Nase Novine, February 07, 1977

              -
Чt . У'Ш
No. 46 (293) TORONTO, WEDNESDAY, NOVEMBER 30, 1977 30 CENTS PER COPY
nun niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiini iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
¥.". .' v , V ' '53'
m.s '..,..'. 'жљжш
Andreas Papandreau
ч- -
Na izborima u Gr6koj prije
desetak dana, prema копаб-no- m
prebrojavanju, Nova de-mokrat- ska
partija premijera
Karamanlisa dobila je 42
posto glasova. Naime, okr-nje-na
je njena vecina na
ovim izborima, pa sada u
skupStini ima 174 mjesta od
mogucih 300.
SvegrCki (Panhelenskl) so-cijalisti- dki
pokret povedao je
broj mjesta u SkupStini sa 15
na91. Isti predvodi Andreas
Papandreau. Istovremeno su
liberali, koje predvodi Geor-gi- s
Mavros, spali sa 60 mje-sta
na 45.
U gradu Pireji, a kao
kandidat Svegrckog socija-listicko- g
pokreta, odnijela je
pobjedu poznata filmska
glumica Melina Mercouri. U
gradu gdje je snimljen njen
popularni film "Nikad nedje-Ijom- "
Melina je dobila 15 hi-Ija- da
glasova. Pobjeda ove
zene samo je opravdana, jer
se ona hrabro odupirala
1ЖЖШ НШгј Ш W-t- f?a
W'
ННИн! EHHEi ИНШ&м! ИННШи чНИа
iiiiiimiii
pukovnicima (vojnoj hunti)
koja je, zahvaljujuci CIA
1967. napravila vojni udar
(pa najzad odstranila i kralja
Konstantina), i koja je, na-ko- n
fijaska na Cipru 1974. i
pokuSaja zbacivanja pokoj-no- g
Makariosa, bila zamije-njen- a,
takoder po CIA, Kara-manliso- m,
koji se nalazio u
zamoizgnanstvu u Panzu.
Ovim izborima stvorena je,
po prvi put, opozicija u par-lamen- tu,
koja je apsolutno
protiv NATO-- a i ameri6kih
vojnih baza u torn predjelu
svijeta. Ina6e, danas u Grc-k- oj
ima viSe politickih stra-nak- a,
ali spomenute tri su
najvece.
Kad se sjetimo cmih obla-k-a
nad ovom zemljom nakon
propasti revolucije po proS-lo- m
ratu, pa gnjusnog umor-stv-a
velikog pacifiste Lam-braki- sa
1963. zatim vojnog
udara 1967. kojim je zavrSe-n- a
faSizacija zemlje, te sa-daSn- jih
izbora, moramo zak-Ijud- iti
da usprkos svog mrac-njaSt- va
stvari za grfiki narod
krecu na bolje.
CGBm
?
) ouaa ,
——————————— — 1 rts и4Ј&хШЈ+Ч& M Ш I WS% ifi V ff.. Ш' f
U Federalnom parlamentu јоб
uvek se vode rasprave kako da se
nadu resenja za zemaljske privred-n- e
i druge teSkoce. All, na zalost
rasprave nisu mnogo plodne. Veci-n- a
predloga i zahteva zvaniCne
Opoziclje nailaze III na odbijanje Hi
pravo ismevanje.
Kada 6ovek slusa Hi posmatra
Federalnu skupstinu u dejstvu,
prosto se nade u cudu kako to
predstavnici kanadsklh naroda ne
vide Hi nece da vide sta se sve u
zemlji dogada? Kao da mi, obifini
gradanl, zivimo na jednoj a onl na
nekoj drugoj planeti! Te besmisle-nos- ti
u SkupStini po nekad prelaze
svaku meru, kao kada je premijer
vlade na Jednoj skupStinskoj sed-ni- ci
nazvao narodne poslanike
"urlajuca gomila!".
U ponedeljak 14. novembra, CBC
televlzija prlkazaia je na svojoj
emisijl u 6 casova uve6e, trenutke
vodenja rasprava, bolje re6i prepir-k-l,
izmedu poslanlka Progresivno- -
C@ rift
Ш fS
rrteW'ICwr
иаиишш
-- konzervativne, kritlcara finansij-ski- h
privrednih poslova, federal-no- g
ministra za finansije, Jean
Chretiena. Poslanik je oStro kritl-kova- o
hrdavo rukovodenje privred-nih
poslova od strane Federalne
vlade i.zahtevao da se pristupi
merama za daljeg
padanja kanadskog dolara.
Minister flnansija, J. Chretien,
odgovorio je skoro ljutito pitajuci
poslanika "kako to da uvazeni 6lan
Skupstine ne zna da pad dolara
znaci ekspanziju kanadskog izvoza
i zato povecanu proizvodnju i
Na ovo je do§lo do
burnog odobravanja u redovima
liberalnih poslanika, koji su vikaii
lupali sakama o stolove za kojima
su sedeli, tako da gore pomenuti
narodni poslanik nije mogao da
dode do refil samo se je od muke
Cudenja uhvatio za glavu!
. All, odgovor Ministra nije potpun
I ne On predstavlja
DEMANTI IZ PARIZA
Prilikom posjeta jugoslavenske delegacije francuskoj vladi u oktobru mjesecu,
koju je predvodio predsjednik Tito, pojavila se u zapadnoj Stampi novinarska
prema kojoj naSa delegacija navodno nije platila габип po odlasku iz paris-ko- g
hotela "Eugenie-les-bain- s" gdje je bila odsjela.
Naravno, rafiuni se u ovakvim prilikama placaju na drugi na6in, no cijela stvar
ipak ruzna praksa i ponukala je jednog naSeg iseljenika u Torontu, Muradina
Rebronju, da piSe na spomenuti hotel u Pariz i zatrazi objaSnjenje. I zaista, neko
vrijeme kasnije Muradin je dobio odgovor kojim se demantira pisanje zapadne
Stampe, kao Sto se vidi iz faksimila pisma 5to ga prenosimo.
j, . , . , , '£?J? ' tioruLc.un. .iun.adi.n RLBR0N3A
Lugenie
Обггtet a d
(ft) of
——————
zaustavljanje
zadovoljava.
"patka",
je
155 Ne.fxLane. Dvive
TORONTO ONTARIO
CANADA
1м.д.еп.се., AovembeA iJi, 1(П7
деал $1л,
We aclwowtcdye ijouk leiien daied Vctubesi 24th.
Ue liave the ресииле to inf.oun you that aLL what the пешг papcKA and
ounnaJLLdtA mnote apicjx the depavtunc. of PicAulcnt TJuto ptom Lugente
шаб опЈјј montsiuouA LLeA .
Ue але the [JUiAt to be лоплу and veiu mucJi wouvied about at tliat Atotiu . }eade, do bctj-cv-e
ua !
&inc.ejiettj
zapo-slenje...- ?"
AiicJuzl e± GvtiAtlne. QbLRARD,
Чг
-- 0 Г
I i
i
i i
j
-
ТшшТШЕШРм- -
I ,4r xf r " v 'Ч, чмт , .♦
S ,......~....б.,5ж!;-...- . t,,miiHm'"n"'"'.''"".ww. ro..ta аи.ш iM!'ffi1ivtrm:n пЈлишииму
samo jednu stranu, onu koja je na
izgled bolja, dok druga je sasvlm
nesto deseto. Meni se Cini da mini-str- u
mnoge stvari iz пабе privrede
Hi nisu dovoljno poznate Hi se pak
on pravi da ih ne zna, i da ono Sto
je kazao vi§e je propaganda nego li
politicki pravac vlade, propaganda
za javnost. Jer je nemoguce da se
poveruje da liCnost kao Sto je
minister finansija, koji je po
znacaju odmah uz premijera vlade,
ne poznaje privredu I finansije i da
nacelno nije kompetentan struc-nja- k.
Ali, ostaje da je on tako
izjavio, a ja cu reel neSto 0 onoj
drugoj strani!
Kada jedna zemlja devalvira
svoju novCanu jedinicu, bilo name-rn- o
bilo da do toga dode zbog uti-ca- ja
takozvanih triiSnih zakona, ne
znaci samo da 6e do6i do poveca-nj- a
Izvoza naSih proizvoda, poSto je
dolar sada jeftiniji u odnosu na
zemlje uvoznice. Pre svega zavisi s
kime se trguje. A zatim, uskoro,
nekada vrlo brzo, druge zemlje cine
isto, Jer i one zele da imaju veci
izvoz I povoljan trgovafiki bllans,
koji je sada zbog njihove skupije
robe ugrozen.
I naSi uvoznici, koji se samo
profitom rukovode, nece rado da
kupuju skupe proizvode, jer ni mi
kao potroSaci ne potrebujemo
skupije stvari uvezene iz inostran-stv- a.
I tako, umesto da dode do
povecanja naSeg izvoza i ostalog
Sto se u teoriji обекије, dozivljava-m- o
prilike slicne onima pre deval-vacij- e.
Razlika je Sto u pofietku,
dok ne dode do preduzimanja slic-ni- h
mera kod drugih zemalja, izgle-d- a
nam kao da se privreda ojacava,
ali to je obmana. Zato iitamo u
dnevnoj Stampi izjave, kao Sto je
ona data od strane George Posta,
predsedavajuceg kanadskog eko-nomsk- og
saveta, u kojoj je 17.
novembra podvukao "da je pad
dolara samo privremeni lek za ze-maljske
trgovacke probleme i da ne
smemo da se na to oslanjamo za
uklanjanje mflacionih teznji u
naSoj privredi". On je, takode,
istakao da "Kanada stalno gubi
oslonac u medunarodnoj trgovini i
da mi srazmerno uvozimo viSe a
izvozimo manje, i da smo proSle
godine imali u trgovinskoj razmeni
deficit od 10 biliona dolara".
Pored toga, Kanada ima i sve
veci unutraSnji i spoljni dug; infla-cij- a
je sve upomija i viSIja, a i neza-posleno- st
raste.
Ako naS ministar za finansije ne
vidi ovu drugu stranu, Hi je prosto
zanemaruje, smatrajuci da to nije
tako, uprkos stvarnosti, njegova
primedba svom kritiiaru nije na
mestu? Bojim se da kanadska priv-reda
u njegovim rukama nema
sigurnog oslonca, i mozemo samo
da обекијето joS teze dane i
veoma nepodnoSljivu dolaze6u zi-m- ui
d. Jovanovic