Nase Novine, August 24, 1977

              June 29, 1977
Novosadsko filmsko pre-duze- de
"Neoplanta" snima
dva znadajno filmska doku-ment- a
o Vojvodini, "Zitnici
Jugoslavije". Prvi govori o
borbi za drami u vojvodan-sko- j
ravmci. koja je po6ela
krajem rata volovskim zapre-gam- a
da bi sada dostigla
neslucene razmere visoko
industrijalizovane proizvod-nj- e
ilia, mesa, povrca, vo6a i
raznih ' preradevina. Drugi
pokazuje ono sto se sada
dogada u vojvodanskoj po-Ijoprivr- edi
i industriji hrane.
Za ove f ilmske projekte naro-cit- o
interesovanje pokazuju
zemlje u razvoju.
Druga jugoslovenska nu-klear- na
centrala bice izgra-den- a
r.a otoku Vir kod Zadra.
Ukoliko projckat bude odo-bre- n
o;J Republican izvrsnih
veca HrvatSKe i Slovenije,
koje zajednicki rade na torn
projektu, centrala ce biti
jacine 900-100- 0 megavata.
u
Ove godine ce glavni grad
Kosova — Pristine — dobiti
cetiri nova vrlo znacajna
objekta kulture. Danas se
zavr§ava izgradnja Narodne i
univerzitetske biblioteke, Ar-hi- va
Kosova, Omladinskog
doma "Boro i Ramiz" i veli-ko- g
Doma stampe. Podiza-nj- e
ovih objekata znacice
novi impuls kulturnom i nau-cno- m
stvaralastvu.
Nova pristinska biblioteka
po svojim arhitektonskim
resenjima spada medu retke
giadevine. U prostoru od
16.000 kdratnih metara
smeStene od tri citaonice sa
preko GOO mesta, dva amfi-teatr- a
sa 250 sedista, kabi- -
'VZ'
M?i- - w
J I
"
П NAFTA NAJUGUSRBIJE
Makedonija iz godine u
godinu postize sve znacajni-j- e
rezultate u ekonomskim
odnosima sa inostranstvom.
Ona ostvaruje robnu razme-n- u
sa 74 zemlje u svetu. U
toku prosle godine Makedo-nija
je povecala izvoz za pre-k- o
20 odsto a uvoz smanjila
za 11 odsto u odnosu na
1975. godinu. Znacajan priliv
deviza ova republika ostva-ruje
i angazovanjem svoje
gradevinske operative u ino-stranstv- u.
ЦПШШ..ШЛ.Ш1.Ш1..,ШШШШМ11Ш...,1 IH.IIIUI Ц1ЛЈ1Л XUJUI
Na zajednickom sastanku
svih sluzbi i institucija koje
se bave informisanjem ise-Ijeni- ka
u prekomorskim zem-Ijam- a,
koji je odzan u orga-nizaci- ji
RepubliCkog sekreta-rijat- a
za informacije SR Hr-vats- ke,
zakljuceno je da se
ucine napori kako bi se
unapredila i dalje poboijsala
ova aktivnost. Predlozeno je
da se u SR Hrvatskoj napravi
drustveni dogovor svih zain-teresovan- ih
subjekata o ovo-m- e
pitanju.
Novi objekti kulture Pristini
neti za individualni rad i pro-stori- je
za organ izovanje raz-nih
kulturnih mamfestacija.
Zgrada Arhiva, koja je vec
zavrsena, radena je po naj-savremeni- jim
normativima
ove delatnosti i resice smeS-tajn- e
probleme kosovske ar-hivisti- ke.
I novi Dom stampe
spadace medu najlepse gra-devi- ne
u Pri£tini i na Koso-v- u.
U ovu zgradu do sredine
godine uselice se novinske
ustanove "Rilindija", "Jedin-stvo- "
i "Tan".
Takode ovih dana su mladi
Kosova dobili savremeno
zdanjeOmladinski dom "Bo-ro
i Ramiz".
m
n
legends o KadiniaCi
Izmedu privreda Jugosla-vije
i Sjedinjenih Amerifikih
Drzava predstoje ve6 ove
godine veliki poslovi. Na
ovakav zakljucak ирибије
nedavno odrzano savetova-nj- e
privrednika ove zemlje na
Svetom Stefanu u prisustvu
184 americka predstavnika i
133 predstavnika Jugoslavi-je.
Na ovom trodnevnom
skupu 58 najvecih americkih
firmi i banaka pokazano je
veliko interesovanje za reali-zacij- u
velikih projekata u
Jugoslaviji, od kojih su neki
vec u toku.
U SR Hrvatskoj ce ovog
leta poceti sniinanje dva
igrana dugometrazna filma
— "Kratka prica o Ljubici
M." u reziji Krese Golika i
"Maestro" u reziji Rajka
Grlica. Snimace se takode 21
kratkometrazni dokumentar-n- i
igrani i animirani film. I
Golikov i Grlicev film obra-duj- u
savremene teme.
ZA§TITA NALAZlSTA STARE
KULTURE
Ni§ (Tanjug) — Zavod za
zaStitu kulturnih spomenika
u Nisu poceo je ovogodisnju
sezonu radova na ispitivanju
i konzerviranju najvrednijih
nalazista stare kulture u
jugosito6noj Srbiji, koja su
stavljena pod zaStitu drzave.
Ekipe struznjaka rade na
nekoliko nalaziSta. To su
bogato nalaziSte bizantijske
kulture medijana kod Nisa,
Na Kadlnjofil kod Tltovoo Uftlca gradit 6o bo memorljalnl kpm-plo- ks
kojliri 6o so oSlvJotl logonda o ljudlmo I bltkl koja ao ovdjo
odlgrala Na prostoru od oadnanjog spomonlka do platoa elobodo
slmboSI6kl 6o so prikaxatl Isvaol Iz poomo Kadinjafia. Idojna rjo-9on- Ja
za spoknonlk doll su klpar Mlodrag 2Jvkovl6 l erhllokff Aloksan-da- r
Qokl6.
NA RLICIi poglod ma makotu momorljalnog komploksa Kadlnla6a
(Tolofoto Tanjug)
Junije
Ravnicom vranjske kotli-n- e,
od Bujanovca do Vladici-no- g
Hana, a narocito u rejo-n- u
Vranjske Banje, ovih dana
odjekuju mine.
Sta ovde, u slivu Juzne
Morave, traie geolozi i geo-fizica- ri
GeoloSkog zavoda iz
Beograda i "Naftagasa" iz
Novog Sada?
— Termomineralne vode,
geotermalnu energiju, naftu
i gas — to je bio najkraci,
veoma konkretan odgovor na
ovo pitanje, koji smo dobili u
Vranjskoj Banji od inzenjera,
geofizi6ara, Milosa Bunda-levsko- g
(Naftagas) i inzenje-ra,
geofizicara, Aleksandra
Smiljanica i geologa Sveti-slav- a
Stankovida (Geoloski
zavod). Ovde se vrSe najko-mpletni- ja
istrazivanja savre-meni- m
geofizi6kim i geolo§-ki- m
metodama, u cilju ras-6lanjiva- nja
vranjskog terci-jarno- g
basena u geoloskom
smislu. Rezultati ce sluziti
za lociranje i izvodenje de-taljn- ih
istrazivanja i dubin-ski- h
buSenja, kao i za eks-ploataci- ju
svih vrsta mine-ral- a.
Ovde stefiena iskustva
primenjivace se u sli6nim
ranobizantijsko nalaziSte Ca-r!6- in
grad kod Medvede, no-vootkriv- eno
rimsko naselje
Remisijana kod Bele Palan-k- e,
Pasini konaci u Vranju i
niz drugih spomenika.
Za odrzavanje povijesnih
spomenika u jugoisto6noj
Srbiji zainteresirana je Repu-bli6k- a
zajednica za kulturu
koja je ove godine za to
odvojila pet milijuna dinara.
Ivan Gundulic: mop;
(Iz
Ah, irem zidje na prini
i vrh morake tr6i pjene,
tjora vihar po planini,
omek&ava tvrde Htijene,
malim sudom more prazni,
zmiju grijo, lava blazni.
N) ,y-~- -
Pal mot ic:
Vrla vqjeka od vjetara
na rije6 na$u ekodi gnjivna,
da pogubi, da pofiara
ieljad kd su nam protivna.
Sve Mo oblaka crnijeh leti
zlijeh valova sve Sto
sjedini se, za jro£drijeli
zlobna jedra, ])lavi tmaslc.
poduhvatima i u ostalim
krajevimaSR Srbije, mozda i
sire.
— Geoloski gledano, na
povrsini tretiranog podrucja
u .anjskoj kotlini postoje
bituminozni skriljci, koji mo-g- u
biti vesnici podzemnih
leziSta nafte i gasa — kazu
ovi stru6njaci.
Paznja je u ovom trenutku
usred sredena na vranjsku
kotlinu, gde se, kao sto je
vec pisano, nalaze najvreliji
izvori na Balkanu, pa i u Ev-ro- pi,
ako se izuzme Island.
Dosadasnjim, plitkim bu§o-tinam- a
do§lo se do termal-ni- h
voda toplote 96 Celziju-sovi- h
stepeni. Ta Sinjenica
ukazuje na lezista hiperter-malni- h
voda toplote do 150,
kao i pregrejane pare do 270
Celzijusovih stepeni. To je
najjevtinija i naj6istija ener-gij- a,
koja ne zagaduje ve6
oplemenjuje 6ovekovu sre-din- u.
Ta lezista, kazu struc-njac- i,
su neiscrpna, jer se
stalno obnavljaju.
Обекије se da ce se sa
dubinskim busenjima poceti
ove jeseni . Te buSotine ce i6i
od 600 do 1.500 metara
dubine. Trebalo bi da odgo-vor- e
postoji li ovde ono Sto
se naslu6uje. Aii, u sli6nim
poduhvatima dubine nisu
ograni6ene, pa se buSotine
spuStaju u dubinu zemlje i
do 50 hiljada metara.
Na kraju, nuzno je re6i da
je inicijativa za ove obimne
istrazne radove potekla od
SkupStine opstine Vranje.
V. Dobrijevic
("Politika")
W "
SiRIU.
pomazfe svowstampu
fc т
„Suza sina razmetnoga")
Tako i more u tisini
8 kraja pomorca u plav zove,
a kad ga ima u pu6ini,
skoci i uzavri na valove,
i u potopu ki na nj ori
prijc smrti grol) mu otvori.
MORE...
(Iz „Pavlimira")
raste,
Na saptanje nose jako
koje suncu zrake otima
vjeiri, more, nebo i pako
sastase se suprod njima.
Ali sve to bi zamani :
eto iz nose otet ruke
Pavlimir se kralj sahrani
Posred GruZa, mime luke.