Nase Novine, January 11, 1978

              "
i _
upoznajmo novu domovinu Pi§e: Katari 'na Kostid
— . 44fe. -
arm Kana d e
Uobifiajeno je da se gradovi sa
mnogo" mostova smatraju privlafi-ni- m. Mostovi i tuneli razgranjavaju
se na sve strane od Montreala —
,kojj je na ostrvu — prema kopnu, I
"svakim danom lh je sve viSe. Najve-,6- 1
Je Jacques Cartier, prema imenu
rancuza koji je ,,1535, prvi ,od
Evrbpljana, posetio Montreal. Tada
je to bilo indijansko selo Hoche-laga.,10- 7
godina kasnije, Paul de
Chomedey, osnovao je na torn
rriestu prvukoloniju, pod Imenom
Vllle Marie, Nekako u Isto vreme
kada su. is'trazivacj I trgovcl, krzna
naseljavali zapad kanade i putovali
du2 inom kanala St. Laurenta, do§-l- o
je I Ime Montreal.
To bi bill osnovni podaci o pos-tan- ku najve6egl jedndg od najsta-riji- h
kanadskih gradova, koji je sa
svojlh preko, dva I pa miliona
stanovnlka, drugf po vell6lnl u
svetu (posle Pariza) u kome se
govorl francuski jezik. Montreal je
kanadskl grad o kome se najviSe
govorl I najviSg zna u ostallm delo-vimasve- ta. Tome mnogo doprlhosl
razvljen vodenl saobra6aj, putem
kanala St. Laurent, koji ga 6ini
jednom odnajve6ih svetskih luka.
Reputaciju poznatog grada stvorile
suj velike medunarodne kulture i
sportske manifestacije 6iji je orga-nizat- or bio Montreal, kao Sto su:
Expo 1967. i Ollmpiske igre, 1976.
Montreal je komunikativan grad
ne samo spolja ve6 i iznutra.
Postoji povezanost svih delova
grada, ose£a se gradskl krvotok.
Na ullcama Montreala covek se
ose6a famiiijarno, jer skoro svaki
kutak ima neku svoju pri6u, neku
istoriju. U 2ivotu grada ima tradi-cij- e,
ima patine, ima onoga Sto
„nazivamp ambijentom. To je jedan
od retkiri kanadskih gradova za koji
se moze reci da ima "duSu". On
imasvojzargon, svoju fizionomiju,
svoj stil. Montreal moze do te mere
da pruzi, kako turistima, tako i
njegovim stanovnicima, . dozivljaj
ispunjenosti ambijentom, da se
mogu u odnosu na njega stvarati
sl!6ne asocijaclje koje je izraziq
Balzak u ;19.,veku, u odnosu ria
Parjs;Pariz nije grad,, Pafiz je lie?
nost"". "',--
%,' Oya;asocijacija mnoginia, pogo--'
ТОгћ17тоиидајш
tovu protumadena kriterljumom
Sevemoameri6kog kontinenta, mo-ze
da izgleda samo kao, slu6ajna
llterarna dosetka. Za nas, .medu-tim,
koji smo prevlSe u sebe upili
evropsku kulturu, ta asocljacija se
патебе prirodno i proZivljeno —
mozda sa'tendencijom da prena-glaSava- mo
sve Sto nas'podseda na
civilizaciju u kojoj smo "formirali
naS pogledj naS dozivljaj sveta.
Mozda baS zato Sto je moj dozivljaj
Montreala i subjektivan, to je moj
grad — Ijubimac u Kanadl.
Medutim, subjektivno hije moje
konstatovanje da je veiina stanov-nlka
ovog grada zaljubljena u
njega, da mnogo vole da prlfiaju o
svdme gradu, da poznaju njegove
su
rodeni Kanadani. Takode ima mno
go Amerikanaca i drugih stranaca
koji su odabrali Montreal za mesto
stanovanja baS zbog vidnog evrop-sko- g
uticaja u njemu, Sto ga clni
i toplijim od ve6ine
drugjh velikih
gradova.
"La vllle des escaliers", kako
Montreal mnogi nazivaju zbog
stepenica izmedu balkona starih
zgrada, pruza bezbroj mogucnosti
za razonodu i kultumi zivot. Oseca
se da postoji pogodno tlo za pokre-tanj- e
i realizovanje
oblika ,u domenu kreativnog. U
Montrealu kultura je nekako vidna,
je jedan od! postojedih faktora
zlvota. To ga 6ini
gradbm, kllma je
svakako jedinl faktor Sto, zlvot ne
moze u punom obimu da se odvija
na ulici. Evo, kako su na pr. pre-zentir- ani
kultumi dogadaji na 6uve-no- m "Place des Arts". U delovima
zgrade ovog velikog centra, koji su
blize ulazu u metro, rasporedeni su
vrlo prakti6no lepo dizajnrrani pro-spek- ti
i ako prolaznici samo malo
zastanu, da bi neke od njih odabra-li,
mogu se priljkom voznje metro-- .
om obavestiti pozoriSnim pred-staya- ma
ill koncertima koji se odr--f
zavaju u ovog umetnj6-ko- g
centra u toku tekuceg meseca.
Ako moze da-zasta-ne
na putu za
metro nekollko mlnuta viSe, pror
laznik 6e sebi prluStiti bogat doziv-ljaj
pravu psiholoSku rekreaciju,
spe- -
cijaino odvajatl vreme da bi se
posetila neka galerija u odredenom
delu grada.
Najvecu prednost, a takode po-seb- an
Sarm, daje dinje-nic- a
da je to dvojezidan „ grad.
Upotreba francuskog Г engleskog
jezika uslovljayapreplitanje i dopu-njavanje.dv- eju velikih
toga je Montreal predodreden da
bude kultuma prestonica Kanade,
a i najkanadskiji od svih njenih
gradova.
DoSljacima koji sa emigrant-sko- m
vizom dodu u Montreal,
pruza se takode Sansa da паибе
dva svetska jezika. To, medutim,
Iziskuje i ve6i napor, pa se za ovaj
grad opredeljuju viSe stranci koji
imaju ve6e obrazovne
Stanovnici ovog grada imaju
obi6aj da istaknu kako je Montreal
steciSte inteiektualaca.
Dvojezidnost, kao I veliki promet
montrealske luke, uti6u da se Mon-treal
razvija u duhu
Njegovi stanovnici su za razli-k- u
od drugih kanadskih gradova
fleksibilniji u medusobnim komu-nikacljamavi- Se
se meSaju, manje
je uodljiva Izolovanost po kiasnoj,
rasnoj ill etnlfikoj strukturi.
Primetno je i to da u Montrealu
ljudi o sebi vole da govore kao o
pravim Kanadanima. Ponosni su
na doprinos njlhovog grada u
formiranju kanadske trad idje i kulture. I odmah to
navodenjem znafiajnih institucija
podignutih u- - Montrealu. Zatim
робпи da nabrajaju kulturne i spor- tske manifesticije
znacaja, Ciji je organizator bio
Montreal. Naravno, jo§ uvek su
aktuelnasedanja na Olimpiske igre
1976. i o tome se joS mnogo govo-rl.
Montreal posebujem kada god
mi se ukaze za to prilika, bar za
vreme vikenda. I uvek dozivim istu
senzaciju i isto prijatno iznenade-nj- e
u pogledu
njegovih stanovnika. Ve6 mi je
preSlo u naviku da zaustavim
nekog prolaznika, naro6ito ako je
student, samo zato da bih uzivala u
karakteristi6nostl. A to pretezno nujdioh'voovlojje raljduobzanzanloossttii tui ritsrtuadou zndaa
razriovrsnijim
severnoamerifiklh
najraznovrsnijih
ona
svakodnevnog
'dostaotvorenim
o
dvoranama
,—
Montrealu
kultura..Zbog
predispozici-je- .
kosmopolitiz-ma- .
dokumentuju
medunarodnog
predusretljivosti
menitostima njlhovog grada. Ta
zaustavljanja na ulici, cak i po
, s,Z
istoriie Montreala i Quebeca. I oba- -
vezno spomenu njihove unlverzife-t-e
6ija reputacija prevazilazi grani-c- e
Kanade: To su McGill Univer-sity
i I'Universite de Montreal.
U poslednje vreme primetna je
tendencija da kultura masovno
"side na ulice", medu naroci, da
bude pristupa6na, prihvatljjva obi-6no- m
6oveku. NajlepSi primer za to
je popularna ulica St. Dennis, koja
je prezivela izvesnu renesansu.
Stare zgrade koje imaju neki isto-ris- ki
zna6aj, restaur! rane su, tako-de
su doterane fasade mnogobroj-ni- h
radnjica, a Udruzenje profeslo-nalni- h
umetnika Quebeca (La Soci-ety
des Artistes Professionnels du
Quebec) odabralo je baS ovu popu-larn- u
i jednu od najprometnijih
ulica, da'u njoj otvore pre detiri
godine svoju galeriju "Signal".
Medu njima se takode desto бије
krilatica: "Umetnost narodu".
(Nastavide se)
L wk Si 'B
3
- s
50 CHARTER LIJETOVA U 1978.
ZAGREB, LJUBLJANA,
BEOGRAD I SKOPJE
BORAVAK OD 3 NEDELJE DO 3 MJESECA
CIJENE OD $419. - DO $499.
" SAJETAVIONIMABEZPRESJEDANJA
Uslijed ATC propisa, rezervacije se primaju najkasnije do 45
dana prije polaska aviona. Javite se za Vase rezervacije pra- -
vovremeno, dok jos ima slobodnih mjesta.
Za dolazak Vase rodbine u posjeti iz Zagreba, imamo veliki
izbor jeftinih charter lijetova sa boravkom u Kanadi od 1 do 6
mjeseci.
INCOME TAX
Avionske karte na redovitim linijama, APEX — Youth Fares.
Rentanje automobila. Pravljenje pasosa i viza.
Javno biljeznicki ured.
B. Cosulich, Notary Public,
,EL 5з7-25г- 2
TRAVEL SERVICE LID.
1240 BLOOR ST. W.
TORONTO, ONT.. CANADA M6H 1N5
uivoreno raanim aanom oa y.du ao b.uu D.m.. subotom do
2.00 p.m. ' ' §
V
V
44
81
V" i'