Nase Novine, February 09, 1983

              Mjgoslav Afeekty
A Community
Newspaper
Established 1931
јш&жшжжшжгмккчзе™
VOL. 52, NO. 46(579) TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, NOVEMBER 30, 1983. 50 CENTS PER COPY
Vladajuci krugovi Zapadne Ne-macke
pristali su da se ukljuce u
Reaganov plan nuklearnog naoru-zanj- a
Evrope i da dovedu svet korak
brlize na ivicu nuklearne katastrofe.
Pored svih masovnih demonstra-cij- a
za mir, 22. novembra zapadno-nemac- ki
Bundestag izglasao je od-luk- u,
sa 286 protiv 226 glasova, da
postavi americke Pershing 2 rakete
na nemacko tlo.
Za postavljanje americkih raketa
glasale su Hriscanska demokratska
partija, Hriscansko socijalna unija, i
Liberalni slobodni demokrati a pro-tiv
Socijaldemokratska partija i par-tija
zelenih.
Washington-Bon- n nuklearne intri-g- e
vec su postigle dva cilja koji su
priblizili svet u opasnost unistenja
planete. Na prvom mestu dale su
podrsku celoj masineriji koja radi na
proizvodnji i postavljanju nuklear-nog
oruzja za prvi napad i time
stavili Reaganov nesigurni prst na
dugme za nukleami rat. Istovremeno
odluke u Bonnu ponistile su i
razorile sve nade covecanstva u
Zenevske pregovore o razoruzanju.
Vode mirovnih organizacija u
Zapadnoj Nemackoj izjavili su da je
odluka u Bonnu samo Pirova pobe-d- a.
U debati u parlamentu vode
Sve vise znakova o direktnoj
intervenciji americkih trupa na Nika- -
ragvu zabrinjava ne samo latinsko- -
americke zemlje nego i veliki proce--
nat americkih gradana.
Sa anketama koje su pokazale da
americki narod nije ostro osudio
intervenciju i okupaciju male ostrv-sk- e
zemlje Grenade Pentagonim i
americkim imperijalistickim krugo-vim- a
povecao se apetit na druge
zemlje Srednje Amerike. To sada
zabrinjava cak i neke politicare koji
su juce bili uz Reagana.
Novinari i sredstva za informacije,
kojima je Reaganova administracija
potkresala krila vise nego ijedna
ranije, ipak doznaju ponesto od
planova i akcija koja Pentagon i CIA
sprovode svakog dana.
CIA pomaze kontrarevolucionare i
bandu preostalu iz Somozinih vre-me- na
i direktno vrsi sabotazu u
Nikaragvi u kojima gine civilno
stanovnistvo. Sabotaze privrede i
izgradnjeobjekata, aerodroma i luka
nisu jedina opasnost. Sve vise se
koncentrisu americke vojne snage
na granicama Nikaragve tako da je u
Hondurasu vec dopremljeno preko
pet hiljada americkih vojnika a
americki bataljoni do§li su u Kosta
Riku.
Pored ovoga americka ratna flota
nalazi se u blizini i u pripravnosti sa
25 hiljada vojnika.
Sve ponude nikaragvanske vlade
za pregovore ponudene Washing-ton- u
19. novembra bile su odbijene
v
Tu
opozicionih partija upozorile su
vladu da ignorisuci volju naroda za
mirom dovode i svoje polozaje u
pitanje.
Za narod Zapadne Nemacke odlu-ke
vladeo postavljanju novog nukle-arnog
oruzja znaci da ni isti narod u
Demokratskoj Republici Nemackoj
ne moze ostati ravnodusan prema
odlukama Bonna, odnosno narede-njim- a
Washingtona.
Zemlje Warsavskog pakta upozo-raval- e
su vise puta na korake vlade
Federalne Republike Nemacke u
pogledu uspostavljanja novog oruz-ja
i baza za napad. Sovjetski Savez
kao ni Demokratska Republika Ne-mac- ka
i Cehoslovacka ne mogu
dozvoliti postavljanje americkih ra-keta
koje bi u prvih osam minuta
mogle unistiti sve gradove Evrope
ukljucujuci i one u Sovjetskom
Savezu a da se ne obezbede odgo-varajuci- m
oruzjem sa svoje sopst-ven- e
teritorije.
Mirovni pokret u Zapadnoj Ne-mackoj
dobio je siroku bazu u
narodu jer Nemci ne zele da imaju
rakete koje bi unistile u roku od
nekoliko minuta gradove istocne
Evrope kao sto ne zele ni da njihovi
gradovi budu unisteni sa druge
strane.
od strane SAD. Medutim, SAD su
ozivele takozvani Centralnoameric-k- i
odbrambeni savez i pozvali 14
vojnih stratega iz tog regiona
zasedanje i razradu planova
naDad na Nikaraavu vec 20 i
na
za
23
novembra. m
Prilikom zasedanja pentagonski --,
vojni strucnjaci izneli su plan o
sistematskom, korak po korak na- - i
padu na Nikaragvu. Oni su rekli da je 1
"ratna situacija neizbezna" i da ce
morati intervenisati "medunarodne m
snage za smirenje sa direktnom n
podrskom SAD protiv sandinisticke
revolucije." i
Istovremeno, salvadorski ministar i
odbrane dobio je naredenje iz Wa- -
shingtona da pozove honduraske i
gvatemalske trupe da umarSiraju u -- Salvador i da pomognu vladi da se
obracuna sa ustanicima koji se bore I
za nezavisnost Salvadora. 1
Kao i u Grenadi Reagan racuna da
je dobio podrsku nekih "legalnih" и
marionetskih vlada koje ce za njegov
mig i kad on to zatrazi izvrsiti,
zajedno sa americkom vojskom, @
invaziju na Nikaragvu ili Salvador. 1
Koja ce zemlja biti prva na redu za
invaziju zavisice od raspolozenja m
Pentagona ali plan je razraden i n
spreman.
Narodi i u Salvadoru i u Nikaragvi i
oduprece se invaziji, oni se vec duze I
vremena bore protiv izdajnika koje 1
pomaze SAD a i samo americko a
javno mnenje sve glasnije ustaje m
protiv ratnih poziva i avantura svog
predsednika.
JfJLJfJfJfJfLJfL
Svim jugoslovensko—kanadskim
i jugoslovensko —americkim drustvi-ma- ,
klubovima, ustanovama, organi-zacijam- a
kao i pojedincima na Sever-noamericko- m kontinentu cestitaju
srecan nacionalni prazniknase domo-vin- e
Jugoslavije, 29. novembar, sa ze-lja- ma
da za uvek ostanu ostvarene ve-kov- ne
teznje nasih naroda da zive u
zajednickoj drzavi ravnopravnih na-roda
i narodnosti. Izvr§ni odbor i
Urednistvo "Nasih novina" .....j;
Jednostrano proglaSenje "neza-visnost- i"
severnog dela Kipra i pokusaj legalizovanja podele od
strane Turske u ovoj pogorSanoj
medunarodnoj situaciji vodi jo§
vecoj nestabilnosti i ugrozavanju
mira na Mediteranu i u svetu.
Vece sigurnosti UN podrzalo je
Kiparsku Republiku, pozivajuci sve
drzave da postuju njen suverenitet,
nezavisnost, teritorijalni integritet i
nesvrstanost i da, osim nje, ne
priznaju nikakvu drugu drzavu na
Kipru.
Rezoluciju Veca sigurnosti podr-zalo
je trinaest drzava, na predlog
Velike Britanije (Pakistan je bio
protiv dok se Jordan uzdrzao od
glasanja) odbacila je Turska i rekla
м
da nece povuci svoje priznanje
"Turske republike severni Kipar".
Podela Kipra pripisuje se precut-no- m odobravanju Washingtona za
taj akt. ProglaSenje turske republike
severnog Kipra od strane turskog
stanovnistva na ostrvu a podrzano
od Turske doslo je upravo na
zavrsetku posete Turskoj od strane
Reaganovog specijalnog bliskois-tocno- g izaslanika Donalda Rams-feld- a Ankari.
Kiparski predsednik Kiprijanu tra-zi- o je od Reagana podrSku. On ce
imati veoma male sanse da dobije
podrsku od zapadnih zemalja da
Vece sigurnosti upotrebi kaznene
mere protiv zemlje clanice NATO
□
(Nastavak nast. 4) n
hokus-poku- s!- j
~ --— V
Ш
1