Nase Novine, September 07, 1977

              I
I
t;
.-'™-.&VrtMt-M&+£tM-U.
toj!jntMp!l.lwMv,.-r..irrill ,и
2B
-- - --i(.i(vt.fa.№lt.iJi.i'j41iANM&lWi J MMtM '.м4шм m, iwA,l(,wWHttWi
тсчкмгитмчтд tt
'- - ,nr
July 13, 1977D
P5e; D. Jovanovi6
I DEO
шцдакизчи
ENERGIJA SVE SKUPLJA - ISTRA2IVAN JA SVE
NESIGURNIJA?
Profile nedelje, vlada u Ottawi
objavlla je plan o povecanju cena
sirovoj nafti i prirodnom gasu, po
kome ce korporacije opet da usica-r- e
bilion dolara izvanrednog godis-nje- g
profita. Sirova nafta ce biti
skuplja za 41 %; od sadasnje cene
$9.75 skofiice na $1 3.75 za barel. A
prirodni gas bide skuplji za 70 centi
za hiljadu kubnih stopa. Ovo pove-canj- e
6e se protegnuti na period od
4 godine.
Sa njim podici ce se nasi tros-ko- vi
oko zagrevanja kuca za oko
100 dolara godisnje, i cena benzinu
bice jedan dolar za galon. Kao i
ranije tako i sada objasnjava nam
se da ce ovo uticati na korporacije
Imperial Oil, Shell Oil, Gulf Oil i
druge da uloie "vise za istrazivanja
novih izvora i da tako povecaju pro-izvodn- ju
i osiguraju snabdevanje".
Ali, da li je to tacno?
Evo sta nam odgovara sam
minister energije federalne vlade. U
izjavi za stampu, on je podvukao
"da se nada da ce korporacije upo-trebi- ti
ova povecanja za razvijanje
novih energetskih izvora, ali da
vlada nema legalnih sredstava da ih
prinudi da to i urade?"
Pa zasto se onda pristupa tak-vo- m
planu? I kakav je to plan koji u
stvari ne resava nista? Godinama
nam se servira jedna te ista stvar! I
gde je kraj svemu tome?
Zasto nam ministar energije daje
ovakve izjave? Zar se ne seca da je
pre mesec i p dana izjavio "kako
su povecanja c~na nuina, jer da bi
u protivnom Kanadani doiiveli u
buducnosti strasne posledice", a
sada se samo nada da ce korpora-cije
biti milostive, da ce se smilo-stivi- ti
kako mi ne bi doiiveli tu stra-sn- u
buducnost?. Zar federalna vla-da
zaista ne moze, ili ne sme, ili
nece da ih privoli da izvrse svoje
obaveze? Jer, povecanje cena im se
dozvoljavaju na njihov stalan i
uporan zahtev, i u prkos opomena
da ta povecanja znace vecu skupo-c- u
bar za 2% godisnje, znace i pad
nacionalnog dohotka za 1.2% i
vecu nezaposlenost, koja je vec
dostigla skoro katastrofalne raz me-re.
A kako se to podudara i sa rani-jo- m
izjavom Imperial Oil-- a "da cak i
sa smanjivanjem potrosnje u ener-glj- i,
Kanada mora da nade nove
Izvore..."? Sta se je to odigralo u
meduvremenu? U javnostl kruze
sumnje i komentarise se da postoji
mogucnost da pomenute korpora-cije
prosto napuste sav svoj rad na
ne samo istrafivanju novih vec i
postojecih polja fosilnih goriva i da
u prelaznom periodu dobijeni ek-st- ra
profit uloie na nesto drugo u
zemlji ili na Istra2ivanja van
Kanade? Pominje se preporuka
sudije Bergera da se ne izgraduje
novi gasovod i naftovod u dolinl
Mackenzie reke za 10 godina, kao
motfv i opravdanje? Sta demo
onda?
Na pomolu obilna zetva, ali?
U prkos loseg vremena, izgleda
da demo i ove godine imati obilnu
zetvu, i u Americi i Kanadi. To de
,biti treda uzastopna dobra rodna
godina.
No, sta se desava? Umesto da se
svi radujemo, kod proizvodada,
narodito krupnih farmera, javljaju
se oblaci zabrinutosti! Cujemo
kako se u javnostl zale, da de zbog
toga ionako "niske" cene pasti jos
nize! Danas je kod nas u Kanadi,
jedan busel psenice na primer
nesto ispod $3.00, Sto je, kako se
smatra, veoma nisko?
A posto i u SSSR se predvida da
de zetva biti skoro rekordna (Kana-da
je i SSSR-- u i N. R. Kini, proda-val- a
ranijih godina velike kolidine
psenice) to de situacija na tr2istu
zltarica biti jos neizvesnija.
Izra2ava se nada, ili tadnije
prizeljkuje se, tako bi moglo da se
zakljudi iz izvestaja objavljenog
nedavno u "Financial Post", da
prinos kukuruza podbaci i da to
sada pomogne da se cena psenici
ne samo odrii nego i poveda!? Jer
demo onda biti prinudeni da pseni-c- u
trosimo kao stodnu hranu
namesto kukuruza, pa de potraznja
za psenicom da poraste i zato da
joj se i cena povisi! Da, prizeljkuje
se! Kakva shvatanja!
Ili de pak proizvodadi spaljivati
psenicu, da bi odriali visoke cene,
kao Sto se je to i ranije radilo.
Bilo kako bilo, do nas potrosaca
blagodat od obilato Jetve nede
dospeti, blagodat izrazena u niJim
ili niskim cenama proizvbdima od
psenice, to dobro znamo iz proslog
iskustva.
EDC — Spolja gladac...
Jos 1969. federalna vlada u Otta-v- i,
obrazovala je preduzede "EDC"
(Export Development Corporation),
Korporacijaza pospesivanje kanad-sko- g
Izvoza, za glavnim zadatkom,
kako je to javnosti tada bilo saop-sten- o,
da se kanadski poslovni
krugovi pomognu u unapredenju
svojih poslova sa inostranstvom,
prvenstveno u proizvodadkom sek-tor- u.
Korporacija je preuzela oba- -
vezu da garantuje oko 40% od svih
kanadskih prodaja kapitalnih proiz-vod- a
za tr2ista izvan Severne Ame-rik- e.
Ali, nazalost, kako je to izneseno
u podacima objavljenim u mesecni-k- u
"Last Post" za juni 1977, ova
Korporacija trosi novae Kanade i na
mnoge druge "poslove" koji nema-j- u
nista zajednidkog sa pomenutim
ciljevima.
"Last Post" pise da su mnogi
"poslovni sporazumi" sakriveni od
javnosti i da dak postoji i sukob
interesa?
Na primer, prosle jeseni "EDC"
ie objavila da de garantovati proda-j- u
robe Cileu u vrednosti od 103
miliona dolara, Cileu kojim danas
vlada voinidko-fasistidk- a hunta. U
dasopisu se kaze da se je nesto
docnije saznalo da je "EDC" dala
osiguranje "kako u Cileu ne postoji
politidka nesigurnost?"
A nesto ranije, "EDC" je pomo-gl- a
dileansku huntu sa zajmom od
5 miliona dolara za nabavku speci-jalni- h
aviona "Twin Otter", koji se
mogu upotrebiti i u protivgerilskoj
akciji, sto je za generala Pinocheta
veoma vaino u borbi protiv oslobo-diladki- h
pokreta Cilea.
A poznato je da je ovaj isti "EDC"
u 1963. odbio da finansira jedan
posao sa vladom Aljendea, iako je
Aljendeova vlada svoje dugove
pladala uvek na vreme.
"EDC" finansira takode razne
poslove sa Brazilijom. 1974. obez-bedil- a
je brazilijanskim generali-m- a
72 miliona dolara zajma! U Bra-zilij- i,
Kanada ima danas ulozenih
oko 2 biliona dolara? I suvise para
da bi se Zrtvovalo! I zato se nastoji
vise na podriavanju sadasnjeg
reiima nego li na odbranu ljudskih
prava u toj zemlji!
"EDC" pomade i kapom i sakom i
strane korporacije diji ogranci
posluju u Kanadi, doprinosedi tako
njihovom rastu na stetu kanadskih
preduzeda, u diju bi stvarnu korist
trebala da radi. Zna se da ovi delovi
ameridkih korporacija posluju sa-mo
onda za izvoz kada im Ottawa
izda specijalni izvozni finansijski
preferencijal.
(SvrSetak u idu6em broju)
iHHHIHH 2N5a4veMdearrpleoeslijAo v7es.,atTi,oilrionnetdojo,ljOomntario iШ na kudm telefon M
pццllllfclIШIJaml'
I EHa A I Ш fЛ1 ш Ш HRfA1ВЧ( Л11 TA Ш ШшлТЛ III ТЛ tm fH mHw 1 H 1 1 1 1 L~ HI ш A!~ ЖА дЛг I L.~JM ~U 1 1 1 1 A!~JH
PHOIO SERVICE FOR EVERY OCCASION --
WEDDING SPECIALIST PORTRAY PASSPORTS,
CHILDREN POFTTRAITS, MOVIES WITH SOUND
JORDAN VASIUEVICH
'iCrOUNDAS''' .V
(,-itHiqhP-ark)
TOT-ONT- O OMT M6P Mb
TLL 767-228- 6
REALTY
LTD
JORDAN BANQUET HALL
Catering, Hall For Rental, For
Wedding, Parties
And Other Occasions
rethour
SIRVICE,
ШЕип
IZ JUGOSLAVIJE...
vino i SUIVOVICA
PLUM BRANDY
RIESLING ZUPA
TFIAMINAC
Г-Ц- .
ШЛ ' "Л . ...лЉАШ ГП M PROKUPAC
MUSKATNI SILVANEC
TIGER MILK
ШП MERLOT Bi
Kod LCB и Onlariu, Alberti.
Britansko Columbii i Saskatchbwanu
Za informacije obratite se
1579 Bloor St. W. — Toronto, Ont.
Phone (416) 531-99- 46 (7)
РгТПГЛТТаИи
-- lllm шшш