Nase Novine, February 18, 1981

              . - , ,(.- -' ,,''-- UK,' r ... т. Ш)Ш
У ч! m7 1
J i: - " "mf-- л
VOL. 50. 43 (482) TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, DECEMBER 9, 1981 50 CENTS PER COPY
AMERICKE PRETNJE:
Sve vise i ucestalije se cuju
glasovi americkih politicara o mo-gucno- sti
iskrcavanja americkih
vojnika u neku zemlju Srednje
Amerike.
Nedavne izjave Alexandra Haiga,
Casper vyeinbergera pa i samog
predsednika Reagana o "poduzi-manj- u
konkretnih mera" protiv
Kube sracunate su na eventualnu
invaziju ne samo Kube. Americki
generali imaju nekoliko varijanti o
vojnim pothvatima na Latinsku
Ameriku.
Washington je dosao do zakljuc-k- a
da se vojna hunta u Salvadoru
ne moze odrzati pored obilne vojne
i finansijske pomoci SAD i da
obracun sa ustanicima hunta ne
moze uspesno izvesti bez direktne
intervencije SAD.
U americkoj stampi se cesto
puta naghlasava da je Srednja
Amerika i Karibi "treca granica"
SAD i da su od vajkada SAD svoje
"nacionalne'interese branile i stiti-l- e
bas direktnim intervencijama u
tim zemljama.
Washington se svim silama trudi
da dokaze kako previranja u Salva-doru
nisu posledica ekonomske i
politicke stvarnosti, nego prodor
stranih ideologija u ovo podrucje.
General Wallace H. Nutting,
komandant americke Juzne ko-man- de
sa sedistem u Panami
izjavio je o situaciji u Salvadoru i
ovo:
"Nesto se mora uciniti da se oni
banditi (pobunjenici) stave pod
kontrolu. Ovo ovako je vec dugo i
skupoceno stanje".
Sa napadima na Kubu Beta kuca
i Pentagon zele stvoriti dojam da
se u Kubu doprema oruzje iz
socijalistickih zemalja a da se ono
odatle, preko Nikaragve, dotura
ustanicima u Salvadoru.
Predsednik . Reagan ima svoju
razradjenu tezu o privatnom kapita-l- u
kao nosiocu razvoja juga i on je
zatrazio od srednjoamerickih drza-v- a
da daju vise prostora i slobode
americkim multinacionalnim kom-panijam- a.
Zemlje gde operisu transnacio-naln- e
kompanije iz SAD su Salva-dor,
Gvatemala, Jamajka, Belise,
Dominikanska Republika, Meksi-k- o,
Panama, Honduras i druge
uzuzev Kube i Granade.
Genocidni rat sa blagoslovom
Pentagona mesecima vec se vodi
protiv nezasticenog civilnog sta-novnist- va
na granicama Salvadora i
Hondurasa i Gvatemale. Sve vise je
katolickih svestenika koji bivaju
zrtve vojnih terora a ponegde i
americki drzavljani kao sto je na
primer, Bianca Jagger, bivsa zena
Mick Jaggera.
Izbeglice od terora u Salvadoru i
drugim zemljama, americke vlasti
nasilno vracaju u smrt i u ruke
vojne hunte.
Demonstracije u Vancouveru, B.C. protiv ameridkih pretnji
Kubi.
Reaganova administracija je najavila da
je копабпо uspela, posle nekoliko mesec
raznih kontradiktornih рокибаја, stvorit
plan za reSednje problema sa Kubom
sovjetskim uticajem u Nikaragvi.
Plan koji su najavili i koji ce biti u detalje
razraden kasnije, dat je na javnost u petak
4. decembra u Castries, St. Lucia, od
strane drzavnog sekretara Aleksandra Hai-ga
posle zasedanja Organizacije атепбМп
drzava.
Haig je sam rekao da je uspeo ubediti
LatinskoameriCke zemlje u opasnost "koja
im preti iz Nikaragve i koja zeli da bude
platforma rata u regionu", jer svakim
danom postaje sve cvrzci bedem komu-nizm- a
u Srednjoj Americi.
Posle ove "pobede" Reaganovske dip-lomati- je
zavladala je ozbiljna zabrinutost i
neki odgovorni drzavni sluzbenici ve6 su
izjavili da ce iducih nekoliko nedelja biti od
presudnog i sudbonosnog znafiaja. Haig
se hvah kako je uspeo da nagovori
latinskoamencke vlade (6itaj vojne hunte)
da i one ufiestvuju u aktivnoj vojnoj,
ekonomskoj, pohtickkoj borbi protiv Nika-ragve
i Kube a ne da sve ostave SAD.
Cetiri tacke amenckog plana sa kojim su
se slozile ufiesnice pregovora nisu sasvim
jasno odredene ali Haig ih je svejedno
izneo i tumaiio. Prema tome americka
administracija ce i dalje drzati otvorenu
mogucnost i razgovore sa sandinistic.kim
vodama Nikaragve ne bi li oni ostavili
Salvador i Kubu i preSH na stranu SAD.
lako State Department zna da Nikaragva
nece pokleknuti oni su pristah na ovu
tafiku zbog Mexica i drugih iemalja koje
vide i druge mogucnosti za resenje krize.
Haig габипа da SAD ne moraju direktno
intervenisati u Nikaragvi ali da treba raditi
na vojnoj kooperaciji izmedu Salvadora,
Hondurasa, Costa Rike i Gvatemale protiv
Nikaragve a da pomoc u savetnicima i
oruzju treba doci iz SAD i Argentine.
SAD su pristale da se direktno ne
meSaju sa jakim vojnim snagama ali ce
zato povecati njihovu pomoc u naoruzanju.
lako na naoruzavanje пебе troSiti toliko
kao na Srednjem istoku, vojna pomoc vec
je dostigla u Hondurasu, na primer, 10
milijardi dolara za ovu fiskalnu godinu.
Ovi vojni izdaci SAD morace naici na
odobrenje amerifi.kog kongresa u kome
vlada misljenje da je pomoc Salvadorskoj i
Gvatemalskoj hunti "sipanje vode u bure
bez dna".
Gospodin Haig se nada da ce u
Predstavnickom domu odrzati ubedljiv
govor posle kojeg ce biti odobren budzet
za povecanu vojnu pomoc latinskoameric-ki- m
diktatorima.
Na sastanku Organizacije americkih
drzava izrazena je bojazan da ce SAD od
Salvadora stvoriti drugi Vijetnam i od
Haiga su zahtevali da se odrekne njegovih
ratobornih poklika i izjava sa kojima je
pretio da ce SAD blokirati dolazak brodova
i da ce mimrati pristup obalama Nikaragve.
On je, udovoljavajuci nekim zemljama
morao, iako teska srca, izjaviti:
"Ja smatram da je nasa politika cvrste
ruke u ovom delu sveta neispravna.
(Nastavak na strani 3)
UGOVOR SAD
— TURSKA
U svojim neuspjesima da natera-j- u
saveznike da se naoruzavaju i da
prihvate nova americka vojna pos-trojen- ja
i atomska oruzja, Reaga-nova
administraycija ovih dana
slavi uspeh svoje politike "6vrste
ruke".
Americki ministar odbrane Cas-par
Weinberger za vreme trodnevne
posete Turskoj postigao je spora-zu- m
sa turskom vojnom vladom po
kome ce se uspostaviti odbrambe-n- a
grupa na visokom nivou koja ce
"prosiriti i poboljsati odbrambenu
saradnju izmedu dve nacije".
U Turskoj, koja je clanica NATO
pakta, vladaju generali koji su uzeli
vlast u septembru 1980. godine
obecavajuci da ce uspostaviti de-mokrat- iju
i da ce dati vlast civilima.
Do toga jos nije doslo i zato
Weinberger brze-bolj- e izjavljuje da
on, iako podrupire turski vojni
rezim, veruje da ce on ponovo
uspostaviti demokratsku vladu.
Neki zapadnoevropski saveznici
odbili su vojnu pomoc turskim
generalima ali Weinberger je izja-vio
da ce SAD nastaviti sa ekonom-sko- m
i vojnom pomoci Turskoj bez
obzira sto se neke zemlje Zapadne
Evrope sa tim ne slazu.
On je cak pohvalio kako u
Turskoj sada cvetaju sloboda i
prava coveka. Pored naglaska o
"zivotnoj vaznosti Turske u NA-TO- -u
i njenoj misiji za uspostavlja-nj-e
stabilnosti u regionu", Wein-berger
je izjavio daje politika SAD
"da bude sto moguce vi§e od
pomoci Turskoj u vojnom i eko-nomsko- m
pogledu".
"NaS je plan da ovako nastavimo
i ubuduce", rekao je Weinberger
isticuci nameru svoje vlade za
dugorocnu americku pomoc Tur-skoj.
General Kenan Evren poglavar
turske vojne hunte, zadovoljan sa
paktom, rekao je da ce dve zemlje
raditi zajednicki da "poboljsaju
sadasnju situaciju i da ojacaju
odbrambenu poziciju NATO pakta
na jugoisticnom krilu".
Weinberger nije odgovarao na
pitanja novinara u pogledu povla-cenj- a
NATO trupa sa grckog terito-rij- a
koje trazi novi grcki socijalis-tick- i
prvi ministar Andreas Papan-dreo- u.
Tako Reaganova vlada gubi sa-veznike
u Evropi i drugde da bi
ucvrstila saradnju sa vojnom hun-to- m
u Turskoj. Zar nista nije
nauceno iz iskustva sa sahom u
Iranu?
928.000 NEZAPOSLENIH
(J mjesecu novembru u Kanadi je
bilo 928.000 nezaposlenih, sto
predstavlja 8.2 posto ukupnog
broja radnika.
Nezaposlenost je za 141.000
veca nego u novembru prosle
godine.
U provinciji Ontario ima 291.000
nezaposlenih.
Gornje podatke objavio je drzav-ni
ured statistike (Statistics Cana-da).