Nase Novine, May 10, 1978

              Prodojednlk
Privremonog
1
4
ч
.5,
c '_ м -- '__—_ i . 'v," м .' га .ж-ИЈгље.ижги- аа ! . ,; ,. ,:ло '".ri .: д— нгуи ута а n --м .nt м -- s.m — у т
t .-
-, i„ :..; ач S№£wtfA9,?0P!%w&jfl[i&-- . ,. ' .ti : I 7В ЛВ ill вшшвв a Intervju s - vojno-admln- l- д';;?;;;,. ЈМШШвк'- - .''4'"i
1 in, ,7 '7 .
etiopskim vijcda Mengistu : : SV;& 'mHHH№W';H &# -
iti m --""—- - ex, iiviBHnviiHiHiii . i,..'. ij , ' o "' ;
к w J
Ш
m
i I
31
Kl
sspaorepsm6ueaonnprnooadsUaldjJeaapdqnjsvejeue6pDevroertvidrjlusaepj£meie:denizUipkErWettlSroapopqimllhjTeia.nlnniSje+eokmnoa.Bl,lli-ajkcr-otAei
Pov6 "? " ' Пе preostaje ,m dru9° ne9°
®Zavr§en beogradski sastanak KESS-a-: Beogradsko vijecanje Konferencije o evrop-sk- oj sigurnosti I suradnjl je zavrSeno. Trajalo
je osam mjeseci ali nije donljelo mnogo re-zulta- ta; krivnja za to je na zapadnim zemlja-m- a koje su htjele da osude socijallsti6ke
zemlje zbog navodnog krsenja "ljudsklh pra-va- ". Slijedecezasjedanjeodrzat 6e se u Mad-ridu198- 0.
® Pla6enicl stlgli u Angolu: Javlja se Iz
Londona da je u sjevernu Ahgblu stiglo dvlje
stotine pladenika da se borena stranl "gerik
skog pokreta FN LA" protiv angolske narodne , vlade. Medu placenlcima se nalaze Francuzl,
Britanci i Belgljancl.
® Nezaposlenost u Zap. NJemadkoj: Broj
nezaposlenij osoba u Zapadnoj NJemafikoj
popeo se u velja6i (februaru) na 1 ,224.1 00, 111
5,4 postp od ukupne radne spage, saopdio Je
. пјетабк! Savezni ured.za rad.
ф Konfiskacija arapskog zemljista: Izrael-- ч
ske okupaclone vlasti su bdluClle da konfis-ciraj- u
15.000 akeri zemljiSta na Golanskoj
vlsoravnl., StanovniStvo kome je oduzeta
zemlja prijeti dtporom. Ргоб1е godlne Izrael-sk- e
okupaclone vlsati konf iscirale su 6 tisuda
akara zemljista 'koje, je prlpadalo arapskom
stanovniStvu na Golanskoj vlsoravnl.
# Hapsenja u Argentlni: Argentinska vojna
vlada je objayila novu listu s imenima 237
osoba koje se nalaze u zatvoru bez presuda.
To je peta takva lista objavljena od podetka
godlne s imenima ukupno 2.699 sluibeno
identificiranih politifiklh zalvorenika. Raduna
se da je broj politidkih zatvorenlka mnogo
ve6i nego se prlznaje.
Egiptu stari avioni: Sjed. Driave su odlu-6il- e
prodati Izraelu, Saudijskoj Arabijl i Egip-tu
200 vojnih aviona. Izrael i Saudijska Arabi-j- a
6e doblti najmodemije avione, a Eglpat
avione starijeg tipav
Џ. Raketna baza u Zairu: Zalrski predsednik
Mobutu Sese Seko izjavio je na konferenciji
za Stampii u Librvilu da u njegovoj zemljl
postoji raketna baza koju je izgradlla Zap,
Njema6ka. On je, medutim, odbacio tvrdnje
da se radl o nukleamoj raketnoj bazi.
(Reuter).
Ф 100.000 Izbjegllca: Izmedu 80 i 100 hilja-d- a
Izbiealica iz Ju2ne Rodezije i Ju2ne Afrike
trenutho se nalazi u logorima susjednih afriS-ki- h
drfava. Ovo je izjavio visoki komesar UN
za izbjeglice Paul Hartling, nakon §to se vra-ti- o
iz tronedjeljne posjete Mozarnblku, Zam-bij- i,
Tanzanlji, Bocvanl, Svaziju i Lesotu.
(Reuter).
©Terorizam u Italiji: U februaru u Italiji je
izvrseno 276 terorlst!6kih napada, u kojima
su poginula.ti, aozlijedeno je 96 osoba i pri-dinje- na velikamaterijalnateta. ProSle godl-ne
zabll jeieno jev201 3 terpristi6klh napada. U
ovom valuterorapoglnulaje61 osoba. Najyl-§e:zlo6l- na
po6inil su faSisti6kl element!, a
neki se pripisuju lijevlm ekstremistlma.
,t..
ф Skok cijerta u Sjed. Drzavama: U Wa- -
shlhgtonu je sabpderio da je u februaru zabi-IJei- en
znatanporast tro5kovaiivota (zaosam
desetina jednpg prdcenta) Jaj pbrast zaje-vdn- o
s роуебапјет ppreza u Januaru I drugim
faktorima prouzrokovao je pad kupovne moci
zaposlenih izvan, poljoprlvrede za 3 ppsto u
poredenju sa decern brorh.
- Ф Carterova populamost: Prerm posljed-,nji- m. istrailvanjima teleylzljske komp'anije
NBC, "samo '34 postb ameri6klh gradana
odobrava polltiku predsjednlka Cartera. '
ministrom
vanjskih poslova
Feleke
Gedle-Giorgiso- m
strativnog
©- PMoidr ukoojivmomuvpjoodtirmu6ajuje omviosgi uo£SmomlrasliajiSiosmamallojoSmom?a-lij-i. Somalija je protiv nas pottnila akt agresije, a isto tako
i protiv Diibutija i Kenije. Svoju ratnu maSineriju Soma-lija
je pripremala sedamnaest godina i sada realizira
svoje ekspanzionisticke namjere. Etiopija sa svoje strane
ima legitimno pravo na samoobranu i pravo da se'suprot-stav- i i odbije invaziju. Organizacija africkog jedlnstva za-.trai- ila je od Somalije da poStuje medunarodne granice,
ali je Somalija to odbila.
Jedini uvjet za mlr je povlafienje Somalije iz Etiopije i
zauetavljanje (prekidanje) agresije na etiopski teritorlj.
Nece biti nikakvih pregovora i obustave vatre sve dok
somalijske trupe budu na etiopskom teritoriju. Somalija
se mora odre6i 1 svih svojih namjera i posezanja za nasim
teritorijem,
© Kakva je uloga arapsklh driava u konfliktu na
rogu Afrike? - Etiopija , ima prijateljske odnose sa tri arapske zeml-je.-
To su DNR Jemen. Libija i Alzir. Sve ostale arapske
zemlje podrzavaju Somaliju i Eritrejce. Na pbdetku etio
pijske revolucijo dlanovi Derga (Privremenog vojno-admi-nistrativn- og vijeca) poslati su u razli£ite arapske zemlje.
Odlazili su cak i u zemlje koje su nam se protivile i poku-ба1- 1 da objasne drustvene i ekonomske promjene koje su
se zbivale u naSoj zemlji. Ali neke arapske zemlje рокиба-vaj-u da razbiju Etlopiju i promijene tok promjena. Te zem-lje
vjeruju da naSa revolucija ugrozava njihovo postojarije.
Jasno smo im da no zelimo izvoziti naSU revoluciju i & da zelimo zivjeti u mini. No. s druge strane nismo
spremni uvoziti kontrarevoluciju. Pa ipak Sudan je EDU
(Etiopijskoj demokratskoj uniji) i ELF (jednom od tri eri-trejskajpokr-eta)
dopiistio da osnujU na njegovu teri-toriju.
Te baze oni korlste kao odskodnu dasku za ubaciva-nj-e kontrarevolucionara u nasu zemlju. Saudijska Ara-bij-a, Egipat. Sirija, Irak, Sudan i zemlje Zaljeva su sve iz-rav- no upletene u kontr'arevolucionarnu borbu.
Arapske zemlje fcesto optuiuju Etlopiju da ima lzra-els- ke
vojne savjetnlke. Ima 11 u to) optuzbl istlne? - Izraelaca nema u Etlopijl. Postojale su veze prije 1874.
ali su prekinute.v.
Којекви arapske zemlje izravno uklu£ene u borbe
na Ogadenu? , , " L .
'. zir-a, Skvoejiarimapasjkuedzoebmrelje o-dnoosseims DnNamRJaemena, Libije1 i Al- - j .- - do odredenog
stupnja upletene su I ukljucuju se u ogadenski rat Sau-dijska
Arabija je poslala oruzje, a Irak pilote i vojnike.
Kakva je uloga Irana ukonfllktuf - San je imao bliske odnose sa Hajlom Selasijom ali
Iran je Somaliji poslao nesto americkog oruija. Posjetio
sam Teheran, u llstopadu 1077: da bih objasnio stavove
nase vlade i fiah mi je rekao da podrzava terltorijalnl inte-grlt- et afrlckihdrzava. Ali rekao mi Je, i kasnije to potvr-- : dio i u intervjiiu Newsweeku, da Iran salje oruzje Soma-liji.
Istodobno rekao je da ce podiljke oruzja obustavitl i
da Iran ne iell da se izravno uplete u sukob.
Kakvi su vaSl odnosl sa Sudanom 1 jesu II lstlnite
op-tuiEbetiodpaijaEtnioempiaja nplokdakrzvaovga rsauzdloagnaskdua ospeouslpcliejuce? u un-utras- nje stvari Sudana. Pokusali smo suradivati sa Suda-nom
da bismo prekinuli sedamnaestogodisnji konflikt na
jugu i nema smisla da potpaljujemo sukob koji je vec rije-se- n.
. v © Kako gledate na lzglode za гЈвбепјо eritrejskog prb-blem- a?
AMERlCKA VLADA OBE6AJE ' POMOCl INDIJANCE
2eneva (UPI) — Vlada Sjedlnjenlh
Drzava obecala je da ce "pravo rjeSo-nje- "
bltl pronadeno, kako bl зе rjeSlo
tezak polozaj amerieklh Indljanaca,
"Nepravde zbog kojlh se Indljancl
zale bit ce гјебепе", Izjavio Je Koml- -
OAJ
0
pogledu.
O SALTU-- 1
(AFP) -S- SSR olka-d- a
nije prekrSlo o Лдгап16е-nj- u
8trate8koga naoruzanja (SALT-1- )
premda su se ponekad postupcl te
zemlje mogll tuma6itl
I8tl6e se u jednoj studijl Izvjestaju
ameri6kog vanjskih
U izvjestaju se kaie da su'SAD
osam puta. Intervenlrale jo ugo-vor
SALT-- 1' bio na snazl doblle
odgovor Sovjetskog
Saveza. Senator John Sparkman je
letakao: '(Komislja nikada naela
razloga da optuzi SSSR za krSenje
ugovora o ogranlienju strateskog
naoruzanja".
Hallo Mariam
rekli
baze
tmV-Фл- т ШлтКШШЈЈШ&1ШШКШШШВФ!1ЕШВ4„' тмШШ
- Ne zelimo vojnim putem rijeSiti eritrejsko pitanje. To
je Sto secesioniste pokuSavaju. Da nije bilo interven-cij- e nekihreasknacgioan, asfintuiahciajraapbsikulhtoi renkstrad-afirjicekil-tui zemlje dbrizlaavzanaitnjoos
bolja. Ako se Sudan sloii da suraduje s nama, secesioniste ' cese,ubrzo,opametitL..
Ф oDdekdleavreatcijtaoCaka pvrleaddleazeo rrjeegSieonnjualneuritraeujtsoknoogmipjitua-nj- ai
pozlva na pregovore s progresivnlm Eritrejcima. Kakva Je to reglonalna autonbmlja I tko su, po vasem mlsljenju, progresivnl Erltrejcl?
sretnuDeztaalijni terreegsiiornaanlene autonoNmekijiesu6eseseE. ruittvrerdjciiti nkaazdivaslei
osobito prije nase revolucije, kad su govo-ri- ll da se bore protiv feudallzma. Ocekivali smo da ce
nam se pridruiiti i prihvatlti: program Nacionalne
demokratske revolucije. Ako su doista progresivnl, mo-raj- u
se pridruziti socijalistickoj EtiopijL Oni koji odbiju,
reakcionarni su.
AH, tvrdi se da.je brlgadlr Andom (prvi predsjednik
Derga] ubljen u studenom 1974. upravo zbog toga sto Je
zelio da pregovora o rjeSenju s Eritrejcima. - Andom nije bio osoba koja je razvila teoriju regio-nalne
autonomije' i njegova smrt nema nikakve veze sa
eritrejskim pitanjem. On je bio po rangu visoki pripadnik
armije koji je pozvan da predsjeda Dergom. Utvrdeno je
da je bio kontrarevolucionar.
Ф Kakvi su vasT odnosl sa SSSR kakvu vam pomoc
pruza ta zemlja?
Imamo odllcne odnose sa Sovjetskim Savezom. Sovjet-sk-i
narod i vlada potpuno podrzavaju nasu revoluciju. Prl-ma- mo oruzje od SSSR i oni su osudili somalijsku agresiju
i sve akte arapsklh drzava protiv nase revolucije.
Kakvi su vasl odnosl sa SJedinJenlm Drzavama 1
Ima 11 node da ce se popravitl? - Imali smo dobre odnose u proslosti. ali su oni naru-se- ni
zbog nase socijalisticke revolucije. Amerikanci su
poceli blokirati isporuke oruija nakon 1974. (svrgavanja
сага) i pokusali su Etioplju izdlirati diplomatski. Zbog te
ekonomske i blokade zatvorili smo neke ame-rldk- o
institucije u nasoj zemlji 4 SAD je to uzela kao izgo-v- or za daljnje пабШ odnosa Ali SAD ima
dobre odnose sa zemljama u kojima. nema takvih institu-cij- a. Sto vise; SAD je priznala nas teritorijalni integritet i
bsudila somaUjsku agresiju u vise imvrata. Ty
(Iz dasoplsa "New, African
И Ж ® Ш I ® Ф Ф
Organizacija af rldkog jedlnstva
OAJ osnovana je 1963 g. u Adis- -
Afriku
vezi
sljl prava 6ovjeka UN, ameridki --Abebl naskupu 32 af ri6ke zem- -' цта spomenut i to
delegat Edvard Mevzlnskl, dodajufil He. DOtDisana 25. Lnnio'ri..i iQRA .. ftHmlnlorQ#lla гчМ_ OIIIJO ji, e..t™U¥" sviDna a, ПУИ., njoj nra Vfidovna siednica koioi
najuoi opravaane tesKoce-- indijan-- govor unapredenju razvljanju Ге rezoluciia u
V
.. I w
I
IZVJESTAJ
Washington
ugovor
dvosmlslano,
—
mlnlstarstya po-slov- a.
dok
i
zadovoljavajuci
nije
qno
? vase
-
strane.
progresivnima,
nase
i
-
diploniatske
pogorSavanje
Development")
od
"
"i w nwiumewiji ucajaiiuini zemue cianice
napora za pusucuije uuijiii .ivui
nih uvjeta sve naroae лгпке,
zajedni6koj borbi obranu suve-renitet- a,
i
afridklh zemalja. Zatlm, јоб
govori borbi za svlh
oblika kolonljalizma s afriCkog
kontinenta i razvoju medunarod
ne suradnje osnovi nadela Pove- -
Povelja ravnopravnost
clanica I heupli-tanj- e
u unutraSnje stvari drugih
zenalja.
Danas 6lanova
predstavijaju
. Spomenlmo
polltiku
nesvrstanosti pa se tu yodi dvos-truk- a
borba; za i za nesvr-stanos- t.
U krifnim podru6- -
za 6u
Povella'OAJ ie
i-- w-r.
da je .
Kairu odrzana
"?. "ш "aiacu'?nz- - ma se na
donesena koioi su
Zjavu se sve
za o
za
integriteta nezavisnosti
se
o uklanjanje
o
na
sa
poStlvati granice
(pje su u trenutku su
steklenezavisnost". U rezpluciji se
istide se sporovi rjeSavaju
mirnim putem i izmedu
afrifiklh zemalja uplitarija sa
Ali, Afriku breme nemira
i nesualasica. Uzavrela atmosfera
Ije UN I Povelje o pravima 6ovjeka. j0§ se vl§e zagrijava. Afrika je
garantira
svih obavezuje na
OAJ broj I 46 koji
oko 400 milijuna sta-novnik- a.
i to, da
vecina tih zemalja vodi
21
aa
tu
bbavezuju da 6e
postojale kad
da svi
isklju6ivo
bez
strane.
prltiS6e.
uba
бепа u borbu i morat ce pobljediti i
onemoguditi planove komadanja
na Interesne svere, nedozvoliti
okretanje Afrikanaca protiv Afrika-nac- a,
strestl se stranog tutorstva,
ne dozvolitl stvaranje mrznje, jer
ona stvara bratoublla6ke sukobe.
Goran Tumur
t'i'.i i I
1mИ]
к;fi
ал{
.j