Nase Novine, December 23, 1981

              ft i-'-" 'V --Џ
-- у'
'
£1
11 6 тЕа at.flth Ava
t~St
-- 1 -- ,J'vJ
1 V5w 1H1V rt :
1
__ _ т -'- iiifnrfiMiit-l'iri- -- " -- f .ft..--.fi- nJ
VOL. 50. NO. 39 (478) TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, NOVEMBER 11, 1981 50 CENTS PER COPY
Sa proslave naSeg jubileja
ш ШШ ш
Centralna proslava 50-godi§nj- ice
postojanja napredne jugoslaven-sk- e
stampe u Kanadi obavljena je
banketom i zabavom u Torontu, na
vece 31 . oktobra. Banket je odrzan
u centru grada, samo jedan ulicni
blok podalje od mjesta (Elizabeth
Street) gdje su se prije pedeset
godina stampali prvi brojevi
"Borbe", pretece "NaSih novina".
Ovaj "zlatni pir", kako se ina6e
kaze u narodu, omogucili su i
uvelicali brojni citaoci, aktivisti i
prijatelji nase stampe, koji nisu
zalili ni truda ni vremena da
prisustvuju torn historijskom
trenutku, kojim se ujedno obilje-zav- a
i znacajan period na§eg
iseljenistva u Kanadi. Dosta se
pisalo o tome tokom minule
godine, pa cemo-seovo- m prilikom
zadrzati konkretno na proslavi.
Na nasoj svecanosti prisustvo-val- o
je mnogo uglednih gostiju, a
izmedu ostalih i licni predstavnik
premijera Trudeaua, sve6enik
Roland de Corneille (federalni
zastupnik liberalne stranke za
torontski izborni okrug Eglinton--Lawrenc- e) sa suprugom; zatim
sekretar K.P.K. William Kashtan;
bivsi iseljenik i aktivista nase
stampe Stevo Serdar iz Beograda;
urednik lista Ukrainian Canadian
Wilfred Szeczeny; predsjednik
United Jewish People Order Jack
Cowan sa suprugom; predstavnik
Federacije kanadskih Rusa Anne
Shworak; urednik kanadsko--rusko- g
lista Helen Paramonov, te
predstavnik Drustva Karpato-Rus-ki- h
Kanadana Michael Lucas
(stariji).
Proslavi su prisustvovali i brojni
bivsi i sadasnji aktivisti i prijatelji'
nase stampe: MiloS Grubic (jedan
od pokretaca nase Stampe); Prof.
V.A. Tomovic; Ivo Dolenc; Marijan
Kruzic; Vojin Grbic; Stanko Bolf sa
suprugom; Bosko Mladenovic;
Grujo Vulevic (visegodisnji
tehnicki urednik "NN"); DuSan
Putnik sa sinom (iz Chicaga);
Daniel Pixiades i Paul Molnar (iz
Thunder Baya); Milica i Aleksandar
Petrovid; 25 clanova kluba "Zavi-6aj- "
iz Windsora; Tetka Milica iz
Chathama; Lepa Rajinovic (u ime
Udruzenja "Nikola Tesla", Toron-to);
Milena Bozic (u ime Udruzenja
zena "Majka i dijete", Toronto);
zatim jos niz pojedinaca iz Toron-t- a,
Josip Kovacic i John Spoljar iz
Hamiltona i drugi; obitelji Kostelac
i Bosnic izWellanda, kao i pojedini
prijatelji iz Niagara Falls itd.
Svefiani dio programa ve6eri
otvorila je Anka Nozinid, pri-godn- im kratkim govorom na
engleskom, a zatim je na nasem
jeziku rekla slijedede:
"Dragi gosti, braco i sestre,
drugovi i drugarice:
Svedenik Roland de Corneille, 6lan
federal nog parlamenta i pred-stavnik
premijera Trudeau na
proslavi; dolje: Stevo Serdar.
шшшшшшшш&ш&$ш
r-fT-gt
t f%!
U ime Izvrsnog odbora i Redak-cij- e
"Nasih novina" zelim vam
dobrodoslicu na ovoj istorijskoj
proslavi.
Ovih dana navrsava se 50 godila
— pola veka — od kako su
pokrenute prve radnicke novine na
nasem jeziku u Kanadi.
Pod vrlo teskim uslovina nasi su
pioniri uspeli — uprkos mnogih
zapreka i mnogobrojnih nepri-jatel- ja
— da udare cvrste temelje
naSoj radnifikoj Stampi i, evo, mi
danas slavimo 50-godiSnj- icu
veoma vazne stranice u istoriji
naseg zivlja na ovom kontinentu.
Zasluge pripadaju jednoj grupi
odvaznih ljudi, koji su nesebi6no
davali sve odsebe da se osigura i
prosiri radni6ka stampa. I zato,
prilikom ove sve6anosti, паба je
duznost da se setimo svih onih koji
su omogucili danaSnje slavlje.
Pozdravljamo sve one koji dele s,
nama ovu radost. Se6amo se,
takode, i onih drugova koji su
polozili svoje zivote na bojiStima
братје u borbi protiv prve najezde
faSizma. Secamo se onih drugova
koji su krenuli da pomognu svom
narodu u otadzbini i poginuli na
Atlantiku od faSistidke podmornice
ili na bojiStima u Jugoslaviji.
(Nastavak na st. 6)
TRUDEAU IZGUBIOPRISEBNOST DUHA
V
%
Si џ
Okoncana je borba nekih
provincija protiv federalne vlade u
pogledu repatrijacije kanadskog
ustava iz Engleske.
Posle tolikih godina borbe za
stvarnu politicku nezavisnost od
Engleske, Kanada je izborila pravo
i dobila Sansu za svoj sopstveni
ustav, ali on ce biti sasvim drukciji,
cak i suprotan, od onoga Sto su
Kanadani o6ekivali.
U poslednjem minutu nagodbe
sa provincijskim premijerima, Prvi
ministar Pierre Elliott Trudeau je
popustio u svojim zahtevima i
potpuno kapitulirao. Napustio je
osnovne principe kojih se i sam
pridrzavao tolikih godina. U svojoj
rdavo sracunatoj nagodbi sa
premijerima kanadskih provincija
on je stvorio politifiki eksplozivnu
situaciju, zbog koje ce francusko--govorec- a
provincija Quebec ostati
po strani i izdvojena od Kanade.
Prema pisanju "Toronto Star"
JUBILEJ VELIKE
OKTOBARSKE REVOLUCIJE
Na vojnoj paradi preko Crvenog
trga u Moskvi, koja se odriava
svake godine, sovjetski ministar
odbrane, marSal Dimitri Ustinov,
rekao je:
"Mi nikad nismo trazili i пебето
traziti vojnu nadmoc nad drugima.
To nije naS cilj. Ali mi пебето
dozvoliti da ta nadmoc bude
stvorena nad nama".
KomentariSuci izjave nekih
6lanova Reaganove administrate
da je mogu6 ogranifien nuklearni
rat u Evropi, marSal Ustinov je
rekao da su takva miSljenja
opasna. Sovjetska vlada je od
samog svog postanka Cinila i 6ini
sve u svojoj moci da zaustavi
ratove i spreci vojne sukobe.
Pre 64 godine u carskoj Rusiji
izbila je prva socijalistifika revolu-cij- a
i od tada po celom svetu
dogadaju se promene koje uvek u
svojoj srzi rafiunaju na ili nose u
sebi interese radnog naroda. Tad
su obrazovani sovjeti radnika,
vojnika i seljaka, prva vlast dikta-tur- e
proleterijata i najSira demo-kratij- a
radnog naroda.
lako je Oktobarska socijalistidka
revolucija pobedila bez velikih
zrtava i krvi, imperijalistifike drzave
i svrgnuta sa vlasti burzoazija nisu
mirovale nego su nemetnule
gradanski rat, a posle toga i drugi
svetski rat je izbio usled huSkanja i
jacanja fa§izma protiv Sovjetskog
Saveza.
Oktobarska socijalistiCka
revolucija kao i kasnije soci-jalisti6- ke
revolucije nisu bile
primljenesavelikim oduSevljenjem
ni kod svih radnika. U narodima je
ukorenjena sumnja u svaku vlast i
ym
Ш: S
Ш
№
Kanadani su imali do ju6e "ne-zavid- an
razvoj dogadaja u kojima
su se suceljavale provincije sa
federalnom vladom, ali i prospekt
za ustav koji bi sluzio Kanadi i svim
Kanadanima. Sada imamo dogovor
izmedu provincijskih i federalne
vlade, ali — praznu skoljku ustava
iz koje je izvadena utroba sadrzaj-nos- ti
i delotvornosti."
Originalna namera Trudeaua je
bila da Kanadani dobiju ustav koji
bi garatovao jednaka prava i
aktivno branio bazidna prava svih
Kanadana sirom zemlje. Sada
imamo ustav po kojem najosnov-nij- a
prava — sloboda veroispo-vest- i,
sloboda govora, sloboda
udruzivanja — stoje na raspolo-zenj- u
i do dobre volje provin-cijskih
vlada. Svaka provincija,
moze, ako zeli, zaobici takozvane
garancije u ustavu prosto i jedno- -
( Nastavak na 2. strani)
64.
on nije uvek na vrhu politi6kih
dogadaja.
Pri ovom razmisljanju dolaze
nam na urn Lenjinove postavke:
"Ako bi na§a drzavna vlast imala i
velike nedostatke, ostaje Cinjenica
da je ona uspostavljena; tu je
najveci izum istorije; stvoren je tip
proleterske drzave..."
"Sovjetski tip drzavne vlasti je
naSe postignuce, to je korak
napred u ljudskom progresu".
"Mase radnog naroda su sa
nama i tu lezi izvor nepobedivosti
svetkog komunizma." (Citati ne
moraju biti doslovni-ured.- )
Prvi zakonski dekret koji je
donela mlada sovjetska vlada bio je
"Dekret mira" i sa tim je, po prvi
put u istoriji 6ove6anstva, umesto
legitimnosti ratova, proglaSen
princip pravednog demokratskog
mira i osuden - agresivni rat kao
straSan zlo6in protiv Sovecanstva.
Koncept pravednog demo-kratskog
mira postao je temelj
osnovne spoljne politike Sovjet-skog
Saveza, a kasnije i drugih
socijalistidkih zemalja. Danas je taj
koncept dobio puno priznanje i
prihvaden je kao osnovni princip
opSteg medunarodnog zakona.
Lenjinizam je ve6 odavno istorij-sk- i
fakt. Sa njim su rodeni naj-sudbonos- niji
dogadaji dvadesetog
veka — Velika oktobarska soci-jalistifi- ka
revolucija, koja je uvela u
novo doba istorije 6ove6anstva
osnivanje svetskog socijalistickog
sistema, velike nacionalno-oslobodilafck- e
borbe i pobede
radnifike klase i radnih naroda nad
kapitalizmom.
Zivela Velika oktobarska
revolucija!
ж