Nase Novine, January 26, 1977

              тЛ.чГ" гичтч ГПТМММЧ Ј '-- — W.W .!'.- -. . О И #,! WIWJH(eft4l ##' ЧЛ-IBWf- c м
IT
aCIaaa
a
aa
September 7, 1977
Posudeni komentar
linillllllMllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilliiiiiiiiiniiiiiiii
Dragan Markovid, glavni i odgovor-n-i
odu2re1d. naikugbuesotgaraodssvkrocge NsIeN--naa upobjraovjue
nacionalizma, o kojoma je proteklog
"politickog lata" bilo dosta govora;
prenosimo vaznije dijelove clanka:
Povremene pojave nacionalizma, u
raznim varijantama — od unitaristid-k- e
do separatistifike — upozoravaju
da ta akcija, na zalost, nije uvek dovo-Ijn- o
konstantna, efikasna i jasna.
ViSe "ranjivih ta6aka" se ispoljava.
Bez pretenzija da ih sve odredimo i
definiSemo, ukazacemo na neke koje
su, bar u ovoj sredini, narofiito vidlji-v- e,
a mogu se иргоббепо svesti pod
dve ideoloSke manipulacije: dogmat-sk- u
i Iiberalisti6ku.
Prva lansira vec poznatu birokrat-sk- u
nostalgiju: za unitaristiCkom fe-deracij-om,
za integralnim jugosloven-stvo- m
("svi smo mi jedan narod —
jedno pleme, koje govori "naSim"
jezikom"), za vremenom velikih i
malih, za starom drzavnom tradicijom
i novopecenima, koji se tek "ибе
drzavi" pa je opasno da im se ta "igra-cka- "
da u ruke.
lako je ta nekada гпабајпа politit-kasnaga- u
osnovi razbijena i savlada-na- ,
tragovi su ostali, dobili su mozda
samo druge "mekSe" i "lukavije" obli-k- e.
Nece, dabome, niko iz okvira te
dogmatske svesti javno reci: da je
protiv ravnopravnosti, protiv delegat-sko- g
sistema, protiv samoupravlja-nja- .
To nije popularno, ne bi imalo
pristalica — i ko je onda sklon da
rizikuje i takve teze zastupa.
AN, Sta ce reci ili uciniti.
Kukace nad "sudbinom nekonsti-tuisano- g
srpstva (ovde i tamo), para-dirac- e
sa istorijom dajuci joj mitoloS-k- e
razmere i vrednosti, potcenjivaie
nacionalnu zrelost drugih, strahova-c- e
od "slabljenja drzave". U torn
koketiranju, kalkuliSe se demagoSki
— sa pravim nacionalnim osecanjima
i svescu, da bi se izazvala sumnja
kako je radni6ka klasa, vec po samoj
svojoj klasnoj prirodi, anacionalna,
dakle nesposobna i neosetljiva da
shvati istinske nacionalne interese,
vrednosti i naslede. Prema tome: ko
je onda ostao da brine o srpstvu, o
srpskoj istoriji, o sudbini? Radnici —
ne, komunisti — ne, dakle — nacio-nalist- i!
Nacionalna istorija, trajno prozeta
revolucionarnom, oslobodilackom
sveScu, uvek je za Srbe, kao i za svaki
narod uostalom, bilasvetinja. Zato se
шшшшшт ц
s njom i manlpullOo. U sklopu takv®
formule, skrojene, dabome, po reli-giozno-§ovinisti-
6kom receptu, lansi-raj- u
se onda poluistine i lazi falsifiku-j- e
se — to jest glorifikuje proSlost, a
sadaSnjost stavlja pod sumnju i
strepnje. Cini se to u clancima, na
simpozijumima, u knjigama, a od uha
do uha пајбеббе.
Druga, liberalistiCka varijanta, ako
i nema svoje otvorene zastupnike,
pruza Sansu nacionalistima u povre-meni- m toboze "demokratskim pritis-cima- ".
Zloupotrebljavajuci sve §iri
demokratski i samoupravni front
druStva, nacionalisti — pod parolom
o slobodama — traze i svoje "mesto
pod suncem". Iza fasade da viSe
nema tabu-tem- a, da nema cenzure,
da je borba za novu svest — otvorena
borba misljenja: oni i svoj repertoar
hoce da legalizuju, da ga iznesu na
"otvorenu tribinu". A iz straha da se
ne podlegne "dvrstoj ruci", da se ne
ogreSimo o demokratiju — takve se
pojave i pritisci katkad ili predute,
zataskaju, pa i puste. Nestace same!
Neke stvari tu nisu dovoljno jasne.
Prva je: аф se izvesna konkretna
nacionalisticka akcija, bilo pod kak-vi- m
vidom i bilo od koga, oglasi u
javnosti — nema razloga da se o njoj
polemise, da se pricaju рпбе, i donose verbalne osude. Takva akcija
je, po svim naSim i ubedenjima, i
svesti, i zakonu — kontrarevolucio-narna- ,
ona je napad na same temelje
drustva, opasna je i neprijateljska, i
niko nema prava da je toleriSe, da je
ne stavi pod sud.
Druga je stvar: oportunizam. To je
opet neka vrsta straha, a cesto i
neznanja — da se odgovori javno,
jasno, argumentovano na neka otvo-rena
"nacionalna pitanja". Da se,
recimo — nasuprot romanticno-pate-ticni- m
tumafienjima, mistifikacijama,
obmanama — na marksisticki na6in
valorizuje i oceni tradicija, naslede,
kulturna baStina. Ne da se odmah,
cim se, recimo, sazove паибт sim-poziju- m
o Rastku Nemanji6u — Sv.
Savi, sve stavi pod sumnju. Da se
maltene vec sam pomen takve istorij-sk- e
lifinosti — ucutka kao "naciona-listi£k- a
ujdurma". Takvih pokuSaja je
bilo, nezvanifinih, ali od — 6lankopi-sac- a
u novinama. To nije dobro, to je
takode opasno, to je anacionalno i
nije u duhu naSe nacionalne politike.
Naprotiv, jugoslovenski komunisti su
И H
RADOVE IZVODsRflO U OKOLNIM MESTIMA,
KAO STO SU TORONTO, NIAGARA FALLS,
ST. CATHARINES, OAKVILLE, A USKORO
IMACEPJ10 DOZVOLU I ZA BOFFALO. OBRA-TIT- E SE SA PUNIRfl POVERENJE NA OVU
KOMPANIJU.
COMPLETE SEWER, DRAIN INSTAUTION,
CONCRETE WORK AND PLUMBING
Hamilton, Ontario
Tel. 547-37- 95
gfcFrewWHHWWMWJMMHHHI
1
uvak — kao marfteisti i revoluclonari
— smatrali da "istorija ne роб!пје od
njih", da prave nacionalne vrednosti,
6iji je uostalom glavni stvaralac kroz
istoriju uvek i bila radni6ka klasa i
progresivne snage druStva, treba
valorizovati, negovati, o6uvati. Ne
kao muzejske relikvije, ne kao
maskotu, ve6 kao zivu stvarala6ku
snagu naroda.
Na otvorena pitanja, koja su
autenti6na, vrednosti deo istorije i
baStine jednog naroda, ne mo2e se
dakle 6utati. Ne moze se ni plakatski
odgovarati. Moraju se traziti pravi,
marksisticki odgovori.
U takvim slu6ajevima bezrazlozan
je strah: da 6e druge sredine biti
nezadovoljne, da бе se uznemiriti, da
бе to smetati dobrim odnosima.
Nikome prava pitanja i pravi odgovori
пебе smetati. Svako to — u svojoj
sredini — i sam zeli. ViSe smeta 6uta-nj- e.
Тгеба je stvar: zaobilazenje su§ti-n- e.
Posle ustavne reforme u Federaci-ji- ,
sadakad delegatski sistem postaje
osnova za uredivanje medusobnih
odnosa i dogovaranje — jasnije i
dublje se sagiedavaju i zajedni6ki i
republi6ki interesi. Ima i otvorenih
problema. Oni su, dakako, veoma
zna6ajni i nisu uvek ni jednostavni.
Od toga kako бе se resavati — zavisi
uspeh i svih zajedno i pojedinacno.
Kad god se, iz biio kojih razloga,
pokusa da mimoide ili odgodi samou-pravni,
delegatski put "trazenja isti-ne- "
— po6inju nevolje.
Nije svako pitanje o nacionalnom
— nacionalizam.
O suStini je геб: o tome da se u
punoj meri drzimo iskustva ove
partije i revolucije — da se nacionalni
odnosi ne mogu jo§ dublje razvijati i
negovati, pogotovo u jednoj razvije-no- j
demokratskoj i socijalisti6koj sre-dini,
samo govorima, samo reagova-njim- a,
ve6 pre svega konstantnim
naporima celog druStva da se takva
"otvorena pitanja" otklone i u ekono-mic- i,
i u kulturi, i u nauci.
"Nacionalno pitanje" je ziva, stva-га1аб- ка
tema, koja nije ispisana do
kraja; ona 6e uvek morati da se reSa-v- a,
da se dograduje novim iskustvi-m- a.
A to mora biti jasan, 6vrst a ne
labav put. I 6vrst se moze biti — na
demokratski пабт.
U vi§em stupnju razvoja savre-meno- g
kapilalizma postavlja se
pitanje postojanja radnifike klase,
dok drugi tvrde da radniCka klasa
kao klasa nestaje, pretapa se u
srednju klasu savremenog kapita-listifiko- g
druStva. Nazadni teoretl-Ca- ri
pokusavaju da suprotstave sa-vreme- nu
tehniku i tehnologiju rad-niCk- oj
klasi, tvrdedi da potpunim
uvodenjem moderne tehnologije
radni£ka klasa sama po sebi nes-taje.
Drastifinim smanjenjem ne-kvalifikov- anih
radnika i njlhovo
tako reci potpuno nestajanje tako-de- r
koriste moderni teoreticari kao
dokaz za nestajanje radnicko klase.
Neki opet tvrde da vodecu ulogu
radnicke klase sada preuzima mo- -
derna inteligencija, sto bi znacilo
da Marksova teorija o revoluciji I
njenim zakonitostima nema vise
prakticne vrednosti u savremenom
kapitalistickom drustvu. Sve ove
teorije i njihova shvatanja javljaju
se danas u uslovima dinamizma u
razvoju proizvodnih snaga u svetu,
u potpunom prisustvu elemenata
koji prouzrokuju raspadanje trulog
kapitalistickog druStva.
Jedan od osnovnih elemenata za
nestajanje kapitalizma jeste bas
postojanje jake radnicke klase I
njene visoke svesti koju ona
dobiva, kako u redovnom skolova-nju- ,
tako i preko svojih radnickih
organizacija,- - putem raznih radnid-ki- h
univerziteta, a sve to zahvalju- -
Nacisti6ke
antisemitske
parole po Веби ,
Веб (Tanjug) — U Веби je
do§lo do te§klh antisemit-ski- h
ispada. Na nekoliko
"sinagoga" u gradu i na oko
20 jevrejskih nadgrobnih
spomenika u 6etvrti Sime-rin- g
ispisane su nacisti6ke
parole: "Crknite Jevreji",
"Jevreji napolje" i sli6no.
Organ i Drzavne bezbednosti
Austrije zasad ne daju izjavu
o mogu6nim po6iniocima
ovih ozbiljnih ispada.
Predstavnik Jevrejske kul-tur- ne
zajednice u Веби ove
ispade dovodi u vezu s bek-stvo- m
bivSeg "SS" — oficira
Kaplera iz Rima, odnosno
ozivljavanjem aktivnosti neo-nacist- a.
Re6 je, јпабе, o naj-ve6- oj
antisemitskoj akciji u
Веби u poslednjih deset
godina.
шттштвтш niiiji iijniinii aULiiiiumwi
juci marksistifikoj teoriji o izrablji-vanj- u
radniCke klase od strane
kapitalisticke klase i revoluciji kao
jednom od osnovnih mogutnosti
za preuzimanje vlasti u ruke radnic-ke
klase od izrabljivacke kapitalis-ticke
klase.
Radnicka klasa je istonjski doka-zan- a
i afirmisala se jos u pro§lom
stolecu od slabo organizovane u
danas veoma organizovanu i jaku
radnicku klasu, koja je u stanju da
preuzme istorijsku odgovornost za
likvidiranje kapitalizma i izgradnju
besklasnog socijahstickog drust-va.
Novi teoreticari o postojanju ili
nepostojanju radnicke klase gube
iz vida jednu fiinjenicu, koja nam
govori da se pod radnickom klasom
ne treba podrazumevati: da nju
sacinjavaju samo fiziCki radnici ili
radnici za masinama i fabrickim
halama, vec da modernu i savreme-n- u
radnicku klasu sacinjavaju,
pored navedenih radnika, i srednja
i visoka inteligencija, kao i seljas-tv- o
i zanatlije. Upravo u sadaSnjoj
etapi drustvenog razvoja to je jedna
od osnovnih garancija za afirmaci-j- u
radni£ke klase i njenoj istorijskoj
ulozi u savremenom drustvu. Na
osnovu istorijskih 6injenica nema
potrebe za strahovanje o nestajanju
radnicke klase i njenom pretapanju
u srednji stalez i odumiranje, kako
neki kvazi-teoretica- ri 2ele da pred-stav- e
danaSnju stvarnost, bez obzi-r- a
§to se mora imati u vidu uspa-vano- st
radnifike klase u Sjedinje-ni- m
DrJavama, koja se uspavala
zahvaljujuci dobro reziranoj politici
amerifike kapitalistifike klase.
Upravo kapitalisticka klasa u Sje-dinjeni- m
Drzavama zna kakva je
opasnost ceka od strane radniCke
klase, pa da se nebi desilo danas,
ono sto se mora desiti, neka se to
desi sutra. Takva politika ne mole
imati dugotrajnih rezultata. Jednog
dana kad americka radnicka klasa
bude uvidela prednost savremenog
socijalizma nad kapitalizmom ona
ce se trgnuti iz sna i nikakva snaga
je nece zaustaviti u preuzimanju
istorijske uloge u svoje ruke. Bude-nje- m
americke radnicke klase i nje-nim
preuzimanjem sredstava za
proizvodnju u svoje ruke, doci ce
do potpunog preloma u Citavom
svetu, a naroclto na americkom
kontinentu, i to ce biti pocetak
kraja kapitalisticke klase u citavom
svetu.
Don D. Putnik
1
цu
1,1
Ш '
Џ
ц ri.l