Nase Novine, July 28, 1982

              6-- NASE NOVINE, June 16, 1982.
Strahinja Maletld : S EC A N J A
GsJ
(Nastavak2)
Medutim, medu naSim Iseljenlci-m- a
bilo je i zalosnih izuzetaka.
Jedan od njih, bio je Mita — Majk
Pivar, poznat u Alikvipi, kao pronon-sira- ni
republikanac i "kompanijski
dovek". U toku dugogodiSnje vlada-vin- e
Republikanske stranke, on se,
zahvaljujudi svojim vezama obogatio
i postao jedan od najuticajnijih i
najmodnijih Ijudi u torn gradu.
Za ilustraciju njegove MCnosti i
karaktera, uzgred cu pomenuti, da je
on, za vreme prohibicije (u Huverovo
vreme) navodno, bio pokrovitelj
izvesnih "butlegera" u regionu Bea-ver
Country. Prilikom jedne policijs-k- e
racije u Pivarevom automobilu,
ubijen je Set policije u Alikvipi. Taj
sludaj se nepovoljno komentarisao i
izazvao je medu gradanima sumnju
i podozrenje prema Pivaru.
Medutim, propaSdu republikanaca
na izborima 1932. godine, propao je,
u torn gradidu, dotadaSnji uticaj i
uloga M. Pivara, Sto on tako lako
nije mogao, da preboli, tim pre, Sto
je, u isto vreme i finansijski posr-nu- o.
Naravno, da je obzirom na sve
tedinjenice, bio ogordeni neprijatelj
i protivnik Demokratske stranke, a
pogotovo, akcije za organizovanje
CIO kao i svih onih koji su tu akciju
vodili. Zbog toga je Majk Kelera
mrzeo iz dna duSe.
Jednog dana, u punom jeku
kampanje za CIO u Alikvipi, Majk
Kelera je, na ulici, zaustavio M.
Pivar i pretedi mu rekao:
— Je li ti... Sta ti to radiS; zaSto
bunis ovaj narod? Ostavi se toga jer
deS loSe prodi...
— To je moja privatna stvar i vas
se to ne tide. Ja sam Slobodan
gradanin... odgovorio je Keler.
Nekoliko dana, posle Pivareve
pretnje, Majk Kelera su, predvede, u
jednoj ulici u-Alikv-ipi,
zgrabila dva
snazna doveka, silom ubacila u
parkirani auto i odveli ga u nepozna-to- m
pravcu. Sutradan ujutro, osves-ti- o
se Keler sa dosta teSkim unutraS-nji- m
povredama, u dnu jedne nizbr-dic- e,
pokraj takozvanog "Gornjeg
puta" koji je vodio pored srpskog
pravoslavnog groblja. Sedao se
samo, da su ga, nekim predmetom
tukli do besvesti i izubijanog i
izmrcvarenog, izbacili iz automo-bil- a.
Tek Sto se Keler, od zadobijenih
povreda izledio, jedne nodi, vozeci
se autom, nepoznata lica, pucala su
na njega, ali su ga promaSili, iako su
"SoferSajbnu" automobila mecima
izreSetali.
Krivci, za ova dva pokuSaja ubis-tv- a,
nikada nisu pronadeni ali je
Majk Keler medu radnicima postao
joS populamiji. A kada je te godine
CIO definitivno organizovan, Keler
je, na zahtev radnika izabran za
funkcionera lokalnog odbora u Alik-vip- u
i na toj funkciji, ostao je
godinama.
Kada je za vreme II svetskog rata,
definitivno dokazano, da je detnidki
voda Draza Mihajlovid izdajnik i
saradnik okupatora u Jugoslaviji, —
u mojoj parohiji u Alikvipi (u SAD
sam kao sveStenik doSao 1938.
godine), — koja je do tada bila
poznata kao srbobranska i "Pekiceva
neosvojiva tvrdava", — vedina dla-no-va
crkveno-Skoisk- e opStine Za
jedno sa mnom, otvoreno se izjasni-l- a
i opredelila za partizane. Medu-tim,
tadaSnja crkvena uprava bila je
za detnike (Bogdan Vukmanovid,
Vaso Santrad, Teodor Lovric, Dane
Pokrajec, Vaso Mrkalj, Dane Vujno-vi- d,
Vaso Kozlina, Matija Ivkovid,
Rade Pilipovic i dr.). Zbog toga je,
situacija u parohiji, bila dosta teSka,
mudna i komplikovana. Dolazilo je,
na sednicama dlanova crkve dak i do
fiziCkog obradunavanja.
Situacija je, narodito, postala
kritidna, kada je pro-detnid- ka crkve-na
uprava, bez ovIaSdenja dlanstva,
u nekoliko mahova placala oglase u
listu, "Amerikanski Srbobran", u
kojima je od mene zahtevano, da se
javno odreknem partizana, poznate
Izjave sedmorice i "Slobodne re6i"
izjavljujudi da ce me ako to udinim,
pred celokupnim dlanstvom crkve,
poljubiti u ruku i sa mnom se
izmiriti. Kako nisam pred njihovim
pritiscima popustio, najagresivniji
dlanovi crkvene uprave poveli su,
preko svojih trabanata, akciju za
upisivanje novih dlanova u crkvenu
opStinu, da bi na taj nadin, osvojili
vedinu u crkveno-Skolsk- oj opStini i
da bi se, sa ојабапот glasadkom
maSinom, sa mnom definitivno ob-radun- ali.
Vazno je napomenuti, da
ti, novoupisani dlanovi uopSte, nisu
morali, da vlastitim novcem plate
dlanarinu, nego je to "neko drugi" za
njih platio.
O toj, novonastaloj situaciji, iz- -
DR MIRKO MARKOVIC
$na o v 0
Prvi put sreli smo se u jesen 1§35.
godine, Sto mladima izgleda da je to
bilo davno, predavno, a mojoj
generaciji kao da je bilo јибе. DoSao
sam kod njega u East Pitsburgh (i
ostao par dana) kao Bogoljub Popo-vi- d.
Razlog posjete bio je —
upoznavanje i dogovaranje oko izda-van-ja "Slobodne redi". Kod njega
sam stigao predvede nekako istovre-men- o
kada je i on doSao s posla —
iz Westing House, gdje je proveo
svoj radni vijek u svojstvu visoko-kvalificiran- og
alatljifiara. Dao mi je
do znanja, da ga ne zanima moje
ime i prezime, "poSto ionako nije
pravo", pa je ukratko zakljudio:
— Ostavi corava posla... Sinov-б- е.
Za mene si Sinovac!
I tako, od poCetka izlazenja "Slo-bodne
reCi" i kasnije," ne samo za
Josa Rajnovica nego i za njegove
drugove i saradnike, ostao sam
Sinovac. Izuzetno, kada nije bio
raspolozen, rekao bi: "ovaj Gramati-6a- r
misli drugafiije..."
Tako je pocelo naSe poznanstvo i
saradnja.
Slobodno se moze reci, da je
napredni radnidki pokret u redovima
srpskih doseljenika od samog po-Cet- ka dobio snazan zalet (zajedno sa
svojom novinom) dobrim dijelom
zahvaljujudi neumornom radu Josa
Rajnovica. Nije bilo nijednog ozbilj-nije- g
pitanja — a da se nismo
savjetovali s Josom. On je imao
ogromno iskustvo prekaljenog borca
radni6ke klase i duSu svoje klase
poznavao je, kako se kaze "kao svoj
dzep"; samim tim poznavao je i
Ш
vestio sam Mirka Markovida, glav-no- g
urednika lista "Slobodna геб",
sa kojim sam se od podetka rata
1941. godine, redovno, jednom ne-delj- no sastajao u William Penn
hotelu u Pitsburgu. Rekao sam mu,
da iz neke podzemne slavine, "paj-pe- ",
cure dolari u moju parohiju i da
je, zbog toga, situacija, u prilidnoj
meri otezana. Mirko je odgovorio, da
6e on, u torn pogledu "neSto
preduzeti".
Nekoliko dana kasnije, Mirko mi
je telefonirao iz Alikvipe rekavSi, da
je u drustvu sa Majk Kelerom i
pozvao me na sastanak. M. Keler,
koga sam do tada, poznavao samo iz
videnja, od prilike je rekao slede6e:
O situaciji u vaSoj crkvi bio sam
jos" ranije obaveSten i ta dinjenica
me je, dosta zabrinjavala. Naime, ne
truje "A. Srbobran" mrznjom samo
6lanove vaSe crkve, nego svojom
detnidkom i razbijadkom propagan-fom- ,
podriva jedinstvo radnidke
klase, koje nam je sada, u toku rata,
najviSe potrebno. Mi imamo zajed-nicko- g
neprijatelja i zato moramo
zajedno da se borimo. Sta vi
predlazete?
— Da se upiSete za dlana crkveno-Skoisk- e
opStine... odgovorio sam-lakonski- .
Majk se nato nasmejao.
Tada mu je Mirko rekao, da on
samo kao dlan moze prisustvovati
mesecnim sastancima crkveno-Skoisk- e
opStine, a na tim sastanci
I
duSu naSih doseljenika — kao malo
ko drugi.
S druge strane, Josa Rajnovida su
poznavale najSire mase naSih dose-ljenika;
bio je cijenjen i poStovan
zbog licnog poStenja, hrabrosti i
nesebifinog zalaganja za stvar radni-ka.
On se decenijama borio, kako bi
rekli, "na dva fronta". Prvo, borio se
u samom doseljeniStvu — u potpor-ni- m
i drugim organizacijama —
zastupajuci intdrese radnika i njiho-vi- h
porodica, boredi se protiv raznih
Spekulanata, koritaSa i politikanata.
On je, na primjer, prosto natjerao
profesora Pupina da napusti kon-venci- ju
potpornog saveza "Sloga",
koja se odrzavala, mislim u Filadel-fij- i.
A zaSto? Zato Sto je Pupin
zastupao antiradnidku politiku beo-gradsk- og
rezima.
Drugi njegov front, na kome je
Joso bio joS aktivniji — bio je
radni6ki pokret, pokret sindikata
(unija) gdje je uvijek zastupao
naprednu struju. Njegova neustraSi-v- a
borbenost ispoljavala se narofiito
za vrijeme Strajkova, kojih nikada
nije manjkalo niti ce ih manjkati dok
postoji kapitalizam.
Istina, zajednidki rad sa Josom
Rajnovicem nije tekao bez medu-sobni- h
sudara i trvenja. U takvim
sluCajevima obicno je poCinjao sa
njegovom uobifiajenom uzrefiicom:
"Mani 6orava posla...", poslije беда
bi izlagao svoje glediSte. InaCe,
njegova karakteristifina crta bila je
nepokofebljivost, borbenost do kraj-nji- h
granica. Podsjedao je na groma- -
du neobradenog granita. lako je bio
ma se bije glavna bitka protiv
detnidke, Sovinistidke i pro-faSistid-- ke
propagande. Napomenuo je, da
je on, pre godinu dana, takode,
prisustvovao Crkveno-narodno- m
saboru Srpske pravoslavne eparhije
u SAD, koji je odrzan u manastiru
Libertyville, III. i da je, taj njegov
potez dao pozitivne poMti'6ke rezul-tat- e.
Keler je odgovorio, da o svemu
tome, mora da razmisli i da de me,
za nekoliko dana, pozvati da se
dogovorimo, Sta da se radi i Sta da
se, po torn pitanju, preduzme.
Dogovoreno - udinjeno...
Sastanci dlanova crkveno-Skoisk- e
opStine, odrzavali su se redovno,
svake prve nedelje u mesecu u Skoli
sagradenoj od dasaka na Hopowell
Ave, koja se, nalazila, izmedu stare
crkve i zgrade "Serbian Independent
Club "Golub".
Kada se, kako je dogovoreno, na
sledecoj crkvenoj sednici, pojavio
Majk Keler, predstavljalo je to veliko
iznenadenje za sve prisutne i izazva-l- o
primetnu zbunjenost medu det-nidki- m
pristalicama. — Na njegovo
pitanje, upuceno dlanovima uprave,
da li moze da se upiSe za dlana,
odgovoreno mu je pozitivno. Ponu-den- o
mu je mesto u prvim klupama,
ali on to nije prihvatio i seo je u
poslednju klupu, uz komentar, da sa
to pozicije, moze "sve bolje da vidi".
(Nastavice se)
ркћ ЕЗ Ш v
stari 6lan КотипШбке Partije, on je
u suStini ostao anarhosindikalista,
Sto je kod njega vuklo korijene joS
od I.W.W. (Industrial Workers of
World) — najborbenije struje u
sindikalnom pokretu Amerike u
Devetnaestom vijeku.
Nekoliko medusobnih neslaganja
navelo me je na razmiSljanje o tome,
kako u takvim sluCajevima treba
prilaziti Josi Rajnovidu, torn preka-Ijeno- m
ali tvrdoglavom radnidkom
borcu, kako ga navesti na dobrovolj-n- o
prihvatanje pravilnog stava? Na-pok- on
sam otkrio taj "klud". Otkrio
sam, da je za njega najveci autoritet
bio Lenjin, Oktobarska revolucija,
Sovjetski Savez, Sto je on naj6eS6e
spajao sve u jedan pojam: "BacuS-ka- ".
Tako, na primjer, kad bi mu se
dokazalo, da je to Sto on zastupa —
suprotno "BacuSki", tj. ufienju lenji-nizm- a,
Joso bi takav stav sigurno
napustio, iako s mukom.
Beskrajna odanost Lenjinu, Ko-minter- ni,
izgradnji socijalizma, sva-kak- o,
bila je najkarakteristiCnija crta
Josa Rajnovida. A baS to nisu bili u
stanju da shvate oni koji su me
zamijenili (poSto sam otiSao kao , dobrovoljac u Spaniju) na radu u
"Slobodnoj re6i" i radnidkom pokre-tu.
Oni nisu imali "sluha" za takvu
Josinu odanost, jer je sami nisu
imali. U tome je bio osnovni uzrok
njihovog sloma. No, bez obzira na
sve greSke, Joso Rajnovid je uSao i
ostao u istoriji naprednog srpskog
radnidkog pokreta Amerike kao svi-jet- ao
primjer novim proleterskim
pokoljenjima.