Nase Novine, June 07, 1978

              ошттшиптатшзтшњгтм мивмпммкмшпш
;?)'? 'ТГДДУПУЈДДјВДћг"1 , — — Ј;-- - '?#[Wji?ufs&;v,.'tffi;(ft, ,љ ',.;, ,,о,;! ."'!..' "5,,г '''''; VWfc.$JLs'V''l,i.Vv!:riV' j,"'i!)":!iiyiS'f't't4irftio11- - tf'V'Jft'i'cffl.vwitWfA'M л.аЈ'?чглм.Лу№пУ'А''(''',')глчЈ#'
ltf
ш
ам .''МчД
'
'- -' г1 i ' г Sada kada su skoro sve karte na u iftdnni ftvnini Mavi. ririnnvam- -
po.lltidkom solu ptvorehe, mozese ju6i na krltike javnosti i opozicije kazati ua hi ova . novi теаега n zboa rastnAa п?апп.ч ennst budzet nede popm- r- aviti privredno ___ _ _ .v.v-,v.v- _' . . v_— w V w V . V V ; m -
stanje zemlje.
Sem najvatrenijih pristallca poli-tik- e llberalne vlade u ovom perio-d- u, skoro sva javnost i opozicija u Federalnom parlamenttf nema
mnogo pohvalnih refii za isti.
. .Cele proSle.jeseni i ovezirne, i u
javnosti i u SkupStini, vodene su
prav'e багке oko teSkih privrednih
prilika i odbijanja vlade da maSta
ozbiljnije. uradi. Dolar je stalno
gubio u vrednosti i Jos' uvek gubi,
kada ovo piSem, cetvrtak 13. april,
pao je na 86.93 ameri6kih centi;
nezaposlenost je bila visoka i joS
raste (za mesec mart dostigla je
1,045.000, ili 8.6% od celokupne
radne snage), a inflacija je 8.8%,
zahvaljujudi sve ve6im cenama
artiklima ljudske ishrane i energiji,
prvenstveno sirovoj nafti i njenim
proizvodima.
I kada se ocekivalo da ce vlada
preko novog budzeta da donese
jasne i odlu6ne, dugotrajne mere,
sve se zavrSava sa delirrii6no sma-njeno- m taksom na promet, sa
2-3- %, kako gde u kojoj provinciji
(u Ontariu za 3%) i trajace samo do
jeserii. Smanjenje prestaje da vazi
baS onda kada bi trebalo da se
рруеба, ili joS.bplje taksa sasvlm
ukine, jer obicno ujesen privredna
delatnost opada a nezaposlenost
raste.
Vlada je imala dosta i vremena i
mogucnosti da poboljSa kanadsku
privredu, da poveca poverenje u nju
i da u opSte osetno izmeni prilike u
zemlji i sa tim ојаба veru u kanad-sk- o
jedinstvo, koje ona uvek
podvlaci kao najvazniju stvar da-na- s.
Smanjivanjem taksi nazarade,
uvodenje raznlh javnih radova i
olakSica za gradevinsku izgradnju,
na prvo.mesto za jeftinije svima
dostupne stanove; podsticaj u
razvoju naSe proi'zvodadke indus-trij- e,
povecanje starosne penzije za
koju se svi.slaiu da je nedovoljna, i
drugo, bilo bi daleko ozbiljnije i
uticajnije za ozdravljenje kanadske
ekonomlje. Ali to nlje uradeno.
Naprotiv, vlada se ±ali da to Sto
je odredila, pred'stavlja pove6anje
izdataka od preko 800 miliona za
nju I 300 miliona za provmcije. To
6e, kaze, da poveca dugove zbog
kojfh 6e morati da pozajmi 11.5
biliona, ,kako bi, se pokrili tekuci
izdaci.
U kritikama prilikom pretresa
budzeta u SkupStlni, padale su vrlo
oStre zamerke od strane opozicije,
i u toi na zalost bravoi kafanskoi
atmosferi, gde je bilo i prebaciva1!!!
nja i prave grdnje izmedu, yladinlh
poslanika i ministara i opozicionih
poslanika, kada je ministar finan-sij- a
nazvao doneseme mere kao
"veoma plemenite", a opozicioni
poslanici kao apsolutno nedovolj-n- e.
Ed BrpadbentSef NDP, podneo
je predlog da se vladi izglasa nepo-verenj- a,
Predlog nije bio izglasan,
jer Liberalna stranka koja je na
vlasti ima yeclnu u SkupStini i isti
je nadglasala.
U hastupajucoj nedelji pretres
budzeta ce se nastaviti i ocekuje se
podnoSenje drugog zahteva za
izglasavanje nepovefenja vladi.
Ovog puta pd strane Joe Clarka,
Sefa ProgreSivrib-kb'nzerVativh- e
stranke.
nistar finansija, Chretien, rekao je
"da ne bi smelo da se zaborayi
kako je priliv radne snage za pos-lednj- ih
10 jgodina u(Kanadirrastao
godiSnje prosec'no'za 3,5%' sib e
daleko viSe nego kod mnogih
drug in zemalja... Naravno", rekao
je Chretien "imamoxpreviSe neza-poslenos- ti,
ali kanadska privreda
ne moze da stvori onoliko.radnih
mesta koliko ima onih koji traze
posla"..
Тебко nezaposlenlma! Da li ce
oni bit! primorani da posla traze
negde izvan Kanade?
U ovoj "budzetskoj nedelji",
SkupStini su bila podneSena јоб
dva zakonska predloga: jedan koji
nosi naziv "Zakon broj 45", odnosi
se na zabranu Strajka poStanskih
radnika za vreme federalnih izbora,
koji se обекији u junu, i drug) koji
se odnosi na administrovanje u
vezi sa izgradnjom gasovoda "Al-can- ".
Predlog zakona broj 45 je izazvao
veliko nezadovoljstvo u redovima
kanadskih sindikata, a na prvo
mesto kod samlh poStanskih radni-ka.
£ak ga je i opozicija u
SkupStini okategorisala kao protiv
radnifiki i uperen protiv slobode
u opSte. NDP je giasala protiv
usvajanja all zbog nedovoljnog
broja poslanika, nije mogla da
uspe, pa postoji verbvatnoda da ce
biti usvojen.
Zakonski predlog za "Alcan",
uprkos kritike i trazenja da se
izmeni, i sadodavanjem amandma-n- a
koje NDP predlaze "da se pred-vi- di
dovoljno kanadska sadrzina, to
jest garancije za upotrebu kanad-sko- g
materijala i kanadske radne
snage", takode izgleda da 6e se
usvojitk
Pod uticajem ovakovih prilika,
6ovek mora, hteo ne hteo, da se
zapita zaSto se to sve tako desava i
da II zaista mora tako da bude? Da
li jemoguce da vlada smatra da
stanje nlje tako ozbiljno i da nije
nuzno donbSenje drugih mera sem
ohih koje je donela? Ili pak prpstb
nije u stanju da kanadsku privredu
izvude iz "uzasnog zameSateljstva
u koje ga je uvela hrdava uprava
Liberala", kao Sto je to NDP voda,
Broadbent optuzio vladu u toku
budzetskog pretresa. r
. .
D. Jovanovic
nz&rXlXiifttlZWSSWi&W' wMBiiwiiWfcwaufcwiawsuua
Izgleda da se federalna vlada
koleba na pitanju novih izbora;
izvjestaji o povecanju besposlice,
pprastu troskova zivota, padu vri-jedno- sti dolara i propust ministra
financija da poduzme energlcnije
mjere za poboljsanje naisli su na
veliku kritiku, u parlamentu i izvan
njega, pa je vlada odlucila da
poceka sa raspisom izbora.
John Dlefenbaker, nekadaSnjl' konzer-vativ- nl
premijer Kanade ima 82 godine, ali
-- seopet —"po trinaesti put г-- .dao kandldl?
rati za Clana federalnog pariamenta.
'UkUpnfi.diiavni dohodak u 1978. godinl
ce porasti za 3.9 posto; to Je zakljudak
polu-driavn- og odbora (Conference Board)
koji prati ekonomska kretanja.
Kako saopcava driavni ured za statlsti-ku- ,
Kanada je na kraju 1976. imala 51.629
policajca. Na svakih 500 stanovnika dolazi
jedan policajac.
Ш
Sudbury, Ont. — Ovaj grad je
nastao i opstojao na niklu. Nedav- -
naNmasovna otpuStanja iz rudnika i talionica stavila su znak pitanja na
njegovu bududnosf. Od 6ega da
zive, kako da se razvija? O tome je
ovm dana bilo govora na jednoj
nazvanoj -
2001 Conference". Iznijeto je viSe
prijedloga. Prisustvovao je i onta--
rijsKi premijer William Davis, koji
je Izjavio da ce njegova vlada dati
600 hlljlida za "utvrdivanje novih
ekonomsklh mogudnosti". On je
naglaslo da izlaz treba traliti u
"diversiflkaciji Naja-vi- o je i izgradnju jedne zgrade za
provincijalne ustanove i proSirenje
puta izmedu Sudbury i Elliot Lake,
gdje se nalaze rudnici i
gdje se ve6 zaposlio jedan broj
rudara koji su izgubili posao u
Sudbury.
U trazenju rjeSenja sudjeluju i
radn!6ke unije. "Konferencija je
prvl ozbjljan korak da se neSto
zajednl6kT uradi", izjavio je David
Peterson, predsjednik lokala 6500
United Steel Workers unije. U ovoj
uniji organizirani su radnici zapoS-le- ni kod fnternational Nickel Co. i
baS ovih dana po6lnju pregovori za
obnovu kolektivnog ugovora.
Nikel je joS uvijek vazan za ovaj
Udruzenje Inuita (Esklma) ,nastoji d
.Is'hbdi sudsku zabranu na traganje za ura-nijumo- m
u podru6]u Baker Lake, Sjevero--zapad- ni
teritorljl. U torn podriiCJu 2ivi oko
900 Iniilta i oni strahuju St.a 6e s njima biti
ako se, робпе kopati uranijum.
Federalnl parlament je izg'lasao vladin
prijedlog da se zabrani §trajk poStanskih
radnikazayrijeme izbornekarppanje. Star!
ugovor izmedu., unije I poStanske uprave
istekao je Јоб i.'juha profile godine, a jo§
se nije ozbiljno-pregovaral- o za novl.
Jedan konzervativac je IzaSao sa prijed-logo- m
da sepoStanskim.radnicirrja.oduz-m- e
pravo na Strajk; to je oStro osudlo pred-sjedn- ik
Kanadskog radni6kog kongresa
Dennis McDermott.
Posljednje poveca nje postarine
(sa 12 na 14 centi) moglo bi biti
nezakonito) i to je jednoglasni zak-Ijuc- ak
zajednickog komiteta do-njeg.do- ma (House of Commons) i
senata. Clanovi opozicije kazu da
je vlada ignorisala parlamenat i
prijete da stvar podnesu sudu.
grad. Predstavnik Falconbridge
Nickel Mines je izjavio da "nikela
пебе uvijek biti" i treba traziti
na6ina za razvitak Sudburya bez
njega. Postavlja se pitanje Sta 6e
International Nickel i Falconbridge
udiniti da se osigura bududnost
konferenciji "Sudbury grada? Zar one nemaju nikakve
ekonomlje".
uranijuma
odgovornosti. Zar ih nije briga za
drugo osim izvlacenja nikla i prav-Ijen- ja
profita? One sada ulazu
ovdje napravljene milijune u nbve
radnike u Indonezijl-- , Gvatemali i
drugim zemljama. Zar ne bi trebale.
da neSto uloze i u budu6nost
grada?
Lynn Williams, generalni sekre-ta- r,
United Steel Workers unije je
izjavio: "U zemlji se joS nalazi
ogromno bogatstvo. StanovniStvo
svijeta i svjetska privreda ga treba-j- u.
Glavno je pitanje to kada i kako
6e biti koriSteno i po kome, a ne da
li 6e biti".
Nikel moze i treba da zauzima
vazno mjesto u planoyima za
budu6nost Sudburya. To nije stvar
samo kompanija i vise se ne moze
prepustiti njima da rade Sto hoce.
Radnici su bill u pravu kad su u
oktobru proSle godine zatrazili
nacionalizaciju industrije nikla. Od
nacionalizacije zavisi uspjeSno. pla- -
niranje bududnosti ovoga grada.
Rudar
PROTEST! PROTIV NAORUZANJA TURSKE
Odluka amerl6ke vlade da ponovo naoruzava tursku izazvala je
brojne prpteste Grk&u ,.Sjed. Drzavama. i Kanadi. Na slici:
h] Prptestna pbvorka precl americkim kpnzulatom u Torontu.
К:'vШШsШoШrШiШsШшетк. iа:к шжншншвтпшншшшшшашттнтвшштштжвшвввшшншвшггп:
::3w тшттшвштшштжшшшшшшвт
:т№ћ Шм
т
!
1
i
.1
i
V -
Ч' I:
М
(V,
УЈ