Nase Novine, May 12, 1982

              VOL 51, N0 11(495)
ажав Ц EJ ES
Amerifiki generali Pentagona i
Reaganova administracija iz Bele
kuce upotrebili su sve Sto su mogli
da ubede svoje zapadne saveznike u
potrebu stacioniranja na evropskom
tlu kontraverznog krstareceg projek-til- a
(Cruise missile) sa atomskim
nabojima. Pritisak ameridkog State
Departmenta na6lanice NATO pakta
da prihvate ovo oruzje izazvao je
o§tre proteste po celoj Zapadnoj
Evropi te su mnoge vlade bile
prisiljene da izravno kazu --? ne.
Pentagon se okrenuo Kanadi i poceo
uveravati Kanadane kako je Kanada
bogom dana i providenjem izabrana
zemljaza isprobavanje ovih projekti-l- a
jer je "teren veoma slifian terenu
oko Moskve".
Dok se u kanadskom parlamentu
igraju "zmurke" da li 6e da zasedaju
ili ne, dotle se iza leda politifcara
pripremaju ugovori izmedu drzava
po kojima bi zapadne provincije
Kanade, Alberta i Saskatchewan,
postale teren za ispitivanje razornog
dejstva ameri6kih atomskih projek-til- a.
Sa isprobavanjem americkog
atomskog oruzja na kanadskom tlu,
bila bi odstranjena svaka Sansa
Kanade da se prestavi kao mirolju-biv- a
zemlja. To bi bilo i u direktnoj
suprotnosti sa pozivom kanadskog
predsednika Pierre Trudeaua da se
trka u naoruzanju obustavi tim Sto
6e se zabraniti isprobavanje novoga
oruzja.
U zadnje vreme primecuje se
arogantnost Alberte i drugih zapad-ni- h
provincija Kanade prema fede-raln- oj
vladi i ostalim provincijama.
Naduvava se separatistifiki mehur i
sve viSe pretnji dolazi od provincija
da one imaju svoju naftu i da se
mogu lako odvojiti od Kanade.
Trudeauova vlada nagadala se neka-k- o
po pitanju cena nafte kao i po
pitanju kanadskog ustava. Iza svih
nagodbi ose6ao se pretedi prst
Washingtona, pa je tako i u samoj
vladi doSlo do raskoraka lizmedu nje
i ministarstva spoljnih poslova.
Sada se kanadsko ministarstvo
spoljnih poslova pozurilo da tumaCi
kako ugovor o isprobavanju amerifc-ko- g
oruzja na kanadskom tlu ne
predstavlja odstupanje od kanadske
spoljne politike u proSlosti.
AMERlCKI NAROD PROTIV
INTERVENCIJE U SALVADORU
Prema podacima ameridkog Gallup
Poll-- ? 89 posto Amerikanaca je
pro ft Siljanja ameridkih trupa u
Sal' or, a samo 8 posto odobrava
taj kurak.
Vedina njih je i protiv Siljanja vojne
pomodi i stru6njaka u Salvador.
,jrt s jp .,-.T.-
Si. ,„,'., f ,
Г
Mjgoslav NAeekly
A Commumly
Newspaper
Established 1931
j,jj;)!Wjgi,BB;8ialisiMS."t;,-y.ilw,ftv,'- w
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY MARCH 17, 1982.
Na 10.000 kvadratnih kilometara
na granici Alberte i Saskatchewan a,
260 km. severoistofino od Edmonto-n- a,
vec se zajednifiki, sa kanadskom
vojskom, isprobavaju rakete bez
bojevih glava. Za isprobavanje Crui-se
missile potreban je medudrzavni
ugovor. -
Predsednik ministarstva spoljnih
poslova, Gilliane Lapointe, trudila
se da dokaze kako je isprobavanje
ameridkih projektila dobra stvar za
Kanadu pa bi to 6ak i doprinelo
ubrzanju pregovora izmedu SAD i
Sovjetskog Saveza.
Amerifiki vojni planovi koji su
razradeni za strategiju- - ludaka o
vodenju lokalnog nuklearnog rata
bili su predvideni za Evropu. Evropa
je trebala da bude pozornica na kojoj
bi amerifcki generali mogli da gleda-j- u
tragediju nuklearnog rata. Kad
nisu u tome uspeli, okrenuli su se
prema Kanadi i ve6 su naSli Kanada-ne
koji kazu da bi to za nas bilo
dobro.
Ako bi Kanada potpisala ugovor o
isprobavanju ovog kontraverznog
ameridkog oruzja, onda se ona ne bi
mogla pohvaliti sa svojom nezavis-noSc- u.
BANKROTSTVA
U mjesecu februaru u Kanadi je
bankrotiralo 2.403 pojedinca i 917
kompanija, ukupno 3.320 - viSe nego
u Ijednom mjesecu u historiji
zemlje.
U pro§loj godini bilo je 31.091
bankrotstava - 23.036 personal nih
(Udnih) i 8.055 kompanija.
Kompanijska bankrotstva su po-veca- na,
prema predhodnoj (1980)
godini za 22 posto.
BEOGRAD (Tanjug) — U Savez-no- m zavodu za statistiku novinarima
su saopceni podaci o broju stanov-nik- a Jugoslavije i nacionalnoj struk-tu- ri stanovnistva, na osnovu popisa
obavljenog prosle godine. Jugosla-vij- a ima 22 milijuna 418.331 zitelja
(prema popisu iz 1971. bilo Je
20,522.972 stanovnika).
Prema proslogodisnjem popisu
nacionalna struktura stanovnistva
izgleda ovako: Cmogoraca ima
577.298 (u prethodnom popisu 1971.
bilo ih je 508.843), Hrvata 4,428.135
(4,526.782), Makedonaca 1,341.420
(1,194.784), Muslimana 2,000.034
(1,729.932), Slovenaca 1,753.605
(1,678.032), Srba 8,136.578
(8,143.246), Albanaca 1,731.252
(1,309.523), Austrijanaca 1.237 (852)
f%St t~i{' Ш- - ШШШШГ ш?бЖЖШ'Г'5 111 fc '"-њх.- Ш hi ШШШШТ .жл2839шШчЛ~ f
Proslog tjedna kanadski studenti su demonstrirali
protiv smanjivanja drzavnih izdataka za univerzitete. Istice sedade te ustanove u buduce moci posjecivati samo sinovi
i kceri bogata§a...
ZAKIMZVONAZVONE
Kanadski parlament pokazao je da
ne moze da reSava probleme inflaci-j- e, rastude besposlice i stalno
snizavanje zivotnog standarda pa je
doziveo da ga konzervativci onemo-guc- e
u funkcionisanju.
Konzervativna partija pod izgovo-ro- m da brani demokratske procedu-re
rada u parlamentu napustila je
debatu i postavlja uslove za ponovni
dolazak na svoja opoziciona mesta.
Iza ove torijevske taktike bojkota
parlamenta stoji konzervativna od- -
Podacs oz najoovijeg popssa
stanovnistva SFRJ
Bugara 36.642 (58.627), Ceha 19.607
(24.620), Grka 1.630 (1.564), Tallja-n- a
15.116 (21.791), Zidova 1.385
(4.811), Madara 426.865 (477.374),
Nijemaca 8.631 (12.785), Poljaka
3.025(3.033), Roma 148.604(78.485)
Rumunja 54.721 (58.570), Rusa
4.514(7.427), Rusina 23.320(24.640)
Slovaka 80.300 (83.656), Turaka
101.328(127.920), Ukrajinaca 12.809
(13.972) i Vlaha 32.071(21.990).
Zitelja ostalih nacionalnosti bilo je
18.554 (21.722).
Clanom 170. Ustava SFRJ, odnos-n- o
pravom da se nacionalno ne
izjasni koristilo se 46.716 stanovni-ka
(u popisu iz 1971. godine 32.774).
Kao Jugoslaveni izjasnilo se
1,216.463 (273.077), a prema regio-naln- oj pripadnosti 25.711 (15.002).
50 CENTS PER COPY
DAVID COOPER
lucnost da se spreci usvajanje mera
koje bi unapredile kanadizaciju ener-getsk- ih
izvora. Konzervativna opozi-cij- a
razvikala se na sve strane da oni
zele da hrane demokratske procedu-re
u parlamentu a ustvari 6ute o
svojoj pravoj nameri da brane intere-s- e
transnacionalnih korporacija uk-Ijucuj- uci
i svoje interese da prime
jedan deo profita na габип kanad-skog
naroda.
Kanadani nisu zainteresovani za
ove politidke igre u parlamentu
izmedu konzervativaca i liberala, oni "e interesuju kako ce pobolj§ati svoj
standard tj. prebroditi i iza6i iz ove
ekonomske krize.
Pozadi ovih igara i borbe za vlast
nalazi se oStra borba izmedu razlici-ti- h
monopola, koji Salju svoje
predstavnike u parlament i bore se
da dobiju sto veci udeo ili u
kanadizaciji energetskih izvora ili u
podeli profita sa ameridkim trans-nacionalni- m
korporacijama.
Kanadane u svemu ovome zacu-duj- u
stavovi Nove demokratske par-tij- e,
koja sa svojim poslanicima u
parlamentu "mudro" cuti.
NEZAPOSLENOST
U februaru u Kanadi je bilo
1,119.000 nezaposlenih, javlja Sta-tics
Canada.
To ipak nije potpun broj nezapos-lenih.
Mnogi su ispali iz statistike.
Prema statistici, u provinciji Ontario
ima 375.000 nezaposlenih, ali novi-n- e
piSu da se u toj provinciji stvarno
nalazi 544.000 nezaposlenih.