Nase Novine, April 19, 1978

              I,,,,,, м '" %-,- ' --i
,",wf„4"iiH4-,ii.iJl!8lH3-№i..LiiW!J4u.- 4 .u.Miuiiiiiii.i.ua. .,...,. n 1
1 ,x,i ... i.u , i . i,-.- .№.w и.ц.цч.ц u.,n tu.41 iimiW1tf j,..!..i,Wi,iHH'uiMftMll#AW I" ' V" Ш!'!.,!!,',!,1 f 'УШМММЈМЈтГЧЧтШМШ-тЈЈугштттштп- т jfL.i-..- ...J
Kada ovo piSem petnaesti ]e fe-bru- ar
1978. Ekonomska, taftnije
Federalno-provincijsk- a konferenci-j- a
u Ottawi privedena je kraju. Izdat
je i komunike o postlgnutim zaklju-Ccim- a.
Konferencija je po6ela u ponede-Ija- k
13. februara, sa ciljem, kako je
bilo unapred javljeno, da se nadu
reSenja za bolesnu privredu zemlje
I da se kroz medusobnu saradnju
unese duh poverenja i vera u budu-cno- st
Kanade.
Da li je Konferencija ovaj zada-ta- k
postigla?
Dok su u6esnlci vodilirazgovore,
na momente ргШбпо oStre, nad
njima je visio kao тгабап oblak,
ceo jedan milion nezaposlenih,
Ciju dobru polovinu 6ine mladl,
ispod 24 godine starosti. Kao da
joS viSe podvuCe ove te§ko6e, na
sam dan otvaranja Konferencije,
робе1о je otpuStanje radnika Iz rud-ni- ka
i talionice INCO u Sudbury,
koji su istog dana zvanifino zavrSili
svoju poslednju smenu.
Istovremeno, stotinu radnika de-monstrir- alo
je ispred konferencij-sk- e
zgrade, nose6l plakate sa nat-pisi- ma "Hocemo posla".
Ako niSta drugo 6vo je trebalo da
opomene u6esnike Konferencije da
je najvaznije pitanje dana: Kako da
se zaposli taj milion ljudi, koje
zahteva hltan i pozitivan odgovor,
bez ikakvog uvijanja, moral isanja i
uobi6ajenih maglovitih obe6anja
pollti6ara.
MA LP KONKRETNOG
AH ako su zaklju6ci u komunikeu
neki predznak, plaSim se da svima
nama koji smo se nadali predstoje
гагобагепја!
Jer u komunikeu koji je dosta
dugacak, imamo samo dva konkre-tn- a
predloga, koja bi trebalo da se
ozivotvore u razumno kratkom vre-men- u.
Jedan Je izgradnja elektrane
na ostrvu Gull u donjem toku reke
Churchill, a drug! rafinerija za pre-rad- u
teSke si rove nafte u severois-tofcno- m
Saskatchevanu. Sve osta-l- o
su samo neodredenl planovi,
formullsanja obe6anja, zasnovana
na ranijirrf predvidanjima i govori-m- a
i rezultat razgovora I dogovora
sa provincijskim premljerima. Isti-n- a
pomiriju se јоб 13 projekata, all
to je za duze vreme, kao Sto su I
pfocene koje se odnose na srednje-гобп- о
I dugoro6no planiranje, za,
godlnu 1981. i dalje, sa nadom da
бе do toga roka nezaposlenost da
padhe na 5,5% a Inf laclja na 3,5% .
Trudeau je podvukao da 6e ti svi
planovi, poglavito,, energetskl, za
koje je federalni "nrjlnistar energije
pbedao da бе Ottawa utroSiti oko
180 blllona dolara da se izgradi
nekih 44 kompleksa u toku od 12
godina- - htakdl,stvori oko milion
radnlh mesta, skrenuti hod sa eko-noms- ke
krizena revitalized ju zem-lje
i ka.prosperitetu. Jer ponovio
je, Kanada.je.velika,.bogata I dlvna
zemlja, I ako budemo.u, nju vero-al- if
ako nismo sumnjala I peslmls-ti- ,
nidta nam. пебе statlna put
razvoja i. napretkal vv
Na ovo ,6ovek mozensamoi da
kaie: amin!
All mora takode i da doda da je
dosadaSnja vlada bila ta koja je
zanemarila tu veliku, bogatu i
divnu Kanadu! I nije onda ni§ta
Cudnovato Sto su neki zajedljivi
Izve§ta6i dnevnih listova i komen-tato- ri
radlo-televizi- je Konferenciju
krstili kao neuspelu i ozna6ili je
kao pozornicu na kojoj Trudeau f
Liberalna stranka izvode predizbor-n- i
scenario, poSto se обекије da бе
se federalni izborl odiiati ove
godine, mozda бак i u prole6e.
No ima ne§to drugo §to se je
pojavilo na Konferenciji.
NEZAPOSLENOST —
ZAJEDNlCKI PROBLEM
Ako je Ista bila manje vi§e bez-uspeS- na
u uklanjanju privrednih
te§ko6a, ona nam je preko izlaga-nj- a
provincijskih premijera ukazala
veoma jasno na mnoge I razne
druge probleme koje u provincija-m-a
postoje. Mogli smo da vidimo
kao na dlanu celu Kanadu, od
Atlantika do Pacifika.. Mogli smo
da zapazimo da je to zaista ogro-mn- a
i bogata zemlja, all sa puno
raznolikosti u geografiji, klimi,
prirodnim izvorima, razvijenosti,
kulturi, sa izvanrednim ljudskim
potencijalom koji бека na jednu
vizionarsku ruku da ga postavi na
toliko dugo iSCekivani odgovaraju-- 6
put.
Videli smo da nezaposlenost
najeda srz zemlje u svima regioni-m- a.
I u Nova Scotia, New Bruns-wick- u,
Prince Edward - Islandu,
Newfoundlandu, Quebecu, Onta-ri- u,
Manitobi, Saskatchevanu, Al-bert!,
British Columbiji, Yukonu I
North Western Territories.
Videli smo i da sve ove provin-cij- e
imaju svoju izrazitu fizionomi-j- u
i probleme koji traze i пагобИа
reSenja, bez odlaganja.
Primorske atlantske provincije
prosto р1аби za modernizacijom
ribarstva, izgradnjom trgova6ke
flote, razvojem postoje6ih energet-ski- h
potencijala, kao 5to su bogati
rudnici uglja u Nova Scotia i talas-nasna- ga
u zalivu Fundy, pa preos-tal- e
vodene snage u sevemom
Quebecu I Labradoru. U komuni-keu
se to nekako zaobiiazl kao Sto
se zaobiiazl i pametno miSljenje
premijera Prince Edward Islanda,
da bi "trebalo da se prestane sa
favoriziranjem koncentracjje oko
vellklh kanadskihmetropola Mon-treal- a,
Tofonta I Varicouvera, za
koje je kazao da je Stetno. Na
mesto toga, trebalo bi, kaze, da se
pokloni najozbiljnija paznja podi-zahj- u
noviH naselja 1 da se privred-n- e
delatnosti proSire preko cele
Kanade. ,,j;8 ;ч .
s '},,,
Iz sllke koju nam je prlkazao pre-;ГпЈј- ег; Quebeca vidimo da I ova
provlnclja ima mnogo nezaposle-nih
I da nema dovoljno stanova za
svoje gradane. On je okrivio fede- rate orgne da se zbog birokrat-ski- h
pp'stupaka nlsu mogli da isko-rist- e
milioni dolara koji su trebali
da se. provinciji stave na raspdlo-zenj- e.
Ontario koji je4 takode najedan
velikorp nezaposjleno§6u,Lkoji u
panic! da smarijl pjOtroSnjuj deficit
ukida razne zdravstvene I vaspltne
usluge doprinose6l novim otpu5ta- -
njlma radnika, podneo je plan od
10 ta6aka koje bi trebalo da
doprlnesu borbi protiv besposlice.
All ni to nije ono Sto se danas zah-teva.
Sve je to na duzi rok, uprkos
lepih namera.
Premijeri zapadnlh provincija kri-tikov- ali
su Federalnu upravu kako
se mnogo теба u provincijske pos-lov- e
I da mnogo troSI. To bi trebalo
da se smanji, kazu oni, "kako bi
privatna inicijativa, primanje rizika,
investiranje doprinelo stvaranju
novih radnih mesta". All sa ovim se
nije slozio premijer Saskatcheva-na- ,
po 6ijem miSljenju, i provincij-ske
i federal na vlada bi trebalo da
ubrzaju izgradnju energetskih pro-jekata
kako bi se Sto ve6i broj rad-nika
uposllp. On je dodao da mada
ima troSkova koje vlada 6ihi a nlsu
pozeljnl, ima I takvih koji su vrlo
korisni i na kraju se sami ispla6uju.
On je bio I jedini od premijera koji
je bez ikakve rezerve izjavio "da
Kanada ne moze da nastavl sa tole-riranje- m
privrede koju dominiraju
tuda preduze6a, tude korporacije".
CENTRALIZACIJA — DA ILI NE
Mogu joS da dodam da se je kroz
sve razgovore provla6lla kao crvena
nit oStro izrazena regionalna crta,
i.sticanje kanadske stvarnosti kao
skup raznlh oblasti, da se je nagla-Saval- o
da se o tome povede габипа
u toku razmiSljanja i planiranja.
Podvla6ilo se zatim da je kanadska
federacija danas оПбепа u vladavi-n- i
Liberalne stranke koja te2i za
preteranom central izacijom, za sve
ve6om koncentracijom vlasti u
Ottawi. Da ta teznja ne odgovara
stvarnosti i da je nuzno da se pro-vincija- ma
daju viSe nadleznostl,
naro6ito u finansijskim pitanjlma,
kor!S6enju prirodnih izvora, takse-n- e
polltike i sl!6no. All, govorilo se
je da kanadsko jedinstvo ne bi
smelo da se dovede u pitanje i da
bi nepravilnosti u federalnom sis-tem- u
i medusobnim odnosima,
kao I stanja u Quebecu (sa ovim se
premijer Quebeca nije slozio) mog-l- e
da reSe, prvo priznavanjem nove
stvarnosti a onda promenama u
samom sistemu.
Federalna vlada bila je prinudena
da te teinje donekle prihvati pa se
je to odrazilo i na neke zaklju6ke u
komunikeu, u kome je гебепо da 6e
vlada da smanji svoj udeo u ukup-no- m
nacionalnom dohotku do
1МШШ ЉЈШ.':
Warren Allmand
?Ж. .w:¥
ispod njegovog godiSnjeg rasta i
da 6e izmeniti koncept nove agen-cij- e
za ргабепје kretanja nadnica i
cena, koja se usfanovljava posle
prestanka vainosti postoje6e kon-tro- le
u aprilu ove godine.
Predstavnici Parlamentarne opo-zicij- e,
koji su na Konferenciji pri- -
sustvovali kao posmatrafii, izjavili
su da "Konferencija nije niSta u6i-ni- la da smanji nezaposlenost I da
je бак podstakla vatru za odvajanje
Quebeca". r , Predsednik Kariadskog radni6-ko-g
kongresa Joe Morris, upitan
od novinara Sta o Konferenciji
misli, rekao je "daciljevi kako su ih
Trudeau i Chretien postavili ne
odgovaraju stvarnosti", jer, "njiho-v- a
iS6ekivanja za priyredni rast su
previsoka a za inflaciju preniska.
Ako' su ove dve stvari pogreSne
- kako 6e onda oni mo6i da dodu do
ta6nm odgovora".
Morris kaze da je kako po nje-govo- m tako je i po miSljenjima
drugih radni6kih voda, potrebno da
Federalna vlada ројаба i razvije
drugostepenu industriju koja brzo
stvara nova radna mesta, da se
.konsiiltuje sa poslovnim ljudima,
radni6kim vodstvom i predstavni-cim- a
industrije o sistemu uvoznih
kvota i tarifa i da preduzme izgrad-nju
Sto ve6eg broja jeftinijih киба.
Grace Hartman, predsednik Ka-nadsk- og sindikata za radnike u
javnoj sluzbi, kaze da kanadski
proizvoda6i gotove robe traze pre-vi-Se
profita, zbog беда ne mogu da
se takmi6e, a ne zbog radnika i
prqizvodnosti i da njih krive za
nezaposlenost.
I tako, Konferencija koja je toliko
bilaoglaSavana i u koju su se tolike
nade polagale, izgleda da 6e biti
samo joS jedna na broju, sliCna
ranijim, koje su budile nadanja, a
po rezultatlma, uprkos gromovitih
fraza, joS_ jedan dokaz da ono Sto
se je godinama, ne, decenijama,
zapostavljalo i greSilo, ne moze da
se preko no6i ispravi.
Ali Konferencija бе joS viSe da
otkrije i ozbiljne protivre6nosti
izmedu геб! i dela, gde se na jednoj
strani zahteva revitalizacija kanad-ske
privrede kroz nove i razne rado-v- e
a na drugoj se spre6avaju troS-kov- i!
Isto tako da druStveni sistem
koji je glavnh uzrok danaSnjim
teSkocama, ne moze u isto vreme
da posluzi i kao sredstvo za njihovo
uklanjanje.
lltllillllllllllllllllllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
MINISTRI POD PRISMOTROM
Bezakonje organs driavne slgurnostl (RCMP) u Kanadl
ne sllazi sa dnevnog reda. Pcsljednje u lancu nezakonltlh
akcija je evjedo6anstvo pollcijskog douSnika Warren Harta,
koga su Kanadi "posudill" Amerikanci, jeste to da je za poli-clj- u
rekordirao razgovore biv§eg Attorney General Warren
Allmand, pod Clju nadleznost pollcija spada. Hart tvrdl da je
rekordirao I razgovore poslanlka Nove demokratske partlje
John Rodriguez (okrug Nickel Belt, Sudbury).
Prema zaprlsegnutoj Izjavi Harta, sada obavjeStajca za
amerlcku ratnu mornarlcu, pollqlja nije vjerovala Allmandu
zbog njegove navodne "popustljlvostl" prema "radikalnlm
crnclma". Cak su i,njega nazlvall "crvenlm"!
. Mnogl se zabrlnuto pltaj'u 5ta to sve znaCI.
Bilo je imenovano nekollko'driavnlh komislja da Isdita
aktivnost pollclje. Jedna od njih јоб radl.
llllllllllllllllllllllinilllllllllllinillinnillllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIinilllllllllllllllllllllllllllllllll
4
1
Ifl
?
I'
ft'