Nase Novine, November 15, 1978

              и
т
&
Udruzenje iseljenika ".Crna Gora" u Torontu odrzalo Je 23. sep-temb- ra
svo]u godlSnJu kultiirno-druStven- u manlfestaciju pod nazi-vor- ti
"NjegoSevo veCe". To je, nalme, jedan dan u godlnl, Jedna
prigoda za Clanstvo ovog udruzenja, kao I za ostaleJugoslavene u
Torontu, da se okupe I odaju po6ast ovom vellkanu, Sto InaCe moze
posluzlti i druglm organizacijama, drustvlma i klubovima kao
prlmjer kako se I Sto se moie radltl na'jednom zalsta viSem nlvou i
istovremeno u svafiiju korlst.
NjegoSevo уебе, odrzano ove godine u pqvodu 150-godlSnJi- ce
rodenja ovog yelikog pjesnika, mlslloca, drzavnika i humanlsle —
kojl ne pripada samo Crnogorclma i svlm, Slayenlma, ve6 covje6an-stv- u
— zapofielo je svefianom akademljom I koktelom, a zavrSeno
veoma uspjelom zabavpm, op6lm narodnlm veseljem. Akademiji je
prisustvovao lijep broj uzvanlka.tz Toronta, Hamlltona, Kltchonera,
Detroita, dobar bro) dltaoca I odbornika "NaSih novlna", a od ugled-ni- h
gostiju bio je tu i konzul SFRJ u Torontu Mljat Toml6 sa
suprugom. Na akademiji su odrzall predavanja o NJegoSu i njego-vo- m
zlvotu Branko Mihl6 I profesor dr Vladlslav-Bat- a Tomovlii i
prikazan je kraci dokumentarni film.
Ovom prllikom objavljujemo predavanje dra Tomovica.
(A.K.)
PROF. DR. VLADISLAV-BA- TO Sawemenost
Njego&evli misli
, —
t
Ako je istlna da stvaraocl Idefa,
poezije, ШеоЈодЦе, vjere ltd., mo-gu
da obezbljede sebi trajno mjes-t- o
u'isiorlfl Jednbg druStva onda
nam se nlje teSko usudltl da o
NjegoSu govorimp kroz tu prizmu.
Skrdman po drianju, mudarpo via-danj- u,
precfzan u kazlvanju I pjeva-nj- u,
NJegoS nam je psiavlp. p sebi
' obllnu gfadu kroz koju ga moiemo
' i danas, u tudlnf, [turn adit1. 1 pozltlv-n- o
clfenlti kako je rijetko kojl od
njegovlh savremenlka mogao pos-"tldl- ..
LJubav prema pnome Sto. Je
styorlo obezbljedlla,.mu je medu
name mfestq koje; ml, oto, danas,
poStujudl ga dajemo njemu I njego-yd- ]
velWnlj okuplvSi se na'ovoj
-
O samoj zabavi Sta red I. Mnogo I
malo u is'to 'vrerrie.' Mnogo, jer je
ovo zalsta bila zabava' koja se
pamti. Malo — Jer smo ve6 toliko
puta p zabavama Udruzenja ,"Crna
Gora" plsall, da (Jemo se samo
p.onavljati.
Ipalc, pomenimo nekollko deta-Ij- a.
Neka.se i ponovimo. . Pqsle akademlje, u meduvreme-ti- u'
do poCetka zabaVe, gostl su
posluienf, po tradjlclonalnom crno-'gorsko- m
obiCaju, hladnom zakus-ko- m.
Bllojetulslra.onog naSeg, I
raznlh vrstl mesnih preradevina.
No, bllo-j- e I пебеда §to se ne moze
ilako na6i na trzlstu (ako se uopste
moze nadi) — bila je tu i prava
crnogorska surika; Gde su je nasi
doma6inl pronasli i ostade njihova
tajria. No, naSli su je da sa njom
posluze svoje goste.
Crnogorci uvek pronadu nesto
Stode.njlhovl gostl ponetl za uspo-men- u.
Bllo je ranije cve6a,-zna6- kl
Njegosa i drugih prljatnlh sltnica
—' koje mnogo zna6e zbog painje
' koja je njima ukazana posetlocima,
.Sada'?~smb svi doblli po „Jednu
Hem IjsKu'olovku. Saimenom Udru-zenja,
' nardy'nb.. Kako "jedan od_
naSlh .doirtaiftlna Гебе; da se-uv- ek
seHrrib" NjegoSeve vefieri kad god
uzrriemo olovku. u ruke.
Orkestar je prlfia za sebe. "Mora- -
гз
TOMOVIC
J Фг ' A V" zafednfdkoj akademiji. NJegoS Je
dakle "ilv" i "prlsutan" medu
on Ima o kojlma Je kao vladar Crne
Gore toliko brlnup. NjegpS Je
brlnuo ne samo za Crnogorce ve6,
kako smo u proSfdgodiSnjem Izla-gan- ju
rekll, za do ludskl rod. Kao
fllozof I raclonalni mis I loo druktlje
nlje nl mogao ako Je htlo da u Ime
humanostl I progress govorl. Nje-goS- Je
govprio u Ime IJudl, Zato §to
Je dovjek bio centdr njegovlh mlsll
on Je I danas tako fako prlsutan
.medu nams. Zato smo za ovo
kratko Izlaganje upravo izabrall
naslov "Savremenost NJegoSevlh
mlsll". Konkreino ireba izvudl Iz
NJegoSevbg stvaralaStva nekollko
va" nam se na pvoj zabavi predsta-vil- a
U novpm sastavu, all je ostala
ona stara — neumorna. Rauza
skoro da nlje nl bilo, sa izuzetkom-pauz- e
za Izvlafienje lutrije.
A doma6inl vefieri bill su svuda.
NISta nlje smelo da nedostaje. Ne
verujem da su stig'il da odlgraju i
po rieku Igru. Organ Izaclja Je, krat-ko
гебепо, bila' na uobldajenoj
. crnogorskoj vlsinl.
Prava Je Steta sto sala nlje bila
veda. Ovako, bila je krcata, mesta
nlje bllo dovoljno za sve. Vldell
.smo T. mnoga'nova Ijca, koja do
8ada nlsmo zapazili na zabavama
naSih organlzacija. Verujemo da ce
posle Njegoseve vederl bltl redo'vni
posetioci prlredbi I drugih organl-zacija.
Kako je bilo najbolje pokazuje
pddatak da je sala bila dupke puna
i posie jedan po ponodl. Vreme Je
proteklo tako neosetnoda smo se
syi zafiudili da Je vec kraj. Tome su
doprineli kako orkestar, tako I
yeoma dobar konferanslje, David
. Draglsib.
. Umalo da zaboravlm. Po tradicl-- .
Jl, Izabrana Jei "Dama Njegoseve
ve6erl"-.- ; To, je oyaj put MUka.Jovo-,vid- r
koja ce.za godinu dana bit),
podasnl gost na svlm crnogorsk.lm
zabavama. Petrovi'6
ШЖШ ШШШШШтћ
i 'Ш
¥U e1 %
m
ml
%Wk
Vttff
. - m
m
sm№%
hmmm-r-i Ш
m1Шm82
detalja koje 6emo motl da poveie- -
mo sa dogadajlma kojl su nam
bliskl. Na kakvu savremenost ml to
mlsllmo, upltadete se?
Nad In na kojl se iivl I vrste
lludsklh odnosa bio ' bl kratak
odgovor na to pltanje. Krpz NJego- -
Seva djela, posebno "Qorskl vlje--
nac", sretamo mnoStvo prlmjera
gdje se foSe moraine crte Govjeka
oplsuju, gdje se staro, patrljarhal- -
no druStvo I moral uporeduju sa
savremenlm u onom dobu, kao Sto
su gradskl livot, trgovadka klasa,
ltd. Na kraju Nедоб govorl o
problem ima oduvanja Identlteta,
svoje loze I potomstva.
..Podlmo od moraine sredlne I
vrljednosti medu IJudlma. Kao Sto
su Izvesnl fllozofl prlje njega,
NJegoS vldl vellku mogu6nost kod
IJudl da budu loSI Jedan prema dru- -
gome. Kroz usta Igumana Stefana
on Mate:
"Sv'jet je ovaj tiranln tiraninu,
a kamolidusi blagorodnojl
On, jesostay paklene nesloge:
Niko srecan, a, nlko dovoljan,
nl.ko mlran.'a nlko spokojan;,
sve se боујек bruka sa 6ovjekom:
gleda mamun sebe u zrckalol
Danas u doba yellklh druStvenlh
nejednakostl propratenlm eko-nomskl- m
sukqblma robnog trllSta
nlje II NJegoSevo tumadenje JqS
uvljek vrlfedno kada znamo kak,o Je
ne samo dovjek dovjeku уеб ako
hocemo na "vedem nlvou" llustro-vat- l
korporacija korporacijl, Jedan
narod drugom narodu, jedna grupa
drugoj grupl, nISta drugo ved
potenclonalnl neprijatelj III kako bl
opet NJegoS rekao tlr'anln tiraninu.
Da skrenemo painju. uprkost tome
Sto Je plsao o loSIm crtama IJudl,
NJegoS je Ipak bio humanists kojl
Je vjerovao u bududnost. U ovako
kratkom osvrtu manje demo se
zadriatl na pozltlvnom kod IJudl u
NJegoSevom stvaralaStvu a' vISe
demo Izlotitl one detalje kojl mogu
da nam postUjte kao neko naravou-denl- e.
'
' - -
Za NJegoSa Izvesne' moraine
sfabostl s'e Javljaju ,kao funkclja'
straha I nesigurn'dstl: Trgovac kid-riemoratho-'f- adl
egzlsteTidlje'i'-ien- a
'
laie zbog neslgurnostl u sebe I
drugoga:
"Trgovac tl laze sa s'mljehbm,
iiena laze suze prosipijuci...
strah zlvotu kalja obraz. 6esto;
slabbstima smo zemljl privezani..."
Pslhldke painje desto sretane
oSilHdana medu stanovnlolma In- -
dustrljskl razvljenlh zemalja nago- -
veStene su u NJegoSevom pjesnlSt-vu- ;
"T'jelo stenje pod silom duSevnom,
koleba se dusa u tljeiu;"
Kod neskromnlh prohtjeva pos-ledf- ce
su nemlnovne. Ako neko tell
vISe nego mu snaga I sposobnostl
to opravdavaju onda se sam sa
sobom davl:
"Velja кгибка u grlo zapadne".
NJegoS Je puno putovao. Video Je
I uporedlo Sto Je zapazlo putujudl
po Evropl I kako Je desto oplslvao,
u Boku Kotorsku. Kontrast fzmedu
gradskog I seoskog nadlna tlvota
oplsao Je kroz nadln Ishrane kada
Jednom prllikom kale-- .
"Vidlte II ovde u Kotoru
bas ovoga Savu providuru
I ostalu gospodu mleta6ku?
Voli su ti kokos ill jaje
nego ovna ali grudu slra!
Koje £udo mogu na godinu
кокобакап, onih pozobatil
Slabl nadln Ishrane postao Je
tema dana za Indusfrljska druStva.
Nedostatak fizldke sposobnostl
medu omladlnom zabrlnjava Skol-sk- e
I druge vlastl. Sve se deSde
prlsjedamo Spartanskog pravlla da
Je u zbravom telu I zdrav duh. Slabo
Ishranjenl gradanl prlmjedenl su I
od NJegoSa:
"Kako trideset napuni godina,
svaki dode kao babetina,
od bruke se gledati ne moze;
kako podi malo uzastube,
ublijedi kako rubetina,
a nesto mu zaigraj po grlom,
rekao bl, onl Cas umrljel
Na druglm mjestlma JNJegoS kroz
usta Ilea kao Vojvoda DraSko u
"Qorskom vljencu" oplsue dalje
one kojl se odatjavaju od prlrode I
zanose se bogatstvom I gradsklm
raskoSem:
"Pridaj Stogod DraSko od Mleta-ka- hl
Kakav narod bJeSe na te stra-ne- ?
Na Sto de DraSko odgovoritl:
"Вјебе brate dosta lijepijeh,
a grdnijeh deset puta vise,
od bruke se gledat ne mogahu.
Bogatijeh bjese pogolemo;
od bogatstva bjehu poludjeli,
djetinjahu isto kao bebe".
NJegoS se dotlde pltanja oduva-nj- a
Identlteta I svoje narodnosti.
On prezlre sllu I mod Jadeg nad
slabijlm. Ne slate se sa potdfnja-vanje- m
manjeg vedemu, slabljeg
Jademu. Kroz rljedl Skender-Ag- e on
oplsuje ielje Jaklh nad nejaklm:
"Manjl potok u viSI umire,
kod uvira svoje ime gubi,
a na brijeg morski obojica.
Setlmo se da sve do proklamo-vanj- a
polltlke multlkulturalizma u
Kanadl, okt. 8, 1971. godine mnogl
naSI sugradanl kao I ostall doselje-nlc- l
u Kanadl davall su pravo novof
sredlnl da od njlh trate aslmllaclju I
odrlcanje svoga Identlteta na radun
famozne ameridke kteaclje "Mel-ting
Pot-a- ", odnosno polltlke uta-panj- a.
Danas, sa ponoSdu rrinogi,
lako, nataibst, ne csvi doseljenlcl
,
gledaju na novu domdvlnu slobo- -
dhljlm odima kada izgovaraju svoja
Imena, na ulicama govore svojjezik
s
' 4,1
1 '.- -
_
Џ0т№шшт 1
HI к
V
sa svdjom djecom, ltd. Sabmlslv-nos- t
nejaklh doseljenlka IJudlma Iz
engleskog Jezldnog podrudja bez
stvarne potrebe. u proSlosti mole-m- o
ocrfatl takod'e rljedtma vellkog
pjesnika, koje Izgovara njegov Ilk u
"Gorsk'om vljenxu" Skehder-Ag-a:
"A ja volim da nadja£a vlsi
RaSta ga je bog viSeg dao;
Kad je viSI, neka je i...
SJetlmo se da smo na Balkanu
vjekovlma saduvall Ime I obldaje
pod ogromnlm prltlsclma napada-d- a
te Je malo shyatljlvo da bl smo
samo radl ekonomsklh razloga u
ovoj novoj sredlnl trebali dozvolftl
da se Izgubimo.
Kada smo na temu prenoSenJa
kulture sa Jedne generaclje na
drugu Sto se u naucl naziva "socl-Jalizaclja- ",
sjetimo se krltldkog
osvrta NJegoSa prema nesprem-nom- ,
poluplsmenom popu Mldu.
Jednom prllikom pismo Je trebalo
prodltati na skupu Crnogoraca.
Popa Mldu su svi smatrali najpis-menljl- m
te mu povJeriSe ditanje
pisma. Pop de otprillke ovako
dltati: "Um..dam...ali..bi...nu...
no. .." Na takvo cltiranje Vuk Mldu-novl- d
de redi:
"Lljepo li ova sablja бНа,
divno li nas danas razgovara!
Amanati dje naudi tako?
Jesu li te u Mletke siljali?
Bistar po prirodi, pop Mida de
brzo odgovoritl I svaliti svu odgo-vorno- st
na svoje udltelje: '
"Da sam ima boljeg uiitelja,
te bih i ja dans bolje £ita;
ka je da je o njemu se bavim,
ko 6e bolje, Siroko mu polje!
danas su mnoga djeca Irtve
slabog obrazovanja njihovih nas-tavnik- a.
Intrageneracioni problem!
se prenose s Jedne generaclje na
drugu I time vedi progres dbvje-danst- va
uspbrava. Pltanje nepis-menostipo- pa
Mida Je samo simbo-lldn- o.
Taj prlmjer znadi daleko vise
nego Sto se pretpostavlja. Odgo-vorno- st
Je na druStvu ukljudujudi I
familiju kao osnovnu Jedinicu druS-tva.
Blti bolji udltelj u svakom
pogledu znadi obezbijediti bolje
generaclje naraStaJa. Bit! dobar
Jugosloven u Kanadl I Kanadanin
Jugoslovenskog porijekla znadide
oduvanje naSeg imena preko naSe
djeceP'Ne treba dozvoliti da naSa
djeca budu Irtve kao Sto Je to bio
nekada u CrnoJ Qori izvjesni popa
Mida.
NJegoS Je, kako rekosmo na
podetku, "llv" I "prlsutan" medu
nama. NJegoSeve misli su dosta
duboke da bl se lako tumadile na
Jednoj opStoJ akademiji kao Sto Je
ova. Oprostidete ako sam bio --
nejasan; za jasnodu zahvallmo se
NjegoSu jer nam je to on omogu-di- o
priblilujudi nas stvarnostima
tlvota na diju temu pokuSavamo da
otivimo misli.
Iz gornjlh nekollko prlmjera vide-.- o
se da je NjegoSeva briga, ljudska
briga; briga za dovjeka kojl se nosi
sa jadim silama I stalnim iskuSe-njim- a.
Neka nam iskuSenJa budu
Sto slabija a snaga uma, vjere u
oduvanju imena, dradicije i Jezika,
sve jada padei UnaSIm rukama,
kao kod ManduSidVuka "svaka
pUSka hiii ubdji'ta'f. i I1
H VA LA " PROVODN!A P'AZNJi' I PtUJA TAN
POSETITE NOVOOTVORENI RESTORAN
ORIGINALAN NAClN PRIPREMANJA NA ROSTI-LJ- - NAUGLJU: MESO NA2ARU, BANJALUC- U- '
KA PLJESKAVICA, DIMLJENA VE&ALICA, RA2-NJlC- l,
CEVAPClCl, BRIZLE NA 2ARU.
2776 DUNDAS STREET WEST
,.,;;:, T(DppuinodNaTsoI ,Koeenlet). ,....
Restoran otvoren svakog dana od 10 ujutru
dolOuvece.
V4'