Nase Novine, November 09, 1983

              1-4- NASE NOVINE, October 5, 1983.
Poruke za Ako posjedujete ili uzimate
li.iLff.TJ [,JJ J
Sta pisu ljudi danasnjice onima
koji ce ziveti posle 100 godina.
— Na prvom mestu je zelja da bude
mir ali i zivot bez nesanice.
BUDIMPESTA, Tanjug — Mi vam zelimo
da na miru uzivate plodove svog rada, da ne
upoznate nijedno od oruzja koja nama prete
uniStenjem, ali vam zelimo i dobra koja su
nama nedokuciva.
Ovako i u slicnom tonu pi5u gradani ove
zemlje "leta gospodnjeg" 1983. onim svojim
potomcima koji ce ove poruke otvoriti i
procitati tek kroz jedno stolece — u leto
2083. godine. Redakcija ilustrovanog lista
"KepeS Uj5ag" prikuplja ova obracanja
danaSnjih generacija ljudima ne tako daleke
buducnosti, svrstava sve Sto je napisano i
pakuje u zaStitne kutije da bi pohranila na
sigurno mesto.
U sredistu drzave
Pri, odbiru mesta gde ce da se cuva sve
ovo vodeno je racuna o istorijskoj simbolici
jer ce ove poruke gradana devete decenije
slede5eg veka na6i upravo na livadi naselja
Pustavai koje je odnedavno, nakon preciz-no- g
geometrijskog merenja, proglaSeno za
geografsko srediste madarske drzave. Tu, na
toj poljani podignut je toranj, a ispod njega
6e verovatno u betonom i drvetom oblozeni
bunker biti stavljene sve napisane zelje.
Samo jedan presedan ovom neobi6nom
saobra6anju s narednim vekom bio je u ovoj
zemlji i to nedavno, kada su zitelji jednog
sela iste takve poruke, lepo sro6ene, stavili
u zvonik tek obnovljene crkve s tim da se i
one otvore i ргобИаји tek posle 100 godina.
Razumljive su dobre zelje ljudi naSeg
vremena upucene potomcima, ali je razum-Ijiv- a
i ljubopitljivost danaSnjih generacija za
ono Sto ce o njima i njihovim zeljama misliti
oni koji posle njih dodu. Zato jedan gradanin
i piSe da nista toliko ne bl zeleo nego da
dozivi i vidi Sta ce oni misliti o tim zeljama i
Sta ce uopSte misliti o onom Sto se danas
radi.
Postenje kao sustinska vrlina
Istorija ce, dakako, pomodi onima koji
dolaze da se lakSe snadu u "materiji" ovog
пабед veka, da s potrebnom merom znanja
rasuduju o svim njegovim dostignucima i
zabludama, ali to, eto ne iskljucuje ni
potrebu ovakvog komuniciranja, doduSe
jednostranog, sve u zelji da oni "buduci"
neSto vi5e saznaju "iz prve ruke" o onom Sto
su im kao dobro feleli i od беда loSeg htell
da ih odbrane njihovi preci.
Vece i plemenitije zelje od mira nema i
zato je svaka druga poruka time nadahnuta,
ali se u ргШбпот broju nadu i one koje
sadrie ponesto i od onog Sto je za potpunu
sredu neophodno. Zato jedna gradanka
kaze: Neka budete poStedeni intriga, kleve-t-a,
svada i mrznje, neka zapravo sve ove re6i
budu izbrisane iz гебтка Covecanstva.
Sto godina mladim od nas pozelimo da
vole jedni druge, рогибије JuliSka Keri iz
Zale.
Odbacite sve Sto nas danas deli i gradite
druStvo sloge, zeli Geza Molnar iz SekeSfe-hervar- a.
A Petar Balaz iz Ребија piSe: Neka vam rad
bude najvece zadovoljstvo i neka se svako
zanima ohim Sto voli.
Prema zamisli vedine, to buduce druStvo
treb.alo bi da bude oslobodeno ne samo
straha od ratnog pozara vec bi u njega
trebalo da bude utkana jedna suStinska
vrlina — poStenje. Tako i piSe Vince Kurta iz
Nadkanjile koji smatra da svakom treba da
bude dostupna pravda, a tehnika i priroda u
potpunisti da sluze ioveku.
Jedan gradanin zeli da se svako u svom
domu oseca baS kao "kod svoje kuce", a
istovremeno ocekuje od "buducih" da osvoje
i meduplanetarni prostor.
Zelje Ernea, Aladara i Hone ne streme u
daleke vasionske prostore, one se zaustav-Ijaj- u
na naSoj planeti ali zato nisu manje
iskrene i vazne. Oni porucuju:
— pronadite lekove za sve bolesti,
— usporite strarenje,
— neka vas poStedi nesanica,
— pevajte, veselite se — i bavite se
sportom. MiloSCOROVlC
"Narodne novine"
avgusta novi ontarijski
zakon planiranje (Planning Act)
stupio snagu. Dakle, unajmljujete,
posjedujete namjeravate kupite
zemljiSte Ontariju, razlozno
proufiite ovaj zakon. znate
sadrzi.
znate, primjer, opcinska
obaveza informiSe javnost izmjeni
zakona koji odnose doticnu lokaciju?
vaSa prava zalbu zakonom
garantovana? primjetite
neSto dogada zemljiStu vaSeg
vaSoj ulici, obaveSteni?
Uklju6eni novi nadini osiguranja
javni interesi odnoseci zemlju
koja daje hranu, prirodna bogatstva
nasljedniStvo zaSticeni. vazno
zasve
Upoznati ovaj zakon isto tako lako
лж hi шш
Please send brochure about Planning
Address
thf§%
Province
ACTw
se tvom
Podu jcdnom Nasradin
zajedno Predvece nadu
zgodno mesto zanoce.
naumi se podsmehne Nasra-din- u,
ustane usred
nozem odsece gubice Nas-radinovo- m
konju.
Sledeceg jutra Nasradin us-tane
osedla konja. Cim
primetio njegovom konju
nedostaje gubice,
carevo maslo. Nista
progovorivsi, iskoristi
priliku kada skakao
konja, zamahne sabljom
_
1 ш m
Ш 3
Na dan 1.
za je
na ako
ili da
u da
Da Sta on
Da li na da je
da o
se na
I da su na
Ili da ako da se
na do
ili na da ste
su i
da 6e se na
i biti To je
nas.
je
udarccm odsece care-vo- m
konju.
Jahali njih dvojica tako,
jahali, odjednom pocne
zadirkuje Nasradina.
Kako
pogledao ispred веЂе,
tvoj konj neprekidno krivi
Cemu smeje
Nasradin glasno nasmeja
odgovori:
Nije nista, svetli
pogledaj pozadi! Moj konj
smeje jase dobrog
konja kome, zalost, nedosta-je
rep!
ispunjavanje dostava
donjeg kupona na:
Communications Branch
Ministry Municipal Affairs
and Housing
Wellesley Street West, 2nd Floor,
Toronto, Ontario, М7Л 2K4
Dobit cete informativnu broSuru
koja sadrzi odgovarajuce podatke.
taj na6in 6ete ukljuciti
ovaj zakon.
Ministry Municipal Affairs
and Housing ® Ontario
Claude Bennett, Minister
William Davis, Premier ииниивнн ш mm mm и
me my free our new Act.
Ш Name Ш
Ш Apt. _ Ц
Clty SI
I PLANNING Postal Code H
Smeje konju
car i
u lov.
i tu Car
da
pa nooi i
deo
da je
da
deo znao je
da je to
ne on
car s
i jed--
1
je
je
nim rep
kad car
da
— Ha, ha, ha, lia! to
da nisi
usta. li se to ?
se i
— to care,
se
sto car tako
na
kao Sto je i
of
56
Na i vi se
u
of
9
OSTACI PRVIH RATARA
U DOLINI EUFRATA
Ekipa francuskih arheologa, koja je radila
na otkopavanju jednog starog naselja iz
razdoblja neolita, na obalama Eufrata u
sredi§njim dijelovima Turske, slufcajno je
pronaSIa ostatke sela iz VII tisucljeca prije
nove ere.
Prema rijecima profesora Jacguest Covina
iz francuskog nacionalnog istraZivafikog
centra, otkride ovog sela zbog nacina
njegovog organiziranja "Cetvrtaste kuce s
ogradenim okucnicama i njivama" dokaz su
o stvaranju prvih vebih urbanih sredina koje
su dovele do razvijanja poljoprivrede u ovom
dijelu svijeta.
Na novootkrivenom nalazi§tu pronadena
su mnoga oruda od grablja, preko vila,
vrhova za koplja do narukvica od finog
bijelog mramora. Veliki broj pronadenih
fosilnih ostataka sjemena raznih kultura
omogucit 6e da se tofino odredi razdoblje
izgradnje naselja. Prema rijefcima profesora
Covina, to nalaziSte je od kapitalnog
znacenja za povijest tog podruCja. Ovo
primitivno druStvo koje se tek pocelo baviti
ratarstvom i gajenjem poljoprivrednih kultu- -
ra nastavlja i dalje s lovom, joS uvijek ne
poznajudi ni stocarstvo ni кгобепје zivotinja
za domacu upotrebu, bilo je prva ljudska
zajednica koja je obradivala zemlju da bi
preiivjela. Krajem 8 tisucljeca prije nove ere,
ovakve zajednice pofiele su da krecu gornjim
tokom Eufrata, Sireci se stoljecima na citav
anadolski plato.