Nase Novine, April 13, 1977

              М' '"-.- . Л-- у - кЈ1ђ. ч ?.'':
Дммим
p5ES
(7)
February 16, 1977
IZ KNJIGE NIKOLE DRENOVCA "OD OLTARA DO REVOLUCIONARA"
ssEasaSssasE
Sve su oci bile uprte u mene. Rekao sam:
— Meni je jako iao, gospodlne Ducicu, ali ne
mogu da se slo2im sa vaSom politikom. Vi ste
protiv Jugoslavije kao zajednice bratskih naroda, a
ja sam baS za takvu Jugoslaviju. Nemojte mi za-mer- iti
Sto ovako otvoreno govorim. Mislim da po-liti- ka
mrznje i razdora ne bi trebalo da bude osno-v- a
Srpske narodne odbrane, a ona to jeste. Kao
Sto sam protiv Paveliceve "nezavisne" Hrvatske,
tako sam i protiv DraZine "Velike Srbije".
Moja izjava je iznenadila sve prisutne. Jovan
Du£ic me je sazaljivo posmatrao i, rekao bih, pre-6utn- o
nastojao da mi da na znanje kako to Sto sam
rekao, njega, DuSica, uopSte ne zanima. Situacija
je zaista bila viSe nego neprijatna. DruStvo je
odjednom zauzelo prema Maletidu i meni rezervi-sa- n, skoro prezriv stav. Ose6ala se u daljem razgo-vor- u hladnoia i neka nategnutost, a prota Andra
Popovic mi je ironi6no dobacio:
— Nema Sale, обе Nikola. Sve ste agilniji u
Sirenju i odbrani srpstva i svetosavlja. Samo tako
nastavite.
Jovan Ducic se pretvarao kao da ga moje reci
nisu uopSte iznenadile, StaviSe, drzao se tako, kao
da te reci nisu ni bile izgovorene. Nastavio je da
izla2e svoja "6vrsta uverenja" u pobedu svoje
velikosrpske koncepcije, ciju je nakaznost oblacio
u zlatouste fraze o "zavetnoj srpskoj misli", o
"slavi Nemanji6a", o "zlocinaCkim Hrvatima" i
budu6oj "Velikoj Srbiji", koja tek Sto se nije, u
njegovim recima uzdigla iznad svih naroda i svih
zemalja na svetu.
Kada sam, sutradan posle sastanka s Du6i-6e- m
u Geri, na skupStini srpskih aktivista u
Cikagu, razoblicio i osudio Sovinizam Srpske na-rodne
odbrane, Jovan Du6i6 me je ubrzo, u svojoj
rubrici "Radi pravilnije orijentacije" u "Amerikan-sko- m
Srbobranu", oStro napao, nazvavSi me
"otpadnikom od srpstva i pravoslavlja" kome treba
"suditi". U torn svom clanku o6itao mi je strogu
lekciju o rodoljublju i "plemenitoj misiji", koju
sam ja pretvorio u "sluzbu crvenoj nemani".
Ne dugo posle te njegove "lekcije" naiSIa je
prava poplava napisa i 6lanaka u "Amerikanskom
Srbobranu" o mom "antisrpskom" delovanju
medu iseljenicima u Americi. Iz pouzdanih izvora
dobio sam obaveStenje, da Jovan Duclc, preko
viadike Dionisija, trail moje raS6lnjenje i progon
sa parohije. Od jedne naSe devojke, rodene u
Americi, a zaposlene u redakciji "Amerikanskog
Srbobrana", saznao sam da glavnu rec medu
nekolicinom anonimnih "uvodniCara" ima Jovan
Du6ic. On me je najoStrije napadao. Bio sam,
prema tome, izazvan da povodom tih napada obja-vi- m
u "Slobodnoj redi" nekoliko svojih pesama,
pisanih u stilu i form! Duci6evskog poetskog aris-tokratiz- ma. PosluZio sam se namerno njegovim
dvanaestercem kao nekom vrstom bumeranga.
Morao sam mu vratiti "milo za drago".
Smatram da te pesme, ako ni zbog беда
drugog, a ono zbog svoje namene i svoga
polemi6kog karaktera, nikako ne bi smele da budu
izostavljene iz ove knjige.
Evo tih pesama:
Plemi6uizTrebinja
Rodoljublje vaSe beSe pusta fraza,
Teatralna poza flktlvne slobode.
Poozlja — hladna, naglzdana maza,
Nabujala pena na povrSju vode.
Klesane vam reCI kao mramor dvora,
Carobna vam jutra I sutoni plavl —
Ali ispod sjaja poetskog dekora,
VaSa nobl muza — guSI se I davl.
SS Ш333222£
VI bejaste kozer, don-iuans- ki borac,
Tako se u krugu literarnom prica.
Uz to јоб I cuven, slavan stlhotvorac,
Cijl sonet jednu — lepezu veliia!
Dvorovi, ordeni i raskoSne rlze
Behu vaS vidokrug i svrha zlvota.
Ludi bahanali i bludne markize —
Sadrzaj iivljenja, jedina lepota!
Sebicna vam beSe "bogodana" tca.
Srbovanje — prazna na promaji pleva.
Politika — ruzna i grabljiva ptica
"Sto po neCistijem ulicama peva".
VI ste uvek bili iskljucivo licni,
Zanatlija vrli poetskoga tkanja.
Svedeni u sebe, Dalaj-La- mi sliCni,
Primal! ste samo hvale I priznanja.
Sluzili ste vlasti pod cljom je petom
Narod bio gaien, pun skrivena besa.
A kraljevski zakon, pisan bajonetom,
Citali ste rodu k'o rei sa nebesa.
Ne plafiite zato za onim §to be5e —
To se nikad vi§e povratlti nede.
Iz grobova onlh Sto za narod тгебе,
Niknulo je "novog pokolenja cvece".
Plebejska pesma
Mi з Parnasa nlsmo da otmeno tkamo
Od svilenlh red trubadurske lail.
Dno zlvota ljudskog ml dobro poznamo:
NaSa pesma pravdu I istinu trail!
Ml duvall nismo u prestolnu trubu,
Nltl su nas plemstva IjuljuSkall vali.
Ml gledamo smelo u realnost grubu,
I trazlmo leka od zla I pecali.
Ml nlsmo za dvorske, sjajne karnevale —
Daleko je od nas ta briljantna blna.
Varna nek se dive "marklzice male" —
"Posle dobrog rufika I perfldnog vina".
Mi smo nikli, rasll, iz patnji I prnja,
Da satremo uzrok sirotinjskog bola.
Ml filstimo stazu od gada I trnja,
Da zavlada pravda od pola do pola.
Mi ruSlmo kulu od slonove kosti,
I zltelje njene u slavi i sjaju.
Preziremo gorde, ml, mall I prostl,
Jer bestidno grabs i despotski daju.
Ne, mi nlsmo irecl zafiaranog grada,
U kome se peva — o lepezl 2ene.
Mi branimo svakog ko neduino strada,
I бекато vaskrs duSe satrvene.
Usko rodoljublje Ilk nacije mil.
Bez Ijudskostl zve6e patriotske red.
Na§a pesma mora Coveku da sluil —
Nemocne da diie, bolesne da lecll
Ml smo deca jednog razdoblja Sto deli
Svet na mrak i 8vetlo3t, na staro I novo:
Covek, Covek Idel Ne "crnl" I "bell" --
U nepravde ognju mac pravde se skovol
Staza6asti
Krenl u nov 2lvot, brate moj I druie,
Stazom teskom koja ne poznaje tail.
Znaj da na toj stazi ne cvetaju ruze,
To je staza Cast I! Ona irtve trail I
љмглмтајшамнцвгевув
+,— иИГЧ (-- К
E3E353
VldeceS na tronu da se tamjan pu§l,
Da paradna svita suvereno i.coCI.
Pazl da ti zvona ne zagluhnu uSi,
Da tl oblak dlma ne zamagli ocil
Prlmetl6e§ krune, mitre I kolajne,
I otmena Ilea, zvanicna i stroga.
Bogalje duhovne ispod rize sjajne,
Sto grabe i laiu sve u ime boga!
I gomilu tamo zapazi6e5 jadnu
Kojoj pamet popi "bogoStovna" vrana,
Gomilu Sto бека da joj s neba padnu
Pilici pefienl i nasuSna mana.
I bice ti iao vernlka Sto petu
Cellvaju onu baS koja ih gnjeCi,
A proklinju ruku veliku i svetu,
Koja hoce da Ih od rana izlefii!
Dvezastave
Zalud star! bardi vino novog doba
U mehove stare oCajniCkl liju:
Danas se u krvi menja lice globa —
Dva sveta se danas do istrage biju!
Milloni Ijudl, svet znoja I krvi,
Oiekuju osvlt slobode I prava.
Kucnula je ora: poslednji su prvi,
Pod petom je Pravde otrovnice glava!
SlomiSe se zlatne na dvorima brave,
Pokaza se trulei sjajnlh poklisara.
PadoSe kumiri gospodstva i slave —
BIC Istine zviznu ireca sred oltara!
SruSena se gordost sa sudbinom mlri,
Orglje su stale u trulome gradu.
Zastavu Izdajstva joS sleduju iblri,
I oko nje pleSu zadnju maskaradu!
Dave se u sramu, gledajuci put neba,
Glavnjacarske moci okrutni 6uvari:
To se "mrtvl" diiu pod zastavu hleba,
A u rake slaze njihovl grobari!
Poruka
Izidlte, slavni, Sto u "nadahnucu"
Dotlcete zvezde, premeState gore!
Llk 2ivota bllsta u ovom svanucu,
I neznani огаб pod planinom ore!
Dlgnite se od svog "proslavljenog" stola!
Ne vlsi vam Svemlr o pesnldkom struku!
Udite u brazde! Stanlte kraj volal
I огаби znojnom poljubite ruku!
Jer kad nova zora sa Istoka sine,
I kad sunce plane ponad naSlh njiva,
Jalova 6e slava ko senka da mine —
Iz rodne 6e brazde nlcl vrednost ilva!
-- )г гЗВда:7УМ1Ч1н.га
Mislim da ne bi bilo na odmet osvrnuti se sa
nekoliko re6i i na "konce" kojima je "Amerikanski
Srbobran" bio povezan sa ljudima, koji su ga kon-trolis- ali
i politifiki usmeravali. Kao organ potpor-n- e
organizacije ameridkih Srba, sa sediStem u
Pitsburghu,MAmerikanski Srbobran" se pretezno
bavio antijugoslovenskom, velikosrpskom politi-kom,
a tek delimicno problemima i pitanjima
potpomog programa. (Nastavice se)