Nase Novine, September 26, 1985

              Smrt zlocinca
cV
u : ,7.e . & s f . .
-- .
. ... :a.--. . л r. '
t-T.-
V' :". . ач r-'iTesn-
."".
:' 1':.:г.а .. K:iSt"'
v. .'T.'.ce п".г'. . P'C: r :::?г.от. :
; 'Г..Т..Г. nokaza логг.аг-.саг-.
. "
- a A - c r. v .
' ? R a d '
. : H. 1 1- - s p r
7r.ao e ia ~ 7. a ' r.'L-T-: f,-- r. ?t '--
a
_7 .' a a r. a .-
-i r " r 'i;;. '. алг к'1- -
".c:!1'.'". n ' '...''- -' ai.'. ' ' t:
--
. ..' : ' £.''.: .r.a'i " ti - '. '
-- ... ",c '' c ''-.-~ r.fi vara w.4.-.'--"
c. м.
-- - t ' : "
' r- -: . .-
-. ( ; '". . : -- i ' '
--
; ,.'.ir - v ' - .'jgor.. ( ' f;
''.' ..'. c' ~?a' .'.s'r. aa ,s' rjttr. '
- .. :
.
I:—''-- u R". '.. :'''
' ' S". ! h' ' l -- ''' u' "' -- 7
,, 'Ч- - '.-- .' .' - ' ' " ;' '
' ,г ' 'л '7a '' -- 7 a-- " ' ' "
- a' .-
-.
. ' r.i . ;
V .- -. .
.a, . ' 1
;- - a
,ar
f . a a
-- Л.
' л ;
-- :'":.' aa.-..-- a
:' a" a- - '
'.'. v.- - ': J:. a' : .
..i'i
' ' n' -- '.')'; ' ' ' r a '.
; ',-- , ') i.'ir, svrs.i, :.it '. j'-sa-a
",a rJrufi Su biii oSL'Jcrii .'ia
'juK'odir,!'; ка.гк- - atvrjta
Aii opei stjecajerii pnlika.
Meneif- - jf- - [;o rnnoo cornu
r,atkii!io svf- - druK- - iwsiom
JO.4U It-- .
,"
'r .'
I
t
tin.... illWVy
#lEWGELi
--NX KwH wirtr =sj- -
-.- -
'
.
' as .-
-a
.. : a If ' i. :.-..-
:
иГ.а P 'llill
: i f :'.a :; ao' ,
.l i. " ."i.o: i ''voii i a:'
: r'N' L'OiVlia
, , ,
►. '". ri' f ' S
1 1
r : ;
. .:" .. joCVlit'' ;t7r,.U 'ia
V.i-r.L.V"- !
"
-- - -- it:- :Q"° p:
" r .'.'a'~ a . ".i'a'.. .jriti.d h.ai
:a v .. '.
. 'i' !." '
-- '(' i-- 1 '' r „ f.: '' ":. .rv.eri (a.. N nit
i'.~.c ( r! "".a; ; r.;i ti!"(ini'ii t.ir.o'.j
.--
':". .i",.i ''..!га:г Воеп koa
i i.'".a:r.a r.nuc-- ;i onu
; . civ. a У .'e. a :asrotr pogie
;u '.ti -- '. ' :.жо Hiill. Sefi.
' --''.' .. . Sll N c-::Yd(- Hn]. nokada- -
— ргикг.г,. fa:iu!iiarr.o ..., K C:jri7Lw:'b"J V''U!f'
' ':'. ": '.'ir.'' n".:.Siien;e vama
a ; :'m" . r.a strana r.adai;"' ir'is:
1 . ''.:' - :'..'i 7ii "''-'- i 'c--
'
!:: f.' 7- -
-- i ia
:T.'ir.-- l
iriM.
a.--a
f
.„fit
-- r. !.
y
м
i
. a1 ' ' i - ..;'
: ; n,'a -- : ..' ''!"' T.a'.-- i "r if'
' -
.
--
.
--
i
.
i
. ; - Sj ' f ' (.!'
. f( .[.'i'r.'-- ' i' . pi lit-- i! i
' r. ' i- -
i );i: '
, -- : ! ' ': м ai:,.;u.
]' ..ir ''.' : ' a' ' i'Iit.-- i : u'
: a '. i -- ;;' .
s-- . t'i ' f. i''j a:
'--' ,i ' ..: ' :.;r'i - ,'a'. i:j. '
.' .i . 'vl'-af'ic- a riic : .,'
"::,' 'la 'ar.1.');' I'jf iru ;i !..,( .n
!чла viiia purnienia ka.riii. r.i-raO- i
si' rn u tome bto osvcinu l ni
su LJspjel i nad .ivim super
krvnikom svih vremena ostvanli
tohko zeljenu simbolif.ku pob)edu
ne radi se ni o cinjenici sto je
.a'
' !
м " : м . i
.
; i' l a .: .i
- ! -- .( ,' м :'.v a !.' . a: . 'a'
: i i
' ;'" t's! ta i '. r.a '' ' a ' a "'
! pi)l),t4iii Nitiok'ii. a :чч t
'л :'. t't-r'- H lb p; ngoihitsiii i';c
a. MtMigdeowm ратмг.а mp.i.
.ii4.JI,.K. ri;Sv. SI soPom d()!l!]t'
. ak'.Hif pravodnosn. nogc 'ГН1
r .us! лпо i)selrr:ka- - Radi toga
--
. s:ae a ir.uemstvu : ilegai
-- .. a 'ragatelie kon si vec jod
Mia orgamziraii veopcu haiku
--.a najblizeg suradnika Hitiera.
Martina Bonnanna. godinama su
lid trazih u Argenttm. Cileu, Bob
,os 22 godine nakon sto ie
haj pokopan ti Berbnu kod 7ee7- -
. -- 'a ..(. ' aVi;":". Bat. MIId!
s ..' '..:. s, DivaMiii'o aa a1 ;и.'ог
. "S" i ,,!!.im1 ..btilMO' u 'l ( MUt.'!1.!
. ' '-'-
Г" p.L'pi isi'tHi'".' posbic
- ; i '' )! .ul'" .. M .H '0](М
,' ''.;,"!.('. :..tV-"- 1 ' ' m'."'m '
v С"".:л: K(t!.'t' .es Bo: aair
.: :
. i' ,...s::4 nadfit r.a ''.'.: '' . ,
-- ,.Ј:ч,,-.и ,'"!i'nt!t':( a'ar.
S-- . -- a. i. :;-- . a ...a.aana po:; a
: a 7a Mciigolooni i.aiii e veiik gu
: :ак p:t"~!:7;i ич ni'uspit'h otki ; '.,;:, , ricipst'n,;t Mengeifa ;b:v
: -- ." a'r.DSTiO same pitanit' ka
a-- 1 avii . pi'an;e moialm' p-obit--
a-
'irto jboiicama i ki i t jnt t
. aaa po .n'sti uriib koi pisu !a
( 'irunau' Hiti'M'd radi rcbabili
'aciu.- - "Ii't'fcga }c( tia kad;t tevi
:onist a ki hiMoi K.a: l zek1 obram
'i dugmu o nekrivnp n;u lSIii a
i;it i Kfnor id I ' toi situacip :noc
no a pr'f'dstMMti koliku su moral
:. j '-t-ela
uannHi mt'ngok'ovc i a' sto nam f odueta moguc nos
ia tai UMflof mac preslusa
; : "I nii'tnaf km1 sidom i . iiinn
a .')'." s : игц koa Hit ;iom;tg;i
' a ;.i a.it-- 1 1' ' i i' 1 r 1 1 if м ;
Mi . "O'lwi :: a:. , had ji- - r:ijriPvfi"i4 :.. !a;i'' o.t ' '.'- - Miidta- - a i ol .
o (.; .
I I'A' a 1 aibu a:t;i n'iw,,
i"a-- . .', a Mir. cga M-Mho- a. 7l"
;' -- I '". '-i'-
''-.
, : laMitt'iK ; a :a
.'.;.' " .:r. ."'Of. .
' I : I tZ J l "
. . i -- .!
.' .1 ' ' Mir.'i -- ,! ': !'i i s'j.f ' ir
i a r ' a r i a r.o a,i i: . " ' :
.
((";,' . ; ; ;r ."
i
-
!
..-- .' .'. ; -- : .' !; a inasa-a- a
i ' ' ' ' a.')-- . ,'i'Mo,' '. с.лчо:. ii i a lit'
" 7' .," ,spi a", in a!. a:!oi mi.
' : ' ..I' ir.'ii' hi '.i'a. Ij.iOi U s'. il'
:, l;i niisrnt' niiil.i
! a c ! '.,'".. Mcngi-l- i osvc
!' ' ♦ i i ' i pi ogoniiolpma i p'o
a.. n .i . !a; .is'if no f ud isle i
a: ! '"111,1: ,[,(r,obnoSt, u klklopil
Mci kao da ц- - on aista bio sam
., moguc no-,1- 1 pot miti tolik.i biv.a
raai;i. kao da nisu postojali drugi
lot voi i u. njegii Zato tiebii (Ja
n;is, vise negoli pnje njegove
smrti. objasniti svijetu zasto je za
vrijcme Adolfa Hitiera Njemacka
raspolagala citavim divizijama
vcjjnika tipa Mengelea. Mengele je
bio sarno mehanicki kotacic- - u
lancanom procesu organiziranog
i zakonski favoriziranoga masov-no- g
umorstva. Mnogim rehabili-tatorim- a
ide u prilog ta hipertro-fii- a
mitoloskog zloduha, jer mnogi
:,c sumo nepopravlMVi rasist nc
;,.: ,,' a ':.!'. ' ' "I'-.afa-t
..idi ka.ia 4' MciU'.t'lr ma
pill,,, --,d v la 'lr - l'I "t~ sw
; :i si' a th'V lakova'i mka .;.' '--
K: Л .::',, Mi,!',i,i'!i1,I (
-- .' : i-i:-
.. .. :"cpi'7.,,a; ,
'
. a- - i': i!'' !"''".: ! !"'i'' 'S(
:, f : " Г ' : !.; ,'M". a
t
m . a.aa -- i .
hi )-
-, a- - i )
, . r , .
!
I l M' '- -'' " " ; v.r, . ) --s-aa
.aiithtia iSikama г.аа:ом' aiai
lomskf honstlP.C HC po .!M 7-- t
липшш empirnskoif isranania
situfniaka suiske medic ma ме
mioc biti hlutaiiiit pot{otoo i;ki
c konnsiiii ustanovila - ia if k"
.tui" naden na 'pokaanom ivf
sta : ;Ja kosti iskaii]u d;i ie po
h'lj.M'k It'ao oko M"-- t g'iifta
aim grobu Narano od sudskili
w:. inara me st' ш 'r.ailo da
ijau' da se :adi o -- vei oiatnosn
Koa granici a stopostotnom s
gurnoscu. sto a stnuniaka na
( l da e prosto nemogurc da se ra
di o hi!o kakvoi .aburn Ne posto
,a diikh1 m nekoliko postotaka
mioumk nost! iih obieki nans'i'
::e anaii'1- - nne identic;in kostu
ion: aiii Mengelea KonstatiKiat
M't'da iiiiini l knminiiiista doka
ue da pi'aktuki ne posop na
naimania vieroiatnost da dv Men
aeie os ivi Slikovito moglo bi se
to pnkaati piamjenom zakona
eroatnosti Mogii bisnio c ekal i
ao[]('( ima da мекоте usppe b;ic i
. kockli 999 putii I UVljek [)oluCl
estuu ') ie lednostitwio mate-maiuk- i
nernogiae
dr Eduard Calic
Р-&Ф&&&&&&&&&&&&&&-
&&&&&&'
' ii ,1' ,tlfu)'-- z
1,1c li-'n-
.l fy
'- - v.;,.''I..Vitt;,' 1'УУ
. '' .' U- -
r-iN-WV.-
V
I . №
I ,',o
ARTUKOVIC
TUZI AMERIKU
I JUGOSLAVIJU
S.AI): Odvjvtnici rntnofi l(ninc:i
podnijcli su tuibu zho "fHnnulr
nj цо ih firn dju n s h i h i ust ;i n i h pni:i"
'i . . i
ЧиТ.4? TiU
ШШ, ft чт
Шш fc mi
Amirii.i AitukuvK s (ii i 1
i.i sijili'Hiu t've qodinc
w m!in;t)v .Tiiinii
:ii' kim pokusa 1 1 m ii da s.4 i
'
I fin ' nlgod i iiiief nf a a. .
i aii in lociiiiic Andnjii Artiif..,- -
tllii If pi"f ko s ()) h OVllilsM ! I t,
mka lulni I'fdf raiixnu ---
udu liingtoriu protiv ;inif nckf la'1
gos;ii)f. traсчм oslobmlc ц i
"
I..I
111
)1С
м.а
Was
.In
.'
t i) r.i i (n)s(c tu od 10 milijtiiia ia r.a
Na konfi'reneiji za novinarc ai ko
o] .si se pojavili njegovi k1. пкч i
sm Ка1. 144'чмк) je kako je Art ovic
novu tu.l)u sudu podnio lm 'po
rodf njegovih gradanskih i u ,vnih
рга;Г', a sto je krivo amcncla- - .nini-st;irs- t
o pravosuda Tuzba se podnosi
reetMioje- - i prot iv" lade k- - mini
Mi eke Jugoslavije"
Konsteei seven' poznatmi ie ikoni.
Artukovieevi odvjetniei oplu;h ,su
ameneke organe praosuda a "a-vjei'u- "
protiv Arlukovica. ciji ; cilj
kako se kaze -- - da se n.]iho bi anje-nik- .
"staf l nemoean eovjek". pi tjera
l. SAD
Osim mmistarstva pr;iosid;i l
odjela a speeijalne istraue. u n.'bi
se pose b no i poimenicno opt uu iu sa-dasn- ji
i bivsi direktor tog odjela Neil
Sher i Allan Ryen.zatim minister pra-vosuda
Kdvvin Meese ;i i draun se
kretiir (Jeorge Shultz.
Oni su optuzeni. kako se n;iodi u
tuzbi. ato sto su u okviru smu a slu
zbenih duznosti "dopustili da -- e po
gae gradanska i uslavna )i";i 'aite
Ija"
Optuzena je i vlada.Jugoslav i .ato
sto je ponovo pokrenuhi proee- - "i'li
Artukovica i zatrazila njogovoi 'Mice
nje
Prije nekoliko dana. Artukfsee i
odvijetniei i. Los Angelesa onet su
podnijeli zahtjev da se njihov stice-ni- k
pusti na slobodu uz kauei u. sto
e Mid dosad uporno odbijiio
1-!л'''-
.'1!К
( i
'
1
VH
- Wv -
i
" vpA
II.I' t4 - WtMiTJT&iJi.V iVV
V'.WШXAAAV vv ч v i л
4 Y
' ' ii- ' i . -
, 1 i . i . i i '
r ч . 3 1
I
I
i
;i
a
o
V
f?vWriX 'Aa- - ' .RA iV 7VY1 Л
v f Л7 v ..'- - L'V Џ.ШХУА
'-
- Ш if
' ' ' ' f'.V.- - 77. ,
l
,
i !;.'' .. Л aXY7A';'
'I V' ''W'-'ValT- A
'T md ' 'W v."! !: -- a
7, fl 1 , ) c--p. , r; i n '.. , j o r, i 1 i po 1 uri i o ?
BUNTK, Miinhen
I JV0V0 0 1 i MAUTHAUZENU 1
(Г5 пШ j c--J
i--
X ;з
scr- -
I iiki in se tiiivrsilo cetrde
set iTjidina otkako su oslo
liodem iitvoreniei logla
snog logora u MautJuiuzenu
() tome je "I'olitika ' )is;)la
nekoliko put.'i
Medutim. malo se na d;i
je Mauthau.en. pored tog;i
sto je u drugom svetskoni
laitu bio str;itiste za vise od
sto hiljada logorasa. od cega
desetak hiljada, J ugoslovena,
u prvoin .setskom ratu bio
isto tako masovna grobniea
'Zl'.YZ srpska vojnika, zarob-ljenika- .
umrlih u mauthau-zensko- m
logoru.
Beogradski "Ilustrovani
list" br. 32. od 10. avgusta
1922. godine, objavio je dve
fotogral'ije (koje i mi objav-Ijujemo- )
iz nekadasnjeg lo-gora
u Mauthazenu. Na prvoj
i'otogral'iji je zajednicka ko-sturni- ea
166Gsrpskih vojnika
i spomenik na kojem pise
"Hiler rube 1 €€€ serbisehe
Soldaten aus dem Welt-krieg- e
1914-1918- ", a na dru-go- j
IbtograCiji je spomen
ploea za jos 10(56 srpskih voj-nika
sa natpisom: "Ilier ru
ben 10(56 serbisehe Soldaten
aus dem Woltkriege 1914-1918- "
(u prevodu. "Ovde po-eiv;- i
!(()(). odnosno 10()6
srjiskih vojnika i svetskog
rata 1914-1918"- )
--Naravno da su se tntle-rove- i
postarali da se posle
anslusa uniste tragovi smrti
2732 nasa vojnika. sto je
same malo manje od broja
umrlih Jugoslovena u Maut-hauzen- u
u drugom svetskoni
ratu.
Nijedna enciklopedija pi-su- ci
o logoru u Mauthauzenu
u proslom ratu, ne pominje
zarobljenicki logor u prvom
svetskom ratu u Mauthauze-nu.
Zar tako malo poznajemo
svoju tesku istoriju? Hi brzo
zaboravljamo kakvim smo se
mukama bili izlozeni kroz is-toriju?
Borislav VUJIC
Valjevo
'BBBbD
ШЈ1ЈШМЈиШЈ1МШЈШМШЈ1ШШШ1ШШШ
Pavelic i njegovi minlstri (Artukovic prvi s lijeva) za vrijeme potpisivanja zakonskih akata
Dr. Mirko MARKOVIC SVIMA ZNANE ISTINE
'
Vv A
Svako zna da je Njemacka bila og-njis- te
dva svjetska rata — Prvog i Dru-gog- .
Uoci Prvog i Drugog svjetskog
rata njematki krupni kapital, nje-mac- ki
imperijalizam, suludo je vitlao
ratnom bakljom, pa je u toku ta dva
rata sprzeno preko sto miliona ljudi.
Sada je na dnevni red pitanje: —
moze li se istorija ponoviti?
Danas postoje dvije njemacke drza-ve- :
Demokratska Republika Nje-macke
(Istoena Njemacka) — drzava
njemackih radnika, seljaka i na-pred- ne inteligencije koji grade soci-jaliza- m;
druga je Savezna Republika
Njemacke (Zapadna Njemacka) — ka-pitalistic- ka drzava. To su, dakle dva
svijeta, dva drustvena sistema istog
naroda, razdvojena drzavnom grani-com- .
Svima je poznato.
Takode se zna, da je Istoena Nje-macka
clan zajednice socijalistickih
zemalja, ujedinjenih Varsavskim
ugovorom, dok je Zapadna Njemacka
clan grupe kapitalistickih zemalja,
ujedinjenih u ratnohuskacki Sjeve-roatlantski- h
savez — zvani NATO
pakt. I dok Varsavski ugovor — na
celu sa Sovjetskim Savezom — pred-laz- e
drugoj strani smanjenje i napo-ko- n
konacno likvidiranje nuklearnog
oruzja, dotle NATO pakt — na celu sa
SAD — vodi suprotnu politiku, poli-tik- u
narastanja nuklearnog oruzja, a
samim tim i narastanja opasnosti iz-bijan- ja
treceg svjetskog rata — nu-klear- ne katastrofe Covjecanstva.
Na tim se relacijama Istoena Nje-macka,
zajedno sa drugim socijalistic-ki- m
zemljama, bori za mir, protiv trke
u naoruzanju. Na drugoj strani, Za-padna
Njemacka sve se vise pretvara
u glavnu nuklearnu bazu "Pershing"
raketa na tlu Evrope.
U takvoj situaciji u posljednje vri-jeme
u Zapadnoj Njemackoj sve su !??j5'rpz
SUDSKA LAKRDIJA
Tacno pre 55 godina, 11. jula 1930. u Beo-grad- u
je pred Sudom za zaStitu drzave po-cel- o
sudenje grupi od 12 istaknutih mo-starsk- ih komunista koji su uhapseni u av-gus- tu
i septembru 1929. godine. Osudeniei
su podeljeni u dve grupe. Prvoj grupi su-di- o
je Sud za zastitu drzave u Beogradu.
a drugoj grupi od 12 optuzena. sudio je
Okruzni sud u Mostaru. Prvi na listi optu-zeni- h
u Beogradu bio je komunista Gojko
Vukovic. Njega je optuznica teretila da je
voda mostarskih komunista i istaknuti
funkcioner Komunisticke partije Jugosla-vije- .
Sudija je zapitao Vukovica zasto je u
istrazi priznao krivieu a sada je na sudu
pobija. na sta je Vukovic odgovorio: ".Ja
nista nisam priznao. nas su strahovito tu-kl- i.
Agenti su sami napravili lazne zapisni-ke- .
u koje su sami stavljali sve sto su oni
izmislili i navel i da smo to mi priznali".
Prekinuvsi Vukovica sudija je rekao da
nije to od njega trazio. nego da kaze zasto
je izmenio iskaz. Vukovic je odgovorio:
"To nije moja izjava, to su agenti sami na-pisali..- ."
Sudija je ponovo prekinuo Vuko-vica
i nije mu dao mogucnost da nastavi
sa izjavoni. Punih osam dana trajala je
sudska lakrdija Suda za zastitu drzave
protiv 12 istaknutih mostarskih komuni-sta.
Komunista Gojko Vukovic osuden je
na tri godine robije i pet godina gubitaka
gradanskih prava. Drugooptuzeni Nijaz
Saric, koji je poginuo u toku NOR-a- ,
osuden je na godinu dana strogog zatvora,
a ostali na tri do pet godina zatvora i odu-ziman- je
gradanskih prava.
§
§
1
grlatiji oni, koji "u ime stvaranja ve-lik- e
Njemacke iz 1937. godine", zago-varaj- u
reviziju postojecih granica, pa
makar i po cijenu pocetka Treceg
svjetskog rata. Okosnicu tih slojeva
svjetskog rata. Okosnicu tih slojeva
nacistieki orijentisanih Njemaca cine
(Poljskej. Suprotno ogromnoj vecini
njemackog naroda. ova revanisticka
(nacisticka) struja grlato urla: "kakva
Istoena Njemacka, kakva Slezija Polj-ske- !
Hocemo veliko njemacko carstvo
l to najmanje u granicama bivseg Raj-ha"- !
Svako ko je normalan reci ce, da
je to suludo urlanje. Ali zar nije bilo
suludo i Uitlerovo urlanje. pa znamo
do cega je dovelo!
Proslog proljeca u mnogim grado-vim- a
Zapadne Njemacke organizi-ran- i
su i odrzani ratohuskacki naci-stic- ki
skupovi revansista, od kojih je
najveci bio onaj u Hanoveru, na kome
su istupali kancelar Kohl i njegovi
ministri. Znaci danasnja konzerva-tivn- a
vlada Zapadne Njemacke. pod-pomaga- na krupnim kapitalom, koji je
tridesetih godina ovog stoljeca "odga-jio- " Hitiera i nacizma, podrzava re-vansis- te,
pa makar i suprotno raspo-lozenj- u
vecine njemackog naroda.
Ali podrska i podstrekavanje re-vansista
(nacista) ne dolazi samo iz
Bonna. Dolazi ona i iz Washingtona.
To potvrduje, izmedu ostalog i
sramni postupak R. Reagana, kada je
polozio vijenac na groblje nacistic-ki- h dzelata u Bitburghu. Bilo je to
ohrabrenje nacistickim urlatorima u
njihovim zahtjevima za obnavljanje
Rajha, onog Rajha koji je izgorio u
ognju Drugog svjetskog rata. Svima je
jasna neposredna veza izmedu sram-no- g
slucaja u Bitburghu i revansi-sticko-nacionalistick- og urlanja u Ha-noveru.
Medutim, ono sto (vise od svega) ku-ra- zi
i podstrekava nacisticki pokret u
Zapadnoj Njemackoj — top je citava
suma nuklearnih "Peshing" raketa na
tlu SR Njemacke uperenih protiv
SSSR i drugih socijalistickih zemalja.
A tragicna suludost Je jos i u tome sto
taj dio Njemaca nece da shvati, da u
slucaju upotrebe "Pershinga" — ci-tava
Zapadna Njemacka postala bi
gomila nuklearrfog dubreta, kao po-- .
sljedica sovjetskog odgovornog udar-сз- .
To zna i shvata vecina Njemaca,
ali ne i nacisticka manjina koju ku-ra- zi
Reagan i Kohl. No, davno je rece-no- :
— ko se igra vatrom, u vatri ce se
i sagorjeti!
POMOC NIJE DOVOLJNA
ZA RJESAVANJE
AFRICKIH PROBLEMA
Ukoliko Afrika sama ne srediva
svoje probleme, pomoc izvana nece
biti dovoljna. izjavio je Peter Onu, ge-neral- ni sekretar Organizacije afric-ko- g
jedinstva na sjedinici ministara
kabineta zemlja clanica u Addis
Ababa-i- .
"Dok god Afrika ovisi o stranom ka-pital- u, sredstvima za proizvodnju.
raznim vrstama i kategorijama pro-duktivn- ih
faktora — tj. sredstava za
koja placamo devizama, nema rjese-nj- a
za nase probleme i smanjivanje
deficita rekao je Onu .
"Ukoliko airicke vlade ne skoncen-triraj- u
svoje snage na sve aspekte
ekonomskog razvoja naseg kontinen-ta- .
nikakve kolicine strane pomoci ne
mogu dugorocno uticati na poboljsa-nj- e
naseg kriticnog stanja", — rekao
je Onu i dodao "Vec smo sada preo.vi-sn- i
o izvozu sirovina u razvijene zem-Ue- ".
Sastanak ministara ce trajati do 21.
jula 1985.