Nase Novine, April 15, 1981

              VOL. 50. NO. 4 (444)
И1ЈШ,ииМД'АЦ,ШШ1ЈУ1ИУЖиМИЦЈ1Д
Posle tolikih pogadanja,
pretnji, pritisaka, diplo-matski- h
ucena, izjava naj-vis- ih
drzavnika, ekonomskih
i vojnih blokada, doSlo je
do oslobodenja ameri6kih
talaca. Sa ovim je zavrSena
igra nervima, zdravljem i
sudbinama 52 amerifika gra-danin- a.
BivSi predsednik Carter
nije uspevao da svojim dr-zavni6-
kim
potezima spase
taoce, odrzi Iran pod ameri-бко- т
kontrolom, da isto-vreme- no
bude prijatelj sa
bivSim Sahom i da zadrzi
drzavnu imovinu koju je Sah
smestio u атепбке banke.
_ Ronald Reagan, bez za-uzima- nja
za гебепје pro-ble- ma sa taocima, nasledio
je slavu i to manipulantski
koristi pri njegovom kralje-vsko- m
ustoli6avanju i pa-unovsk- om
ponaSanju ovih
dana.
Oslobodeni taoci koristide
se na razne na6ine. Javi6e se
mnogi koji ce na габип
onoga Sto je bilo ucariti.
Moshe Dayan, na primer,
kaze da sad moze da govori o
tome kako bi on postupao i
savetuje svojim prijateljima
u amerifikoj vladi da budu
6vr§6i i odluCniji u bu-ducno- sti.
Mnogi mogu sada kriti- -
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JANUARY, 28, 1981
kovati Cartera, mnogi to i
6ine, ali malo je onih koji
vide i hoce da predvide Sta
бе biti sutra sa атепбкот
vladom. Kakve дгебке i koje
sudbonosne poteze moze da
u6ini Reagan?
Reagan, mnogi kazu, zna
da glumi. To mu je bila
profesija. On zna kako da se
demagoSki postavi pred ka-mer- u,
zna Sta treba re6i i na
koji пабт, da mu se pove-ruj- e.
On zna da бе mnogi
zaboraviti svoje probleme i
staviti se pod njegovo okrilje
fivrste ruke i nemilosrdnosti
premo neprijateljima. On zna
da 6e tu goropadnost sve
veSe prihvatati sva sredstva
za informacije. On zna da 6e
sa pove6anjem izdataka za
vojne snage i ratobornim
pokli6ima, ako niSta drugo,
bar povecati sigurnost i po-vrat- iti
veru onima koji putem
vojne sile zele da povrate
ameri6ki ugled u svetu.
PodrSka iranskom Sahu
donela je mnoge neprijat-nos- ti
Americi. Da li 6e
Reagan izvuci neke pouke iz
proSlosti sa Iranom? Ne
treba zaboraviti da su u torn
delu sveta odnosi bili SAD:
— San, tj. ameri6ki odnosi
nisu bili sa narodom nego
jedino sa Sahom, koji nije
predstavljao narod.
Salvadorski ustanici imaju male sanse protiv
hunte, koju pomaze jedna od najvecih siia sveta
U zemljama Latinske Ame-rik- e
situacija je sli6na. Pro-tivnaro- dni
terori koje spro-vod- e
razne hunte ve6 su
dobili precutnu podrSku od
Reaganove administracije.
Cule su se izjave kako бе se
Reagan obradunati sa us-tanici- ma
u Salvadoru i drug-d- e,
jer je on obecao lojalnost
prema prijateljima Amerike a
nemilosrdnost prema onima
koji "pokuSavaju da potisnu
атепбкј uticaj iz zemalja
Latinske Amerike."
lako od terora salvadorske
hunte ginu i amerifiki drzav-Ijan- i,
to ne smeta novoj
administraciji da naoruzava
te iste vojne diktatore.
Mexico je spreman da
prizna vladu narodnog ot-po- ra
u Salvadoru (to бе
udiniti i druge drZave) 6im
ustanici oslobode znatniji
deo teritorije. Ali kako бе
ustanici uspeti sa jedno-metkam- a,
vilama i motikama
ako Reagan pomaze hunte
sa najmodernijim oruzjem?
Postavlja se pitanje zaSto
stvarati slifine situacije kao
sa Iranom?
Narodne opSte ustanke ne
treba odmagati, a pomagati
prevazidene i dotrajale vojne
diktature, ako se od tih
naroda обекији prijateljski
odnosi i saradnja.
50 CENTS PER COPY
-,.- ,m.,,n,..,m,.,,wiWm.l-,KW.!V!!,Wirj!
Kanada se treba povudi iz
vojnih paktova — NATO I
NORAD.
Osim povla6enja iz vojnih
paktova Kanada se takoder
treba zalagati za raspuStanje
NATO i VarSavskog pakta.
To je stanoviSte Ontarijske
federacije rada (sindikata).
Vijece Federacije 6e o
tome uputiti rezoluciju fe-deral- noj
vladi u Ottawi.
Radni6ke unije (sindikati)
su dosad trazile da se Ka-nada
povu6e iz NORAD-- a
(pakt o zajednifikoj zracnoj
obrani Sjed. Drzava i Ka- -
Ko ima prava da Strajkuje?
Prema nekim izjavama kanadskih
politi6ara, na Strajk imaju pravo
samo poljski radnici ako se bore
protiv vlade i tamoSnjeg sistema.
Ontarijski zakon zabranjuje
radnicima u bolnici da Strajkuju.
Medutim, oni su odlu6ili da izadu
na Strajk i da zatraze pdviSicu
svojih plata, (ne izmene u federal-n- oj
ili provincijskoj vladi).
Kako se moze traziti poviSica
plata, ako se zakonski ne moze
izaci na Strajk? Presednik On-tarijske
federacije rada, Cliff
шмгшмдашцмдмцлнмци,
nade) i smanjivanje kanad-sko- g
исебса u NATO. U
sadaSnjoj rezoluciji Federa-cije
se kaze da to nije dosta
"jer borba za mir i razoru-zanj- e
ne moze biti uspjeSna
dok postoje vojni savezi".
Unije su u tim pitanjima
dosad slijedile Novu demo-kratsk- u
partiju. Ta je partija
nedavno uspostavila po-seb- ni
komitet da proufii pi-tanje
vanjske politike i
obrane i pripremi odgovara-juc- u
rezoluciju za njezinu
narednu konvenciju (kon-gres- ).
Pilkey, rekao je: "PonaSem miSlje-nj- u,
svi u naSem druStvu imaju
pravo na Strajk".
Ako neko izade na Strajk i ugrozi
sa strajkom javno zdravlje ili od-bra- nu
od nepogoda, onda, po
miSljenju Pilkey-- a, vlada moze, kao
Sto je i cinila bezbroj puta, izglasati
zakon i radnike da se
povrate na.posao.
Na Strajku po celoj provinciji
nalaze se bolniCki radnici u ku-hinja- ma,
6ista6i i pomagaCi ra-zno- m
bolni6kom osoblju.
Nacionalna (opca) konferencija "Nasih no-vin- a"
odrzat ce se u subotu 11. i nedjelju 12. aprila
u Torontu.
Konferencija se odrzava u pedesetoj godini
izlazenja napredne stampe i njezin glavni zadatak
je da izvrsi pregied predenog puta i odredi buduce
zadatke lista.
Potrebno je da se u toku iduca dva i pol
mjeseca, koliko preostaje do konferencija, odr-zava
ju sastanci ditalaca na kojima ce se povesti
rijec o tome i izabrati delegate.
Pozeljeno je da se o tome i o svemu drugom
sto citaoce zanima pise i u stupcima lista.
izvrsni odbor naro6ito zeli da cuje sto ditaoci
misle o prijedlogu da se broj stranica poveca na 16
stranica a cijena pretplate na 25 dolara godisnje.
Izvrsni odbor je zakljucio da postavi druga
Batu Batida za urednika sportske stranice "Na§ih
novina".
izvrsni odbor ujedno apelira na sve citaoce
koje interesira sport, posebno one koji sudjeiuju u
nekim sportskim aktivnostima, da pomognu
drugu Baticu u unapredenju sportske stranice.
Izvrsni odbor "NN"
ммшинимишммшцшмцмц W.l
prisiliti