Nase Novine, May 05, 1982

              _
Petru Kurticu, pozrtvovanom drustvenom radniku, borcu za slogu,
bratstvo jedinstvo medu Jugoslovenima u svetu, revolucionaru na sirokim
prostranstvima Latinske Amerike i dopisniku "NaSih novina" iz Jugoslajije.
(Nastavak iz proSlog broja)
Prema medicinskim analima jed-n- o dete se moze roditi tek posle
pet hiljada sa Anencephalijom a
Cubatao je imao ve6 proSle godine
12 slufiajeva u tri hiljade porodaja.
Ni na jednom mestu na svetu
Ф nema Drocentualno ovoliko nororii- -
Ija sa defektima. Cubatao je dobio
nadimak "dolina smrti". Fabrike
joS uvek ne misle da bi trebale
nesto poduzeti za sprefiavanje
trovanja stanovnika ovog grada.
Iz SAD su javili da je CIA otkrila
da 6e Pakistan uskoro proizvesti
nukleamu bombu ali veruje da
. Mohammad Zia Ul-H- aq пебе joS
isprobavati .nuklearno oruzje da
se ne bi zamerio Reaganu koji bi
mogao obustaviti vojnu pomoc od
koje Ul - Haq jedan deo salje u
Avganistan.
Belgijska vlada ulozila je ostar
protest Gvatemali zbog vec drugog
nestanka u mesec dana belgijskog
misionara.
Belgijski ministar spoljnih pos-lov- a
Leo Tindenmans rekao je
gvatemalskom otpravniku poslova
da njegova zemlja mora garantovati
sigumost belgijskim misionarima
koji se nalaze u Gvatemali.
Ne zna se tafino kako je nestao
Rev. Serge Berten, katoli6ki misio-na- r
ali se zna da su popovi cesto
zrtve desnih terorista koji optuzuju
crkvu da gaji simpatije prema
levici.
Na svim radio stanicama u
Venecueli uskoro ce se 6uti nacio-naln- a
himna bar dva puta u toku
dana. Predsednik Campins rekao je
da ce drzavne himne (regionalne
federalna) "Siriti patriotska ose6a-nja- ".
Na stanicama ce emitovati i
muziku i re6i. Nacionalna himna je
"Gloria al Bravo Pueblo".
Udovica bivSeg venecuelskog
predsednika Romula Betancourta
izjavila je da novoizabrani voda
Acion Democratca Jaime Lusinchi
ima sve moguce sanse da postane
buduci predsednik vlade u izbori-m- a
1983. godine.
Ovde je odrzan sastanak izmedu
venecuelskih i kolumbijskih biznis-men- a
koji imaju zajedni6ku organi-zacij- u
za unapredenje trgovinske
razmene.
Savetodavni miting Svetske in-dust- rije rudarstva gvozda беМка
za zemlje Тгебед sveta odrzace se,
pod pokroviteljstvom Ujedinjenih
nacija, odrzace se u Karakasu od
13. do 17. septembra 1982. Za ovaj
dogadaj venecuelska vlada je zain-teresova- na
i ve6 najavljuje da 6e
Venecuela biti svetska prestonica
беИбпе industrijeza1982. godinu".
U Venecueli su potpisani brojni
ugovori o uvozu strane tehnologije
u vrednosti preko 554 miliona
bolivara. Ova tehnologija uvozi se
za proizvodni, prehrambeni sektor
kao za duvan, osvezavajuca pi6a i
automobilsku industriju. Od potpi-sani
h ugovora 40 posto su sa
Sjedinjenim przavama, Sto pred-stavl- ja
pad od 10 posto u odnosu
na proSlu godinu. Svajcarska je, na
primer, potpisala 30 ugovora za
izgradnju velikih stambenih proje-kat- a.
Vazni partneri odakle se uvozi
tehnologija su Britanija, Francus-ka- ,
Italija i Spanija. Japan ufiestvu-j- e
sa svega 2,6 posto a to ovde
. i s
i
i
i
i
objaSnjavaju velikom udaljenoScu
od Venecuele.
I ovde su poslovni krugovi
zabrinuti za buducnost ekonomije.
Latinska Amerika mora se "upinjati
iz petnih zila" da izveze svoje ne
produkte nego sirovine. Povecanje
izvoza ne zavisi od mogucnosti i
volje latinskoamerifikih zemalja,
nego od politike i volje industrij-ski- h
razvijenih zemalja koje ne zele
da ukinu carinske barijere i da
krenu u sire komercijalne slobode.
Latinska Amerika sad je na
raskrsnici izmedu ekonomskog
uspona u razvoju Sezdesetih i
sedamdesetih godina i znatnog
pada poslednjih godina. U medu-vremen- u
uvoz u zemlje Latinske
Amerike stalno se povecava tako
da se deficiti za regiju pove6ao od
7.1 milijarde na 27.33 milijarde
dolara a dug ovog regiona popeo
se na dvesta milijardi dolara u
1980. godini.
Zavisnost u agrikulturi takode u
je stalnom usponu. Zemlje Latin-ske
Amerike nalaze se u teSkoj krizi
za prehrambene proizvode. Da bi
se popravilo stanje габипа se da bi
trebalo uloziti u poljoprivredu
najmanje 500 milijardi dolara.
Latinska Amerika bogata je ener-getski- m
izvorima: nafta, plin, razni
minerali.-Ov- o za nju predstavlja i
veliki izazov i veliku Sansu. Pitanje
je kako ce se raspodeliti odgovor-nos- ti
ali i beneficije energetike.
U Gvatemali je ovog vikenda
ubijeno preko pedeset osoba od
strane desnih ekstremista koji
sebe nazivaju "6ete smrti". Ra6una
H S3 Ш
Nekada§nje kolonijalne velesile Velika
Britanija i Francuska vratile su se 1956.
"Politici topovnjafca" iz proSlog vijeka.
Njihove trupe, dobro opremljene sredstvi-m- a
NATO pakta, po§le su 5. novembra u
agresivni pohod na nezavisni Egipat.
Najprijesu bombarderi izbacili teret bombi
na Port Said i Aleksandriju, a zatim su se
ratnim brodova iskrcaie mvazione snage uz
pomoc nekoliko bataljona padobranaca
-- koji su prethodno iskocili nad Port
Saidom.
Cilj tezakaSnjele kolonijalne ekspedicije
bio je sueski kanal.
Poslije antifeudalnog i antikolonijalnog
prevrata Sto ga je 1952. izvr§io mladi
pukovnik Gamel Abdel Naser Egipat je
smiono krenuo svom politickom i druStve-no- m
preobrazaju. Kao prvo trebalo je
raskrstiti габипе s Britancima koji su
desetljecima drzali pojas Sueskog kanala u
svojim rukama. Nakon mucnih pregovora
Naser je 1953. primorao London da povuce
trupe ali je plovni put i dalje ostao u
rukama stranog — anglofrancuskog kapi-tal- a.
Zapadne sile su tada poku§ale
usporiti tok egipatske revolucije. Sjedinje-n- e
Drzave odbile su obecanu financijsku
ротоб za gradnju Asuanske brane, pot-hva- ta
od vitalnog znafienja za navodnjava-nje- .
U namjeri da stvori fond za tu svrhu
Naser je u julu 1956. nacionalizirao Sueski
kanal, ionako svojinu egipatskog naroda.
Dotadasnji gospodari ostali su zapanjeni.
Prvo je reagirala francuska vlada:
— Nije potrebno naglaSavati kakvo
znacenje ima taj prevrat i njegovo тодибе
produzenje. Naserov korak moze ugroziti
mir! — govorili su.
Dok su Sueskim kanalom i dalje plovili
brodovi, sada pod vodstvom egipatskih i
stranih, unajmljenih pilota, britanska i
francuska vlada dogovarale su vojnu
odmazdu. Premijeri sir Anthony Eden i
Guy Millet odlucili su se za pravi kolonijal- -
fi 'I v
se da je vojna hunta masakrirala u
prosloj godini preko 3500 civila. U
Guatemali besni teror nad naro-do- m
uz blagoslov Washingtona.
Peru je zadesila teSka nesreca.
Nekoliko dana jakih tropskih kisa
prouzrokovalo je izliv reke Chonta-yac- u.
U poplavi izgubilo je zivote
oko 500 stanovnika a preko 5000
ostalo je bez domova i krova nad
glavom.
Cuo si za izbeglice iz Kube? U
Miami su osudena dva popa Epis-kopal- ne
crkve zato Sto su sa svojim
camcima prevozili izbeglice 1980.
godine ali ne zbog prevozenja,
nego zato Sto su u kubanskoj luci
kupovali benzin za батсе i hranu i
time se ogresili o zakon koji
zabranjuje "trgovinu sa n6prijate
Ijem".
Ambasadori Meksika i Kanade
sastali su se sa predsednikom
Venecuele Luis Herrera Campins-o- m
da prodiskutuju nedavni Ka-nadsko-meks- i6ki
ugovor kojim se
pozivaju na globalni sastanak po
pitanju svetske ekonomije pod
okriljem Ujedinjenih nacija.
Dokumenat, potpisan od strane
Lopez Portilla i Pierre Elliott Tru-:deau- -a,
poziva "sve u6esnike u
Cancunu da.udruze svoje snage u
korist pregovora svetskog razmera
u okviru Ujedinjenih nacija da bi se
postigao i uspostavio Novi medu-narod- ni
poredak i povedala sarad-njao- d
strane industrijski razvijenih
zemalja po vitalnim pitanjima za
nerazvijene i zemlje u razvoju".
(Nastavlja se)
гтИ ЗШ m
ni pohod u kojem je i agresivni Izrael
dobio dio u do tan6ina razradenom planu.
Prvi ce napastf Izraelci, a zatim ce
saveznici priskocili u pomoc. U pozadini
svega bila je glava jednog iovjeka —
Nasera. Napad je za politick! cilj imao
гебепје tog smionog politiiara iscenira-no- m
pobunom iznutra.
Kolone izraelskih tenkova krenule su 29.
oktobra na Sinaj. Trojni plan je predvidao
da ce izraelska armija prisiliti Egipat na
koncentraciju snaga u pustinji, a zatim ce
Velika Britanija i Francuska odsjeci eg'ipat-sk- u
vojsku od pozadine i uniStiti je u
pustinji. Za svjetsku javnost iznesen je
providan izgovor: u izraelsko-egipatsko- m
sukobu treba osigurati slobodnu plovidbu
Sueskim kanalom! S vojnog stanoviSta
plan je bio briljantan i nailazP na pun
uspjeh. Udruzeni agresori brzo su se
domogli postavljenih ciljeva. Zona kanala
naSIa se.'unatoc zestokom -- egipatskom
otporu, u rukama kolonijalne ekspedicije.
Plovni put postao je opet anglo-francus- ki
ali on praktiiki viSe nije postojao. Pedese-ta-k
potopljenih brodova zakriilo je Londo-n- u
i Parizu toliko vazni prolaz.
Agresori su, medutim, zanemarili cinje-nic- u
da svijet viSe nije onakak kakav je bio
u proSlom stoljecu. Nije bilo zemlje koja se
nije suprotstavila trojnoj agresiji na Egi-pat.
Intervencijom Ujedinjenih naroda —
pri бети su se vlade SSSR-- a i SAD slozile
u svojim stavovima — agresori su brzo
natjerani da se povuku, a na sporne
teritorije poslani su "plavi Sljemovi".
Pokazalo se, prvi put poslije II svjetskog
rata, da ujedinjeni svijet moze oteti
plodove bilo kom napada6u. No, ratna
drama na Bliskom listoku ostavila je ipak
duboke tragove. Izmedu Izraela i arapskih
zemalja produbio se ionako duboki ponor
netrpeljivosti a izmedu Istoka li Zapada,
doSlo je do osjetnog zahladenja odnosa
koje je vodilo u sve zeSci hladni rat.
March 10, 1982, NASE NOVINE --9
ZAPIS
Jugoslavensko-kanadsk- i kultur-no-prosvjet- ni
klub "Zavifiaj" iz
Windsora nastavlja svoj uspjeSan
rad.
Poslije dobro organizovanih
pjesnidkih susreta P.M. '82. koji su
odrzani 6. i 7. februara (povodom
kojih je J.K.K.P.K. "Zavi6aj" izdao
zbirku poezije jugoslavenskih ise-Ijeni6- kih
pjesnika pod nazivom
"Zovu doline mira") "Zavi6aj" nas-tavlja
aktivan rad.
Opce poznata je stvar da "Zavi-6aj- "
prikazuje jugoslavenske igrane
filmove jednom sedmi6no i to
nedjeljom u 4 sata poslije podne.
Filmovi, zurnali, vijesti, filmske
novosti i fudbalske utakmice prika-zuj-u
se u St. Clair College u
filmskoj sali 320. Ulaz je bespla-ta- n.
Dana 28. februara 1982. prikazan
je film "Poslednji podvig diverzan-t- a
Oblaka". Prije filma prikazan je
kratak zurnal o Dubrovniku.
Windsor je najjuzniji kanadski
grad, ali ove zime bilo je i ovdje
mnogo snijega. Temperature su
bile veoma niske. 28. februara
medutim, bilo je sunfiano i lijepo.
Mnogi jugoslaveni, Ijubitelji umjet-nos- ti
(opce poznata stvar u Wind-soru- ),
dosli su u St. Clair College
da vide film, da se sastanu, popuse
koju cigaretu zajedno-- , рорпбаји i
tako olakSaju duSi da bi lakse
izdrzali do drugog vikenda.
Ove nedjelje ipak iznenadio nas
je broj prisutnih. Preko 120 ljudi
doSlo je na vidi film koji je zaista
bio dobar i svi su bili zadovoljni.
Nekoliko njih koji su po prvi put
doSli izrazili su zelju da gledamo
vise komedija i zabavnih filmova.
Poslije filma vecina ljudi je
ostala u sali da zajedno sa uprav-ni- m odborom J.K.K.P.K. "Zavicaj"
utana6i preostale pojedinosti u
vezi zabave povodom Dana zena.
Na torn sastanku odluSeno je i
da ce folklorna sekcija nastupiti
13. marta na zabavi koju organizira
filklorna grupa "Gerdan" pri make-donsk- oj
pravoslavnoj crkvi "Sveti
Nikola" u Windsoru.
Isto tako, zelimo napomenuti na
kraju ovog zapisa, osnovali smo
foto sekciju i ve6 робеИ sa radom.
Crno bijele fotografije izradujemo
sami i uskoro ofiekujte nase prve
rezultate. Voda foto sekcije je
jedan od aktivnijih 6lanova "Zavica-ja- "
Pavle Gagrica.
Eto, toliko za sada. Neka ostane
zapisano. Pero Kovacevic
Jordan trazi jo§
oruzja
WASHINGTON - Jordanski kralj
Husein je izjavio da ce njegova
vlada zatraziti od Sjedinjenih Drza-v- a
jos oruzja, a drzavni sekretar
ameriike odbrane Caspar Weinber-ger-
je komentarisao da ce Reaga-nov- a
administracija ozbiljno pro-ufi- iti
potraznju.
Prodaja oruzja Jordanu izazvala
je одогбепје u Izraelu i zahtev da se
to ne uradi, na Sto je predsednik
Reagan odgovorio umirujudim pis-mo- m.
Henry Catto, glavni spokesman
za Pentagon, rekao je da jos nije
zakazan datum sastanka za zajed-nifik- u
vojnu komisiju koji bi trebao
biti u aprilu. Weinberger navraca
kralja Huseina da potrazuje oruzje . dok je u poseti Washingtonu da bi
ubrzao prodaju istog ali to javno ne
sme da iznese. U razgovorima na
televiziji on je potvrdio zvanicni
stav da administracija ne zeli da
menja kurs amerifike politike na
Srednjem istoku od Izraela prema
arapskom svetu.