Nase Novine, June 03, 1981

              'i
У ч
V, NaSe novine, February 25, 1981 —7 t
Uz 50-g6diSnj- icu "NaSih hpvina': ф
Chicago ili Vindy city kako od
miloStezovuovaj grad, nalazi se
na obalama Michigana. Geo-grafs- ki,
Chicago se proteze sko-r- o
od drzave Wisconsin, sever-no- m
Sirinom drzave lllinoisa,
pored ne bas" pitomih obala ovog
najve6eg jezera na svetu, pa
skroz ulazi su drzavu Indijanu
pod novim imenom Gary.
Chicago je veliki industrijski i
trgovafiki grad, sa snaznom
industrijom i trgovinom. Тебка
industrija i velike беПбапе su
locirane u juznom delu grada
dok se na severnom delu grada
nalazi laka industrija sa dobro
razvijenom malom privredom. U
samom centru su sediSta velikih
korporacija i multinacionalnih
kompanija. Ovajorgomni bisznis
je sam po sebi favorizovao i iz
sebe veliku ljudsku masu, ra-dni6- ku
klasu koja radi i na taj
nacin opskrbljuje zaradu za svoj
goli zivot. Gore pomenuti uslovi
su doveli i do naseljavanja
velikog broja Jugoslovena u
ovom gradu.
Pored velike razjedinjenosti,
raseljenosti pomeSanosti sa
ostalim stanovniStvom, ipak se
moze poblize odrediti urbani-stiCk- e
polozaj na§eg zivlja u
gradu. Prema nepotvrdenim
podacima u Chicagu zivi oko
300.000 jugoslovenskih do-seljeni- ka
ili naSih potomaka.
Lokacija prema nacionalnosti bi
izgledala ovako. Na jugu grada
zive Hrvati i Makedonci, na
severu zive Srbi dok na zapadu
grada zive Slovenci. Zbog ovake
brojnosti na§eg zivlja u gradu
postoji i Jugoslovenski kon-zula- t,
koji vrSi pasoSke i ostale
usluge za nas narod. Pored toga
nas konzulat odrzava veoma
intenzivne kontakte sa organi:
zacijama iseljenika i pomaze nas
u svakom pogledu kada mi
pomoc zatrazimo. Dok je organi-zacion- a
struktura starog iselje-nistva
veoma dobra za novo
Jugoslovensko iseljeniStvo mo-ze
se re6i da je relativno. Uzevsi
po naGionalnosti, Hrvati su
veoma dobro organizovani u
odsecimaHBZ. Najugu Chicaga
takoder postoji i jedan klub pod
imenom Yugoslav Benevolnent
and Pleasure Club. Ovaj klub
ima svoj veliki lep dom u kojem
se pored domacina okupljaju i
ostali iseljenici pa ovaj dom
moze se re6i sluzi i kao glavni
centar za Jugoslovene. Na
imanju ovoga kluba se odrzavaju
preko leta piknici svake nedelje
a organizuju ih mnogi nasi
klubovi.
Makedonci
Makedonci su okupljeni oko
svoje crkvene opStine, pa im
Pise: DUSAN PUTNIK
crkva pomaze u organizovanju
kulturno-zabavno- g zivota, za ovu
crkvu se moze reci da je u
pravom smislu prijateljski ras-poloze- na
prema Jugoslaviji, §to
se za ostale crkve baS ne moze
uvek tvrditi.
Slovenci
Slovenci su okupljeni u svojoj
Slovenskoj Podpornoj Jednoti,
podeljeni po odsecima, razvijaju
svoj kulturno-zabav- ni zivot i
veoma su slozni u svim podu-hvatim- a,
dobro saradjuju sa
HBZ i u zadnje vreme se sve vi§e
odvija saradnja sa organizaci-jam- a
novog jugoslovenskog
iseljenistva.
Srbi
Srbi su ve6im delom organi-zovani
u Srpski Narodni Savez.
Ova organizacija joS uvek stenje
po uticajem politifike emigracije
koja je uspela preuzeti vodstvo i
ne odrzava prijateljske odnose
sa domovinom i ako je ogromna
vecina clanstva prijateljski ras-pploze- na
prema svojoj zemlji.
Postoji nada da ce i ova
organizacija uskoro stati u red
ostalih bratskih rodoljubivih
dru§tava. Ako to uskoro ne ucjni
bi6e osudena na propast jer se
postoje6e clanstvo sve viSe
osipa dok im se mladi ne
priklju6uju zbog njihove nastra-nost- i.
Crnogorci
Crnogorci su obifino zajedno
sa Srbima dok su Bosanci
podeljeni po nacionalnoj pripad-nost- i.
Bosanci Muslimani se
okupljaju u Muslimanski centar
zajedno sa ostalim istocnjackim
narodima.
Ovo je skika u glavnom starog
jugoslovenskog iseljenistva koje
se ovde naselilo pre drugog
svetskog rata ili neposredno
posle rata.
Posleratna politicka emigra-cij-a,
koju sadinjavaju izdajnici
jugoslovenskih naroda i pri-padn- ici
kvislin§kih formacija
Pavel i6a, Nedica, D. Mihaj-lovi6- a,
Rupnika i drugih, organi-zovani
su u svoje neprijateljske i '
teroristidke organizacije u
kojima i danas kuju zaveru protiv
svog naroda i domovine. Ne
samo da se sastaju i dogovaraju
ve6 i preduzimaju teroristifike
pothvate manjih i vecih razmera. . Posleratnom obnovom
porusene zemlje, doSlo je do
privredne stabilizacije i demo-kratizacij- e,
Sto je uslovilo i
otvaranje granica kako za strane
tako i zajugoslovenske gradane.
Otvaranjem granica Jugosloveni
su krenuli u svet ali ne kako su
o6ekivali neki da ce se raseliti
cela Jugoslavia, na protiv Jugo-sloveni
su prvo krenuli kao
turisti organizovano, zatim je
ekonomskim bumom u zapadnoj
Evropi do§lo do potraznje
radnika.
Jugosloveni su brzo shvatili
da ce im ova prilika koristiti, pa
su krenuli prvo u Z. Nemafiku a
zatim i u ostale zapadno ev-rops- ke
zemlje. Jugoslovenska
vlada je drzavnim i medu-narodni- m
ugovorima regulisala
ovo pitanje u intersu svojih
radnika, ' tako su radnici na
privremenom radu u inostran-stv- u
legalizovani oni danas pred-stavlja- ju
znatnu stavku u Jugo-slovensko- m
budzetu.
% Novo useijenistvo
Od ovog broja radnika,
privretlnom depresijom u
zapadnoj Evropi, jedan deo
ostaje bez posla pa medu njima
jedan manji broj krece dalje na
put u "osvajanju sveta". Ovi ljudi
upravo sada predstavljaju novo
Jugoslovensko iseljeniStvo. Od
ovog se broja znatan deo doselio
u Ameriku i Chicago. Ovo
iseljeniStvo predstavlja deo
pozitivnog Jugoslovenskog
iseljeni§tva. To su najodaniji
iseljenici svom starorn kraju,
Jugoslaviji. Novo rodoljubivo
iseljenistvo bilo je neorgani-zovan- o
sve do 1975 godine.
"NaSe novine" kao progresivni
iseljenidki list upravo 6e u ovom
zadnjem periodu svoje pede-setogodiSnji- ce
odigrati veoma
zna6ajnu ulogu oko okupljanja
rodoljubivog Jugoslovenskog
iseljenistva. Ja cu se uglavnom
baviti radom "N.N." od 1975 do
sada. O istorijskoj ulozi "N.N."
od osnivanja pa do danas, treba
neko drugi da pi§e koji je o
citavom periodu delatnosti
"N.N." dobro upoznat, a to su
naSi veterani kojih jo& uvek ima
u zivotu. Ne bih hteo da se
bavim periodom kada su naSi
ljudi bili neorganizovani, to je
bio tezak i тибап period, vec cu
odmah pofieti sa momentom od
pofietka njihovog prvog
okupljanja pa na ovamo.
T.V. Program
22. juna 1975. godine po6inje
sa emitovanjem prvi jugoslo-venski
T.V. program pod
imenom T.V. Bit of Yugoslavia.
Ovaj program je osnovao i
otvorio Slobodan Cvetkovic. U
pocetku je S. Cvetkovic radio
sam a zatim mu se pridruzuju
njegovi istomiSljenici.
Kao prvi saradnici bili su mu
Jelena Vasiljevid, Snezana Ze- -
Wft "%
6evi6, Oorde Pavlovi6, Vesna
Zafirovski i drugi. TV. program
brzo postaje omiljen kod svih
Jugoslovena i dobija veliki broj
gledalaca. Treba pomenuti da je
ovo bio i prvi TV. program na
americkom kontinentu. Slo-bodan
Cvetkovic ubrzo posle
ovog programa osniva i jugoslo-venski
klub pod imenom Yugo-slav
club of Chicago. Zbog
prezauzetosti Cvetkovica oko TV
programa, na 6elo kluba staje
Ivan Marjanovid, koji preko TV!
programa Salje poziv svim Jugo-sloveni- ma
na okupljanje. Na prvi
poziv, odlazim sa svojom poro-dico- m
na sastanak ovoga kluba,
odmah postajem njegov 6lan, i
tu na prvom sastanku nailazim
na list "NaSe novine". Uzimam
list, poSto sam ga proditao,
odmah sam se pretplatio na
njega. Ovlm momentom po6inje
novi period "NN". u Chicagu. Od
tada pa do danas "NN". su u
ovom gradu odigrale vaznu
ulogu oko okupljanja naSeg
rodoljubivog iseljenistva.
Kao pretplatnik ja sam робео i
saradivati sa "NN". U po6etku je
to bilo sa nekim manjim
dopisom, ili sa po nekom pret-plato- m,
zatim dolazi poziv teta
Milice Miu6in na takmidenje za
pronalazenje novih pretplatnika. '
Ja sam se odazvao ovom pozivu
i робео sa aktivim radom na
trazenju novih pretplatnika i sa
aktivnijim slanjem dopisa. U
vreme ove aktivnosti odlazio
sam na sve skupove naSih
iseljenika, bez obzira da li su to
bile zabave ili u crkvama, pa i u
privatnim kucama, Sto je u to
vreme bilo i najceSce. Tako sam
medu nasima, пајбеббе medu
poznanicima i rodacima imao
uspeha. Dobijanjem sve vise
pretplatnika "N.N." su sve vise
sirile progresivni rodoljubivi
--uticaj medu iseljeniStvom.
Redakcija "N.N." salje Katarinu
Kosti6 u Chicago radi uspostav-Ijanj- a
boljeg kontakta i saradnje.
Kako je Katarina odsela kod
mene, u mojoj кибј, to je prvi
sastanak odrzan u prostorijama
moje кибе. Na torn sastanku
smo bili Katarina, I. Marjanovic I
ja. U prijateljskom razgovoru
brzo smo se dogovorili da se
sazove Siri sastanak sa ostalim
aktivistima iseljeni6kih druStava
u Chicagu. Slede6i sastanak je
odrzan u prostorijama Jugo-slovenskog
kluba na 5540 S.
Narraganset St.
(Nastavi6ese)