Nase Novine, March 22, 1978

              rPRQERpNTOtOSki KONQRiUGbiiLAVijE 3;i '$4S& iJaniiiary 25,1978
№к№£'ПјЏ)р$фЦГ.$1:
4
tit".jriKiV.ii'.'i'.'i'i.i'."i'i"4iaa
Prof,
MIRKO --
MARKOVlC
£=j(f£
Standard
' ' ... --v ,1 ..
.- - л
) y
.'!' V '.', I !
луУп.У,' V
„ '
'y ' " ' I
dr
Nivo stapdarda ijvotniri
uslova u jednom narodu
svakakb je jedan od najbitni-ji- h
preduslova dugoveCnosti
ljudi toga naroda. Ovde-j- e
red o prose6nom standardu,
kao i prosednoj dugovefinos-ti- ,
s tim Sto raspon izmedu
najvisofiijeg i najnizeg stan-dar- da
mora bit! takav da
iskljudi podelu druStva na
siromaSni sloj i na imudniji
sloj gde se-standa- rd pretvara
u luksuz. ТакаГ nivo stan-dardazivot- nih
uslova, koji bi
omogu6io maksimalnu du-govedn- ost, svakako je jedan
od glavnih ciljeva socijalis-tidko- g
drusiva.
Radi se o planskoj izgrad-nji'materijal- ne
baze druStva,
koja bi omogucila svakoj
odrasloj osobi, da svojim
lifinim radom obezbedi nor-mal- an standard zivota, bez
luksuza, aii i bez oskudeva-nj- a
— u hrani, ode6i, stam-beni- m
uslovima, kulturnom
uzdizanju i zabavnoj razo-nod- i.
Takvi materijalni uslovi
stvorlce mogudnosti za od-g- oj coveka novog moralnog
lika, slobodnog od nakaznog
egolzma svojstvenog ljudi-m- a
eksploatatorskog druS-tva,
gde je bogadenje vrlirja,
bez obzira na naCine kako se
ono postize — javnim ili pri-kriven- im
gangsterlzmom,
kradom, prevarom, ubija-nje- m,
pljadkom. Socijalizmu
mora biti tude druStvo "vu6-ji- h
zakona", u kome je covek
coveku neprijatelj.
Na materijalnoj bazi viso-ko- g
standarda zakonito ce
izrastati dovek novih shvata-nj- a,
novog morala, koji ne
odvaja i ne suprotstavlja
Пбпе materijalne interese od
interesa svog kolektiva i Sire
druStvene zajednice. U jed-nom
takvom druStvu ljudi 6e
doZivljavati manje nervnih
potresa, svada i konflikata;
oni su sretniji, a sretnima je
sretnija i njihova dugovefi-nos- t.
I najdublja starost
moze i mora da bude sretna.
Rad i njegovi uslovi
U neposrednoj vezi sa
standardom je i takav socija-In- o
ekonomski preduslov
dugovecnostl kao Sto je rad i
radni uslovi. Jer se pomenuti
standard postize lifinim ra-dom
na materijalnoj podlozi
koju je stvorilo druStvo.
Lifini standard odraslog rad-n- o
sposobnog stanovniStva
zavisi od u6eSca svakog po-jedin- ca
u sveukupnom druS-tveno- m
radu.
Medutim, standard je sa-m- o
jedan aspekt rada. Drugi
je, niSta manje vazan s taSke
V
i [И
glediSta dugovefinosti Cove-ka,
uticaj normalnog radnog
procesa (fizifikog i umnog)
na organizam. U normalnim
radnim uslovima taj uticaj je
apsolutno pozitivan. On daje
6oveku psihidko zadovoljst-vo- ,
fizioloSki pozitivno utice
na funkcionisanje organiz-m-a.
A, kao Sto je ve6 гебепо,
povoljne uslove rada Дгеоа
odredivati i obezbedivatl na
principima medicine rada i
drugih nauka.
Penzionisanje
Postoji grupavitalnih pita-nj- a
na socijalno ekonoms-ko- m
planu pd kojih neka
nisu joS ni adekvatno pos-taylje- na,
a kamo li reSena.
Uzmimo, recimo, pitanje
penzionera i njihove radne
aktivnosti posle penzionisa-nj- a.
Prilikom penzlonisanja
zaposlenog lica пајбебсе se
gleda iz dva ugla: iz ugla
oslobadanja radnog mesta i
iz ugla materijalne zbrinuto-st- i.
All niko, ill skoro nlko,
ne gleda iz ugla, da se penzi-onisan- oj osobi pruZi pomoc,
da preko ove ili one radne
aktivnosti ispuni naredne
godine zivota i samim tlm da
pru2i koristi~sebi i druStvu,
da sadrzajno proivl do zad-nje- g
dana. Jer kako neko od
knjiZevnika negde гебе: "ne
zivl se samo od hleba", tj. ne
2ivi se samo od penzije, pa
бак ako je'ona i dovoljna.
Jer nlje stvar samo u tome
koliko ziveti, za koliko godi-n- a
product! prosefini ljudski
vek. Stvar je isto tako I u
tome — kako 2lveti. Dakle,
nije stvar samo u tome da se
doda joS nekoliko godina,
vec da se tim godinama doda
radni sadrzaj. Kazu da nije-da- n
lenjivac nije do2iveo
dublju starost. Kao Sto je
pisao akademik I. Davldovski
"starost ne treba da bude
tavorenje". Ona treba da
bude sumiranje cele genera-cij- e,
predaja Stafete rada
novoj generaciji preko aktiv-no- g
saucesniStva s torn ge-neracij- om.
Jer bioloSko tavorenje u
prestarelim godinama nlje
interesantno niti za nauku,
niti za druStvo, a niti za
dotidnog pojedinca. Dugo-ve6no- st
je korisna, a samim
tim i interesantna, ako je ona
aktivna, vitalna, stvaralafika.
Kao potvrda tome sluzi, svi-m- a
nama dobro poznati,
primer druga Tita. Njegova
vitalnost I puna radna anga-zovano- st
izaziva opSte div-Ijenj- e...
Oni fiuveni dugoved-ni- ci
u Abhaziji, od kojih po-ne- ki
premaSi i 160-t- u godi-n- u, interesantni su za nauku,
korisni za sebe i druStvo
time Sto su radno aktivni do
zadnjeg dana...
(Nastavice se)
.
' ''TAWi?- -
NOVO! ' NOVO! 1 1
NOVO! NOVO! NOVO! NOVO!
Г Ш ЋШШ DIREKTNI LETOVI -- 1978
TORONTO -- ZAGREB -- TORONTO
DATE OF DATE OF LAST DATE NO. OF COST FINAL
DEPARTURE RETURN FOR BOOKING DAYS PER SEAT PAYMENT
i i . ———————— ——————— i
May 23 Aug. 2 Apr. 8 71 $449.00 Apr. 8
May 23 . Aug. 31 Apr. 8 100 $479.00 Apr. 8
May 23 Sept. 12 Apr. 8 112 $479.00 Apr. 8
Jun 12 Jul 26 Apr. 28 44 $449.00 Apr. 28
Jun 21 Aug. 2 May 7 42 $469.00 May 7
Jun 21 Aug. 31 May 7 71 $469.00 May 7
Jun 21 Sept. 12 May 7 83 $469.00 May 7
Jul 4 Aug. 2 May 20 29 $469.00 May 20
JUI 4 Aug. 31 May 20 58 $469.00 May 20
Jul 4 Sept. 12 May 20 70 $469.00 May 20
Jul 25 Aug. 24 Jun-- 10 30 $469.00 Jun 10
Jul 25 Sept. 6 Jun 10 43 $469.00 Jun 10
Aug. 1 Aug. 24 Jun 17 23 $459.00 .Jun 17
Aug. 1 Sept. 6 Jun 17 36 $459.00 Jun 17
Aug. 23 Sept. 26 Jul 19 34 $449.00 Jul 19
i
I v I 1 1 1
Plus Canadian departure tax $8.00 & Yugoslav departure tax 50 Yugoslav Dinars.
Svi carteri odobreni po propisima ABC od strane CTC. Linija Quebecair.
Avion Boeing - 707. ,;,
Deposit $50.00 po osobi.
AKO ZIVITE VAN HAMILTONA ZA NOVE REZERVACIJE ZOVITE
NAS COLLECT NA TELEFON: (416) 547-365- 2
Vlado Balac - Manager
182 Ottawa Street North
Hamilton, Ontario L8H3Z5
Tel. (416) 547-365- 2
Js
Preporucujemo da Vase rezenacije napravite odmah sada u toku ovog mje-sec- a,
bududi su neki letovi ve6 skoro rasprodani.