Nase Novine, November 01, 1978

              Hi
'
t, ., )tl
,-
- . Г I )i VI J A '. 1
OR. WfiKO ШПКООТС
Neke stvari su ovdje izlozene
mbzda suviSe detaljno. All to je
bilo potrebno zbog netadnih tvrdnji
nekih autora (Milena Ga6inovic
Stjepan Lojen) tome, da je na
imcijativu Nlkoie Kova6evi6a izvr-Se- na reorganizaciia jugoslovens-ko- g pokreta USA tri navedena
pokreta. To uopSte nije ta6no. Iz
cijele njihove tvrdnje tacno je samo
to, daje N. Kova6evlc uredfo neko-lik- o
prvih brojeva "Slobodne геб!"
— i niSta vise! A to je bilo joS
uvijek daleko od formiranja tri
samostalna pokreta. Od druge
poiovine 1УЗ£. godine "Slobodnu
геб" sam.uredivao ja — sa preki-do- m dok sam bio Internacional-no- j
brigadi Sparliji I kasnije u
progonstvu.
Nepobitna je dinjenica da tada ni
M. Ga6inovi6, niti S. Lojen nisu
bili USA, pa su tako (mozda)
napisali onosto stvamosti uopSte
ne odgovara.
Poslije pomenute reorganizacije
rukovodstva u Chicagu, u uze ruko-vodst- vo hrvatskog pokreta uSIl su:
Leo FiSer, Franjo Borl6, Tonl Maj-neri- 6, Stjepan Lojen (tek poSto se
kasnije vratio sa Skolovanja iz
SSSR), S. Mirokovic I N. Kova6e-vi- 6
(Klain). U uze srpsko rukovod-stv- o
uSIi su Josip Rajnovi6, Mirko
Markovi6 ("Bogoljub Popovl6"),
Marko Godic i Stanko Vuji6, dok je
. za blagajnika postavljen (van part I-- jac) Jovan Radoman. Kasnije smo
doveli i Stevana Dedijera u uredniS-tv-o "Slobodne re5i".
Sa form! ran jem slovenackog ru- kovodstva stvar je tekla sporlje u
glavnom zbog pomanJRanja mark-sist!6- ki obrazovanih ljudi, all smo
ipak u Pittsburghu pokrenuli list
''Naprej", okupljajuci oko njega
slovenafike drugove.
Dakle, da ponovim: reorganizacl-j- u jugoslovenskog' radnickog po- kreta u USA u tri (hrvatski, srpski,
slovena6ki) izveo je (na moj pred-lo- g) CK KP USA, reallzujuci i na
ovom konkretnom primjeru duh i
novu liniju VII kongresa Komin-tern- e.
A oni, koji taj б!п pripisuju
nekom tredem, svjesno ill nesvjes-n- o
izvr6u istorijske б!пјеп1се.
Kako je nastao
Vidovdanski Kongres?
I ovom, na Izgled sporednom,
pitanju prinuden sam da dam
detaljnije objaSnjenje i to zbog
neistinitih pismenih izjava nekih
pojedinaca...
JoS krajem 1935. godine, poSto
je "Slobodna геб" preSIa Pitts-burgh,
sve бе$бе sam dolazio u
kontakt (lako sam bio iiegalac) ( sa
naprednljlm ljudlma — sveStenici-ma- ,
advokatima, trgovcima i dr.,
koji su uzivali ugled i imali odre-de-ni uticaj svojoj sredini. Bila mi
je veoma zanimljiva I veoma koris-n- a saradnja, na primjer, sa nekim
sveStenicima: protom Jovanom
Krajnovicem, koji' je predvodlo
srpsku koloniju u Johnstownu;
protojerejem Aleksijem Savi6em
(crkva sv. Oorda Pitisburghu,,
koju je on lifino prije nekih tride-seta- k godlna ,osnovao); sveStenl-ko- m Jovanom Smiljanicem iz Akro-n- a.
(J. Smiljanl6 je redovno, jed-no- m sedmicno, saradivao u "Slo-bodn- oj re6i", potpisuju6i se sa
"Pero Zobenica5'. Ko se krlje iza
toga potpisa bilo je pltanie, koje je
mudiio srpsku reakclju, jer je bilo
odigledno da to ne pise neki
tvornifiki radnik). Iz Arizone vec
tada je s nama saradivao i sveSte-ni- k
Mirko Vujisid. Svi su oni bili
politidkl poStenl ljudi i dobrog
karaktera — - pravi narodni sveSte--
4 nicl.
.испг1- - rVW '
A eto, Milena Gacinovi6 i po torn
pitanju kleveta rad srpskih komu-nist- a
iz tog perioda. Evo, kako ona
Drikazuje te stvari. "A znalo se —
je imao crkvu, imao je i 6itavu
koloniju, tako da su te crkve pred-stavlja- le
prave bunkere za odbranu
svega reakcionarnog (kako koja,
primjedba MM) protiv svega napre-dno- g
i demoKratskog. Poznati
srpsKi komunisti u iseljenlStvu tu
nijesu mogli ni smjeli ni prlviriti,
kamo neSto raditi. Radi takve
situaclje, poslije Nikole Kovafie-vic- a, Srde Price i druglh po
direktivi пабе KP pred rat trebalo je
da podem i ja, da zajedno s mojim
muzem, kao sveStenikom, pod
plaStem crkve, koristedi veze i
ugled iz ranijeg boravka u USA
probijemo u te tvrdave i da prido-bijem- o
naS narod". ("Ovdje", 1974,
br. 64, Titograd).
U gomjoj izjavi prosto se ne zna
6ega je viSe: neistine, uobraienog
samohvalisanja, klevete (na srpske
radnle), ili bezofinosti.
Zaista, nevjerovatna je to iron i la
i cinizam, da se Milena Ga6lnovl6
uop§te usuduie, da u jugosloven-sko- j
Stamp! piSe I komentariSe §ta
se sve u jugoslovenskom i srp-sko- m
naprednom pokretu dogada-l-o
1935. godine u USA, te, baS
iste, godine njen suprug, sveStenik
Vojislav Ga6inovic, na ozloglaSe-ni-m izborima Bogoljuba Jevtica
5.V.1935. godine izabran je za srez
Bileca, sa 2220 glasova za "narod-no- g
poslanika" pod op§tepozna-to-m izbornom parolom ''Cuvajte mi
Jugoslaviju", — navodno posljed-nj- e
rijeCI kralja Aleksandra Kara-dordevi6- a.
(U "Politic!" od б.таја
1935. godine — br. 9683 — 6itamo,
daje u srezu Bileca lista Bogoljuba
Jevtica dobila 4184 glasa, od kojih
je izabrani poslanik, sveStenik
vojislav Gacinovil dobio 2220,
njegov oponent, Jevto Popara,
1948 glasova. Ponavljam: ovo su
podaci iz beogradske "Politike" od
6.V.1935. godine). Pa se prosto
postavlja pitariie: otkuda takve
smjelostl jednoj bivSoj popadiji i
kako se tada govorilo "gospodi
poslanikovici", tj. supruzi "narod-no- g
poslanika", — koji je to bio ne
samo za vrijeme vlade B. Jevtica
nego i za vrijeme faSistl6kog rezl-m- a
"vode" Mllana Stojadlnovica,
sve do novlh izbora 11.XII, 1938.
godine, da sada u naSoj javnosti
daje politi5ke ocjene tome, Sta
je, i kako je, ko radio u jugosloven-skom
I srpskom komunlstl6kom
pokretu 1935. godine USA! I ne
samo to. M. Galinovic ide 6ak i
dalle, pa tvrdi, da je KPJ trebalo da
posalje nju — popadiju I njenog
supruga popa i blvseg Jevticevog I
Stojadinovi6evog poslanika, USA,
"u ротоб srpskim komunistlma",
da tamo "problju" faSisti6ke "bun-- i
kere" I "tvrdave" I da — "pridobiju
naS narod"!
OvaTTvbi prepotenthoj i samo-hvaiisav- oj
tvrdnji, misllm, da nije '
potreban komentar.
Od samog osnutka srpskog anti-faSisti6k- og
pokreta oko "Slobodne
геб!" srpski sveStenici koje sam
napred naveo, kao I mnogl demo-kra- ti
(intelektualci, trgovci), uklju-6i- li su se odludno i hrabro taj
pokret. NaveS6u samo nekoliko
primjera ... Sje6am se, kada ml je
sveStenik Aleksije Savi6 u Pitts-burghu
urudio adresar svlh svojih
parohijana i pretplatu za godinu
dana za svakog od njih — na "Slo-bodnu
геб". lako je znao da sam
iiegalac, Savi6 me je rado I 6esto
primao u svom parohiskom stanu
(ku6i), naravno no6u, gdje smo
ostajali razgovoru satima. (A M.
Ga6inovl6 tvrdi da nlsmo "smjeli"
SliSSIiSiiM
Jnei dn"pormlviriptri"ilikuomsrpsaskme zcarmkvoel!io) A....
Savl6a da mi posudi sv. Pismo,
koje mi je trebalo u polemicl sa
reakcionarnim popovima, koji su
nas napadali preko "Srbobrana".
Savi6 je otiSao u svoju biblioteku i
vratio se sa dvije knjige. U jednoj
ruci je drzao prvl torn Marksovog
"Kapitala" (izdanje "Kosmosa"),
u drugoj — sv. Pismo. "Evo, sinov-б- е,
ovo je tvoje sv. Pismo", ispru-ziv- Si ruku sa "Kapitalom", "a ovo je
moje", ispruzivSi ruku sa sv. Pis-mo- m. "Pa biraj koje ho6eS!" Odgo-vori- o
sam mu, da ja moje znam,
"all mi treba VaSe"... Ovim ho6u da
kazem, izmedu ostalog, i to da su
naSi odnosi bili veoma prisni i
prijateljski, iako je on bio sveSte-nik
u crkvi sv. Oorde, ja komu-nlst- a
— profesionalac, kako se
onda govorilo.
Sli6nu saradnju smo imali i sa
sveStenikom Jovanom Smlljani-6em.- u
Akronu, gdje sam se s njim,
takode, sastajao viSe navrata.
Blagodare6i MiloSu Celovidu, Du-Sa- nu Loll6u, advokatu 2arku Bun-6i6- u
i samom Smiljani6u — ve6lna
akronskih parohijana bila je s
nama, mada je tamo protiv naSeg
pokreta, veoma zilavo radio, jedan
od najagilnijih srpskih reakcionara,
advokat Dusan SilaSki.
A saradnja sa protom Jovanom
Krajnovl6em zauzima posebno
mjesto, kao Sto posebno mjesto
zauzima i 6itav njegov rad u Ameri-ci.- ..
Po6etkom 1936. godine dao sam
srpskom rukovodstvu ideju da
treba i u organizacionom obliku
ostvariti antifaSisti6ko jedinstvo
svih demokratskih raspolozenih
snaga. Rekao sam da bi trebalo
sazvatl jedan kongres, na koji bl
poslale svoje predstavnike razne-organizacfj- e,
u kojima prevladuje
antifaSisticko raspolozenje б!ап-stv- a.
Raspravljaju6i ovom pred-log- u, smatrali smo da je rok od
Sest mjeseci dovoljan za pripreme i
izbor predstavnika (deegata) u
samlm organ izacijama. A poSto se
taj rok slucajno datumski poklapao
sa Vidovdanom — koji je srpska
reakcija na sve тодибе паб!пе
Spekulativno koristila, doSao sam
na ideju da bi reakciji trebalo
oduzeti monopol na Vidovdan i
slifine sudbonosne dogadaje iz
istorije srpskog naroda. I zato
zakljuclli smo da kongres bude na
Vidovdan!
Razgovaraju6i sa N. Kova6evi-бе- т, oovom predlogu, u po6etku,
on me nije shvatio, smatraju6l da
tako mozemo "dokoturati" suviSe
udesno. Kasnije i on se slozio s
tim, pa mi je i pomagap u nekim
pripremama.
Kada sam proti Krajnovl6u izlo-zi- o
ovu ideju i izrazio zelju da bude
tozajedn!6ki kongres pokreta "Slo-bodne
геб!" i pristalica Samostalne
demokratske stranke Svetozara Pri-bl6evi- 6a,
б!ј! je lider u USA bio
Krajnovi6, on je to оојегибке prih-vati- o, smatraju6i moj predlog za
dobar potez, rekavSi: "To je neSto
novo kod vas crvenih, sinov6e".
I ovo sam izlozio neSto detalj-nije
zato, Sto ima neistinitbg pisa-nj- a
i oko pitanja, ko je bio inicija-to- r
Vldovdanskog pokreta u USA.
Na primjer, S. Lojen, M. Ga6ino-vi- 6
I joS neki pripisuju to N. Kova-6ev6- u;
Priznajuci vidne zasluge N.
Kova6evi6a u radnifikom pokretu,' u
interesu istine, moram re6i, da on
nije bio Inicijator, niti organlzator I rukovodilac vldovdanskog kongre-sa.
PoSto je ideja bila prihva6ena
fiitavom pokretu i to uz najtjeSnju
saradnju s hrvatskim i slovenafikim
pokretom, иобј Kongresa dogo-vori- o
sam se s J. Krajnovi6em da
se, radi izrade rezolucija i svega
drugog vezi odrzavanja prvog
Vidovdanskog kongresa, sastane-m- o
u jednom pitsburSkom hotelu
— i to dvojica u ime pokreta
"Slobodne гебГ i dvojica pribi6evi-6evac- a. Prota je pristao. U srps-kom
rukovodstvu rijeSeno je da 6e
biti najbolje da na taj sastanak
podemo dva ilegalca — ja i N.
Kova6evi6, iako je on tada radio u hrvatskom pokretu. Pribi6evi6evci
su rijeSili da njihovi predstavnici
budu prota Jovan Krajnovi6 i
Stojan Pribi6evi6, novinar iz New
Yorka i sin Svetozara Pribi6evi6a.
Prije pomenutog susreta otputo-va- o
sam Johnstown i ргобКао J.
Krajnovi6u sve Sto sam pripremio
za Kongres. Sa nekim manjim
ispravkama — slozili smo se da sav
taj materijal donesem nazajedni6ki
sastanak nas 6etvorice.
Uo6i samog Vidovdana, tj. uo6i
otvaranja kongresa pomenuti sas-tanak
je odrzan u jednom pitsbur-
Skom hotelu. Gitava поб, do same
zore, protekla je u natezanju sa
Stojanom Pribi6evi6em. Prigova-ra-o je maltene svakoj re6enici. I jedino, blagodare6i tolerantnosti
prote Krajnovi6a i njegovog (koliko
toliko) uticaja na Stojana Pribi6e-vi6- a, stvar je ipak privedena kraju.
Slozili smo se da protu predlozimo
za predsedavaju6eg na kongresu,
kao i za bududeg predsjednika
Vidovdanskog odbora, kao najvi-Se- g organa ujedi njenog antifasis-ti6ko- a fronta ameri6kih Srba. Odlu- -
, бепо je da glavni izvjeSta6i na
Kongresu budu prota Krajnovic, Joso Rajnovi6, Stojan Pribi6evi6 i
joS neki, Sijih se imena, nazalost,
viSe ne sje6am. PoSto sam bio
iiegalac, kongresu nisam mogao
prisustvovati, ali da bi imao stalnu
vezu sa tokom kongresa odlu6eno
je, da Milo Damjanovi6 bude veza
samnom (poginuo je kasnije u
Spanskom gradanskom ratu u gra-di6-u Kinto — na Aragonskom
frontu).
Na sam Vidovdan, rano ujutru
drug Damjanovi6 mi saopStava
neprijatnu vijest: Stojan Pribi6e-vi- 6
je, u mjesto da se drzi sporazu-m- a
koji smo te no6i postigli i da
prisustvuje Vidovdariskom kongre-su,
rano ujutru otputovao za New
York, savjetuju6i nekim njihovim
delegatima — pribi6evi6evcima da
na Kongresu ne treba u6estvovati;
da je to "petljavina" komunista i zato neka se vrate кибата. Veoma
interesantno pa i simpat!6no je bilo
to, da ga, nijedan delegat nije
posluSao i Kongres je protekao
prema planu, kako 'smo se dogovo-ril-i.
Krajnovi6 je-bi- o одогбеп i I jut
na Stojana, koji se, kako sam
saznao kasnije, ispriiavao da je
poslije naSeg sastanka telefonirao
ocu u Pariz I da mu je ovaj,
navodno, rekao da "sa komunistl-ma
ne treba saradivati, niti na
pomenutom Kongresu u£estvova-ti- ".
Ovo su samo neke crtice tome
kako je doSlo do organizovanja
Vidovdanskog kongresa, odnosno
srpskog antifaSisti6kog pokreta
nazivom Vidovdanskog — u
SA i ko je stvarno bio inicijator
tog Kongresa. U6eS6e N. Kova6e-vic- a sastojalo se u tome. Sto je,
zajedno sa mnom, bio naS delegat
na zajedn!6kom sastanku sa pred- stavnici ma pokreta Svetozara Pri-b6ev- 6a. 1пабе, u udaranju temelja
toga pokreta, kao antifaSisti6kog
fronta, aktivnosu u6estvovali mno-gobroj- ni naSi aktivisti iz okoline
Plttsburgha, Detroita, Gary, Chi-cag- a, Clevelanda, Akrona, Canto-n- a, New Yorka, Milwaukee, West
Allisa, Hazletona. St. Louisa, San
Franciska, Bute (Montana) i mno-gl- h
drugih naSih 4olonija'
(Nastavitdese)
iy7Sv .
-- .Л" лл-- г '.v...
WAi
o
u u
u
u
a
u
u
u
u
N
o
a
li
a
a
a
o
u
u
u
u
a
a
u
o
u
u
u
o