Nase Novine, July 12, 1978

              ; ш- - ,„ ч.. ЗДч ,, , W - - Ш
(. -- — 1"11И— —- - __ __.___
!
If
"" ""-- " "'П.,гт,„,.ш11,...,пп,,,1.1,1,,п1.1.,. „чл гптш1тп11..П1..т..ич1.,ттгм,.Г,1...,. г , га i п.шгп, --ииппг iiTlnii-inmn-
-Pp НЛПИН1, MVWKl
I i . М f Ј. -- '# I
т--: FELJTON IZ CHICAGA -
5 "LJUBAVNA PRlCA'ZA
' JUGOSLOVENE"
Slobodan Cvetkovi6, koji je sada
B uvellko Frenk i vlasnik kuca za iz- -
ostaje nedore6en smlsao
medu ljudima. Zaklju6uje,
nacionalistidke
Ш davanje, kao danije imao smisla za osnovni zahtev fioveku jeste — da
mirovanje. JoS manje za orijenta- - bude covek. 2ivot ga je ve6 nau6io
xiju coveka "koji gleda svoja pos- - da nedoli6nih ропабапја ima mno- -
m la". Vec 1973. godine otvorio go! On u stvamostl nigde nlje
® radio program u Chicagu pod dosta пабао naciju dobrih, Hi neku drugu
ffl neobl6nim naslovom "Ljubavna naciju manje dobrih. Cinilo mu se
pri6a za Jugoslovene" (Love story da je uticaj "srpsklh" ili "hrvatskih"
for Yugoslavians) na stanici WO- - radio programa negativan. To ga
PA. Stvar postaje zanimljiva! Pre sve vise interesuje i ubrzo saznaje I svega, neobi6no je ime ovog radio da se deo emigracije sastoji od
J programa. AM, i poreklo ideje Fren- - ljudi koji joS zive i misle pod utica--
ka Cvetkovica da otvori radio prog- - jem borbe prevlast u predratnoj
1 ram u Chicagu Jugoslovene na Jugoslaviji. Oni su nametnuli auto--
1 matemjem jeziku, i da ga ovako ritet dekadence svojih nacio- -
nazove, ima svoju istoriju. nalistifcki obojenih radio-progr- a-n
PoSto je u Chicagu zasnovao ma. Oni dovode u zabunu i nes'po- - i
1i
I
svoj novi zivot, on, imajudi ambi- - kojstvo druge doseljenike (tzy.
cije, donosi svoje opredeljenje da emigraciju rada), koji ne zele
sasvim uklopi u amerifiki na6in upuStanje u politi6ke zavrzlame.
zivota, da svrSi koledz i da Takvih ljudi ima najviSe i njima
posveti nauci. 2iveci, medutim, u treba dati viSe objektivnih infor- -
novoj sredini, on pofcinje i da je , macija, viSe osvezenja, pomoci im
otkriva. Postoje radio-progra- mi na da ziv§ manje-nespokojn- o. I tako,
njegovom matemjem jeziku! On in slula i uvida koliko su te price
priproste i van savremenih tokova i
shyatanja. Poruke su' uvek name-njen- e
ili Srbima ili Hrvatima.
Vlasnici ovih programa su grdili
druge nacije. Upravo ti programi,
koji Sire zastareie ideje i ljude sa
Balkana huskaju jedne protiv dru- -
gifi, ometaju hjegpve. "amerj£ke"
smerhice. Prevazidenost poruka je
ofiiglediia i po tome Sto spikeri
goyore o staroj istoriji Srba
Hrvata kao пебелл aktuelnom I
sadaSnjem. l;on, koji ranije nikada
nije imao potrebu da razmj.SIja o
nacionalistima, da ii je ko Srbin,
Makedonac, Hrvat, poclnje da se
bavi ovim mislima. Pritom mu uvek
Wj l B&. l . чш '. ¥ №l l ksi 9 vJ bf
t y
Sastanak s Central nim Odborom
Na9. februara odriana je godiSnja sjed-nic- a
i Odbora Qdsjeka
HBZ Juine sam dobrpfom
tajnice sestre Toni Wright bjo pozvan da
prisustvujerri зкбегкот Violet i Nikblom
Kirinch. Toni je. napravila za rezerva-cij- u.
Kad smo sligli vecera se je ve6 servi-ral- a.
Tu smo se s'usreli s bradom i sestra-m- a
iz raznih odsjeka: naSim starim prljate-Ijim- a
iz Detroita John i Mary Veljaclch
(Sony), pa Charles Sabolich, Mary Brkich,
Joe Paveiiib, Joe KrlskovichJ Tony Sherer
sa suprugama, Robert Badovinac i sestra
Stephanie Mallich sasuprugom i, naravno,
пабот dragomToni Wright — koji su
'Zastupali svoje odsjeke. Sa svima smo se
lijepo pozdravili.
Nekoje od spomenutih upoznao sam na
konvencijama HBZ a s nekojlma se
upoznah po prvi put, cu se svih uvijek.
sjeiati.
Brat Sabolich kao predsjednik Odbora
. predstavlo me je kao б1апа najve6eg
odsjeka HBZ, Zora broj 351, a tako I moju
kderku Violet i brata Kirinch, napomenuvSI
da smo veCeras njihovi gosti; Ja sam ukrat-kozahval- io
na pocasti koju nam je Central-n- l
Odbor iskazaolzruCio pozdrav od clan-stv- a
odsjeka 351 I zazellp odborniclma i
trazenja
razlika
za sebe lifino, da ne poseduje
tendenclje; njegov
je
I
za
za
sa
se
se
ili
nas
ali
Slobodan odlu6uje da emituje ju
goslovenski radio program. Tako je
rodena "Ljubavna prida". Prvi put
su se na jednom radio 6asu koji se
emituje u Chicagu na srpsko-hrvat-sko- m
jeziku mogll cuti peva6i i
melodije iz svih krajeva Jugoslavi-j- e.
Nije se velicala ni jedna nacija
niti grdila druga, govorilo se o
melosu i folkloru, bilo je muzjke,
zabavne, narodne... Takav program
se svideo onima koji su ga sluSali.
Ovaj radio-progra- m je trajao
godinu dana. On nije naiSao na
onaj rijem kakav je o6ekivao
njegov inicijator. Ustvari, ta godina
je pokazala da radio, potisnut od
televizije, nije viSe medijum koji
publika obavezno i masovno prati.
ш i IB HHHHHH
L.™J ™J L™J IIJh
vefieraCentralpog
kall,fornije,"pa
Р1бЕ:
MARKO
KRAMARICH
Detroit, Mich.
delegatlma uspjeh u njlhovom radu za
Hrvatsku Bratsku Zajednicu иорбо. Njihov
dnevni red tekao je lijepo I glatko.
fBilivsmo posluzeni ukusnom I bogatom
vederom i pi6em j ugodno se zabavlsmo u
razgovoru s bradom I sestrama. Najprlje se
oprostismo s bratom i sestrom Veljacich
koji su moral! ranlfe prodi tvn je sjednlca
zavrSena. Najsrda6nije se zahvaljujem
svlma odborniclma I delegatlma na gpsto-primstv- u
I poCasti koju su nam te vederl
Iskazaii.
Cljelu vefier svirala je odlidna glazba, a
prl svrSetku пабе posjete u restauraclji
(Yugoslav Village u Hollywoodu) Igralose i
kolo. Ostali smo dulje u ugodnom razgo-voru
s bratom Sabolldem i sestrom Wright
i malo se poblize upoznai s bratom Rober-to- m
BadovinceNm, predsjednikom odsjeka
Hollywood. On je sinovac naSeg glavnog
predsjednika Johna Badovinca. Na putu
ku6i opet nas je pratila kl5a koja nije pres-tal- a
dva dana.
Posjet kod Veljacicevih
Na sastanku 9. februara bill smo pozvani
po bratu Johnu i sestri Mary Veljaclch da Ih
posjetlmo. Odazvasmo se rado nas troje i
bill smo bogato робаббеп!. Bilo je svega u
izobilju da nismo znali gdje bi робеИ.
PoSto je zatvorio radio program,
Cvetkovica ne napu§taju misli da
na podesniji na6in omogu6i narodu
da cuje svoju геб neopterecenu
nacionalizmima.
"BIT OF YUGOSLAVIA" — PRVI
JUGOSLOVENSKI TV PROGRAM
U CHICAGU I AMERICI
Razvijajudi svoje ideje dalje, taj
mladi 6ovek, Slobodan Cvetkovic,
sazrevao je јоб godinu dana za
jedan zna6ajniji korak na ozivotvo-renj- u
one general ne ideje da se
moze dati mnogo viSe zdravog
§tiva Jugoslovenima u Chicagu.
Savremeni medijum za nastup u
ovome pravcu je televizija! PoSto je
ddbio pozitivne odgovore na pita-nj- a
o zakonskimi mogudnostima
organ izovanja nacionalnog progra-ma,
bez oklevanja je prionuo pos-l- u.
Glavna mu je briga da obezbedi
veliki studio i odgovarajuce vreme.
Prema nepisanom rasporedu zivota
u Chicagu, nedelja je dan koji
garantuje najviSe gledalaca. U toku
aprila, prohladnog i kiSovitog me-se- ca
1975. godine, i u maju, Cvet-kovic
administrativno priprema prvi
jugoslovenski TV program u Chi-cagu
i Americi.
"Bit of Yugoslavia" je nastupio
22. juna 1975. godine. Dan je bio
lep, pravi pofietak kratkog 6ikaS-ko- g
leta. Tvorcu "Bita" leto nije
donelo mnogo sunca; on je obave-za-n
svojoj ideji, on mora da pripre-ma
program za svaku nedelju, da
savladuje hiljadu teSkoca jednog
podetka, da predvida reagovanja i
mogucnosti osujedenja njegovog
dela. Kako se predstaviti a da ne
bude uniSten na samom pofietku?
On je zamislio jugoslovenski prog-ram
i samo tako namerava da radi.
All, iza6i i u torn prvom momentu
otvoreno kazati o tome — opasno
je po uspeh. Zato resava da робпе
Sestra Mary je miroljubiva osoba, dobra
domadlca, vrijedna u svakom pogledu.
lako je dosta slabog zdravlja, sve uredi
vjeSto i izvrsno. John je takoder teSki
radnlk. Vec 30 godina radi i vodi posao u
Hrvatsko-Amerlfiko- m Domu na Ford Blvd.
Po prvi put razgledah te prostorije i baS6u
gdje so odrzavaju piknici. John je poznat
kao specijalista za pripremu I ребепје
janjetine (imaju peci na zemljiStu). Svi ga
hvale da mu noma para u torn poslu.
Oni su oboje marljivi druStveni.radnlci i
aktivnl zajedniCari. John je poznat joS od
mladih dana kao napredan covjek i radnik
za bolji 2ivot svega Covje6anstva. Rasta-dosm- o
se te vederi dosta kasno, zadovoljni
I veseli Std"smo imali priliku biti gosti ovih
nasih dragih prljatelja. U ime svih nas troje
srdaCno im se zahvaljujem. Kapa im doljel
Posjet u San Pedro
,U San Pedro zivi пебак moje pokojne
supruge Matilde, Walter MiholanCan sa
suprugom Julljom, pa sam bio pozvan da
ih posjetim i ostanem nekoliko dana.
PoSto kcerka Ljubica nije mogla ici, odve-za- o
me je prijatelj Nick Kirinch. Stigli smo
za nedjeljni rufiak. Nakon duljeg vremena
naSli smo se u zagrljaju. Vrijedna Julia
brinula se da sve bude u redu i pripremila
bogat шбак.
Posllje гибка provedosmo vrijeme u
ugodnom razgovoru. 2ao mi je sto je rodak
Walter slabog zdravlja. Prije nekoliko
godina imao je operaciju na srcu pa mora
biti oprezan u svemu. Julia se joS dobro
drzi. Ona je dosta aktivno radila na kultur-no- m
polju naSlh naroda i 6lanlca je HBZ u
okollcl San Pedro te poznaje mnoge, пабе
videnije ljude. Imaju jednog sina, Harley
koji ima svoju obitelj sa par djece a naiazl
se u biznisu kao auto "dealer". Nismo
imali prilike da ga vidimo.
ria jednom od nacionalhih jezika §
koji deluje neutraln'o i koji пебе u rn
samom podetku izazvati buru. Oda- - ffl brao je zato sloyena6ki jezik. On
sam napabirdio je ne§to slovena6-- i
kih re6i I pozvao Slovenca Tonija
Kristla. Oni su izveli prvi program.
Tako je Chicago dobio neSto novo m
— jugoslovenski nacionalni TV z,
program a Jugosloveni koji zive u
ovom gradu dobili su malo viSe od 1
svoga. Veza sa starim zavicajem 1
(kako iseljenici пајбеббе nazivaju
zemlju iz koje su doSli), sa jezi- - a
ko.m, folklorom, tradicijama, pos--
tala je za Jugoslovene u Chicagu И
mnogostruka preko ovog progra- - I
ma. Na njemu su uskoro hastupile
folklome grupe sa podrucja Chica- -
ga i gledaocima pokazali svoju
aktivnost, ume6e, domet, o6uvanu z
trsidiciju. Seriju tih nastupa zapo- -
Cela je "Jugoslovenska folklor-gru- - I
pa Oplenac" koju kao direktor i
kostimograf vodi Gordana Grasa- -
Trbuhovid. Zastrujala je jedna nova m
misao posredstvom mocnog TV J
medijuma. Iz programa u program
nastupaju folklori: "Slovenafikafol- - i
klorna grupa", "Sloboda" — hrvat- -
ska folklorna grupa. One obe okup-Ijaj- u
i ибе nacionalnom folkloru
decu. Gostuju pevafci i muzidki
sastavi: "Tamburica", na primer,
muzi6ka grupa ,6effri brata Popovi-6- a,
ljudi poodmaklih godina, nas-tupilajemeduprv- ima. Popovi6isu,
ina6e, slavu tamburice i pesama na
srpsko-hrvatsko- m jeziku uz ovaj
instrument proneli Sirqm Amerike.
(Njlhov muzi6ki sastav je povodom
jednog svog jubileja primio cestit-k- e
predsednika Nixona, a атепбка
televizija ih je detaljno predstavila
svojim gledaocima. Rodeni su u
Koloradu).
(Nastavide se)
Mjesni Jugoslavenski Klub priredio je
iste veCeri prijem za паби opernu pjevaCicu
Biserku Cvejid na brodu Princes Louise.
Dobrotom sestre Toni Wright bill smo
pozvani da prisustvujemo. Iz zdravstvenih
razloga Walter nije mogao I6i.
Njemu Steti gdje se pu5i pa tako ni ona
ne moze poci na razne priredbe kao sto je
ranijih godina fiinila, iako je zanima
klasidna glazba, narofiito opere. Prije 35-4- 0
godina u Detroitu je bila clanica Talijanske
opere. Tako smo prijatelj Kirinch i ja
krenuli sami. KiSa nas je opet pratila toga
dana i veSeri.
Kad smo stigli na brpd bilo, je vec prisut-n- o
kdjlh 50 osoba. Na§a Toni bila je vec tu.
Bilo je pozvano kojih ' stotinu osoba,
Clanova i prljatelja Jugoslavenskog Kluba.
Tu su b'ili i naSi prijatelj! John i Mary Velja-cich
pa smo sjeli kod njihovog stola.
Tokom upoznavanja s prisutnima stigla je i
добба. Ve6era je bila obilna. Ravnatelj je
bio Joseph J. Zaninovich, predsjednik
priredivaCkog odbora. On je u kracem
govoru objasnio znaCajnost priredbe i
predstavio Biserku. Nije bilo obznanjeno
da ce ona Sto pjevati pa smo bill
iznenadeni kad je otpjevala ariju iz opere
"Carmen" 1 nekoliko drugih iz poznatih
opera. Na pianu ju je pratila jedna mlada
Japanka. Nakon burnog aplauza uzela je
kradi odmor pa sam tada priSao k njoj i
6estitao joj na divnoj izvedbi. Nije me
odmah prepoznala, ali-s- e je sjetila kad sam
joj rekao da smo se prvi put susreli u
Detroitu na prijemu u пабет Hrvatskom
Domu 1963. kad je tu gostovala s Metropo-litan
operom iz New Yorka. Tada smo se
zagrlili i ukratko se sjetili пабед prvog
susreta.
(Nastavit ce se)
B