Nase Novine, June 05, 1986

              шшжишта ШШ)
HlFJjitin 11'Ш1?ад®х!ир# vc ' ас" w:5c
'mKWW'im , f1 v.-- '
Шmmt?.. 1 W
п i-- 44 IttU i&U !t", T 4i r v1') UUsjii
Ш1
7ai'' Wj IS.
&
l£
GDE SU GASTARBAJTERSKE PARE
Jugosloveni koji rade u inostranstvu, drze svoje pare tamo, jerje
novae "kvarljiva roba", a nasi propisi dine im se nesigurni. S
druge strane, nasi bankari su vrlo neljubazni.
Prema poslednjim (nemafikim) zvanifc-ni- m
podacima, nasi ljudi danas drze u
nemafikim bankama osam milijardi ma-rak- a.
I bez prevodenja, svakom nasem
fcoveku bice jasno da je rec o velikim
novcima. A kad svemu ovome dodamo i
onaj nedavni podatak (nezvanifcni) —
stigao je u naSu zemlju od "svetske ban-ke- "
— da naSi ljudi imaju danas, po sve-t- u,
u Stednji, viSe od dvadeset milijardi
dolara, onda je sasvim normalno posta-vi- ti
i pitanje: koliko tek, naSi ljudi Se-te- de
u svojoj zemlji?
Odmah da kazemo: manje. Pominje
se, trenutno, cifra od 6,5 milijardi dola-ra.
Nekada je bilo viSe.
NaS posao bio je, na prvi pogled, pri-licn- o
jednostavan. Trebalo je da na lieu
mesta, u nekom od velikih nemadkih
gradova, gdezive i rade mnogi naSi ljudi,
pokuSamo da saznamo kako Stede i gde
sve Stede. Odgovore smo belezili bez
ulepSavanja.
Prva stanica: Miinchen. U glavnom
gradu Bavarske i svetskoj prestonici
piva (jedna vrsta toSi se u 6aSe najmanje
sedam minuta; popije se mnogo brze),
joS zivi i radi pedeset hiljada Jugoslove-na-.
Razgovaramo sa predsednikom
Kluba naSih radnika DraSkom Elinge-ro- m
metalostrugarom u "Simensu". U
Nemackoj je vec 16 godina.
Kaze nam kako "Simens" nije veliki
platiSa — muSkarci zaraduju do dve hi-ljad- e,
a zene trista maraka manje — ali
"Simens" je pojam NemaCke i ako "Si-mens"
ode pod led, otici ce i Nemacka.
S tim uverenjem i nasi i nemacki rad-ni- ci
zaraduju svoj hleb u ovoj firmi i —
to niko ne krije — uspeju poneSto da
uStede. Samci — teze. Ali gde su dve
plate, ui uSteda je veca.
DODI SUTRA
DraSko Erlinger sasvim otvoreno, sa-svimnorma- lno, priznaje da Stedi i u Ne-mackoj
i u Jugoslaviji. Gde viSe? Ne-cem- o
cepati dlaku, ali DraSko ne krije
zaSto najveci deo svoje uStedevine ne
drzi u Jugoslaviji.
"Osnovno je Sto naSe banke nisu ela-sticn- e. Nisu spremne da izidu u susret
ljudima. Kad naS Covek dode na odmor
u Jugoslaviju, on nema mnogo vremena,
steSnjen je obavezama, rokovima, svak
neSto gradi ili dograduje, svakome se
zuri da za tih mesec dana Sto viSe na-pra- vi
i ako negde zapne, a to je uvek u
banci, naS Covek je kivan. Znam da se
danas u Jugoslaviji ispredaju price
kako je naS gastarbajter razmazen, jer
je navodno bogat i misli da se novcem
sve moze podmazati, ali ja vam kazem
da nije геб o tome. NaS Covek koji ovde
zivi petnaestak godina, navikao je, pro-st- o, da se sve tehniCke stvari oko kupo-vin- e
i Sta ti ja znam Cega joS, zavrSavaju
za tren. Na videnje. Kad ti onaj naS ka-ze:
dodi sutra! — i joS pri torn misli da
ti je ucinio veliku uslugu — u odnosu
na onoga kome je rekao dodi od nede-lj- e,
e, onda naS gastarbajter to viSe ne
razume. Keine Versandnis. U петабкој
banci, verujte, deset hiljada maraka ja
dobijem za tri i po minuta".
Pitamo DraSka, raCunajuci, pri torn,
da se naSi nisu sasvim odrodili (i racu-naju- Ci pri torn na onu naSu divnu vrlinu
da uzimamo dokle god nam neko daje),
pitamo DraSka, da li naSi uzimaju od
nemackih banaka (ponekad) neza-raden- o
i kako se onda te nemacke
banke odnose (po zakonu) prema naSim
ljudima?
Odgovor: "Istina je da su mnogi naSi
ljudi stekli odnos sa svojom nemaCkom
bankom. Preko firme, preko uglednog
StediSe ili svojim poslovnim odnosom,
druzenjem. Ja mogu svoj konto da pre-baci- m
za pet-Se- st hiljada maraka i niko
nece praviti pitanje. Platicu samo ka-mat- u. Tri odsto. Godinu dana, najma-nje,
niko me nede dirati. Ako ni posle
godinu dana ne ispunim svoje "gradan-sk- e
obaveze", moze se desiti da banka
poSalje pismo i da me zamoli... razu-met- e
veC Sta. Oni straSno vode racuna
dok piSu za njih to neprijatno pismo
(vode raCuna da ne ispadne opomena),
oni straSno paze, da se njihov StediSa
ne 'uzbudi', oni dakle, o svemu vode ra-Cun- a.
Te male usluge ne bi trebalo da
budu od bitnije vaznosti, ali umesto
toga naS covek, koji u naSoj banci drzi
dvesta hiljada maraka (recimo) doziv-ljav- a
da ga naS bankar pita kad podize
svoje pare: zaSto ti dizeS hiljadu mara-ka?"
"ON ZNA KO SAM"
I pominje nedavni slufcaj svog pozna-nik- a.
DoSao 6ovek ovog leta u Jugoslavi-ju,
ulozio u banku deset tisuca, otiSao
na more, ostao dva dana duze, zapio se
s druStvom (Sirokaja slavenskaja duSa),
potroSio viSe nego Sto je planiralo da se
vrati u Miinchen, otiSao covek u svoju
banku, kaze: taka i taka stvar, treba mi
odmah, sofort, petsto maraka; a onaj naS
bankar rece svom StediSi ono 6uveno —
dodi sutra.
Meni se nikad niSta slifino nije desilo
u ovoj nemackoj banci. Pritiskom na
jedno dugme onaj tamo zna ko sam. A
ako ne zna, ili nece da zna, na moju zal-b- u,
taj viSe nece raditi za Salterom".
NaSi ljudlkritikuju i onaj naS uobi6a-jen- i
zahtev za zirantima. A njih je, posle
petnaest godina rada u Nemadkoj , teSko
u Jugoslaviji naci. Da li ih je lakSe naci
u tudini? Tamo to niko i ne trazi. Tamo
se drukCije razmiSlja. Kako? Objasnice
DraSkovic.
"Sta ce naSim bankama ziranti za kre-dit- e,
kad svaki naS gastarbajter koji
Stedi i koji je uspeo da sagradi kucu od
nekoliko milijardi dinara, ima debelu
materijalnu podlogu. Njegova imovina
trebala da bude njegov zirant. Tako je
svuda u ovom zapadnom svetu."
U pri6u se ukljufcuje i Dragan UroSe-vi- c,
potpredsednik Kluba, kaze:
— Kad sam u Jugoslaviji kupovao fri-zid- er
preko banke, za marke, doneli su
mi umesto levih, desna vrata. Kad sam
ovde kupovao auto, ugovorili smo dan
isporuke, u minuti kasnije se isposta-vil- o
da je tog dana padao neki njihov
verski praznik i da ja ne bih bio za jedan
dan "oStecen", doSao je sluzbenik
banke uo6i tog praznika na moja vrata,
zazvonio i pola sata trajalo je njegovo
izvinjenje za taj prodpust.
Rahman Osmanaj mnogo je ljut na
svoju bivSu banku u Peci. Imao je muke
da podigne neSto malo para sa svoje
uStedevine.-Iznerviran- , viSe nije kod
nas ulagao podigao je sve marke i pre-ne- o
ih u Miinchen.
"Nikada viSe ni pfeninga, necu uloziti
u jugoslovenske banke", kaze katego-ricn- o.
NaS sagovornik Dragan UroSevic izra-cuna- o
je koliko naSih bankara radi u
Miinchenu (za njihov rad nema mnogo
hvale) i evo podataka do kojih je doSao:
"Ima ih nekoliko. Sa svojim platama,
sa zakupninom prostorija, oni danas na-Se- m
druStvu koStaju Cetrdeset hiljada
maraka. Koliko torn naSem druSvu do-nes- eu
deviza? To njihove banke znaju.
Tvrdim, manje nego Sto su njihovi tro-Skov- i".
"6ITAJU IZMEDU REDOVA"
Sta kazu bankari?
NaS sagovornik jeBranislav Milutino-vic-,
Sef Biroa Udruzene beogradske
banke u Miinchenu. Kancelarija u sreu
Miinchenu, na £uvenom Karlovom trgu,
ali kancelarija malo skrivena, teSko se
nalazi. Firma sitnim slovima ispisana,
stidljivo. Ali zato je krupnim crvenim
slovima isprejisano (prevodimo) — Ko-sovo
republika
Kaze Bane Milutinovi6: "Mi to ujutru
izbriSemo, oni napiSu". A onda sa tih
perifernih stvari prelazimo na suStinu.
"OpSta je ocena da devizna Stednja
stagnira. ZaSto? Cveta privatni kliring,
nesigurnost i tako dalje do straha naSih
ljudi, da kazem onako, a da mi neki ne
zamere, za sudbinu tih svojih ovde, ipak
teSko zaradenih maraka. Naro6ito je to
karakteristicno za ovaj krug, nazovimo
ih teSkih StediSa (lekari, stomatolozi,
mali obrtnici...). Pri6a 6 ukidanju devi-zn- i
габипа, a ona je kolala i u naSoj
Stampi (Nemci takve vesti oberucke pri-hvata- ju
i piSu o tome, vrlo opSirno),
samo je pogodovala da se javi nepovere-nj- e
u naSe banke, cak drzavu. Sta mi
ovde radimo? ObjavSnjavamo, neumor-no- ,
da sve to nije tafcno, ali ljudi nisu
uvek spremni da u to poveruju. Citaju,
izmedu redova, i mi smo tu nemocni".
Nusret Corba priznaje da svoje marke
teSko zaraduje, kao moler. Ima, pone-kad
i osamdeset maraka na sat, ali to je
krvav rad.
"Hocu, pre svega, u svoj novae biti si-gur- an.
To je sve Sto mogu da izjavim".
Zakljucak se namece sam. Nisu naSi
ljudi — mislimo na one koji svoj novae
ulazu u nemacke banke — loSi rodolju-bi- .
Novae je kvarljiva roba i ako se ne
nalazi na dobrom mestu, otici ce, moze
da ode, tragom bez obzira. NaSi ljudi
jednostavno misle da naSe banke i naSi
£esto promenljivi zakoni, njima nisu
bogzna kakva sigurnost za njihove mar-ke.
JavaSluk naSih bankara posebno je
pitanje. ZaSto smo ispustili Sansu da de-vize
naSih radnika uknjizimo u naSe
banke? Deo odgovora vec smo ponudili,
a suStinsku analizu stanja trebalo bi da
daju ljudi koji o tome vode "drzavnu"
brigu.
Petar IGNJA
"NIN"
SUDENJE USTASKOJ TROJKI KRUNSKI SVJEDOK"
UBOJICA
KARLSRUHE — Pred Zemaljskim
sudom u Karlsruheu u toku je sude-nj- e
trojici terorista iz krugova hrvat-sk- e
ekstremne emigracije zbog sudje-lovanj- a
u ubojstvu jugoslvenskog
gradanina Jusufa Tatara.
Ubojstov je 7. augusta 1983. godine
izvrSio tada 24-godiS- nji Damir Si-Snj-ak
i zbog toga, zajedno s podstreka-ce- m
tog ubojstva Bozom Vukosicem,
osuden na dozivotnu kaznu zatvora.
Tada je Sisnjak odgovornost za uboj-stv- o
preuzeo na sebe, ali je prosle go-dine
promijenio iskaz i izjavio da su
u pripremanju ubojstva sudjelovala
jos tri clana ekstremne emigracije —
Ivan Miletic, radnik koji od 1966. zivi
u SR Njemackoj i uziva politidki azil,
kovinotokar Branko Setka i bivsi gos-tionic- ar,
a sada urednik "hrvatskog
tjednika", Milan BuSkajn. To je bio
dovoljan razlog da pokrajinsko javno
tuzilaStvo pokrene postupak protiv
trojice osumnjicenih suueesnika u
ubojstvu. Optuznica, koju zastupa vr-hov-ni javni tuzilac Fritz Ens, tereti
Miletica, Setku i BuSkajna da su na-bav- ili
pi§tolj, municiju i prigusivad
zvuka, kojim je izvrSeno ubojstvo, da
su djelomicno bili na mjestu zlocina
i da su SiSnjaku, koji je jo§ bio "nov
u torn druStvu" i nije poznavao Tatara
— pokazali zrtvu, Sto je s pravog staja-list- a
bilo od izuzetnog znacenja i po-vo- d
podizanju optuznice.
Optuzena trojka ekstremista i tero-rista
porice da pripada ustaSkoj emi-graci- ji
kao i svoje sudjelovanje u
ubojstvu Tatara. Tvrde da nikad nisu
bili u zloglasnom lokalu "Zum-zum- "
u Kaiserstrasse u kojemu je izvrSeno
ubojstvo, da Sisnjaka poznaju samo
iz videnja i da nemaju nikakve veze
s ubojstvom, za koje su 6uli tek poSto
je izvrSeno.
Svjedocenje Damira SiSnjaka, ubo--
optuzbe otkrilo je profil krimi-nalc- a
i terorista. Otkako je 1983. go-dine
do§ao u SR Njemacku i dobio
politicki azil ostavio je iza sebe trag
kriminalnih djela — provale, krade i
tome slicno. u azilskom logoru
upoznao je Bozu VukaSida, kojeg opi-suj- e
kao "vrelog hrvatskog nacionali- -
stu, koji se jako angazirao za hrvatsku
NA GRANICI S GR£kOM KOD
DEVDELIJE
USKORO NAJVECI
"FREE SHOP"
DEVDELIJA — Trgova6ka radna or-ganizac- ija "Solun" iz Devdelije u su-rad- nji sa skopskim "Interimpeksom" i
beogradskim "Geneksom", otvorit ce
prvih dana aprila veliki "free shop" na
granici s Grckom, koji ce od Devdelije
biti udaljen samo Sest kilometara.
Prema rijecima rukovodioca buduceg
"free shopa", bit ce to najveci takav
objekt u nas, vec od sada postojeceg na
Ljubelju (granica s Austrijom) 6ak de-set
puta. Free shop na Ljubelju, naime
ima prodajni prostor od 35 cetvornih
metara, a novi deset puta viSe — 350 ce- tvornih metara.
— Odluka da gradimo "free shop" je
donijeta nakon izmjene Zakona o vanj-skotrgovinsk- om poslovanju kojim se od
17. maja proSle godine dopuSta jugos-lvenski- m poduzecima gradnja i takvih
objekata . Ukupna povrSina bit ce 600
cetvornih metara, od cega 350 prodaj-no- g. Ukupna investicija je 150 milijuna
novih dinara.
U "Solunu" ocekuju da ce im "free
shop" godiSnje donositi prihod od dva
milijuna dolara.
na, kojega su VukuSic i njegovi isto-misljeni- ci proglasili "velikom zvjer-ko- m
u titoistickom klubu" i to je tre-ba- o platiti glavom. IzvrSilac je trebao
biti SiSnjak, ali kako Kerkeza, koji je
bio na odmoru u Jugoslaviji, nije zate-ka- o
kod kuce i vratio se neobavljena
posla, Vukusici njegovi istomislje-nic- i
pronasli su "rezervnu zrtvu", — Jusufa Tatara.
Sisnjaku je nakon ubojstva dala
lazni alibi njegova prijateljica, Nje-mic- a Gabriele R. koja ga je opisala
kao labilnog covjeka, koji je imao po-treb- u da se istice, te se cesto hvalio
svojim piStoljem. Ona je od njega cula
za planirano ubojstvo pogresnog co-vjeka
i atentat na Tatara, pa je ka-snije
pritisnuta unutarnjim porivom
i pod dojmom svega sto se dogodilo
priznala da je njen alibi bio lazan. To
je bilo presudno da zatim i SiSnjak
prizna ubojstvo i otkrije Bozu Vuku-sic- a
kao podstrekaca ubojstva i "kon-takt-me- na iza kojega stoji Siroka emi-grants- ka organizacija". Istina, te je
optuzbe protiv Vukusica u toku pro-ces- a
povukao, ali su ipak obojica,
osudeni na kaznu dozivotnog zatvora.
Tek kasnije, tocnije u drugoj polovici
proSle godine, SiSnjak se "prisjetio"
da su pripremi ubopjstva zajedno s
Vukusicem sudjelovali i sada optu-ze- ni Miletic, Setka i BuSkajn. Miletic
je neposredno sudjelovao u pripremi
neuspjela atenta na Kerkeza, a Bu-
Skajn mu je pokazao "rezervnu zrtvu"
— Tatara, dok je za Setku, koji je na-bav- io dodatnu municiju za ubojstvo
rekao — da nije prisustvovao pri-premni- m razgovorima.
SasluSani su i drugi svjedoci. Si-snjako- va prijateljica Gabriele R.,
ponovila je vec poznati iskaz, a oni
koji su se u lokalu "Zum-zum- " zate-k- li prije. za vriieme i nakon uhoi- -
jice Tatara, a sada "krunskog svjedo- - stva, dali su neodredene iskaze. Svi
ka"
JoS
su govorili u stilu — u lokali ie tre-- §tao muzidki automat, a kako je
ubojstvo izvrseno u toaletu i to pis-tolje- m
s priguSiva6em, nitko nije
niSta cuo, pa ni optuzene nisu pre-pozna- li niti ih vidjeli posljednje
dvije i pol godine, tocnije nakon
ubojstva.
Do sada je odrzano pet гобШа, a
stvar", koji ga je zaprvo potakao na predvidena su ,ios tri.
ubojstvo. Najprije je zrtva trebao biti - .
SiSnjakov Skolski drug Musa Kerkez, лапо "esnik"
blagajnik u jednom klubu Jugoslave--
4џ