Nase Novine, May 11, 1977

              и
АајЈ'.А№1НчЧ'Ј(Л№ИГКМ1лММ'Љ1УМ
March 16, 1977
В ЕНв iHf JflB иИКнНн fROSIn nHni&Ihi iHI 1ХвлР1В9н ЛЕ 1 eKiHbI iHSHRl 1Нм£нВпЈИВуз iSBHBBk IfiMBinHl EHi IBl Мшшш о[Вннн
IZ KNJIGE NIKOLE DRENOVCA "OD OLTARA DO REVOLUCIONARA"
Ubrzo potom dobijam pismo od vladike
Dionisija. Poziva me u VaSington. Treba
do6ekati i pozdraviti kralja. Stizemo zajedno:
Glocar, Maletic i ja. U poznatoj zgradi "Blair
House" okupio se "krem" jugoslovenskog
iseljeniStva. Tu su predstavnici i Srba i
Hrvata i £lovenaca. I svetovnjaci i svestenst-vo- .
I naprednjaci i reakcionari. Kralj Petar,
defcak, mrSav, visok i malo povijen u stasu,
izrazit nos, duguljasto, bubuljicavo lice.
Stoji pomalo zbunjen. DoSlo mi ga nekako
zao.
Vladika Dionisije drzi pozdravni govor:
"VaSe velicanstvo, pri povratku u zemlju
posle rata vi cete biti krunisani u sedmovrat-o- j
2ici, Sto je VaS blazenopocivSi otac bio
propustio da ucini".
Ocekivalo se da kralj odgovori. . Medutim, defiak je cutao i to cutanje,
koje je trajalo viSe od minuta, izazvalo je kod
prisutnih vrlo ггшбап utisak. Dionisije
ponovo uzima геб i veli:
"VaSe velicanstvo, ocekujemo da nam vi
kazete nekoliko recT'.
Kralj je na to promucao: "Hvala, ja sam
zbunjen".
Brzo je intervenisao Konstantin Fotic:
"Njegovo velicanstvo je uzbudeno".
Izraz "zbunjen", Foti6 je veSto promenio
u "uzbuden".
Krajem jula 1942. godine u Ameriku je
stigla vest da Draza Mihailovic i njegovl
fietnici saraduju s Nemcima, da kolju svoj
rodeni narod. Istina o izdajstvu Draze
Mihailovi6a saznala se iz Rezolucije, done-sen- e
15. juna 1942. godine na konferenciji
predstavnika Narodnooslobodilafckog pokre-taCrn- e
Gore, Boke i Sandzaka. Rezoluciju je
potpisalo 75 ucesnika te konferencije. U
srpskom iseljeniStvu je, povodom te vesti,
nastala takva zbrka u kojoj se nisu snalazili ni
mnogi iz antifaSistickog pokreta.
U meduvremenu, preko radija "Slobodna
Jugoslavia" stizali su sve ubedljiviji dokazi o
Drazinom izdajstvu. I pored mocne maSine
атепбке propagande (Rut MiCel) i svih
mahinacija izbegliCke kraljevske vlade u
Londonu, izbila je i prodrla u svet istina da
borbu protiv faSistickog okupatora i njegovih
slugu vodi Narodnooslobodilacka vojska i
partizani sa drugom Titom na 6elu. Do
rezolucije predstavnika Narodnooslobodi-lafiko- g
pokreta Boke i Sandzaka od 15. juna
1942. godine, u celom jugoslovenskom
iseljeniStvu vladala je pometnja i neizvesnost
u vezi sa zbivanjima u Jugoslavijl. ObaveSte-nj- a
su nam dolazila raznim kanalima, dosta
preko Save Kosanovica, a tek posle Rezoluci-je,
zbivanja su nam postala jasna i svakoj
nedoumici je doSao kraj. Preko radija
"Slobodna Jugoslavia", (urednik Veljko
Vlahovic) iz Tiflisa, dobijali smo sve vi5e
verodostojnlh vestl. Takve vesti su oja6ale
moj polozaj u parohiji. S novom snagom i
elanom nastavio sam, svoju aktlvnost na
Sirenju istineonarodnooslobodllackoj borbi,
pozivajucl naS iseljeniCki narod da ne naseda
lazima "Amerikanskog Srbobrana" i "Danice
hrvatske".
Medutim, sve viSe i sve јабе sam ose6ao
da doba mojih radosti i moga lepog I
smlrenog Zivota u parohiji jangstaunskoj
prolazi. Hajka protiv mene sve je zeSca i
bezobzimija. Uprava crkveno-Skolsk- e opStine
trazi moje udaljavanje iz parohije. Dobijam
drugarske poruke od 2arka ВипбЈба i Srde
Price iz Pitsburga, da izdrzim i "hrabro
nastavim pravednu borbu". Foti6evi ljudi iz
uprave Srpskog narodnog saveza organizova-l- i
su u Jangstaunu grupu parohijana, koji su
trazili da §to pre napustim crkvu i da se
iselim iz parohijskog stana. "Amerikanski
Srbobran" me je optuzivao da sam "komunis-t- a
u mantiji", da sam se sjedinio sa "nepri-jateljim- a
srpstva i pravoslavlja", da nisam
dostojan sve§teni6kog 6ina i da mi, kao
"otpadniku od srpstva i pravoslavlja" nema
viSe mesta u srpskoj pravoslavnoj crkvi. Od
vladike Dionisija dobijam "prijateljsko" pis-mo
u kome me on, perfidno i licemerski, zali
i "pokuSava da me otrezni", obe6avajuci mi
da 6e "preduzeti mere", da se sve sredi i da
napadi na mene prestanu.
Poslao sam tada vladici pismo u kome
sam, izmedu ostaloga, rekao slede6e:
"Prosveceni gospodine, milo mi je da
ste preduzeli mere da kampanja protiv mene
stane. U svom pismu pitate: zasto je trebala
ona konferencija jednog ministra, svestenika
i jednog civila, clana eparhijskog saveta, bas
isto vece po prijemu kod NJ. V. kralja u
Vasingtonu? imama da ispravim. Bilo je dva
ministra i sef departmenta jedne federalne
vlasti, koji nam je izmedu ostaloga rekao, da
zvanicna Amerika smatra uskosovinistickom
organizaciju kojoj ste vi, preosveceni,
pocasni predsednik, i da federalne vlasti ne
odobravaju rad iste organizacije. Svakako
Vam je jasno da je ovde rec o Srpskoj
narodnoj odbrani. A sada da odgovorim na
postavljeno pitanje. Sta ima u tome za osudu
da svestenik razgovara s aktivnim ministrom
svoje zemlje, svoje stare domovine? (Rec je o
Savj Kosanovicu). Ni Vi se, preosveceni,
niste posle prijema zatvorili u sobu na
meditaciju, i Vi ste, svakako, bili s nekim u
razgovoru posle prijema, samo to mene ni
danas ne interesuje s kirn ste bili. U ovoj
demokratskoj zemlji se 6ak kaznjava nepoz-van- o
mesanje u privatan zivot pojedinca. Isto
tako, potpuna sloboda kretanja, zbora i
dogovora, ovde je ustavom zagarantovana.
Vase pitanje bi bilo umesno samo tada da
smo se mi svestenici ogresili o disciplinarna
pravila i zakon ove zemlje, a mi to nismo
u6inili. Isto tako ne vidim umesnost Vaseg
pitanja: zasto su bile potrebne neke
konferencije po Danstaunu ili po Pitsburgu?
Da nisu bile potrebne ne bi se ni odrzavale.
Jedno je sigurno, da za iste nismo nikom, pa
ni Varna, duzni da polazemo габип. I jos
nesto da Vam kazem u vezi s Vasim politic-ki- m
stavom. Vi mislite da ste posmatrac sa
obale, ali niste. I Vi se nalazite posred
viiloga. Srpska narodna odbrana ne krije da
je POLITlCKA ORGANIZACIJA. A ta organi-zacij- a
je usla u politldku borbu do tolike
mere, da se humana strana njena sasvim
gubi. A Vi ste, preosveceni, toj organizaciji
"pocasni predsednik" i u svom pismu velite:
"Ja pak ostajem na nacionalno-crkveno- m
polju i necu da uiazim u te jalove politidke
svade". Vi me, preosveceni, podsecate na
6oveka, koji je svojeru6no potpisao buduci
dokument i udario svoj zvani6ni pe6at, a
posle ga dao drugima da ga ispune! Srpska
narodna odbrana je, zapamtite, PROFASlS-TlCK- A,
IZDAJNICKA, ANTIJUGOSLOVEN-SK- A
ORGANIZACIJA, a Vi ste toj organiza
ciji dali blagoslov i SAMO ste se primili
pocasnog predsednistva, sto ce reci da ste
SAMO pokrili tu organizaciju svojim autori-teto- m
i — nista vise! Vi ste, kazete u pismu,
za mir u crkvi! Ali takav mir je, preosvedeni,
predznak smrti! Velite da ste za devizu "Srbi
na okup". Radi cega i zasto "na okup"? Da li
da izgradujemo Jugoslaviju, kao sto je cinila
bivsa Srpska narodna odbrana, ili je to pokiic
da rusimo Jugoslaviju? Gerska, odnosno
Duciceva Srpska narodna odbrana, ima samo
isto ime s onom bivsom i pravom Srpskom
narodnom odbranom, koja je bila u znaku
bratske ljubavi svih Slovena. Duciceva
"odbrana" zida na mrznji. Tako vele i
Amerikanci, koji su nepristrasni posmatraci.
Napade na nas, koji smo za bratsku ljubav i
slogu, vi opravdavate napadima u "Slobodnoj
reci". Medutim, "Amerikanski Srbobran" i
"Slobodna rec" se ne mogu istom merom
meriti. "Srbobran" je organ Srpskog narod-nog
saveza ciji smo i mi, napadnuti
svestenici, 6lanovi. Ne zaboravite da sav
izmet i gnoj dolazi iz redova organizacije,
kojoj ste Vi pocasni predsednik. "Slobodna
rec" je list ponizenih i uvredenih, list
nezadovoljnika. To je "safety valve" za sve
nepravde i za sva ponizenja kojima "Srbo-bran",
radi svojih prljavih racuna, ne da
oduska. Vi hocete, preosveceni, da budete, u
mom slucaju, spasitelj i lekar. Ali, oprostite,
moram Vam uputiti one biblijske reci: lekaru
izleci se sam! A kazne, koju mi sprema Vas
crkveni sud, ja se ne plasim. 2eiim Vam,
preosveceni, otreznjenje pre nego sto kucne
dvanaesti cas".
Posle ovog mog pisma vladici, napadi
na mene se pooStriSe i u6estaSe. Parohijani
mi se podelili. Na napade odgovaram
otvoreno preko "Slobodne re6i", pod svojim
imenom i prezimenom. Velika ve6ina parohi-jana
je uz mene. Brane me, ne daju me, bore
se ogorceno protiv grupe zagrizenih i
zaslepljenih nacionalista. Sazivam ponovo
veliki narodni zbor u crkvenoj dvorani.
Prostrana dvorana ne moze da primi sve one
koji su, doSli na zbor. Prepuna je. Za
dugackim stolom ja i clanovi crkvene uprave.
Kriju oci od mene. Dizem se i govorim. Svi
pailjivo sluSaju. Gotovo ne diSu. Niko mi ne
upada u re6. Zavrsavam. U dvorani grmljavina
od aplauza i poklici: ziveo naS sveStenik!
Dole uprava! Hocemo novu upravu! Nekako
uspevam da umirim auditorijum... Predlazem
da sekretar Paja PerenCevic uzme spisak
clanova crkveno-Skolsk- e opStine, da redom
proziva clanove, da se svaki 6lan glasno i
jasno opredeli i izjasni: da li da sveStenik
treba da ostane ili da ode. Dva su, dakle
odgovora: da ostane — da ode.
Nastaje prozivanje.
Rezultat glasanja: stotina osamdeset i
tri Clana glasa "da ostane", a petnaest "da
ode". Mihajlo Srdic i DuSan Vukobratovi6
predlaiu da se odmah da otkaz staroj upravi i
da se odmah bira nova uprava. Predlog je
jednoglasno usvojen. Izglasana je nova
crkveno-Skolsk- a uprava sa Jovanom Vufikovi-6e- m
na celu.
(Nastavice se)