Nase Novine, July 02, 1981

              '''к VJ п ,"- - tl'y? jlbjrjt
J
. S ,, .. m . Г; MAY 6, 1981 IJfc КШШ -- 3 ' '1
SA GODISNJE KONFERENCIJE "NASlH NOVINA 11 IZVESTAJ
SZVESTAJ UREDSSS1KA DECJ
--c ' Јћи+ t,v .Crista, i vt ШШхШ
"llite'ln'"" [.-1у...'алА..чаДјШШШ?ЈВШ1-
ШјИШВ .nib linn I
Jelena Gavrilovid
— Ja bih samo rekla ne§to o
defiijoj strani "NaSih novina", za
koju sam urednik.
De6ja strana koju ce dete dobiti
iu ruke treba po mnogo бети da
bude drugacija od ostalih, upravo
zavisi kako ce ta strana izgledati u
rukama dece. Vi znate da svaka
defija literature biva pristupaCnija
deci kada je pisac savlada i kada je
ume bolje da priblizi.
Jasam neSto Sire stvorila kao na
primer direktno obracanje deci.
Pregledala sam takode niz razliCitih
deCjih listova pa sam mogla i u
originalu da pogledam i videla sam
da su veoma razliditi kriterijumi
prilazenja detetu i-- po ozbiljnosti, i
po koncepcijama, 1 po stavu, po
pogledu na svet.
i- - Ш&Ш жКзвд
::!л?3 ШШшШзт
Marijan Kru2i6
Pred sobom imamo dete koje
treba da uzme u ruku tu deciju
stranu. Ono donosi svoje zivotno
iskustvo, donosi svoja znanja, koja
su nekad oskudna a nekad boga-tij- a.
To je dete koje zivi u veku
radija, filma, televizije, knjiga bez
tekstova, stripova. Ono 5to nije
samo videlo, i profiitalo, ргобИасе
na meternjem jeziku na defijoj
strani "N.N.".
Mozda zato §to se radi o defiijoj
strani na njenog urednika pada
velika odgovornost. Zato hocu
unapred da vam kazem, ja ne
mislim da sam napravila najbolju
decju stranu. Mozda nije ona
mnogo bolja od prethodnih. Ako je
koraknula malo napred koristedi
iskustva i zeljom da je osavreme-nim- o,
da koristimo iskustva nauke
i 6ija kompetencija zadire u njen
duh ako smo dali stranu preko koje
ce dete zavoleti nasu literaturu,
onda smo ipak neSto ufiinili.
Deiija strana na naCin koji je
uredena, jednostavna je. Ona nije
eksperiment po svaku cenu. Ja
nikad nisam verovala u one koji
nejasno pisu ill prave eksperimente
zbog eksperimenta. Uvek sam blla
uverena da ljudi koji nejasno pisu,
nejasno i misle. Da ne bude
zabune, nejasnim ne nazivam
umetnifiko bogatstvo forme koje
trazi napor za razumevanje. Jer,
dete dok 6ita, treba da shvati,
razume i oseti ono Sto procita. Tom
najmladem Citaocu ne smemo pru-ii- ti
ono sto ga prerasta, Sto
ргетаба njegovu percepciju, Sto
'ga moze uplaSIti, zbuniti, otuditi
od literature koju mu prezentuje-m- o.
Mislim da samo jednostavna,
jezidki Cista i knjiievno izrazena
misao, dostupna uzrastu, moze
dete nau6iti da misli, mozedelovati
da zavoli knjizevnost, da obogati
usmenu i pismenu pisanu rec i
oseti lepotu svog maternjeg govo-r- a.
Kad kazem knjizevnu izrazenu
misao, ne mislim da svi tekstovi
treba da budu proza ill poezija
Naprotiv, dedije interesovanje je
Sire i svaki jednostavan naufino —
popularan SlanCic, lepo oblikovan,
moze isto tako da deluje na deCiju
tantaziju, kao Sto jedna lirska
pesma deluje na njegove emocije.
Samo tako dete od malih nogu
moze da se razvije u svestranu
lidnost. De6ija strana, osim svoje
osnovne funkcije, ирибије u mater-n-ji
jezik, nosi svoju estetsku i
eti6ku poruku.
U literaturi nikada nisam bezala
od poruke. Za mene je ona i Igra,
itekako i zabava, i vedrina, all ne
samo to, ona je, kao Sto sam rekla,
i poruka, nenametljiva pouka i
muzika, i boja, ali nikako prazan
zveket. Ona je igra koja vodi u
realnost, ona je otvoren put maSta-nj- a
ali i znanja, ona je jedan od
puteva ka dedijem srcu i njegovom
osecanju, od kojih itekako zavisi da
li ce dete posle uCiti i voleti da £ita,
da li ce postati kulturan covek.
NaSa deca osecaju probleme
druStva, ona zive u svetu nesta-bilno- m
i rastrzaiiom i ne treba ih
Sekte
unose zabune
i nepovjerenje
Ciudad Mexico (Tanjug) —
Slrom Nikaragve trenutno djeluje
viSe ameriCkih pseudoreligioznih
sekti koje, koristeci se utjecajem
crkve medu seljaStvom ove zemlje,
Sire kontrarevolucionarnu kam-panj- u,
saopdeno je u petak u
Meksiku.
Ta najnovija podrlvanja povjere-nj- a
naroda u sandinistidko ruko-vodst- vo
razotkrilo je udruzenje
ameri6kih svecenika u Meksiku.
Na konferenciji za novinare
гебепо je da spomenute sekte, pod
imenima "Svedoci Jehove" I "Boija
djeca" djeluju po Nikaragvi od
prosinca proSle godine. Kampanja
nosi naziv "Nikaragva 81", finan-ciran- a
je iz inozemstva, uglavnom
iz ameri6kih fondova i djeluje, kako
se kaze, pod patronatom amerifike
obavjeStanje sluzbe (CIA). Treba
re6l da ovaj naCin kontrarevolu-cionarn- e
aktlvnosti raznih sektl nije
novost za Latinsku Ameriku.
Karakteristicno je, medutim, da se
dogada u trenutku kada se vrSe
pritisci na nikaragvansku revolu-cij- u,
kako ekonomskim embargom
SAD, tako i prijetnjom vanjske
agreslje iz Hondurasa od strane
Somozinih gardista.
Sandinistifiki Front naclonalnog
oslobodenja (FMLN) uoclla je ovu
djelatnost pseudoreligioznih sekti
ocjenivSi da joj je cilj unoSenje
zabune i nepovjerenja.
zatvarati, ne treba im zatvarati ofii
da se ne bi sutra sa njima
nespretno i nespremno sudarila.
Ja ne mislim da sam sve
obuhvatila, ali budite sigurni da
sam se trudila da napravim defiiju
stranu prisnu detetu. Sami znate
da je kritikovati lakSe, nego neSto
ufiiniti. Prema tome Ja ne bih
kritikovala niSta Sto je pre uradeno,
viSe bih volela kad biste vi meni
postavili svoje vrlo ozblljne i prave
primedbe.
Mozda bi smeSno bilo da vam
govorim da bez poznavanja decje
psihologije, ne moze da se piSe
de5ija literatura, pa ni jedna knjiga
za decu. Ja mislim da jedna pesma
moze da se napiSe, ali nece biti
prihvacena ako nije izrasla na
psihologiji deteta. Znate kao i ja da
je pisanje mukotrpan ali lep stvara-lac- ki
posao.
Postoji joS jedan problem koji
nije toliko znacajan, mislim, ali
mozda bi trebalo o njemu razmisliti
— to je problem ekavskog i
jekavskog govora. Tu ja imam svoje
miSljenje. Ja tu ne vidim, ne
mislim da nikom namecem svoje
miSljenje, ali sam uvek bila zato da
se ipak oba govora jave, pa takve
tekstove i stavljam, detetu veoma
bliske. Tu moze da ude I Grigor
Vitez svojim jekavskim govorom,
OuriSic, sa svojim crnogorskim
pesmama, Desanka Maksimovic sa
svojim ekavskim govorom kao i
drug).
Ovde sam samo iznela miSljenje
o jedinstvu etiCkih i estetiCkih
vrednosti svakog Stiva, zato Sto je
Stivo namenjeno uCenju pisme-nos- ti
jezjka i govora, koji mi zelimo
da nenametljivo prenesemo deci.
Uverena sam da ce strana kako
do sada tako i u buduce koristiti za
-- usavrSavanja maternjeg jezika.
Zahvaljujem se na paznji i joS bih
htela da ka£em da uspeh defiije
strane "N.N", mnogo zavisi od
pomoci i razumevanja roditelja i
fiitalaca ove napredne Stampe.
Da zivi 50-godiSnj- ica naSih no-vina!
Da zive dugo, dugo, da zive
vefino!
Jelena GAVRILOVIC
Kuba spremna
za obranu
Havana (Tanjug) — Kubanski
predsjednik Fidel Castro izjavio je
da njegova zemlja uCvrSduje svoju
obranu i ekonomiju spremna da se
suprostavi bilo kakvim prijetnjama
neprijatelja. "Ne zelimo rat, niti
smo oni koji traze sukobe, ali neka
drugi paze da nas ne uvuku u rat",
rekao je u govoru koji je odrzao na
svefianosti u povodu dvadeseto-godiSnjic- e
proklamiranja socijali-stl6ko- g
karaktera kubanske revolu-cij- e.
Konkretiziraju6i vanjske prijetnje
prema Kubi, Castro je izbjegavajuci
da izravno spomene SAD. rekao da
se govori ne samo o ekonomskoj
vec i pomorskoj blokadi Kube i
istakao da je njegova zemlja
spremna da se brani kao i prlje
dvadeset godina. Rekao je da je
upravo socijalizam donio Kubi
"viSe patrlotizma I internacionaliz-ma- "
I naglasio da je ona danas "sto
puta snaznija, odnosno politiCki,
ideoloSkl i psiholoSki pripremljeni-ja- "
za obranu nego prije dva
desetljeca prilikom napada place-nik- a
na Glron. Kubanski predsjed-nik
je naveo da njegova zemlja,
pored trupa regularne armije, u
ovom trenutku raspolaze stotinama
tisuca, rezervista i desetinama
tisuca internacionalistickih boraca.
Osvr6uci se na proteklo dva-desetogodiS- nje
razdoblje socijali-sti6ko- g
razvoja Kube, Fidel Castro
je naglasio velike uspjehe u obra-zovanj- u,
zdravstvu, kulturi, sportu i
standardu, dodavSi da je revolucija
danas "snaznija i CvrSca nego
ikada".
Mirjana Vukman
Drugovi i drugarice,
U provm redu zelela bih da vam
se predstavim. Ja sam Mirjana
Vukman novi filan kolektiva "NN".
Preuzela sam poslove administra-cij- e
od feb. ove godine. U pogledu
administrativnih poslova imam
malo iskustva ali sam uverena da
cu uz pomoc drugova u samom
kolektivu "NN" savladati sve pre- -
preke. Takoder uz vaSu pomoc,
cjenjeni 6itaoci. ja sam viSe nego
sigurna da ce moj zadatak i posao
u razvijanju naSe progreslvne
Stampe uroditi plodom.
Finanslski raport po kojem sam
napravila ovaj izveStaj joS u pot-puno- sti
nije gotov, naime to zna6i
da nije potpisan od strane Board of
Directors. Dobivene porfatke sam
vadila iztakozvane "Pencil copy" iz
koje se vidi da je stanje "NN", u
usporedbi sa proSlom godinom,
gotovo nelzmjenjeno a ocigledni
su i sve manji izdatci narofiito u
osobnim dohotcima koji su odlu6i-va- li
u smanjivanju troSkova "NN"
kao:
RaCunovodstvo, ukidanje nekih
suviSnih telefonskih aparata,
putnih troSkova, poStarina itd.
Sto se tifie pove6anih troSkova tu
i tamo bilo ih je i bice. Kao Sto vam
je poznato, drugovi i drugarice,
inflacija ne mimoilazi nikoga a
ponajmanje naprednu Stampu i
njene graditelje: naprimjer troS-ko- vi
Stampanja "NN" raznih oprav-k- i
i servisa su znatno veci nego
proSle godine.
Sto se ti6e novih pretplata i
pretplatnika uopSte stanje je tako
reci neizmjenjeno, ali oni koji
ostaju vjerni naSoj Stampi su
solldni vrjedni citaoci, aktivni u
obnavljanju kako svoje pretplate na
vrjeme tako i u pronalazenju novih
pretplatnika, prikuplanju novca za
fond "NN", organiziranju kulturnih
i druStvenih manifestacija u prilog
novina itd.
Mi se nadamo da ce nam Citaoci
viSe nego do sada pisati i traziti od
nas da ispravimo sve greSke koje
su nastale i joS uvjek se vuku iz
proSlosti jer nismo imali stalnu
osobu koja bi se iskljucivo bavila
administrativnim poslovima i koja
bi sistematski trebala biti u toku
svakodnevnih poslova i problema.
Efikasnija organlzacija admini-stracij- e,
radeci svi kolektivno na
Sirenju naSe Stampe u svakom
pogledu, to je naS druStveni zada-tak
naroCito u ovoj jubilarnoj
godini.
Prihvacamo sve dobronamjerne
kritike, primjedbe i sugestije za
poboljSanje lista.
U dogovoru sa ostalima u ured-niSt- vu
i upravi doSli smo do
zaklju6ka da predlozimo ovoj kon-ferenciji
sledede:
U toku 50. GodiSnjice da sprove-dem- o
kampanju za iznalazenje
novih pretplata i to da bude pod
parolom svaki Citaoc da nadfe samo
jednog pretplatnika ili pod onom
parolom o kojoj 6emo se dogovoriti
danas. Smatramo da je potrebno
naglasiti samo jednog pretplatnika
jer bi to znaiilo dupli broj sadaS-nji- h
predplatnika Sto bi nam omo-gucil- o
izlazenje na 24 stranice,
placanje urednika I ponekad Izda-van- je
u boji.
Istovremeno sa dobijanjem
duplog broja pretplatnika osigurali
bi izlazenje naSeg lista u nedogled
jer bi toliki broj novih pretplata
otvorio niz novih mogucnosti za
proSirenje lista.
Mi smo takoder dogovorili da, u
koliko vi danas date pristanak, kad
trazimo oblase kod naSih ljudi, da
im damo za oglas od $25.00 pa na
viSe jednogodiSnju pretplatu bes-platn- o.
Sa tlm mi bi postigli da
oglaSiva6 bude predplatnik godinu
dana i da se privikne na "NaSe
novine" te da u toku godine oglasi
joS jednom ili viSe puta.
Smatramo i verujemo da postoji
veliki broj naSih poslovnih ljudi koji
bi hteli oglasitl svoje poslovanjo u
"NaSim novinama" kao na primjer:
putnifike agencije, selesmeni za
nekretnine, restorani, radnje sa
namirnicama, frizerski saloni, pro-davaon- ice
raznom robom, zubari,
doktori, advokati itd.
Mi isto tako verujemo da postoji
mogufinost.ukoliko se neko zainte-resuje,- da
prikuplja i oglase privatne
prirode: rodenja, zenidbe, roden-dan- i,
docek i isprafiaj rodbine,
Cestitke prijatelja i rodbine po-vod- om
raznih dogadaja itd.
U ovoj jubilarnoj godini pod
parolom "Dollar za svaku godinu"
do sada u naSu redakciju je stlglo
3.361 .00 dollar.
Nezaboravimo;drugarice i drugo-vi,
ni jedan prilog, bio on nov6anl
ili umni, nije mali u daljnjem
gradenju naSe progreslvne Stampe -
Lepa i Hade Rajnovi6
Ukupan broj delegata na
godiSnjoj konferenciji "NaSih
novina" bio je 39. Toronto i
okolica-2- 1 Hamilton-SWeston-- -2 Thunder Bay--2 Windsor-- 1
Stoney Creek-- 1 Fruitland-- 1
Chatham-- 1 Guelph-- 1 Hil-lisbour- g-1 Welland-- 1 St.
Catharines-- 1 Warren, Mich.-- 1