Nase Novine, April 19, 1978

              % У 'I'OrOniOel'f.fli %'4V '.'''' ' 'E """"вИИИввИв11ИИИ11111вИ1ШШ1[1Ш1ИИШИИИИИИИИИИШ .
I
'.4 [ ww iU HJI ИШ HfSi Hi IHa ЦЦзд
,
I
}
ft
Д
ft
§
ft
ft
(a ft ft
I
ft
ft
нft
иft
ft
ии
ии
ft
ftaHи
fиt fftt
и
иft
tf ии
в
ии
в
ft
ft
ft
ft
aft
ft
ZAJEDNlCKI 0DB0R2ENA KANADSKO- -
UDRU2ENJA I
U TORONTU PRIREDUJE
u Cast 8. marta
u Cast 8. marta i treCe godiSnjice
OSNIVANJA
SA PROGRAMOM:
U SUBOTU, 4. MARTA, u DVORANI
YORK CENTRE BALL ROOM,
611 VAUGHAN RD. (OAKWOOD AND VAUGHAN)
i SA POCETKOM U 7 CASOVA UVECE.
IZVOR MLADOSTI — Folklornl ansambl Iz Kitchenera
bDRAGICA LAPAJKOVSKA — Interpretatorka makedon- -
skih narodnlh melodfja
a STJEPAN MARKOVIC - Popularnl interpretator pesama
iz svih krajeva Jugoslavlje
OCEKUJU SE TAKODE GOSTI IZ JUGOSLAVIJE:
BRANKA JURCA — SloveViska pesnlkinja
' HANKA PALDUM ~ Estradna umetnlca Iz Sarajeva MIHAILO ONESCUK — Operski peva6 I Interpretator sta-rogradsk- lh,
rumunskih I ruslnsklh narodnlh pesama
. KOJI CE NASTUPATI JOS I:
5. MARTA - NIAGARA FALLS
10. MART- A- HAMILTON
11. MART- A- KITCHENER
12. MARTA — .PproStajna veder u Torontu
BOGATA VECERA - specijaliteti sa roStilja {
i raznovrsna p!6a.
Svlraorkestar SLOBODAN A IVANOVlCA "EL SOMBRERO".
Bogata lutrija: — Glavni zgoditak: BESPLATNA
AVIONSKA KARTA ZA JUGOSLAVIA
CENA ULAZNICE: $5.00 PO OSOBI
DOOR PRIZE: SEDAM DANA NA OSTRVU
Ulaznlce se mogu dobltl: kod Slobe lvanovi6a,
Franciske Star6ev; Mlhalla Milicevi6a I u
redakciji "NaSlh novina'
Prihod sazabave ide u korist Skola: "Majka I dete"
i "Nikola Tesla"
1. Udruzenje zena "Majka i dete" (
2. Udruzenje "Bratstvo I Jedlnstvo"
3. Udruzenje "Nikola Tesla"
4. "NaSe novine"
5. Sportski klub "Sloga"
6. Islamska bratskaajednlca Musllmana iz Jugoslavlje
7. Udruienje Crnogoraca iz Jugoslavlje "Crna Gora"
Toronto:
--JUGOSLOVENSKIH
ORGANIZACIJA
UDRU2ENJA2ENA
Druga ovogodiSnja zabava
"NaSih novina"
Odriat6ese11. marta
.
U NOVO OTVORENOM JUGOSLAVENSKOM
CENTRU NA 793 GERRARD STREET EAST
. POCETAKU7:30
SVIRA POPULARNI ORKESTAR
SLOBODANA IVANOVlCA "EL SOMBRERO"
SA SOLISTOM STJEPANOM MARKOVlCEM
ULAZNINA5DOLARAPOOSOBI.
'BAR BOGATO OPREMLJEN -K- UHINJA SA
ZAKUSKOM PO IZBORU
Svi namdobrodoSli!
ODBORSTAMPE, TORONTO
fffttt ft ft e
ft- - fftt ft
ft I
ft
fftt
ft
ft
ft
ft
ft
U Hamlltonu, јоб proSle jesenl,
робеП su razgovorl o fudbalskom
turniru. U Oshawi, naS tamoSnj!
klub, organlzovao le fudbalski tur-n- lr
za 25. februar. Zivko Vu6enovi6
planira turnlr naSih tlmova u Klt-cheneruzatelevlzijskosn-lmanje.
U
Torontu, Rajko Grbi6, upravltelj
sportskog druStva "Sloga", takode
priprema turnlr naSih tlmova. Go-vo- rl
se I vrSe se prlpreme za osnl-van- je jedne Jugoslovensko-kanad-sk- e
fudbalske llge. 0' osnlvanju
jugoslovenko-amerlSk- e llge sluao
sam u New Yorku. Dolaze6a fud-bals- ka sezona donece nam prijatna
Iznenadenja u pogledu stvaranja
ligai saveza.
Kako stojlmo sa'ostalim dru§tve-nl- m
organ Izacljama I klubovlma?
Pored neklh smelljlh koraka u
pravcu zajednldke saradnje I osni-van- ja
zajednlfikih tela za sprovode-n- e
zajednl6kih odluka, joS uvek
zallmoSto postoje Izvesni ljudi, po
heki put Izvesne grupe ljudi, koji ne
rnogu da sidu sa kllzavog puta
svojlh uskih shvatanja i da podu u
§lroko prostranstvo druStvene sa-radnje,
povezivanja, demokratskog
dijaloga i slobode i otvorene raz-me- ne iskustava, pogleda.
Ma kollko to Izgledalo 6udno,
Ima ljudi koji ne vole proSirivanje
druStvenlh akcija, koji ne vole da
6uju o osnivanju novlh druStava,
koji su protlv svih metoda i na6ina
rada, koje onl nisu isprobali. Oni
su vatreni pobornici "filozofijg"
бекапја, da se prvo vidi kakb ce se
stvarl razvijatl same po sebi, onl
пебе da budu uCesnici i pokretafii
dogadaja ali zato kritikuju one koji
to zele, suprotstavljajucl im tezu:
"Sedl komotno u zapecak I бекај da
prodeovo malozivota, ionako niko
tl пебе reel hvala".
Drustvenl dogadaji ne mogu se
spre6ltl u пабој jugoslovenskoj
zajednici i u opSte. Mi cemo ili
udestvovati u tim dogadaji ma ili
ostati po stranl i kako god postupi-l- i
mi cemo doprinositi, hteli, ne
hteli, njihovom kretanju. Razlika je
samo u tome Sto 6e aktlvni uces-ni- ci uticati na dogadaje u svoju
korist, a neaktivni ce indlrektno
pomagati one snage koje nastoje
da skrenu druStvene dogadaje na
naSu stetu. Ovde nece blti re6i o
odnosu druStvenih snaga u naSem
useljeni§tvu. Ostavicemo to za
kasnlje. Ovo je li6no mi§ljenje I
samokriti6ki osvrt, koji ne polazi
ni od kakve vendete prema bilo
kome. '
Dakle, mi mozemo blti zadovolj-n-i
saonim §to Imamo I sa onim Sto
smo postlgli, ali ne do te mere da
bi mogli re6i: dosta nam je, ne
treba nam vise niSta. Oni koji zeje
konzervirati druStvene akclje mora-l-i
bi ostati po stranl i pustiti one
koji unapreduju druStveni rad I
zalaganja da rade neometano i
nesputano. Onimakoji su posusta-l- i
od drustvenog rada, da6emo vre-me- na da se odmore.
Neke druStvene organizacije pa- te od zatvorenosti u same seme.
Clanstvo, u Slrem smislu, ostaje
pasivno jer nema prilike da izrazl
svoje Ideje, sugestije, savete, kriti- - '
ke. ViSe puta slusao sam kako se
6lan neke organizacije zall na svoju
upravu. Ne zlonamemo. On se,
obl6no, oseca pogodenlm Sto nekl
put, baS kad on ima neSto da kaze
ili predlozl, ne odrzava se sednica
6lanstva Ili ne moie da dode do
nekog funkclonera.
шшшм
Citao sam programe mnogih
organizacija. Stase postlze iz njlh?
Malo. To je stoga Sto su program!,
obi6no, upudeni na najSire slojeve
useljeniStva, ali ostane samo na
nekolicini da ga sprovode. I umes-t- o da se nadu I pronalaze forme,
na6ini I metodi proSirenja i prime-n- e
programskog rada, ostavlja se
nekolicini da "pokriva pravdi mes-to- "
I da radi koliko moze bez ras-pode- le
druStvenog rada na mnoge
6lanove i prijatelje. Mnoge naSe
organizacije bave se raznovrsnim
druStvenim radom, premda postoje
naklonosti prema specifi6nostima,
ali one svoje uprave i izvrSne
odbore zamaraju 6esto sa prostlm
priredbama, kao Sto su, recimo,
igranke. Igranke se mogu prirediti i
sa manjim brojem f unkcionera a sa
vecim brojem 6bi6nih clanova i
prijatelja, koji ne moraju, cak Sta
vISe, ni blti 6lanovi organizacije. Iz
ovoga sledi da bi izvrSni odbori i
uprave mogli posvetiti vecu paznju
proSirivanju delatnosti jedne orga-nizacije,
traienju novih oblika i
metoda za uspeSniji i efikasniji
druStveni rad, kontaktiranju i pove-zlvan- ju sa drugim organizacijama,
traienju i iznalazehju zajedni6kih
interesnih sfera sa drugima.
Mozda bl trebalo postaviti pita-nj- e
Sta radi obi6an clan jedne
organizacije i koliko se o njemu
vodi габипа? Govoredi iz M6nog
iskustva — malo. Ufilanjen sam u
Sest organizacija. Kada se ne bin'-sam- ,
po neki put, naturao da neSto
uradim, sva moja uloga, u svih Sest
organizacija, sastojala bi se u pla-6an- ju
5lanarine (jednom godiSnje) i
dolaienju na skupStlnu (jednom
godiSnje). Ili je filanstvo organiza-cija
ostavilo sve poslove upravama
i izvrSnim odborima, ili su, pak, ovf
dovoljnl sam I sebi pa im Clanstvc
ne treba sve do ponovnog biranja
rukovodstva.
Mi smo svi, takode, ravnopravni-6lanov- i
velike jugoslovenske zaje-dni- ce na ovom kontinentu. Jedan
od zadataka naSih organizacija i
njihovih 6lanova sastoji se i u
tome Sto cemo, Sireci slogu i razu-mevan- je medu naSim ljudlma,
raditi i na tome da se Sto vISe po-mog- ne onima koji su zapali u
kandze neprijatelja naSih naroda,
pomoci im da slobodno misle I da
nezavisno i bez senke bilo kojeg
politikanta grade sebi dostojnijl,
'covedniji, zivot na ovom tlu.
Mi ne zivimo u monolitnoj zajed-nici
ili druStvu. Stvamostl se ne
treba stldeti, sporove ne treba pri-krlva- tl. Probleml nece IS6eznuti
ako se od njih sakrivamo. Mi sve
viSe postajemo svesni da naSi
uspesl ne zavise samo od toga
koliko radimo u jednoj organ izaciji-- ,
ve6 i kako' zajedni6ki istupamo u
interesu svih nas.
Organizacije koje se zatvaraju u sebe mogu prihvatiti postojece
stanje, ali to istovremeno znaci i
gubljenje njihovog uticaja u razvo-J- u
druStvenog zivota I svesti.
Odgovor za mnoge boljke u organi-zacijama
treba trazfti uvek u druS-tvenim
aktivnostima, u probijanju
putevima i sredstvima koja namece
realna sltuacija. Mi smo poCeli
u6iti da se moze demokratski
medusobno raspravljati I o spor-ni- m temama bez svade. Odredene
razllke medu organizacijama ne
treba da nam smetaju u sagledava-nj- u
opSteg Istorijskog гпабаја
druStvenih pojava. .
-- j