Nase Novine, September 15, 1982

              1-0- NASE NOVINE, July 21, 1982.
0 na§im ljudima, sasvih strana
1 M j& I ff ЈГ
Ш 1тшШш$Ш
fcl 1 %vfi
W''
'fa
U celom svetu postoje bolesnici i bolnice,
postoje ljudi u belim i plavim ogrtacima koji
su po profesionalnoj duznosti tu da bi
pomogli onima koji dospeju u bolnifike
prostorije. Ali postoje i ljudi bez kojih se ne
moze i bez kojih medicina, a narofiito
hirurgija ne opstaju. To su DOBROVOLJNI
DAVAOCI KRVI. Svaka zemlja ima svoje
propise i zakone kako se ti ljudi nagraduju i
stimuliSu da bi redovno davali svoju krv. To
su ljudi Sirokog srca koji ne pitaju kome 6e
njihova krv biti data. Oni samo znaju da ce
na taj nacin pomoci da se spase jedan
ljudski zivot. BaS o tome i hocu da piSem,
zelim pisati o fioveku koji je do sada dao
svoju krv preko trideset i sedam puta. A
kada mu je ponudena nagrada, odbio ju je u
korist fonda "Gladno dete". Znao je da 6e na
taj nafiin pomoci da se kupi nekoliko
kilograma braSna, pirinfia ili mleka i nahrani
nekoliko gladne dece Afrike, Azije ili kog
Vi i vase dete
Kako da ih hranimo
za vreme lefa
Danas se o hranjenju dece ne
mora mnogo govoriti, jer je hrana
uglavnom takva da moze deci omo-guci- ti
dobar razvoj. Mozda bi se
moglo dati samo nekoliko saveta ka-ko
uciniti tu hranu jos bogatijom
vitaminima koji su za deciji organi-zam
neophodni. Bas sad za vreme
leta dok su kod kuce mo.ete im
pripremati vise puta u toku dana
salate od povrca ili od voca, mozete
im praviti slatkise i naf)itak od
mleka, voca i meda. Secer nije
neophodan kada se spominju slat-kis- i. Istina u kolace se mora staviti,
ali u te vocne salate koje smo spo-menu- li
ne samo da nije potreban ve'
je i suvisan. Kaisika meda je mnogo
bolja i zdravija. Naucite decu da piju
i ujutru i ]re odlaska na poeinak
casu mleka ili jogurta. To ce ih
osveziti i dace im jos vise snage za
njihove neprekidne igre. Ћ& deca
i tako dobijaju tokom dana dovoljnu
kolicinu mleka jer im je to glavna
hrana. Njima je potrebno povecati
obrok sve.eg vo('a, a odrasloj deci
drugog kontinenta.
Nekad je i паб Jugosloven Smail Kurtovic
pripadao gladnoj deci sveta. Rodio se 1942.
godine, u jednom od bosanskih sela, kada je
harala glad, na sve strane se pucalo i
ubijalo, a na hiljade neduzne dece umiralo
Sirom Jugoslavije od gladi i puScanih
metaka, ili bombi. Mozda je ba§ to bio faktor
i momenat Sto se Smail odrekao novcane
nagrade u korist fonda "Gladno dete".
Rodio se u Bosanskoj Krupi, ratne tegobe
su izgleda oceliiile njegovo telo, udintle da
je postao otporan i na najvede napore,
teSkoce i tegobe. Rastao je daleko od
izobilja, niti se prosipalo niti prelivalo, ali je
negovano poStenje i ljudsko dostojanstvo, i
to je Smail poneo u sebi kada je ufiio zanat,
zaposlio se u Sisafckoj 2eljezari i kada je
presao jugoslovensku granicu.
2eljezara iz Siska je ugovorila s tvornicom
"Manesman" u Zapadno-nemacko- m gradu
Remscheik razmenu radnika i saradnju u
proizvodnji, pa je i Smail dobio priliku da
vidi kako je to u tudini i kapitalistiikom
svetu raditi i usporedi sa onim kod kuce. Na
razmenu dolaze samo najbolji i red je da se
iskazu, ne obrukaju domovinu niti radni6ku
klasu Jugoslavije.
Jednoga dana Smail se pojavljuje u
Remscheidskoj bolnici, izaziva iznenadenje,
jer na neveStom петабкот jeziku pokuSava
objasniti Sto ga boli i zaSto je doSao. No
Nemci ne shvacaju sve Smailove gestikula-cij- e
sa deset prstiju. Ali za sve se moze naci
leka, tako, kada je pomenuo da je Jugoslo-ven,
naSlo se reSenje. Dovoljno je bilo
laborantkinji Odeljenja za transfuziju krvi da
V
kolicinu mleka. Mleko je toliko
potrebno deci da nije suvise ako ]o-]ij- u
i litru mleka u toku dana.
Naravno, to ne znac--i da ga treba
tek [)iti! Od mleka se mogu praviti
hladan kakao, bela kava, mleko
sa jagodama ili malinama (pravi se
u turmiksu, ili se jednostavno ispa-sir- a
voce i pomesa sa hladnim mle-kom- ). Zatim preko leta je odlicna
hrana pirinac u mleku, griz u mleku,
]a razne vrste pudinga i kremova.
V sve to se mora staviti umerena
kolicina secera, jer ni deci nije dolro
suvise sladiti jelo. Secer je stetan
kad se koristi u vec'im'kolicinama,
na to decu treba navici odmah
kad pocnu shvatati stvari.
Deca rado jedu preko leta sla-dole- d.
No, nije potrebno da posebno
podvlacimo koliko je va.no [jaziti
gdc se sladoled nabalja, da li je
dovoljno sve. materijal od koga se
hpravlja. Jer, stara jaja, lose mleko
niogu biti sudbonosni po zdravlje
ne samo dece ncgo i odrasbh. Sva-kak- o
stc vc(' nniogo puta slusali i
citali o trovanjima sladoledom. Zato
decu upo.ojite na to. Nek a n'kada
bez vase dozvole ne kupuju sladoled'
Najbolje je da se uvebate u pra --
Ijcnju te ukusne i omiljene posla-stic- e. Sada se u prodavnicama mogu
dobiti hladoledi u prasku. Sa njima
posao nije te.ak, a u svakoj kiu'i
ima fri.ider te se citavo ,,kuvanje"
sladoleda svodi na desetak minuta.
Jos nekoliko reel o mcsu i mesna-ti- m
preradevinama. Deca vole sala-m- u,
vole sunku i jjarizer. No, isto
kao sladoled i te namirnice mogu
biti opasne ako nisu sasvim sveze.
Zato ih prokontrolisite kada ih
ku[)ite i odmah stavite u hladnjak.
Nikada ne dozvolite da decija u.ina
dugo ostane na stolu kada je vreme
toplo. Ili neka je dete odmah pojede
ili je vratite na liladno mesto. Samo
par sati su sasvim dovoljno vreme
da mesnate preradevine postanu
otrov za dete a i za odrasle osole.
Dakle, oprezno sa hninom! Cuvajte
decu da budu preko leta zdrava, da
se dobro odmore i oporave.
V
okrene telefon i pozove bakteriolo§ku labo-ratorij- u,
trazeci pomoc za sporazumevanje
sa Smailom od Jugoslovenske - laborantki-nje- .
Odmah se uspostavio kontakt, Cim je
naSa Jugoslovenka stigla. Objasnila je
svojoj nemackoj koleginici da je Smail
redovan dobrovoljan davalac krvi, da je u
Jugoslaviji to u6inio 35 puta, privikao
organizam, pa je sada do§lo vreme da
takode pokloni pola litra dragocene krvi koja
ce biti spas za obol9le.
Prevela je паба laborantkinja Nemici Sto
Smail zeli, razjasnila zaSto je doSao i 6inilo
se da nema vi5e dilema niti prepreka.
Nesporazumi i бибепје tek su, medutim,
pocinjali. Profesionalna obaveza nalaze
lefinici da ispita da li je davalac bolovao od
neke zarazne bolesti i sme li netko primiti
njegovu krv.
Na sva pitanja Smail je odgovarao
negativno, na spomen svake bolesti odma-hiva- o
je glavom. Lecnica se 6udom cudi. Ne
shvaca da je neko doziveo ve6 gotovo 6etr-dese- tu
bez ijednog dana bolovanja a da ne
zna za prehladu, da mu je maramica u dzepu
samo ukras, ili sluzi samo zato da se njome
obri§e radom oznojeno lice.
"Verovatno je u torn Sisku potpuno Cist
vazduh pa ne dospeju do Smaila bacili i klice
zaraze", glasno razmiSIja lefinica, a kad joj
se kaze da je u zabludi, jer u Sisku je
atmosfera blizu zagadenosti, ponovo upire
promatracki pogled u Smaila, gledajuci ga
zdravog i snaznog kao od brega odvaljenog,
prosto ne moze da veruje, jer u svojoj praksi
joS nije srela takvog Coveka: "Sta se 6udi,
kaze Smail, preziveo sam rat kao dete, kad
Ifefo § dugo mm
Ilndc .on', a luirocil (IjcxojKc rado
nos' (iiijii Uomi jer j' li.H'iio i nioilcriKi.
o, ksida dodii п1Чт' i Kada м- - rado
(xllazi na pla.u oiula dolai onaj tari
proldcin na la]icl: kako urcditi I'ri.nru
da kosa ne miicIii a da liji'po iidcdaV i;t. mi iini zcliino ii ionic poinoci
xojini prijcdlojioni. Ihijc niladnlackc i
iijcdno jiraklirMir lri.un'.
POMA2ITE I SIRITE
SVOJU STAMPU!
se gladovalo i zivelo u bedi, ne znajuci ako
omrknem, da II 6u ziv osvanuti, a Ie6nika
niotkud daleko uokrug, pa kad je sve to
dobro proSlo, ni danas ga ne treba".
Tako govori Smail Kurtovic dok daje krv i
objaSnjava da su i mnogi njegovi drugovi
isto takvi i da se nema 6emu cuditi. Kaze da
se u Nemafikoj dobro snaSao, da svi radnici
Sisa6ke 2eljezare zive u Remsheil zajedno, u
jednom samafikom hotelu. Marljivo rade, a slobodno vreme provode uglavnom u igrama
zabavi. NajviSe se zabavljaju loptom, igraju
nogomet, §ah,i tako im prolazi vreme. Skupo
pladaju stanarinu, 150 maraka, ali 6i§6enje i
pranje imaju besplatno, jer se sami snalaze
kako ko zna i ume.
Smail Kurtovic privikao se na novu
sredinu, ali tvrdi daje to samo stoga Sto zna
da se nece zadrzati u Nemackoj, da je sve
ovo privremeno i da ce opet kroz koju
godinu u domovinu medu svoje. Zapanjio je
svojim drzanjem, jednostavno§6u, prirod-noSc- u
i zdravljem nemafiku leinicu i
laboratorijsko osoblje, a joS vece iznenade-nje
izazvao je kada je odbio da primi nagradu
od 1 50 maraka za datu krv. Za njega je to bila
humanaakcija i on svoju krv ne prodaje, vec
poklanja i taj novae daje u fond za "Gladno
dete Sveta". To je zabezeknulo i iznenadilo
Nemce, a otkrilo pravo lice 6estitih Jugoslo-ven- a
i sina пабе Bosne ponosne.
Koliko joS puno Smaila ima u svetu,
znanih i neznanih, malih ljudi, radnika i
trudbenika, koji Sirom sveta pronose ime
Jugoslavije. PiSimo o njima i neka naSoj
deci, mladim generacijama sluze za primer.
Lepa TEOFANOVlC
Zapadna Nemadka
Recepti
Ljetna salata
Pripremite: 14 kg mahuna (bora-nije- ),
1 krastavac, 4 tvrdo kuhana
jajeta, 4 rajeice, jednu zelenu pap-rik- u,
2 male glavice luka, umak od
octa s vlascem.
Mahune se ociste, nare.u na manje
komadice i skuhaju u slanoj vodi.
Krastavac se oljusti i nareze na ma-nje
kockice. Osolite ih i stavite u
cjediljku da bi se sole odmah ocije-dio- .
I ostalo povn'e oljustite i nare-,it- e
na manje komadice. Sve po n'e
pomijesajte, dodajte isjeceno km ano
jaje i zalijte umakom od octa.
Umak se pravi ovako: 1 .lica in-sko- g
ili nekog drugog octa, zatim
malo soli, malo ])a})ra (bibera, 3
lice ulja, 1 glavica zelene salate.
Salatu operite i ocijedite ]a je malo
posolite. I1 vei'u staklenu djelu
stavite na duo salatu, preko nje
ostalo ])ovn'c i sc prelijte octom
Punjene tikvice
()aj je recept specijalno beoL.ri4td-ski- ,
jer sam za t.uno dobila T.ikn
e dobar da mi c' mnotii iste tia-li- ,
pa tra oprobajte i i. i'oku.tite
moda ('etc odiisc iti soc ukiii ,uie
I' lieoiiiadu M' o elo pi.ii 'id
nialih t ik ica ( nisu ei e od papi ika)
I'osto rh kod iia-- i nein.i. morale -- e
ado obit i ~mi detii manje tiki(e
koje moi.iju bit i s,is mi mlade i
nikako ilae. N.ijpic pnpiemite
ineso i to 1 i kg govcdci: i isto toliko
s injhkog, .sameljite na niasnn a
mleenje mesa i sta ite da se ркнјт-,st- a
na malo masti. Г mast м pre
mesa stavi jednasitnosecena gl.i ica
cmog luka. Kad ineso igubi cienu
boju stavite u njega malo -- itnoj.'
bibera, saku j)iriuca i jedno jaje.
Skinite sa atre i malo me-aj- t(
drvenom kasikom. Ovim nadewmi
punitc tikvice. Naravno. tik ice sc
moraju oljustiti i vesto izdubiti d.i ч1
zidovi tikvice ne bi o.stetili. ad
napravite blagu zajtr.sku od kaikc
masti ili ulja l dve kasike brana.
Kad brasno sasvim malo porumem
sklonite ga sa vat re i u za)iku
stavite saku sitno seckanog kojir.i.
Zaj)rsku nalijte mlakom odom. -t- a-vite
u njih napunjene i paradajom
zaklopljene tikvice. Na svaku tik-vic- u
stavite po nekoliko kriski para-dajz- a,
posolite malo Vcgetom i sta-vite
u ])e('nicu da se pece. .Jelo se
slu.i u istoj posudi u kojoj se peklo.
Naravno, uz ovo jelo' sta v ite na stol
mileram ill kaimak.
Wi