Nase Novine, February 03, 1982

              2— NASE NOVINE, November 24, 1982.
IZ SUDBURY
lira Ш "I
(Nastavak 5)
Vecina naSih ljudi zaposlenih u
dvema velikim rudarskim kompani-jam- a
Inco i Falconbridge zive famili-jarni- m
zivotom. Neznatan broj je
neozenjenih. Covek koji zivi kao
samac teSko moze izbeci osecanje
usamljenosti, jer nema mnogo izbo-r- a
u pogledu druStvenog zivota, bar
Sto se etnicke zajednice tifie. ReSe-nj- e
za pojedince je prividna asimila-cij- a
u kanadsku sredinu. Tu se misli
na osobe koje su ve6 formirane
doSle u ovu zemlju, pa ne mogu
nikada potpuno istisnuti iz sebe
vezu i psiholoSku potrebu za mati£-no- m
kulturom. Nostalgiju i intereso-vanj- e
za izvorima oni posredno
prenose i na svoju decu koja se
табе prlrodno poistovecuju sa ka-nadsk- om
sredinom u kojoj su
rodena, ili odgajena. U kontaktima i
druzenjima sa tim naSim ljudima
koji su decu izrodili ili kao veoma
malu doveli u svoju novu domovinu,
zapazamo da je psiha te dece
prevufiena takode nekom Ceznjom,
njihov unutrasnji zivot je natopljen
maglovitim vibracijama za jednom
nedoku6ivom dimenzijom detinjstva
koju im duguje njihovo etniCko
poreklo. Oni postavljaju pitanja
svojim roditeljima o njihovoj mla-dost- i,
spontano prizeljkuju6i da deo
maternje kulture prisajedine profilu
svojih N6nosti. Dimenzija usamlje-nosti
u njihovom mladalafikom zivo-t- u
nastaje iz te neispunjenosti
etni6kim aktivnostima, tamo gde ih
nema.
A to je slufcaj u Sadbury. Zbog
nedostatka druStvenih i kulturnih
aktivnosti u okviru etniCke grupe,
usamljenost, izolovanost su izrazi
koje ce nasi ljudi najpre upotrebiti
da objasne nekome svoj nafiin
zivota. Istovremeno izrazena je ten-denci- ja
da se neSto pokrene, da se
ozivi njihova druStvena sredina.
Pri6edveju porodica
Katica i Rade Rodic (poreklom iz
Vrginog mosta, u blizini Petrove
Gore) su doSli u Kanadu 12. jula
1970. godine, sa dvoje dece, a tre6e
dete — sin — rodilo se u Sudbury.
Ve6 u januaru 1971. Rade se
zaposlio u Falconbridgu, i celo
vreme radio u rudniku, s prekidima
zbog "Shot-dow- n" kompanije, kao
Sto je slu6aj sa ovim poslednjim od
27. juna o.g. Njegova trenutna
ут-дттдцш-
дд.. ЈЈЈ
17г177лк:тШи'мдпглк'И];;М1С1шиг-.-:.7Ј,ј- Д
P ill Ш Ц @
1 ML
Pise: KATARINA KOSTlC
primanja su kao i vecine drugih
radnika zaposlenih u rudarskoj in-dust- riji
Sudburya $200.00 nedeljno
od Unemploymenta.
Rade nam je pokazao pohvalnicu
u bakru "Safety Award" koju je
dobio zato Sto godinu dana nije
izostao s posla, niti je u torn periodu
bio povreden u rudniku.
Budu6i da u ovom momentu ima
vremena "na pretek" jer ne ide na
posao, Rade pomaze svojoj zeni u
porodifcnom biznicu — u prizemlju
sopstvene ku6e imaju malu radnju
— "Confectionary", otvorenu pre
6etiri godine.
— Pre otvaranja ove radnje, radila
sam kao kuvarica u "Home for age",
rekla nam je Katica o svom poslu. —
Imati sopstvenu radnju koja treba da
je opremljena svim artiklima za
svakodnevnu u potrebu, ргјИбпа je
odgovornost i rizik, ali olakSavajuca
okolnost za nas je Sto ne pladamo
odvojeno kiriju za du6an. Sem toga,
tu je i praktidna strana. Iskoristim
kad nema u ducanu muSterije da
pripremim neSto za jelo, da pospre-mi-m
kudu i slifino.
Neprimetno, Katica promeni
temu:
Sta da se radi, moramo se
dovijati, pronalazi poslove, pokuSa-va- ti
razlifiite stvari, jer Radetov
posdC u rudniku nije siguran. Svaki
put je sve duze na "Unemploymen-tu"- .
Nekako izlazimo na kraj, nismo
u teSko'j situaciji kao drugi stanovni-c- i
ovog grada. Imamo mogucnosti
da pla6amo muzifike 6asove za obe
kcerke. Veoma su nam obdarena
deca. Starija кбегка Radmila je, bar
prema dosadaSnjim pohvalnicama i
nagradama, vitruoz na harmonici.
Mlada кбег Biserka svira gitaru. Sin
je joS mali.
— Samo je velika Steta za naSu, a
i drugu decu, Sto nema nikakve
amaterske muzifcke ili folklorne gru-pe
u naSem gradu. ViSe puta me
deca pitaju gde se mogu uciti naSe
folklorne igre. Gledali smo grupe iz
Pittsburgha, oduSevili su nas mladi
Amerikanci naSeg porekla znanjem
jugoslovenskog folklora.
— UopSte je za omladinu korisno i
zdravo da pripadaju nekom kulturno-umetnicko- m
druStvu, da se sastaju
sa svojim vrSnjacima radi kulturnih i
sportskih aktivnosti. Kad deca traze
da im рпбат o mojoj i muzevljenoj
mladosti u Jugoslaviji (nas dvoje МШ HHtM.MHB'IH1L4.llJllH™s
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANauiAN PUBLISHERS INC.,
119 Spadlna Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. Telefon: 593-502- 5
IZDAVACKI SAVET: MlloS Qrubid, Vojin Grbld, Jostp Kovaild, Sianko Muideka,
Mllena Boild, Ivica Juniid, Ana Dutovl6, Lepa Rajnovid, Borislav NoSkovld.
Rozaliia Divjakovic, Duro Maljkovld, Ivan Prlbanid, Mile ВаЦак, Шја Bubalo, Pavao
Radmanld, Bota Pavkovid, Ostoja Kovadevld, Vikior Arat, Duian Stanat, Milijan
Peirovid, John Soverinskl, Luis Gregurac, Mato SlauS, Martin Karavanld, Paul
Kudinld, Ivan Boban, Peko Dmitrovid, Mllica Miuchln, A.Gerlach, Leo Baclch.
REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacid
Stjepan Mioiid (druStveno-politldk- a pitanja). Daniel Ptxlades (druSlvena pitanja I
knjliovnost), Katarina Kostid (poerla 1 aktuelno feme), Jalana Gavrllovld (llteralura
I umetnost za decu), Boiko Mladonovli, Anka Noiinid.
STALNI DOPISNICI: Duian Putmk (Chicago), Margaret Statieuld (Los Angeles),
Boio Spaiek (New York), Frank Fudurli (Vancouver), Joslp Slanid — Stanlos
(Rlm, ItaUJa), Dar'o TapSanji (Pariz, Francuska). Lepa Teofdnovld (Remscheld,
Zap.Nemacka).
SPECIJALNI SARADNICI: Piol. Vladislav Tomovii (nauka I druetvo), Prot. Ivan
Dolenc (Slovenska Koruska I kulturna publlclstlka u Amerlcl), Anion Kostelac
(reportaze I prlie iz lsel)eni£kog zivota).
DOPISNICI IZJUGOSLAVIJE: Dr. Mlrko Markovid, Lvka Markovii, Potar Kurtic,
Miloi Kordid, Aleksandar Clric. Strahinja Maletid, Novtca Mllid.
FOTOREPORTERI: Srdan Bodid, Aron Koeii, Jordan Vasiljevld. IZ JUGOSLAVI-JE- :
M. Vasiljevld — LILO.
Subscription: $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single coplos 50 cents.
Advertising rutes on request. Second class Mall Registration NO. 0378.
"NaSo novln" Izlaze srljedom. Pretplala Iznosl $25.00 godlsnje; pojedlnl
primerak 50 centl. CJene oglas.a na zahljev "Nase novlne" su nasljednik
"Jedlnstva", kome su prothodill listovl: "Novostl". "Sipskl Glasnlk", "Edinost",
"Slobodna Mlsao", "Pravda" I L''..rhn", I un I "Noiodnl Glasnlk" I drugl napreunl
listovl koji su inu prellioditl u Sjodinjonlm Drzavama
Hedakclja odgovura zu nepotpisane matorljalu. Potplaani clancl lzrazava)u
mlsljenje aulora. Dopisl so no vracaju.
--''Л1' 'jTTi"" ; i t',-'-" 'J' '-'-
-ii'h Vn Tfj ј:д1'
Porodica Enver
(Sam imaunijsku
bluzu saamblemom)
i njihov prijatelj
Dr. Okay T.Djamgouza
Katica i Rade Rodic sa svojom decom
i4% Jt J""t--л#ш чгтЈшттл. T..,
smo po6eli da se zabavljamo joS kao
srednjoSkoIci), робпет da evociram
divne dozivljaje koje smo imali kao
6lanovi izvidafike grupe. Moram deci
da objaSnjavam detaljno o aktivnos-tima
jugoslovenske omladine iz mog
vremena, jer njima je to strano, tako
neSto u Sudburyu ne postoji.
Katica Rodi6 je objasnila razloge
izolovanosti jugoslovenskih familija
u Sudbury:
Ima nas koji smo raspolozeni
da se angazujemo u stvaranju neke
druStvene atmosfere da bi se razbilo
ovo zivotno sivilo. Ima naSih zena i
ljudi koji su poneli iskustva iz
mladosti u Jugoslaviji kao filanovi
raznih kultorno-umetniCk- ih sport-skih
druStava, pa bi mogli potstaci
te aktivnosti naSoj sredini ovde.
Ali, jedna velika prepreka stoji na
putu naSih zelja a to je Sto se mnogo
potencira ko je kakvog porekla, ko
odakle poti6e, stalno se istu6u
nacionalne razlike. Kad bi se na_Si
ljudi u Sudbury sakupljali kao Jugo-sloven- i,
ne bismo imali nikakvih
problema. Ne bi bilo mrznje, pakos-t- i,
surevnjivosti. 2ivot je naporan
dovoljno zalosno je Sto nam naSe
jugoslovensko poreklo ne sluzi kao
etni6ka oaza za "odmor i razonodu
naSe duSe", a ne kvazi-politic- ke svrhe.
Celo vreme naSeg razgovora sa
Katicom i Radetom Rodic, njihova
deca su pazljivo sluSala i u6estvova-l- a
diskusiji.
Na rastanku dobili smo kao
poklon za redakciju grumen rude
6ijem sastavu dominira nikal, i
jednu bakarnu pohvalnicu koju je
zasluzio Rade kao dobar rudar.
Interesantno je uporediti jugoslo- -
- SHE'iti'Bai .
i
'?: . i.' t i. .... ... i ' l
i
—
i
u
i
u
u
u
iJ~A
vensku situaciju sa drugim etni6kim
grupama koje Cine stanovniStvo
industrijskog grada Sudbury. Za
vreme posete Steel Workers unije
upoznali smo Sama Envera koji je
poslednjih osam godina veoma akti-va- n
unijski funkcioner.
Sam nas je pozvao na гибак u
njegovu киби. Bilo je to gostoprim-stv- o
u balkanskom stilu, poSto je
porodica Enver turskog porekla.
Zatekli smo kao gosta njihovog
sunarodnika Dr. Okay T. Djamgou-z- a, profesora na Laurentian Univer-sity,
Sudbury. Povremeno su se
jedni drugima obracali na turskom i
jedini razlog Sto se konverzacija nije
vodila na njihovom maternjem jeziku
bilo je prisustvo strane osobe koja
ne zna turski. Primetili smo da Sam
Enver i njegova zena komuniciraju
sa svojom decom, rodenom u
Kanadi, na maternjem jeziku.
—Turska etnifika grupa je veoma
malobrojna u Sudburyu. Nema viSe
od desetak porodica. U Kitcheneru
ima neSto viSe Kanadana turskog
porekla nego u ostalim delovima
Ontaria. lako nas je malo, odrzava-m- o
vrlo zive kontakte, posecujemo
se, u cilju negovanja maternjeg
jezika i obi6aja. Vrlo lepo se
slazemo, cak i kada smo razlicitih
politi6kih i uopStezivotnih pogleda,
jer razlog naSeg druzenja je naSe
zajednicko etni6ko poreklo, —
objasnio nam je Sam Enver na6in
zivota turskih porodica.
Slogu naetniCkoj bazi prizeljkuju i
naSi ljudi iz Sudburya. Velika je
ironija i nepravda da na putu
ostvarenja takvih prirodnih zelja i
potreba stoje prepreke, bilo koje
vrste da su one.