Nase Novine, December 05, 1985

              w "W'47.f "'""""wir" ('(V V--l A l%- f- , Г е~ --~ r V ,i-t- 45 s јГг л f y - н
ш
ШШШ
Po§tovano UredniStvo!
Evo vam saljem cek za $50.00 za ob-novu
moje pretplate iza fond naseg
mnogo vrednog lista. Zelim da prezivi
jos mnogo godina.
Primite moj najlepsi pozdrav,
Slavko Saksida
Islington, Ont.
Postovano Urednistvo,
Od 10. oktobra 1985.javiliste u "ла-si- m
novinama ' ' napomenu za penzionere
i nezaposlene koji ne mogu i ne rade da
cete njima slati novine. Dalje stoji prilo-zen- o
cete naci money order od $4.00 u
fond "NN".
Dragi drugovi, ne znam gdjejegreska,
jerja tonisampisao. Moja pretplata istice
3. marta 1986. godine. Ja nemam nista
protiv ako je to pogresno stavljeno, ko
radi taj i pogresi, all ako je to neko na-mjer- no
ucinio? Toliko da stvarrascistite.
Drugarski pozdrav vama na uredni-stv- u,
i svim citaocima ' 'Nasih novina ' '.
Bozo Krznarich
Vancouver, B.C.
Stovani drugovi:
Prilozeno saljem cek u iznosu od
$35.00 namjenjen za godisnju obnovu na
"Nase novine".
Uz pozdrav,
M. Kruzic
Scarborough, Ont.
V Stovani drugovi,
Cek od $40.00 u prilog "Nasih novi-na".
Pretplata izlazi 6. 87. A viproduzite
kako slijedi.
Uz drugarski pozdrav, pozdravite S.
Miosica.
Frank Fuduric
Vancouver, B.C.
Postovani drugovi,
Uprilogu vam dostavljam many order
od $50.00 za moju obnovu i fond.
Izvinite, sto sam poslao sa zakasnje-nje-m.
Primite mnogo srdacnih pozdrava,
Joe Pavletic
Thunder Bay, Ont.
NESTO 0 PITANJU KOLIKO
SU STARI SLOVENCI?
Mislim, da bi bilo bolje pitati jos
koliko dugo ce, da ostanu Slovenci.
Ako se produze te gluposti, sto su
poceli sada pisati neki istoricari,
opet ce neko pokusati nas pojesti.
Mi dobro znamo, da su Slovenci i
nasa juznoslovenska braca, dosli iz
karpatskih gora. Vec u pocetku su nas
Germani i katolicka crkva strasno po-deli- li,
tako da smo postali sluge veko-vim- a.
Mozda ti istoricari, bi zelili, da
bi se to opet vratilo?
Menije nesto sumnjivo, sto u zadnje
vreme toliko nasih bistrih decaka su
i jos idu za katolicke dusne pastire
(popove). Zar ne bi bilo bolje, da bi
isli za lecnike ako stvarno vole svoj
narod, da bi (lecili) tela a ne duse.
Mislim, da mi Slaveni imamo dobre
duse, ako bi nasi susedi bili toliko do-b- ri
kao mi, ne bi nas uvek napadali!
Koliko ja znam katolicka crkva nije
nikad bila prijatelj Slovenaca i osta-li- h
Slovena. Nama Slovenima nije jos
nikad bilo toliko dobro, kao sada u
Socijalistickoj Jugoslaviji, ekonom-ski- ,
politicki Hi kulturno.
Nasa zagranicna braca nisu toliko
sretni, kao mi u nasoj Jugoslaviji.
Bilo bi bolje, da svi mi zaboravimo
na veliku Sloveniju, veliku Hrvatsku,
Veliku Srbiju Hi Veliku Makedoniju,
bolje da radimo malo svesnije za nasu
socijalistidku Jugoslaviju. Jedino u
slozi i bratstvu cemo moci ostati slo-bod- ni
i nezavisni za uvek!
S. SLAVKO
UREDNISTVU LISTA
"NASE NOVINE"
Toronto — Kanada
Dragi drugovi,
Protestujem sto ste u Hstu
"Nase novine" od 10. oktobra 1985.
na strani 4, objavili moje pismo
(bez datuma)jer ono niukom sluca-ju- ,
nije pisano ni za stampu a ni za
javnost
Napominjem, da sam se u proslo-st- i
sa svojim politickim protivni-cima- ,
ujavnosti uvekobracunavao
argumentima a ne upotrebom "bad
names" i kod tog principa ostajem
i danas.
Stampanjem pomenutog pisma
— bez moje saglasnosti, ucinili ste
ozbiljnu gresku ija se od tog vaseg
postupka ovimjavno ogradujem. I ovom prilikom, druze urednice,
primite uverenje mog odlicnogpo-stovanj- a.
Strahinja MALETIC
Beograd, 19. oktobra 1985.
MOJA GRESKA
Zabunom i nepaznjom predao sam
na prekucavanje i stampanje privat-no- g
meni namenjenog pisma. Molbom
za oprostaj ne mogu ispraviti vec uci-njen- u
greSku. Mozda ce ova moja ne-smotren- ost
i neodgovornost prema
drugu Maleticu doprineti da od sada,
sa najvecom paznjom, dajem i proci-tava- m materijale za nas list. U torn
ime i obecajem da cu se bolje i vise
truditi, ostajem trajno duzan i zahva-la- n
saosecajnom drugu i saradniku,
Vladislav GACIC
glavni i od. urednik
HUDA SUDBA
Profesor Beogradskog univerziteta dr
Dusan Icevic u Intervjuu: Pravo da
vam kazem, nikada nijesam mogao da za-misl- im
da ce doci do tako mucnog i ap-surdn- og
stanja u nasoj visenacionalnoj
zajednici, da ce doci do takvih okolnosti
da se toliko razjare nacionalistifike strasti,
da se poricu osnovna ljudska prava, a Iju-- di
izgone iz svojih domova. I to sve u
mirnodopskim uslovima.
A na Intervjuovo pitanje Kakve ve-z-e
s nama ima 'libanizacija', profesor od-gova- ra:
Nadam se, nikakve. Cuje se,
ipak, ako se razjedinjavanje nastavi, da bi
se mogla dozivjeti 'huda sudba' zakrvlje-ni-h
i bratoubilackih sukoba nacionalno,
etnicki, vjerski itd. podijeljenih Libanaca.
Kad'o tome razgovaramo, cini mi se da
je najgore kad se cuje da i nije tako stra-sno,
posto Liban kao drzava jos postoji.
DUGO-SINDRO- M
Razgovara Intervjuu i s proslavlje-ni- m
Emirom Kusturicom: Jugoslaven-sk- i
informativno-kultur- ni centar u Nju-jork- u,
institucija koja, pored ostalog, tre-b- a
da predstavlja i nasu kulturu, nema
pojma da se u Njujorku odrzava 23. nju-juors- ki
filmski festival, a kamoli da se na
njemu 'dogada' i jedan film iz Jugoslavi-je- .
I tako, pojavi se na novinarskoj pre-mije- ri,
slucaino, bolje reci zaluta, neki
L covjek iz tog centra. 'Izvinite', kaze, mi
l ne znamo da se predstavlja vas film. Ja
bih vas rado predstavio svom seftf, ali on
je zauzet — priprema neke materijale za
Ujedinjene nacije'. Ne mari, odgovaram
ja, volim kad me sefovi ne primaju. A u
sebi bjesnim. Ne zbog sebe i filma. . . On
ce proci bez angazovanja tog centra. Me-n- e
ljuti nesto drugo. Dokle ce neki 'luf-tigu- zi'
bazati po bijelom svijetu, vodati
svoju djecu da uce' strane jezike i drije-ma- ti
u hladovini uz viski sa ledom ne
radeci ono za ho ih debelo placamo. To,
NOVI BUDZET U
ONTARIO-- u
Prije nekoliko dana, prva liberalna
vlada Ontario--a u posljednjih 40 go- dina je predstavila provincijskoj
skupstini svoj budzet. Po svoj prilici,
budzet ce biti usvojen jer je vec dobio
podrsku Nove demokratske stranke
— odnosno stranke koja drzi ravno-tez- u
u sadasnjoj vladi.
U novom budzetu ima nekoliko no-vo- sti
kojih sigurno ne bi bilo da je to
konzervativan budzet, ali premalo za
one koji su se nadali vecem utjecaju
NDP u stvaranju istog.
Prvo, dobre vijesti: — nekoliko ara-biciozn- ih drustvenih programa.
1) Vlada se je obavezala da ce otvo-ri-ti
230.000 novih radnih mjesta do
kraja iduce godine;
2) da ce pomoci izgradnju dodatnih
15,000 stanova za financijski ugroze-ne- ;
3) ministarstvo za poljoprivredu ce
dobiti povecanje u njihovom budzetu
od 25% od cega $76 milijuna biti dodi-jeljen- o
poljoprivrednicima u krizi;
4) $60 milijuna je dodijeljeno za po-prav- ke cesta i autoputeva;
5) osnovati ce se tijelo za registra-cij- u stambenih prostora koje ce spri-jecava- ti
vlasnike da nezakonito pove-cavaj- u
cijene stanarina s ogranicnim
iznosima;
6) povecanje sredstava za sveucili-st- a
i ujedno ogranicenje na povisice
skolarine;
7) dodatnih 10,000 drzavno flnanci-rani- h
mjesta u djecjim vrticima i ja-slica- ma;
8) $11 milijuna za drustvene pro-gram- e
za penzionere;
9) povisica od 4% za socijalnu po-mo- c
i
10) $375 milijuna za prakticno obu-cavan- je omladine.
Sve u svemu bolje nego se ocekivalo
ali ipak nedovoljno kad se uzme u ob-z- ir
nominalne promjene sto se velikih
korporacije tice.
Predlaze se malo povecanje u kor-poracijsk- im
porezima i eliminiranje
izvjesnih dviju mogucnosti za izbje- -
taj nerad, vec je jugo-sindro- m,. i tu, bar
za sada, nema lijeka, isto kao ni za sidu.
Imao sam dvije ponude, i obje sam
odbio. 'Dizni-produkcij- a' mi je ponudila
da reziram film sa Liom Marvinom u
glavnoj ulozi. 'Univerzalovu' ponudu ni-sa- m ni pogledao. Ako vam kazem da je
honorar za prvi bio 500 hiljada zelemba-c- a
na ruke, pitacete me (a to me uglav-no- m
svi pitaju) jesam li senuo ili foliram.
tjedneWjkanterije
To je lova od koje boli glava i Amerikan-ce- .
Mozda i jeste, ali samo budala misli
da pare mogu covjeka uciniti zadovolj-ni- m.
Necu da radim vani, ovo je moj
teren i radicu ovdje, ovdje su mi korijeni,
ovdje najbolje plivam i mislim. Osjecam,
jednostavno, da treba da ostanem, jed-no- m
sam vec rekao: ja sam provincijalac
i primitivac u onom najelementarnijem,
prvobitnom smislu. . . Najlakse bi sada
bilo red: ja sam patriota, i to da bude
objasnjenje. Otici cu odavde samo ako
budem morao. Razlog za to sigurno nece
biti lova. . . Napokon, za tri-cet- iri godine
crncenja na filmu koji upali i obrne, re- -
cimo, dvadeset milijardi, autor kod nas
naplati oko 300 starih miliona. Treba,
znaci, stvarno biti dobar komad budale
pa se kod nas baviti filmom.
NARODNO NEZADOVOUSTVO
U Knjizevnoj re2i objavljuje Gojko
Nikolis svoje Zimnje pribeleske i bilje-z- i:
Pa mi sada nadode neumna i opasna
misao. Na temelju clana 157. Ustava
SFRJ predlozio bih da se naprosto ras- -
gavanje poreza. Ova dva prijedloga ce
opteretiti velike korporacije za svega
dodatnih $30 milijuna.
Sto se poreza na osobne dohotke ti-ce,
samci ce placati 2% vise odnosno
provincijski porez se povecava sa 48%
na 50% od federalnog poreza.
Za cetvoroclanu porodicu s ukup-ni- m godisnjim dohotkom od $30,000
to znaci dodatnih $72 iduce godine.
Povisene su cijene benzinu, alko-holni- m
picima i cigaretama ali je uki-n- ut
provincijski porez na gotovu
hranu ispod $1, pribor za zensku in-tim- nu higijenu i automobilska sje-dal- a
za djecu.
Budzet ne sadrzi nikakve dugo-rocn- e
ekonomske mjere ili industrij-sk- e
strategije. Nema dugorodnih pla-nov- a ili sveobuhvatnih strategija za
osiguranje egzistencije na prihvatlji-vo- m
nivou za tzv. radne siromahe od-nosno
ljude zaposlene ali s tako ma-li- m primanjima da zive ispod egzi-stencijaln- og minimuma.
NDP je utjecala na "krojenju" ovog
budzeta prema tome mozemo sa si-gurno-scu
reci da ce biti prihvacen.
3AR
Oduzeti pasosi bijelim
studentima
HARARE - Juznoafricke vlasti oduzele
su pasoSe desetorici studenata bijelog
sveufiiliSta Stelenbas u Capetownu koji su
idudeg tjedna namjeravali razgovarati u
Lusaki s predstavnicima omladinskog kri-l- a zabranjene juznoafricke oslobodilafike
organizacije Afriki nacionalni kongres
(ANC).
Oduzimanje pasosa studentima, tumaci
se kao рокибај Pretorije da sprijeci sve
ucestalije kontakte. bijelaca s oslobodila-fiki- m pokretima u Juznoafridkoj Republi-c- l
(Tanjug)
formiraju razni saved (medu njima i Sa-v- et
federacije i saved' republika i pokra-jina- ),
pa da se, umjesto njih koji skupo
kotaju, prizovu, ad hoc, Savefi seljaka,
dobrih domacina (recimo neki Milosav iz
Prcilovice, ili Milosav Petrovic iz Skoba-Ija-)
kod Smedereva, rekord SRS u sto£ar-stvu-),
pa da ih se upita: zelimo gradid
fabriku takvu i takvu, tu i tu, sta vi mi-sli- te
dobri ljudi? Glavu dajem da bi oni
upitali redom:ima li tu prave sirovine,
poSto je cena sirovine, a polto ce bid
proizvodi, gde cete naci kupce itd? Ti
seljaci nisu veleuceni, ali su veleumni,
samo treba izbeci fatalnu mogucu gre-sku:
ne posaditi ih u fotelje, vec, posle
savetovanja, odmah — razlaz kucama.
Razlaz! Sazivad ih (uvek druge) od sluca-j-a
do slucaja. ,Vjerujem da bi se na taj
nacin broj gubitaka i promasaja neSto
smanjio.
Nije mi, doduse, poznat slucaj u isto-ri- ji
da je neka vlast,' ogrezla u nevoljama
koje je sama prouzrbkovala, bila kadra da
se do temelja 'raskritikuje' i samu sebe
izmeni, regenerise. Ali, jos uvek sam
sklon da verujem da nase drzavno-partijsk- o
rukovodstvo raspolaze sa toliko
drzavnicke mudrosti da, osluskujuci gla-so- ve
iz naroda Cdemokratski pritisak'),
upozorenja od strane tzv. opozicije, ono
samo povuce prave konce, ne cekajuci
kobne potrese. A sve mi se cini da ima
takvih koji prizeljkuju potrese i stvaraju
uslove da se dogode, ali ne smem reci
ko su i gde su. Ako vec postoji narodno
nezadovoljstvo, da ga revolucionarno
usmeri, onda je na avangardi da se posta-v- i
na celo tog nezadovoljstva, a ne da ga
'kanalise', odnosno neutralise bilo obeca-njim- a
bilo represijom. Prvoborac i visoki
funkcioner SUBNOR-- a drug Vlado бсе-ki- c
misli da funkcionere koji ne izvrsava-j- u
odluke foruma, a nece sami da odu,
'treba potjerati'. Pitam se: ko da ih potje-ra- ?