Nase Novine, September 15, 1982

              PARtZ, FRANCUSKA OD naSeg stalnoq dopisnika daria tap$anjia
SPECIJALNO ZA "NA$E NOVINE"
Vladimir VeliCkoviC je Jugoslovenski slikar srednje
generacije koji je zajedno sa Dadom Durlcem i Ljubom
Popovicem osvojio parisko slikarsko podneblje i stekao
svetsku reputaciju kao likovni umetnik. Nlkada ne
zaboravlja da istakne da je likovno oorazovanje stekao u
Jugoslaviji. Velike su njegove zasluge, kao i druge dvojice
slikara, za interesovanje svetske javnosti za avangardnu
jugoslovensku likovnu umetnost, i za njen "prodor" u sami
vrh savremenog svetskog slikarstva.
NaS dopisnik iz Pariza Dario TapSanji pokazao je
Vladimiru VeliCkoviCu "NaSe novine" i poznati slikar je bio
zainteresovan i veoma predusretljiv da za nase Citaoce
detaljno i objektivno predstavi trenutnu stvaralaCku klimu
u Evropi, sudbinu umetnika-lutalie- a, posebno naseg
porekla, kao i da objasni fenomen njegovog uspeha u
svetu likovne umetnosti.
Dario TapSanr Vladimire u Parizu tivite i
radite od 1965 godine. Kao mnogi drugi
nas~i umjetnici i vi ste izabrali Pariz za
mjesto stvaraladkog rada. Kako tumadite
taj fenomen prijemdivosti naSih umjetnid-ki- h
krugova za Pariz? Objasnite nam Sto
vas je vuklo k Parizu?
VladimirVeliCkoviC: Ja sam jos od malih
nogu dolazio u Pariz. Tako da je kod mene
postojala predispozicija, vezana za pozna-vanj- e
Francuske, a naroCito Pariza. U
stvari, u Beogradu je uvek postojala jedna
profrancuska klima. Ljudi su isli na studije
u Francusku, isli na putovanja u Francus-ku.- ..
itd. Uglavnom, Francuska je bila
simbol zemlje u koju je trebalo iCi, ako se
veC negde islo. Zatim sticajem okolnosti,
moj otac je imao prijateljske i struCne veze
u Francuskoj. Tako da sam u 2-- 3 navrata
putovao sa njim, upoznao tu zemlju, i
osetio je iz bliza. Kada bi se postavilo
pitanje: u koju zemlju ici jednog dana, ne
bi bilo drugog moguceg izbora nego
Francuska odnosno Pariz, jer za jednog
slikara Francuska je u stvari neinteresan-tna- .
Simbol Francuske je oduvek bio Pariz i
ono 5to.se u njemu deSavalo. Sto se tiCe
mog definitivnog dolaska u Pariz, to je
manje vise jedan sticaj okolnosti. Kao Sto
sam vec rekao, bio sam dva tri puta ovde.
1964. u Beogradu sam imao posete
francuskih kriticara i uspostavio sam prve
kontakte s ovdasnjim galerijama, cestim
dolascima uCvrstio sam te kontakte i 6ak
napravio odreden broj dogovora za even-tualn- u
saradnju u sluCaju da se jednog
dana tu pojavim.
D.T.: Ne zna6i li to da ste bill sigurni da
6ete jednoga dana napustiti Jugoslaviju?
V.V.: Nisam bio siguran. AN dogodilo se
da sam na osnovu jedne stipendije proveo
4 meseca u Briselu. I za ta 4 meseca vrlo
Cesto sam dolazio u Pariz. Naime, poceo
sam da osecam da je to sad postalo jedno
mesto u kojem ce eventualno nesto u
buducnosti da se dogodi. Krug ljudi koji
sam poznavao, kontakti koje sam imao,
govorili su u prilog toga da ako bi jednoga
dana trebalo izlagati negde - poCeti negde,
Pariz bi bio grad u kome bi trebalo da se to
dogodi. Dakle, 1965 na bienalu mladih u
Parizu dobio sam nagradu za slikarstvo, a
ta nagrada je bila stipendija za boravak u
Parizu (5 meseci). Onda sam doSao da
"odradim" tu stipendiju i tih 5 meseci su se
produzili u tolike godine. AM nikada sa
definitivnom odlukom da u Parizu osta-ne- m.
Ja sam jos uvek ovde sa jugosloven-ski- m
pasosom, sa boravnom kartom i sa
svim onim' sto Cini jedno privremeno
boravljenje u jednoj sredini. Dobro, sada
veC ovde imam prilicno dug staz i koreni su
se itekako uvrezili u parisko tlo. Manje --
vise moja egzistencija je vezana za ovaj
grad. AN, kazem, Sto se tice nekakvog
odlucivanja, nisam od onih koji su otiSli u
Pariz sa zeljom da u njemu apsolutno
ostanu, uprkos, vrlo Cesto, i teSkim
uslovima. DeSava se da ljudi dolaze u Pariz
"malo na slepo". I cini mi se da je to idenje
u Pariz tako nasumice bilo moguce pre
desetak godina. Medutim, danas je to vrlo
rizicno. Ako bi trebalo davati savete
mladim kolegama, ne bih im preporucio da
se upuStaju u tu vrstu avantura u ovom
periodu, vrlo nestabilnom, u kome za
slikare, za mlade, za neafirmisane (cak i za
one koji donpse sa sobom jedan biograf-sk- i
"bagaz") riema mesta. Bolje neka
pricekaju jos koji trenutak.
D T Da li se ti vas7 saveti odnose samo
na Pariz ill i na ostale evropske velike
gradove?
V.V Pariz je jedna tipicna situacija. U
Nemacko) niSta ni]e bolje, u Engleskoj da
ne govonmo. Italija je uvek bila radoznala,
s jedne strane, i komplikovana s druge.
Ono Sto ia znam i Sto mi se cini poznatim u
UMETNOST Ml SE JEDINO ClNI VA2NOM, ZNACAJNOM, AKO JE PRISUTNA I
AKO SE KORISTI ONIM STO JE TU.'OKO NJE
odnosu na naSu situaciju u zemlji, to je da
ljudi uglavnom hrle ka Parizu jer postoji
neka naSa baza. Ipak nas ima desetak koji
smo se tu manje viSe afirmisali i koji
egzistiramo zahvaljujuci torn radu. I onda
naravno, ljudi misle da je to moguce i
njima. Medutim, zbog ekonomskih i
ostalih razloga, priliCno se promenila
struktura trziSta. Zato, cini mi se da je
bolje raditi i stvarati u jednoj sredini koja je
vaSa tj. naSa i koja vam dozvoljava da
koristite to vreme, da uCinite neSto sa
sobom, nego da tavorite u jednoj ogromnoj
gradurini, bogatoj dogadajima, ako vam
ona ne omogucava da to Sto nosite u sebi
iznesete pred publiku. Neki naSi ljudi ovde
teSko sastavljaju kraj s krajem, bukvalno
gube vreme, umesto da to vreme iskoriste
stvarno u radu, u jednoj manje viSe
sredenoj situaciji. Meni je jasno da sutra,
ukoliko bi doSlo do nekih problema u vezi
sa ovim Sto radim, ukoliko bih nalSao na
neke prepreke koje bi poremetile dosadaS-nj- i
ritam mog rada,ne bih se ni trenutka
dvoumio da promenim sredinu i da se
vratim u Beograd, iako u torn Beogradu
nemam uslova za rad, ni za boravak.
D.T.: I vaS dolazak u Pariz se upisuje u
"exod" naSih umjetnika oko 60-i- h godina
prema Francuskoj. Kako to tumadite?
V.V.: Sezdesetih godina i neSto pre toga
doSIa je prva posleratna ekipa beogradskih
slikara, pre svega onih koji su bili
okupljeni oko Cuvene grupe "II". To su bili
prvi koji su iziSli sa akademije, koji su se
manifestovali samostalnim izlozbama. Do-Sa- o
je Mica Popovic, Bata Mihailovic itd.
To je bila neka vrsta prethodnice. Ono Sto
mi se Cini karakteristicnim za tu generaci-j- u
slikara koji su doSli prvi, to je da su oni
na svom putu i na svojoj kozi osetili Citav
niz politiCkih, ekonomskih i filozofskih
promena. To je bila generacija koja je
pocela svoje studije, svoje akademije pred
sam rat, bila prekinuta ratom, na?avila ih
posle rata, uletela u vrtlog obnove zemlje,
socijalistiCkog realizma. U tim godinama
bilo je vrlo teSko biti slikar, poSto je
trebalo zadovoljiti Citav niz faktora da bi se
od slikarstva moglo ziveti. Zatim je doSIa
1948 god. sa svim posledicama koje
znamo, i doSIa su prva otvaranja. Naime, ta
generacija je bila prva u kontaktu s
apstraktnom umjetnoScu. Socijalni reali-za- m
koji je bio manje viSe jedna nametnuta
likovna situacija i klima,odjednom je bio
uzdrman prodorom i prihvatanjem apstrak-cij- e
od strane tih, tada mladih, slikara.
Mislim da su oni, zaintrigirani torn
avanturom, krenuli "na slepo" u svet, da
budu direktno u kontaktu, da pokuSaju
nekakav prodor na Zapad. Te njihove
godine nisu bile posute ruzama, njihov
zivot je bio vrlo mukotrpan, borili su se za
cistu, suvu, egzistenciju. Slikarstvo je bilo
samo pasija koja ih je drzala. A da bi neSto
maio i slikali morali su mnogo viSe da rade
druge poslove. Svedoci smo da su sve to
oni izdrzali, prebrodili, i da su danas
NaS dopisnik D. TapSanji sa V. u studiu
aktivni, svako na svoj nacin, sa razlicitim
uspesima. Oni su bili neka vrsta otSkrinu-ti- h
vrata, za sledecu generaciju koja je
poSIa, mozda, ne njihovim stopama, ali je
poSIa ipak ka nekakvom _ postojedem
"reperu" u svetu. OtiSao je Dado Ouric,
otiSao je Ljuba Popovic, onda sam doSao
I ja 1965. Tako da se tu veC pojavila dak i
terminoloSki jasno situirana jedna jugoslo-vensk- a
grupa slikara. Ono Sto je karakteris-ticn- o,
mozda i simptomatiCno, to je da svi
ti ljudi koje sam nabrojao, svi ti slikari koji
su se u Parizu pojavili, uglavnom dolaze iz
Beograda. I sada se vracam na ovo prvo. U
Beogradu je uvek postojala jedna profran-cuska
klima i za sve te slikare pitanje se
nije postavljalo: gde id? Nije bilo Izbora.
Pariz je bio jedino mesto u koje je trebalo
otici, "pa kud puklo, da puklo". I Cini mi se
da tu treba traziti objaSnjenje i za tu
nekakvu pasiju beogradskih daka, intelek-tualac- a,
prema Francuskoj. Ono Sto je
takode karakteristicno, to je da je svako od
tih naSih slikara iSao svojim putem. Nije to
bila jedna organizovana jugoslovenska
kolonija koja je da zajednickim
snagama napravi neki prodor u svet.
Manje-viS- e svako je funkcionisao na svoj
nacin sa svojim sa svojim
sistemima, snalazeci se kako je ko mogao.
Jer to opet karakteriSe ono Sto nam je
dobro poznato: da smo mi svi veliki
individualci. I tako, ta slika je i dan-dan- as
vazeca, nije se niSta bitno promenilo. Mi
se naravno vidamo, mi se druzimo ali
svako radi svoj posao i svako ga radi na
svoj naCin. Toliko smo svi razliciti da o
nekakvoj Skoli i nema govora. Jedino Sto
moze da karakteriSe svu tu grupu, nes-krom- no
reCeno, to je talenat. Svako je taj
ralenat upotrebio na svoj nacin, neko sa
viSe, neko sa manje rezultata, ali Cinjenica
je da svi naSi slikari koji su ovde proveli
izvesno vreme, joS uvek imaju jednu svoju
odredenu situaciju i za njih se zna. Svako
od nas je doneo neki komad svog korena i
pokuSao da ga zasadi u ovo parisko tlo.
Ono Sto je vazno to je ne prikloniti se
postojecoj situaciji u jednoj drugoj sredini,
jer ova sredina ce vas primiti iskljucivo ako
joj donesete neSto novo. Ako prihvatite
njenu igru, ako pokuSate da stvarate na
nacin koji je njihov, niste eliminisani, ali u
toj borbi ste nejednako jer oni
za tu bitku imaju svoja oruzja. Cini mi se
da je svako od nas ipak nametnuo svoju
individualnost, neSto originalno, Sto je
jako vazno u ovom moru slikara koji u
Parizu zive i koji kroz Pariz prolaze. Jer sve
u svemu, Pariz je jedna vetrometina
dogadaja, izlozbi, cuda... Treba takode
videti ko je koliko raspolozen da se
suocava sa takvom situacijom, jer ona je
diametralno razlicita od one koju smo
upoznali pre 15-2- 0 godina.
D.T.: Da li se vi kao slikar definiSete? U
torn sludaju prihvadate li naziv "slikar
apokalipse"?
July 21, 1982, NASE NOVINE --5
VeliCkoviCem slikarevom
pokuSavala
principima,
postavljeni,
V.V.: Kao slikar ja se uopSte ne
definiSem. PuStam da oni koji te slike
gledaju budu izazvani, da uspostave neku
vrstu dijaloga. To je ono Sto me interesuje.
Da li te slike komuniciraju s gledaocem ili
ne komuniciraju? Ukoliko komuniciraju na
posmatraCu je da u tome vidi ono Sto vidi.
Ja ne insistiram na Citljivosti ovoga Sto
radim po nekakvom mom shvatanju. Svako
je Slobodan da interpretira onako kako mu
se cini. Jedna slika je jedna autonomna
situacija koja je pred vama i koja sa vama
uspostavlja, ili ne uspostavlja kontakt. Ako
je taj kontakt pogreSan, po nekakvom mom
miSljenju, ja nisam tu da vam ga ispravim.
Prema tome, vi cete s torn pogreSnom
slikom otici. Ako se dogodi da je to ono
Sto ja mislim, utoliko bolje. Medutim, ako
mi vi nadete neko trece reSenje, zaSto ne?
Ostavljam potpunu slobodu interpretacije
onoga Sto radim. Da li je to apokalipsa, da
li je to realnost, da li je to simbolika
nasilja? Ima svega toga i nema nicega u
isto vreme. TeSko mi je da kazem. Jedino,
ako treba odrediti negde, to nije apstrakt-n- o,
to je figurativno, to nije realizam, to je
pre neka narativna figuracija, pre nekakav
ekspresionizam u ovim danaSnjim termini-m- a.
Ako treba dati nekakvu karakteristiku,
onda bi to bilo u opStem utisku jednog
figurativnog slikarstva.. A da li sa primesa-m-a
nadrealnog, apokaliptiCnog? U svakom
slucaju, to klasiranje nicemu ne vodi, sem
Sto olakSava neka reSenja onima koji se
time bave i koji o tome piSu. PoSto je u
vaSem pitanju upotrebljena reC "apokalip-sa"
niSta nemam protiv. Ima apokaliptiC-ni- h
situacija u ovome Sto radim, u tim
vrtlozima, eksplozijama, u tim rasprskava-njim- a
coveka i njegovog prostora. Ali, s
druge strane, Cini mi se da je to vrlo realno
i vrlo prisutno oko nas. Informacije koje
svakodnevno primamo preko svih mogucih
medija daju nam dovoljno materijala da to
koristimo, da time budemo podstaknuti i
da o tome govorimo. Moja orjentacija je
oduvek bila ka utiscima koji su vezani za
nasilje, za opasnost, za uniStenje. Koji su
razlozi tome? To bi se dalo analizirati,
objaSnjavati. Cinjenica je da je danaSnja
realnost ipak najbogatiji izvor informacija.
Sve nas se to tice, zato Sto zivimo u
jednom vremenu gde se deSava mnogo
toga Sto ne bi trebalo da se deSava. Cini mi
se da i literatura i film i pozoriSte i
slikarstvo treba o tim stvarima, svako na
svoj nacin, da prozbon koju rec, I da ostavi
nekakav pedat. Jer umetnost mi se jedino
Cini vaznom, znaCajnom ako je prisutna i
ako se koristi onim Sto je tu oko nje. To je
Cini zivom, aktuelnom. Sva bezanja u
nekakvu proSlost, ili u nekakvu futurologi-j- u
mi se Cine izliSnim, jer ono Cime se mi
danas snaodevamo je toliko bogato da
svako moze prema svome temperamentu
da nade ono Sto mu odgovara i transpozici-jom- ,
putem slike, da o tome govori.
(NASTAVLJA SE)