Nase Novine, March 22, 1978

              WZ7rti ЕмчМ1'ШЛл!: Srw .... ...У ч£'Ж:У .7М'Л
ШШ§Ш11 ,. Г "'
f.1' ; " -- д f.-.v- i''
ч- - " .- - ' - -- 'гт " ' ч -- ", ни;, Mji. ,i , Ч' 1 l., г у . Hi ч ' ' ., . i ' i '. . v " . .'... '
.
-- Ј . i., Vj i,i, i , . n -- .'..' . r ~ # f tt rr л м . . . . i - . I .'.'I 7 1 lTlp . .1 .'.I Sfr. 4-.- i--if H - 14 ' ' , I 1 Jl , j r , - ' — f . --V '.л,1 r' January 25, .1978;
i
?t'.V' , j . .
' ,. ., . ... -њ- г,--1Ч-т-.'ЛчЛ i.:itnj(jH-w!- ' ' % ..,.:.,
Slnj — OsnovanapuStena u rad prlje
dvadeset i Sest godlna "Dalmatinka" —
predlonica I tvornlca konca — u Slnju,
danas je najveei radni kolektiv na podru6ju
Cetinske krajlne. Radni proces organiziran
u detirl OOUR-- a (Predlonica konca, Tvornl-ca
konca, Pomocne djelatnosti i Za'jednlC-k- e
sluzbe) ogi)a se bez vecih teekoca, u
sklopu suvremene prolzvodnje tekstllne
Industrlje.
U "Dalmatinkl" je zaposleno 2100 radni- -
ka. Samo u prvlh devet mjeseci ove godine
radni odnos Je 450, prlmjera se djecl nastradallh
teino 2ena. Za to vrljeme "Dalmatinka" je
zabiljezlla I ukupan prlhod u iznoau od
759,774.887, dohodak 146,267.129 I clatl
dohodak 119,348.685 dlnara. Prema najno-vlji- m
pokazateljlma radnlci u toj organiza-clji
udruienog rada za prvlh devet mjeseci
primal! su prosjefinl osobnl тЈвзебп!
dohodak u iznosu od 3459 dlnara.
Rekonetrukcljom, mbdernizacljom, pro-Sirenj- em
I gradnjom proizvodnih pogona
obuhvadene su kotlovnica, Clstionlca,
skladista sirovlne, kanallzacija, glavni
dalekovodni 35 KV-vo- d trafostanice Sinj--rasklopn- ica
"Dalmatinka" 8 unutrasnjlm
razvodom, te restoran garderobom I sani-tarnl- m
cvorom. Dogradena je I predlonica
konca klima-komora- ma I tvornlca konca.
Strojno je kompletlrana nova bojadlsaoni-c- a
koja ce ubudude raditi punim kapacite-tor- n,
a rekonstruirana je vodovodna I toplo-vod- na
mreza. U te objekte utroseno.je oko
250 mllljuna dlnara. ч Novosagradeni radnlcki restoran oko
s~ 300 mjesta, dobro i strufino organiziranom
kuhinjom, nudit ce radnicima najmanjedva
jela I jedno dljetalno. Tu su Jo5 sokovl I
ostala bezalkoholna pl6a. Topli obrok za
radnike bit ce besplatan.
Godlna 1978. ce za taj radni kolektiv §to
se tice investfcionih ulaganja zna6iti kom-pletiran- je
proizvodnih pogona. Обекије se
da bl "Dalmatinka" 1978. godinu trebala
startatl s oko 2200 zaposlenih radnika.
Godlna 1978. ce za taj radni kolektiv Sto
se tiCe Investicionih ulaganja zna6It! korn-pletiran- je
proizvodnih pogona. Обекије se
da bi "Dalmatinka" u1978.'godlnu'trebala
startatl s oko 2200 zaposlenih radnika.'
1
Panorama Sinja s Dalmatinkom. u prvom planu (do
ije)
Dotal] iz pogona: zavrtotak montaie dvouvojnih kp
ncara (dosno)
Susreti mladite i kozmeiike
literata
Treblnje —. U deset op6ina s tro-me- de Bosne i Hercegovine, Hrvat-sk- e
I Cme Gore priredit ce se ove
godine vise pjesnifikih manifesta-cijapo- d
nazivom "Knjizevni susreti
mladih literata". Meduop6inska
kulturno-prosvjet- na zajednica s
tromede raspisala je natje6aj za
literarne radove, pace se za susre-t-e izabrati najbolji.
U "Dalmatinkl" se i stambeno pltanje
radnika rjeSava brie nego u druglm organl-zacijam- a
udruienog rada sinjske opdlne.
Krlterijl 8U utvrdenl u Samoupravnom spo-razu- mu
I radnik u toj radnpj organizaclji ne
бека na stan vlfie od 15 godina. Oko 600
mllljuna dlnara podljeljeno Je na 120 kredl- -
ta. Podljeljeno je ove godine i 40 stanova.
Radnlci imaju organlziranu zdravstvenu
zaatltu. U "Dalmatlnklnoj" zdravstvenoj
atanfci rade lljefinici I ostalo zdravstveno
osobl e, pa I specialist! medicine. Ima I
u pflmljeno Ih oko pre- - humanlh da
s
3
s
kao
u
(ill umrlih) radnika tog kolektlva, pruia
' odgovarajuda novcana pomod dok ne zavr-3- e
Skolovanje. I prijevoz radnika je organi-ziran,
cak i besplatno onim radnicima koji
putuju dalje od Slnja Iz sola na rubu Sinj-sko- ga
polja. Rekreacija radnika I kultuma
djelatnost, takoder se ne zapostavijaju.
Idejno-polltlCk- o I markslstidko obrazovanje
ostvaruje se kroz program polltlCke Skole.
Pokrece se I Informativna djelatnost, usko-r-o
ce izldi radnlfike novine "Dalmatinka".
Aktivno rade eve druStveno-polltlfck- e orga-nizacij- e,
kao i organ! samoupravljanja Sto
sevidi po rezultatlma u ргабепји I primjenl
ZUR-- a, oeoblto u dohodovnlm odnosima.
— I na tome planu bi se vISe postiglo —
kaie Petar Vejld — da Ima odgovarajuclh
strufinih kadrova za tu oblast. Tvornlca
odllfino suraduje sa slnjsklm srednjoSkol-ekl- m
centrom "Desetl august". Organlzira-n- o
se unapreduje i opcenarodna obrana I
drudtvena samozadtlta. Osobito dobro
djeluje tamoSnje vatrogasno druStvo, koje I
na natjecanjima izvan sinjske op6ine posti-i- e
odlidne rezultate. Ve6 vide godina tamo
aktivno radl Klub dobrovoljnlh dayalaca
krvl.
Nedeljko Musulin
("Vjesnik")
ШШјШшш V Y 1
' 111 Ч1 11I Ifh f]i I HI1 (HI l4V4i{ J I I . Ti
vJSF 11... гл4..'Ј'+х.м1ШвКФСПШт$ИШШтА41&!гШ
ttforhica
'
,r-- . CA' jt
V
--,rI.
KruSevac - -- Gradnja nove tvorr
nicekozmetike'i kozrheti6kih prolz-vod- a "Merima" te6e po planu. Malo
zakaSrijenje uslijedilo je zbog
loSeg vremena i spore nabavke
sredstava za dizanje stupova.
Обекије se da ce radovi biti zavr§e-n- i
u prvoj polbvici ove godine, a
vrijednost objekta iznosi 22,5 mili-ju- na dlnara.
197milijunaza
nove tvom ice
Pi rot — Osnovna banka u Plrotu,
koja je do po6etka ove godine bila
u sastavu Beogradske banke, kre-ditira- la
je lani sa 197 milijuna dlna-ra
gradnju pbjekata u industriji,
poljoprivredi, ugostiteljstvu I trgo-vin- i.
Sagradena je tvornlca unutra-Snji- h
auto-gum- a u BabuSnici, tvor-nlca
teSke teretne pneumatike u
Pirotu, hladnja6a i tvornlca aparata
za susenje rublja, obavljeno je i
nekoliko rekonstrukcija tvornlca u
BabuSnici, Pirotu i Dimitrovgradu.
Bit6ezarulja
Skoplje (Tanjug) — Trgovinska
mreza u Makedoniji bit 6e u idudem
razdoblju zadovoljavaju6e opskrb-Ijenaelektri6n- im
zaruljama, obe6a
vaju proizvodafii i uvoznici. U ovoj
republic! se, inaCe, potroSnja ovog
proizvoda кгебе oko ietlri milijuna
zarulja godiSnie. OpskrblJiVaCi su
zagreba6kl TE2 "Tesla" iz Pandeva,
a u posljednje vrljeme, i "Jugotu-tun-Selen- a"
Iz Stipa. Potrainja
zarulja, koja je ve6 nekoliko mjese-ci
ve6a od ponude, bit ce pokrive-n-a,
prije svega, pove6anom prolz-vodnjo- m
Stipske tvornice. U Stipu
su, naime, zahvaljujuii razliCitim
mjerama, pa I produzenom radnom
vremenu, uspjsli u nekoliko mjese-ci
povedati dnevnu proizvodnju sa
Sest tisuda na 17 tisuda zarulja,
dok 6e se od 1978. godine dnevna
proizvodnja u toj tvomici kretati
oko 24 tisuce komada, odnosno
oko 6,5 milijuna godiSnje. Ako se
taj plan ostvari, Sto prlje svega
ovisi 0 redovnom uvozu reproma-terljal- a,
Stipska tvornica "Jugotu-tun-Selen- a"
sama 6e pokriti potre-b- e
Makedonije za ovlm proizvo-do- m.
Na uzem podru6ju Srbije od
1973. do kraja.proSle godine izgra-der- ie su1 52.000 stanova. Ako se tome doda I ovogodiSnjih vi§e od
40.000 stanova, koliko ce prema svim predvidanjima bifl zavrSeno,
onda je za poslednjih pet godina,
koliko je proteklo od Desetog kon-gre- sa Saveza komunista, u ovoj
republic! izgradeno gotovo 200.000
stanova. To je brojka koja daje
podstrek I koja ohrabruje. Medu-ti- m, dobri su I rezultati koji su
ostvareni u izgradnjl stanova soli-damos- ti.
Izgradnja stanova solidarnosti, o
kojima je na nedavnoj sednici
Saveza samoupravnih interesnih
zajednica stanovanja Srbije bilo
dosta re£i, робеЈа je joS 1969. u
dva najveca gfada'.u uioj Srbiji:
Beogradu i Ni§u. Od tada pa do
danas stanove' je dobilo vi§e
hiljada radnika iz organizaclja koje
nisu mogle same svqjim sfedstvi-m- a da stambeno zbrinu svoje za-posle- ne.
U Beogradu je, na primer,
"#' ttf
fcj,.,'v.V-...V-v
.,l"Pj,i-- '
prizname
jugoslovenskom
resenju pitanja
nacionalnosti
BudimpeSta (Tanjug) — Jedan
od najistaknutijih zivih madarskih
knjiievnlka veoma je pozitlvno oce-ni- o
jugoslovensku praksu u odno-s- u
na resenje pitanja nacionalnos-ti.
U nedeljnom listu "Uj tiker" Deze
Keresturi opisao je svoj boravak u
Novom Sadu gde je posetio niz ins-tituci- ja
i razgovarao s ve6im brojem
Ijudi i odrzao predavanje novosad-ski- m studentima.
U zaklju6ku svog veoma pozitlv-no
intoniranog 6lanka koji budim-peStans- ki
nedeljnik objavljuje kao
uvodnik, Keresturi kaie: "Li6no
sam se uverio da se pltanje nacio-nalnosti
u Jugoslaviji resava u
duhu socijalisti6kog humanizma,
ne samo putem deklaracija ve6 i u
praksi. Maaarska nacionalnost u
Jugoslaviji uziva prava I тодибпо-st- i
koje su joj date. Njen polozaj i
aktivnost moie da posluzi kao pri
mer svugde".
UDRU2ENA ELEKTROPRIVREDA
50.000 milijuna
kilovat-sa- ti
Beograd (Tanjug) — U toku ove
godine ukupna snaga jugoslaven-ski- h
elektrana treba se uve6ati za
2208 megavata i ako krajem godine
dostigne ukupnu snagu od neSto
vi§e od 12.200 megavata7:' Samo
osam godina unatrag kapaclteti
jugoslavenske elektroprivrede bill
su upola manji, 1965. godine Jugo-slavia
je raspoiagaia sa samo 3063
megavata.
Te 1965. godine u пабој zemlji
prolzvedeno je 1 3.502 milijuna kilovat-
-sati, a za ovu godinu udruzena
elektroprivreda plan Ira proizvodnju
qdoko 50.000 milijuna kllovat-sat- l.
Nbve elektrane, ako uiazak u
pogon bude ISao po planu, u ovoj
godini treba da proizvedu oko 5000
milijuna kilovat-sat-i.
za poslednjih osam godina izgra-deno
9.500 stanova solidarnosti i
1.244 lezaja u sama6kim hotelima.
Ni§lije su podigle vi§e od 1.000
stanova, Pozarevac oko 300, Kra-gujev- ac ne§to vise od 250, Svetoza-rev- o 200. Lista onih koji sve viSe
stanova podi2u iz fonda solidar-nosti
svakim danom je sve ve6a.
Dosta stanova za siromaSnije
radne organizacije izradili su Valje-v-o, Сабак, Smederevo,-- Bor i drugi
gradovi u Srbiji. Da bismb imali
bolji uvid koliko se stanova godiS-nje
gradi u SR Srbiji, naveS6emo
podatak iz 1974, kada je u
Republic! sa pokrajinama podignu-t-o 4.318 stanova, i 1975. godine —
3.265 stanova.
SkupStina Saveza samoupravnjji
interesnih zajednica .stanovanja
Srbije oceniia je na nedavnoj sed-nici
da je izgradnjom stanova so-lidarnosti
znatno poboljSan po-lozaj
radnika iz proizvodnje. Prema
nekirh rafiunicama, petina stambe-ni- h sredstava Izdvojena je u fondo-v- e solidarnosti.- -