosti", viSe pozivanja
na dijalog nego Sto je "teSkih rijedi"
na габип Reagana i te Reaganove
odluke.
U kritici Reaganova istupa 23.
novembra kada je objelodanio svoju
odluku o postavljanju novih inter-kontinentalnih
raketa Moskva u
smirenom tonu viSe trazi "pozitivne
elemente". Tako se pozivnim ocje-nju- je
Sto se Reagan "dotakao teme"
neophodnosti јабапја povjerenja
izmedu dviju strana kako bi se
sprije6ila opasnost od atomskog
sukoba. S tim u vezi u odgovoru se
naglaSava da sovjetska strana smat-r- a
da u vrijeme napetosti, oStre
svjetske situacije osobito vazno
mjesto treba imati "suzdrzanost i
zdrav razum", te da Sovjetski Savez
ostaje vjeran da put ka miru lezi u
suradnji i popuStanju medunarodne
napetosti.
NiSta manje nije karakteristi6na
poruka i formulacija da SSSR "ne
tezi utrkivanju" saSAD u proizvodnji
svakog novog sistema oruzja ali se
dodaje da to ne znaii da Sovjetski
Savez пебе ofikasno odgovoriti
Washingtonu, "bude li Washington
робео realizaciju svojih planova".
Takvo reagiranje Moskve promat-га- бј
tuma6e kao pokuSaj odvracanja
Reagana od njegove odluke o pos-tavljanju
novih raketa i poziv na
konstruktivni dijalog u Zenevi gdje
se vode pregovori o ogranifiavanju i
smanjivanju broja interkontinental-nih
i raketa srednjeg dometa.
I
_
© I
Walbaru, dok je zadrzan jedan drugi
koji nema ni punu godinu dana
radnog staza.
— Jedna radnica, majka dvoje
djece, za svo vrijeme od kada je
zaposlena u Walbaru (u januaru
1983. biti ce tri godine) radila je
prekovremeno i po 12 6asova, pet
dana u nedjelji, cesto i za "wee-kend".
Zbog vrednoce bila je cije--nje- na
od strane formana i drugih
kompanijskih ljudi, sve dok taj isti
forman nije saznao da je ona
potpisala za uniju. Tada je on liCno
predlozio da ta radnica dobije otkaz,
Sto je od strane menadzera usvo-jen- o.
— Veoma je drastican primjer
sudbine jedne druge radnice koja je
bila poslovoda ("Lead Hand") u
Marketing Departmentu, kao Sto
sam ja poslovoda u Milling Depart- -
(N astavak na st 2)