Nase Novine, August 23, 1978

              I Л?г"=: лЗДЖђтеЈишиИ
n
)
ii.i
lyWjM
Ш'--'
2elim da se odmah ogradim: ne
radl_.se ni o kakvom ratu. All, u
velikoj zurbi da sve ljudske bdnose
predstave Sto senzacionalnije i da
time privuku Sto ve6i broj 6italaca i zato povedaju tiraz svojih novina,
urednici i izveStadi dnevne Stampe
u Kanadi робеМ su joS od samog
podetka prekida pregovora izmedu
USA i Kanade o sporazumu za ribo-lo- v, da ovo nazivaju "ribljim' ra-to- m".
U stvari, 6itamo svakodnevno da
se radi o zabrani trgovadkog riba-rjen- ja
u priobalnim vodama Atlanti-k- a
i Tihog okeana. Kako dnevna
Stampa tako i radio i televizija
obiavljuju da je nareSeno da kanad-sk- f
i americki patrolni brodovi
krstare i da udaljuju ribarske brodi-6- e.
ZaSto je doSlo do ovog sukoba Hi
tafinije nesporazuma?
U glavnom radi se o tome Sto
USA nisu do danas "uspele" da
formalno odobre privremeni obos-tra- ni sporazum za ribolov koji su
ugovara6i bili potpisali joS pre dva
meseca.
Iz izjava nekih kanadskih krugo-v- a
vidi se da su USA stalno vrsile
pritiske da im se svake godine daju
sve ve6i ustupci, dok sa svoje stra-n-e nisu bile spremne da isto u6ine.
Da bi se stvari joS viSe kompliko-val- e, proSle godine u ianuaru je
proglaSena takozvana privredna zo-na
od 200 milja od obale, pa su pre-govara- 6i uzevSi i to u obzir, napra-vi- li
privremeni sporazum, istovre-men- o rade6i na izradi dugotrajni-je- g,
koji je trebalo da reSi pitanja
razgranidenja i konzervacije riba.
Medutim USA su 6im je sezona
ribolova za salmon (losos) bila
oisttvaoordenloazni azaPa2cinfeikdueljoedliudfiailesedaceslae
sezona skrati za 10 nedelja, pove-6avaju- 6i velifiinu ribe od 26 na 28
In6l.
To je dovelo do zbrke i nerazu-mevan- ja
i do obostrane zabrane
ribolova. All dok Kanada zabranju-j- e samo trgovadki ribolov, USA
zabrani uju i sportski svim Kanada-nim- a
koji su ranije prelazili na
ameri6ku stranu i tamo ribu pecali
kao sport isti.
Sada je kao odredeno da se pre-govara- 6i sastanu ponovo 19. i 20.
juna i da pokuSaju da razreSe ne
samo ovaj riblji spor nego i da
zakljuce jedan dugotrajnlll i bolji
sporazum, koji bi obuhvatio i Atlantik i Pacifik, od kojih svaki
ima svoje posebne probleme.
Na Atlantiku, Kanada odavno
pokuSava da ubedi USA da ograni-c- e preterani ribolov nekih vrsta
Skoljki za ielo, bakalara i hadoka.
Na Pacifiku kanadski ribari su
pokuSavali pakda pove6aju pristup
za ribolov na salmon u bllzini
drzave Washington.
No dok se i u sredstvima obave-Stavan- ja
i u javnosti u opSte najviSe
udara glasom koliko 6e koja strana
da izgubi materijalno i novfiano i
podvla6i mahje viSe formalna stra-na
spbrazuma, dotle se sasvim
zaboravlja da se iznesu stvarnl i
glavni uzroci "ribljem ratu". A
glavni je uzrok Sto ribe je sve
manje. Izaformalnih, legallstidkih i senzaciorialisti6kih izraza krije se
nestaSica svih vrsta ribe1 svuda, i u okeanima i kopnenim vodama. I
USA i Kanada mogu LrazreSice
tehnicko-formaln- u stranu, ali nece
mo6i dapovedaju kolifiinu ribe nl u
jednom okeanu.
Riblji problem nije nastao јибе.
On je sa nama ve6 godinama, da ne
kazem decenijama.
Zahvaljujuci nevodenju габипа o
prirodno sredini, zagaduju6i i levo
Г desno, i vazduh, i zemlju I vode na
zemlji, 6ovek je uspeb da zaprlja i
zatruje I te ogromne..koll6ine vode
koje.ml nazivamo okeanima, ugro- -
ha, ?Јзд{рл;1Ш№ИСТлац1м;т;ет$1Гл!)ги
iH lBL ч
zivSi i sam zivot u njlma, stvorlvSi
takvo stanje da zlvotinjski i biljni
svet, vidljiv i nevidljlv, ima sve
manje mogu6nosti za normalan
razyoj.
Na ovo pogorSanje upozoravali
su 6ove6anstvo mnogi poznati,
nau6nici joS poodavno. Ali niko
nije hteo niti da sluSa niti da iSta
preduzima.
Dr. Paul Ehrlich, poznati ameri6-k- i
ekolog i profesor biologije na
Stanford univerzitetu, koji se bavi
ovim problemima i o njima piSe,
joS je 1969 u jednom duzem i
ozbiljnom 6lanku skoro apokalip-Ибп- о
predvideo ove prihke. U
magazinu "Ramparts" za septem-bar196- 9, pod naslovom "Eco-cata-strof- ", izneo je kako on zamlSIja da
6e izgledatl ve6 1979. On je otiSao
takodaleko da je opisao i umiranje
okeana, kao posledice ote2avanja
fotosinteze morskog bilja, zbog
prisustva velikih koli6lna DDT-- a i
zbog toga sve manje riba koje se
ovim biljem izmedu ostalog hrane.
On je izneo da бе zbog toga do6i i
do stvamih sukoba Tzmedu naroda
koji ribu upotrebljavaju za ishranu
u velikim kolidinama i od toga
zavise.
Danas je opSte poznata stvar da
je mala vrsta sardine, anchovie,
koja je ranije bila u izobilju i
lovljena u ogromnim koM6inama u
Pacifiku, blizu obala Perua, skoro
nestala, kako zbog zagadenog
okeana tako I zbog preteranog lova
sa savremenim sredstvima i elek-tronski- m uredajima. Jer, svi su se
zurili da Sto vISe ulove dok je ima.
Bakalara I drugih riba je sve manje
iz istih razlogai
A to nije samo з!ибај sa okeani-ma.
I u kopnenim vodama ribe je
sve manje i neke vrste su zabranje-n- e da se love zbog zatrovanosti.
Sa dr. Ehrlichom Izgleda da se
slaze i poznati istraiivai Jacque
Yves Cousteau, francuski паибп!к
koji uziva svetski glas kao ispitivaC
morskih i okeansKlh dubina zbog
stanj a njihove zagadenostl.
U nekim svojim raniilm izjavama
on je rekao da ono sto je video
гопеб! u okeanske i morske dubi-n- e,
goni ga da kae da ne moze da
bude optimista ni s obzirom na
budu6nost ovih voda ni samog
6oveka. Okeani su rekao je Cous-teau
zagadenl prosutom naftom i
mnogim druglm zagadiva6ima koji
sa kopna na kraju dodu u okeane.
Rone6i u razne dubine i u razna
mora on je rekao da je video stvarni
zbog kojfh mu se je cak koza jezila.
W
J 5 %
Andej М1ебко: Covekov progres
(Polltlka,Var5ava)
ШУ--У- - №#У--- '
Ribarski brodovi u Jezeru Nitlnat na otoku Vancouver. Nitinat se zove
jezerom, all ima sianu vodu i vezano je za ocean.
Zato je bio do§ao do zaklju6ka da
se je fauna u morima za poslednjih
20 godina (do 1970) smanjlla za
skoro 40%. A za poslednjih 50
godina Izumrlo je skoro hiljadu
vrsta riba.
"Ipak", rekao je tada Cousteau,
"nije joS sve izgubljeno. JoS uvek
ima nade,' ali samo ako se budu
preduzele prave drakonske mere da
se zagadivanje zaustavi i da se
prestane sa intenzivnim ribare-njem-", sa upotrebom mehani6klh
sredstava koja se koriste bez
ikakvih obzira i kojima je jedini cilj
5to ve6u kolidlnu ribe uloviti, Sto
viSe zaraditi.
Zato kanadsko-ameri6- ki ribarski
spor ne moze da se razreSi prostim
formalnim sporazum ima, kao da se
to tide samo Amerlke i Kanade. To
nije samo lokalni problem. To je i zemaljski problem i mora se i
reSavati na toj oshovi.
D. Jovanovic
"PUCAJU NA SVE STO SE MICE"
O postupcima francuskih pado-brana- ca pise nezavisni belgljski
"Soir", u izvjestaju svog dopisnika
iz Kolvezija, koji kaze da "Francuzi
pucaju na sve sto se mi6e. Ubijaju
nevine... za njih Crnci ne znace
nista. Ubili su takoder i cetiri
Belgijanca i jednog Jugoslavena".
Prema pisanju tog lista, "belgijski
padobranci nisu ispalili ni jedan
metak na ljude".
MULTINACIONALNEKOMf aNIJE
UAFRICI
Bed (Reuter) — Na 4. zasjedanju Komi-sij- e
Ujodinjenlh naroda za istraiivanje
uloge multinacionalnlh kompanlja u zem-Ijam- a
u razvoju, koje se odrzava u austrij-sko- m
glavnom gradu, delegat Jamajke, Je
u Ime grupe zemalja u razvoju podnio prije-dlo- g
rezolucije kojom se traii od zapadnih
zemalja da multlnaclonalne kompanije
preklnu trgdvinu sa Juznom Afrikom.
Grupa delegate iz zapadnih zemalja,
predvodena predstavnicima Sjedinjenih Dr-2a- va
i SR NJemacke, nije podr2ala ovaj
prljedlog.
Ш1
Н V"v?3§
ч_лл 6:W:S.xSei
8ШШ1
xK&mf:atxSivH?b'n?sјл
BSBjl