Serbian Herald, October 04, 1946

              t
i firthliifif rfif iBiirr4-iiifira№ffffirfainlrl[i-fi
шшшвшшцшвцмцшш г _
..
ЈјШЦША&ЦКЈШШШШШВШ
_...
'itf.iiaiwiir.MfifflitfiHwmi' ШВ1тмташШ1ии1Ј1 МцвМИДИИтчт и У'..'..,мч...-и.-1
I—— IM—— i — — —м— - — .- -. _-- -- ..
-- ИЧ-di --Ч-- твгт? №№ ™отЈЖ,Г— .
J fflS-'- J '4W 'W "U "'"' Г cgj-- ' '--
!"
t-ии-
пир №.""! .ШШ' Jill I II И ll.ji ЦЈШ. I I ) I ИИИ Д1јИРИР I ш.тчи.ши.чујивдгш-а.в- , Двддп.г..,,.. IXi TTi y r?Y ~"' iwt -р-
-т— ч-=- — ~ - j, .- -- f f. ,- - - е , у -- р = - - г,
_
--- - - 4- -- --- - 1)(- - -- ' -- 4=—Ч- - — uifi—hhipii .1,1 ' Ц .iMinmi шшифифжмШвЈ
СТРАНА 2
Ср пски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Шлазп сваког уторка и петка.
Сва писма и чекове треба слати на:
SKPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Русописи ce не вржћају.
Дописи бсз потписа се ис примају.
ДОБРИ ЗНАКОВИ ЗА УСПЕХ КАМПАЊЕ
Уроднчштво Српског Гласиика жслн
иро спсга да изрази задовољство са при-ирсма- ма
за долазсћу кампаљу, и призиа-и,- о
оргапизацнјама којс их чино. Ми смо
имали досада доста добрих и усисшннх
качпања у изградњи нашег дсмократског
цокрста и нопинс. Али судсћи по припрс-мам- а
којс су всћ учињснс за оиу кампању,
чини иам со да сс исћсмо прспарити ако
кажемо да he она бити успсшнија од сиих
досада.
Всћ су одржано ссдницо одбора и члан-ств- а
и израђсни планови у Торонту, Ниид-сор- у,
Судбури, а тамо гдо to join нијс
учињсио такво ссдиицо су всћ заказаис.
У данашн.см издању имамо огласо за то
содиицо у Хамнлтоиу, Всланду, ћркланд
Лску итд. To што сс припрсма чиио иа
прсчс добра јо гараптнја за успсх, алн то
нијо спс. Ми би рскли да јс још вишо од-lylyj- yho
то, што сс томс раду иристуиа
са вишс вол,о и полста нсго икад рашцс.
Ми можсмо pclni да јс кампања стварно
. uch почсла, но само са припрсмама, исго
со чак иочсло добивати иопо ирстплато
на новину. Ми cSio uch унрошлом издаи.у
јавили да јс друг Галстиа иослао 15 ио-Bi- ix
прстплата, и тражи да сооно у-рач- упају
у квоту организацијо у Тороиту.
Славко Станнћ јовио јо данас на тслсфон,
и ирсдао адрссо трију нових ирстплатии-к- а,
вслсћи да "то мора ulni У квоту I
Осим тога, има у овој камнан.и и нс-ш- то
симболичио, што иијо био случаЈ ра-ни- јс,
исшто што јо доказ да ови ррдољу-бив- и
Срби у организацијаМа anajy шта
за нас значн наша ношша и иаша орга-пизаци- ја;
исшто што доказуЈС да људи
ичу на тај рад но само са вољои, нсго и
са убсђсљом. To што јс симболичио у
ппипремама за ову кампаи.у, застапа иово
ЈугославиЈо иобедницима, јесто награда
коју tic добити три оргаиизациЈО иооед-ниц- о.
Ми смо раиијо обичавали давати
наградо форми кн.ига, сатова, liiicaluix
машниа н слично. Сада, ме1;утим,наградо
од сто долара добићо оцганизациЈО побед-ниц- о
у цертифнкату илн лризнаницп. да
су у раду за своју ношшу мстнуломко-лик- о
камсна у цссту Псоград-Загрс- о. На-им- с,
послаћо сс тих 300 долара за град-и,- у
то цсстс, симбола и нрактичног чупа-н,- а
у крви стсченог јсдинства народа Југо-славнј- о.
Још симболичнијо јо вал.да оио што јс
нсла у ову кампању иаша opraiuwaiuija
у Виидсору. Она спојич групама, двема
мушким н жснској, дапа имсна народних
хсроја Југославијс.
To јс доказ љубави нс само прсма иовој
Југославији, нсго и прсма иовшш и орга-иизаци- ји
којо су посталс иајтошн.а поза
измсђу нас и Југослаг.ијс, између ас н
name 6palio и гестара. To јс доказ да су
чланство оргаиизација п протплатиицн
r. Т1 - .......... н-- л linn niittlin
СрПСКОГ 1ЛаС1ШКа сш.ч.1111 l -- u s- -
To jo доказ да они тра:ко још тсшњс врзс,
као што их тражс и оин отуд. Школски
учитсл. Алсксандар Стсфановић из Кума-и- с,
Банат, чнјс писмо смо објапили у прст-прошл- ом
број% оссћа да још нисмо дово-Л.Н- О
повсзани. Он нс види у иашој новшш
иишта о дсци, што би прстстављало нску
всзу ашс дсцс опдс и њиховс тамо и тра-;к- и
да со то успостави или днрсктним пи-сањ- см
дсцсдсцн или нрско ношшс. II
врско кога ho on to тражити псго прско
нашс новине. Студснткиља Мнлка Првул!,
чпјс нисмо Аики Ножшшћ објављујсмо
данас, кажс: "Ја имам неколико Гдасни-к- а
са вашим сликама и са нсколико рсчи,
али то рсчн су штурс" итд. Оиа би жслсла
да много вишс зна.
Даклс, да за иишта друго. всћ сама та
всза врсдна јо иашсг рада, и тога су родо-љуби- ви
канадски Срби cncciiu п радп тога
спмболишу кампању за иовииуи члаи-стп- о
са нмеиима и стварима којс симбо-лиш- у
нову Југославију. Али оин су свесни
да наша повпна н оргаиизација значс још
много више. Они знају да онс зиачс иашу
борбу против српских фашпста, чувањс
частн н имсна српског слободарског иаро-д- а,
чувањо јсдинства канадскнх дсмократ-ски- х
Срба и Хрвата, Словснаца пМакс-донац- а;
подуппрањс борбс каиадских рад-ни- ка
за њиховс оправдапо захтсвс и учс-ствова- њс
у tiim борбама, као н у борбама
с канадским иародом уопштс за остварс-lb- c
прннципа и обсћања за којс сс подно
рат.
-- ?-
ИТАЛИЈА - ЗАШТИћЕНИ ОСИЊАК РАТНИХ
ЗЛОЧИНАЦА, ИЗДАЈНИКА, ФАШИСТА,
ТЕРОРИСТА И РАТНИХ АВАНТУРИСТА
Београдскп лпсг "Борба ,
орган Комунпстпчке napiuje
Југославпје од 21 августа,
доиела је следећи чланак др.
Душаиа Неделковпћа, прет-седпп- ка
југословенске Држа-вн- е
комнсије за утврђпван.е
злочпна окупатора п нпхо-вн- х
помагача:
Генералпп секретар Савез-н- с
владе, друг Митар Бакнћ
јс својом званичиом нзјавои
упозорио нашу и светску јав-ио- ст
на опасност која прои-зилаз- и
нз пренсбрегаваЈиа
јсдног од главинх циллва
којс су слободогубиви, де-мократ-
скн
народн себи по-стави- ли
у антифашпстнчком,
ослободнлачком рату, нз нре-небрсгава- аа
обавезе пздава-iu- a
ратнпх хпочипаца народ-liii- M
судовима. Још прсгоди-п- у
дана, иа Лондонској кон-фсренц- иј"
Државних комиси-ј- а
за утврђиваас ратиих
злочнпаца, многн свропски
народн су дигли глас ротс-ст- а
што им владе САД, Нелн-к- е
Прнтаннје н Француске не
нздају ратпе злочннце, којс
су као такве утврдили свн
одговорни иацноналнн н ии-тернациоиа- лпи
форумн, — и
данас они са нашим народн-м- а
протестују противу нстог
тог ra-KeiL- a ие само међуна-родин- х
обавеза већ и елсмен-тарни- х
обавеза прсма иравди
уопште. II данас се они пи-гај- у:
зашто аигло-амсрич- ке
пластн не нздају утпрђепс
фаишстичке ратне злочннцс,
нсго нх нуштају ман.е или
више слободнс на својим те-рнторнја- ма,
на пстима иовс-n.nnn- iv
члк п ппло олговопн:
дужиости? Н данас сс онн
пнтају: како је то могућс и
коме то може да служи?
Јасно јс да то, уопште узе-т- о,
не можс служити миру,
бсзбедиостн н слободн аро-д- а,
али коме п чсму можс
С1ужпти ?
На сва ога интачд iivctii- -
ћемо да саме чнн-сннц- е одго-вор- с.
Гепералпм секретар Пакнћ
је у својој изјави рскао како
су остали безуспсншн спн
напорн иашс владе да англо-амсрнч- кс
властн у Нталији
примс једну иашу комиснју
која бн нм номогла у трага-н.- у
за гатнпм злочинппма. II
док такве нашс комиснје neh
годину дана делаЈу у окупн- -
раинм зопаиа Пемачкс и Лу- -
стрнје, дотле у Италију пнје
пуштсна нс само ни прва на- -
ша комнснја за ратне злочнн- -
цс всћ ни прпн прстстапиик
наше Државнс комисијс. -- За-
што? — Чшћснице говоре да !. :_ тг__...:. ЈС ти aaio jiiiij јс iiia.niia
прстворсна у правп збсг рат-ни- х
злочинаца п издајинса.
У itoj се иста пажн.а иокла-н.- а
италпјапскин ратним зло-чинци- иа
и издајннцнма ус-таша- ма
и четннцима. — Нта-шјанс- кн
гспсралн и гувер-иер- и
као што cv Пирцио Гн-рол- н,
Л1ирио Роботн, Бпто-рн- о
Лмброзио. Тадео Орлан-до- ,
Алссаидро Макарио, од-гопор- нн
за дссетине хнллд
ратинх злочина no4iiii.ciuix
над иашнм народпма, заузи-мај- у
дапас врло ласкаве по--
ложаје у игалнјапскоЈ појсцм
и државп као што исдићсв-ск- н.
.готнћсвски, усташкн п
чстннчки генеради н офицп-р- и,
Јтврђеии ратнп злочннци.
примају плате аигло-амспи-чк- нх
офпцира н са спојнм
баидама вршс разне војннче
Д)ЖНОСТН.
Тако НедиНев генсрал Дам-н.анов- нћ
комаидујс нскаквни
"чстничким" логором у Ебо-ли-- у,
пздаје војпичке легитн-мацпј- с,
пропусиице за путо-ваи- а
по Италијп, шал-- е пс-как- ве
"четс" иа груб рад у
англо - амсрпчким логорнма
нли да стражарче поред ма-гаци- иа.
Тај логор, та шака
јада. нека је врста почасног
збега ратинх злочипаца, ме
шавинс лотићеваца, неднће-вац- а.
четннка и усташа. Ту
су Јаша Љотпћ, Ратко Па-режаш- ш,
ђоко Стпјепчевнћ,
Ечнмовпћ, Узслап, Никола
Маидић, птд. Ту су тешки из-дајии- цн
п ратнп злочинци
Добросав Јевђевпћ и Момчи-л- о
ђујип, нздају пекакве но-внп- с
под насловом "Српске
новнне". II за ове н оваквс,
спецнјалннм потама владр
Пе.шке Брптапије п СЛД са-општав- ају
своју сагласност
Да буду предатн иагаим судо-вим- а,
а онн н даге ттампају
iiODin.e, командују стражама.
итд. Усташкн пуковник Врк-лл- н,
прима офпцпрску плат,
вози се аутомобнлом п ко-маид- ује
усташгом стражол
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
код ваздухопловпих магацн-и- а
у Касори-- у код Напу.ха.
Са н.нма раме уз раме врпш
сличан посао четннчкн пот-пуковн- иЕ
Гошко ПетричсвнН
у Ламије Камну код Напулл.
Шеф логорске полицнје у ло-го- ру
у Ферму ннје био дос-ко- ра
ннко другп него злогла-сн- и
усташки кол,аш, коман-даи- т
логора у Јасеновцу Лу-б- о
Милош. Итд.
Оваквих лигора у којииа
командују, ппшу иовиис, и
врше полнциску службу нај-теж- н
квислинши!! нздајиицл
н ратин злочиици. има нско-лик- о
у Италнјн. А ко ce у
пл!ма налазн, види се нз тога
што кад је Унра спровсла у
аима аикету априла ове год ti-ne,
утврднла јс да само 50%
стамовннка тих логора има-ј- у
ираво на н.сну помоћ, иа
су аигло-амсрнч- ке власти мо-ра- ле
јуна узетн овс логоре
на потпуно издржаваас.
Трсба лн овде иаводити оп-ш- тс
позиату чин.еннцу, о ко-јо- ј
су писалс н самеамсричке
војне иовипе, да је једно од
главнпх заннмаи.а ових лого-р- а,
којииа командују издај-ннц- н
и ратни злочинци да
доплачс, хапсе н пребијају
сваког ратног заробл.еиика
илн п а приснлан рад одведе-но- г
човска за којег бн чулн
да жслн да сс вратн у отаџ-бин- у
и којсг бн се докопалн?
— Али опде ћемо навестн са-м- о
једну, по н довол.иу чн-н.сн11- цу,
из које се јасно види
да спи ратни злочинци xohe
својнм тсрором Biiuic нсго да
омету повратак иашим л.удн-л- а
у землу. Иод комаидом
ратиог злочинца генерала II-ва- на
Нрезлд су 14 фебруара
one годнне Рупинкови бело- -
гарднскн официрн Саје, Рош
и Иоточннк одржали иреда-iiait- e
о темм "Нођеи.е тројкп
у герилп", а офицпрн Арко
. Цснтар нажне у пестнма у
току прошлих даиа била јс
дпскусија о ироблему Трста
па мпронпој комфсрснцнјп.
Савет миппстара нностраннх
послопа допршио јс главни
рад за одређиваи.е принципд
буд)ћсг статута аутономног
с1ободног територија Трста.
Сада је преостало да се нзра-д- н
нацрт статута да буде по-нсш- ен
Нариској конферепци-ј- и
II одбор за иолнтичка и
тсрнторијалиа iiiaii.a мнров- -
ног уговора са ИталиЈом, про-учав- а
разие иредлоге који cv
ноднсшснп.
Одржаи.е мира иа Палкану
н дослсдио у ucioj Европи,
sanncitltc у великој мерп о
праинлиом рсшену ироблеиа
статута Трста.
11облем Трста тесно је
везаи пс саио са сио.гно
иолптшсоч II стратешким нн-тсреси- ма
земалд које с imim-днрект- но
граниче, Beh такођс
и са иажиим екоаомским нн-тсреси- ма
ииза европских дјт-жа- па.
IIcpuiui цснтар Трста
јесте 11.сгово прпстаниште,
које је од међуиародиог зпа-чаЈ- а.
Развитак пристаништа
Трста jeerc у интерссу зема-л- а
це11тра.тс н јужнс Евро-п- е,
чпја трговина са зсм.гама
на Срсдоземл-- у н на Блнскои
Нстоку је раније бнла про
вођепа прско овог излала.
Ностојс сви предусловн да
Трст носгане важио међуна-родн- о
иристаинштс, да служи
лојачаи.у мирпнх веза нзме-ђ- у
пација н да олакша про-iniipci- i.e
трговнне.
Међутнк, све државе које
he учестповати у решаваиу
nuraibe Трста, не приступају
том пнтаау са гледншта пн-тсре- са
sinpiie сарадље uehy
нацнјама. Некс снле иду за
тим, да успоставе. своју кон-lpa- iy
над Трстом, као u пад
економијом зема.та које су
заннтересоване у Трст. Нред-лоз- н
које one подносе за на-ц- рт
статута Трста, имају за
цил. да им осигурају такву
контролу и нмају јасо niio
заједнпчког са прппцппниа
демократнје у међународнпм
односнма.
У светлу борбе за демократ-ск- н
статут Трста, говор Нје-ћема- ва
М. Молотова, uiiiui-стр- а
СПОЛ.ННХ послова Совјет-ско- г
Савеза у којем се он до-так- ао
такође некнх основпих
iuiTaiba послератпе органпза-циј- е
и међународне сарадље,
јссте од огромпе важпости.
Совјетскн Савез борп се за
- ~Ч1Г пш M.L iiFHH МШШШа№'ШР a4KV)4 Гг1Д WlqglMHfeat ,
; и Сракар одржхт су 14 феб- -
руара нрсдаваае о тсмн . "На- -
селлност уздуж северозапад-н- е
граинце Словеније, прела-з- и
нреко границе у тереи по-год- ан
за герилу".
Овнм чш1.епицама ие треба
коментара. Али је преко по-треб- но
народииа Велике Бри-таннј- е,
Сједии.ених Амсрич-кн- х
Држава и свима демократ-ски- и
народнма, пријатељпуа
мира, слободе н праведностн,
а иепријатслила тероризма и
ратпог злочинства, да ову чн-iteim- uy
дозиају. Кад бп онн,
укаточ новинских трустова, и
радно-коизорцнј- а, ово дозна-лн- ,
престале би н.пхове вла-д- е
да одбацују наше захтсве
за нзручеље ратних х1очииа-ц- л
или да дају одобрена која
,се нећс нзвршитн, — не бн
сс десило то да од 415 издај-ник- а,
утврђепих ратпих зло-чпиа- иа
онс наи нзруче свега
6, а од 733 италијанска ратна
длочннца, j-гвр-
ђена и од Ко
мисије Уједнаеннх народа у
Лоидону, нс пзруче нам ни
јсдног једниог. Слободо.губн-в- и
иароди бн одмах схватили
'колика им опасност претп од
овог тероргстнчког осннлка
ратних злочннаца, којп се од
Лнрцна Бнролна и Роботн-- а
прско Павелића Фрајсиан-а- ,
ђујића, Јевђевића, Дамилно-Biih- a,
Јаше Лотипа, ђоке
Слнјенчевића, Ратка Парежа-ннн- а,
до усташкнх јасенова-чки- х
коллча Лубе Милоша н
Маркотића и Рупниковнх
"тројкаша" Саја, 1'оша, По-точин- ка.
Арка и Сракара у
Нталијн у једно оснно клуп-ч- с
смотали. (
Ис би сс занста могло де-си- ти
да неофашнзам, којп
neh бучно наступа улнцама
Трста и Горице, не буде рас-кртш- ан
join и тиме што би
te показало да ночива на упо-трсб- н
својпх старих слугу.
Проблеми Трста
решсн.е интања Трста потпу-n- o
у сагласности са демократ-сви-х
принцппнма.
Молотов јс нагласио, да
јсдипи статут за Трст, нри-хватл.- ни
с1ободол.убивнм а-цнја- ма,
јестедемократски ста-ту- т,
т. ј. статут који бн за-'штића- вао
суверена нрава ч-та- вог
становнишгва Трста.
Совјетски иредлози ноднеше-и- и
су у томе духу. Англосак-соиск- и
дс.1егатн, поднели су
друкчнје иредлоге. по који-м- а
би пуна државна власт
слободног тернторнја била
ставллна у рукс гувернера
именоианог од страие Савета
безбедиостн Уједпњенмх на-циј- а.
Мо.1отов је рскао да су
ауторн ових нредлога очевид-н- о
узели статЈте геисралног
гувернсра некнх британскнх
колоиија као свој лодел аа
статут Трста.
To значн да се, уиорсдо са
покушајнма да се наметне не-демократ- скн
статут Трсту,
чнне такође иокушаји да се
учнни делимична ревизија
uoBcte i"jc,t,iiifceiiiix пација, a
нарочито noiuiiiiTeibe nohii
вета које ужнвају стхшн чла-нов- н
Савета безбедности.
Нрем да Нариска коиферен-циј- а
nehe потпуно решавати
питаи-- а тич)ћн се Уједшиних
нацпја, претставннцн Аустра-лиј- е
ниак тврде да Савет без-беднос- ги
"са својом моћи ве-т- а"
није ефективан орган, п
радн тога да му не треба по-верн-ти
KOiiTpaiy актнвностн
гуверпера Трста.
У вези с тнм Молотое се
дета.шо позабавио са пнта-ibe- u
значаја vohii вета, као
ннструмепта sojii служп да
осигура сарадљу миролубн- -
I впх ciua за злштиту мнра.
. Сало необузданн империја- -
листи, за којс je сарад1ка jca
Совјетским Савезом иеприја-ти- а
захтевају да се понпшти
моћ вета. Молотов је потсе-тп- о
своје слушаоце па жало
сно искуство Лиге нација, ко-ј- а
je notymxia да бранн мпр
без Совјетског Савеза п, у
стварн.иректно нарачун ии-тере- са
Совјетског Савеза,
"Наравно, регао је Молотов,
вето inije лек за све. Блосови
и групације постоје чак са-д- а;
алн принцпп вета нпак
даје извесне осиове за разви-та- к
сарадпл међу државаиа за
одбрапу безбедностп нација-м- а
како вмпке тешкоће по-стоја- ле
у том погледу. Лко
ми занста стојимо за мнр и
безбедност, ми морамо ценн- -
ратпих tin4iiiiaua, издаЈИнка
cRojitx арода. Овде н за ово
наводимо само јсдан тшш-ча- н
и речнт прнмер. Др. Сре-ћк- о
Барага, бншнн профссор
Словенац, нздајнш; и ратни
злочинац, одлуком Словеиа-чк- е
комнсије за ратне злочн-н- е
3. Бр. 7181 и одлуком Др-жав- ие
комисије ФНРЈ, Ф. Бр.
5668 VTBpheii јс за ратпог зло- -
! чинца, а пресудом Брховног
1 суда Н. Р. Стовеинје у Луб- -
лдни и. О. НУ-4- 0 осуђен je
на смрт. Наше Министарство
иностраних послова је нотом
обавестнло владе Пелике Бри-тани- је
и САД н тражило из-ручс1- 1е
Барагс. Нотом од 11
јуна о. г. владс Неликс Брн-тани- јс
и С.Д су нзвестнлс
да злочинца Барагу ис могу
издати. Уместо сваког посту-пк- а
екстраднцијс, англо-аме-рич- ке
властн су ратног зло-чнн- ца
Срећка Барагу нмсно-nai- e
за ннспектора Иросвет-но- г
одел.ен.а Нојне управс
зоие "Л" Јулнске Крајнпе,
која заседа у Трсту.
Ни овој Ч1Ш.СНИЦ11 с трс-б- а
коментара. Оиа сама со-бо- м,
н бсз миогобројинх дру-ги- х,
сличинх, објаши.ава за-ш- то
јс Италнја остала до да-naiiii- bcr
дана нспристуначнл
како разннм Државинм комн-сијаи- а
тако н самој Комисијн
Уједиисних иарода за утвр-ђппап- .с
ратних злочнпаца, она
разјапш-ав- а какав оснн.а'С
ратннх злочииаца н нздајин-к- а
својих народа сс у н.ој
скрно као рсзерва поповиом
рађаи.у фашнзма и нороблд-BaiL- y
С1ободол.убивих наро-д- а.
Овс чин.еинце бн моралс да
зиају демократски, слободо-лубнв- п
народн којн су у ио-следн.- ем
рату дали мнлнонм
живота најбол.их својнх си-но- ва
за уинштспс фашизма.
Д-- р Душан Неде.гковић.
ти овај ииструмепат, чија је
судбииа да служн тако лаж-ни- м цил.евима. '
Од великс нолитичкс паж-пост- н
јс такођс Moiotob
прсдлог, да будуИи слободпн
тернториј Трста буде исутра-ла- н
тернторнј у иајпупиЈем
сиислу те рсчн, н да на н.сму
не буде оружапнх сиага нн
домапнх mi страних. Молотов
је скренуо нажау на могућ-н- у
опаспост да Трст буде ире-творе- и
у војну базу ако се
јасио п дсфшштивно пс од-ред- н
да наслободпом тсри-торнј- у
несме бптн оружаинх
снага, чак ако бн те оружанс
cuare ii бнле формално иот-4IULC- HC
Савсту бсзбсдности.
Трст, пагласно je on, мора
бнти слободно мсђународно
прнстаннштс.
Пзјаве које јс дао Молотов
у всзи са проблемом Трста,
дају jaciiohy нитап.у статута
Трста. У нсто врсме, Молотов
говор указао јс свстском јав-но- у
миси.у па опасност која
би могла иастати на иуту ио-слерат- не
организације мирд
ако бн побсдили ринцшш
ненрнјате.гски модсрној демо-кратиј- и
и доследно ирогресу
човечанства.
Посматрач.
Дански књижевник на
Омладинско] прузи
Нознатн даиски каижевмнк
Мартнн Андсрсен Нексе стн-га- о
је у Загреб. На путу за
Хрватску, Лндерсен Нексс j'e
посетно омладннску пругу.
где су га главни градители
одушеа.гено поздравили. ДР'
нут манифестацијом омлади
не, Аидерсен Нексе се је об-рат- ио
омладинцпма стедсНнм
речнма:
} "Оно што је нарочиго лено
у Bauroj зем.гн jecic ,ул јс
народ узео своју судбииу у
сопствене руке. 11и, омладнн-ц- н.
сретнн сте иио можете да
радите у оваквој землн, што
се внди no eiaiiy којнм радн-т- е.
Код пас, у капиталисти-чки- л
земллла, омладипа пема
ту cpehy као ви."
Претллатнир, ви, којима
је претплата истекла или
tie ускоро нстећи, обно- -
вите своју лрешату
на време!
Уторак, 1 октобра 1946.
Ц1 I Ц1 1 1 . џ ,т im Политички преглед
МОСКОВСКД "ПРАВДА" 0 ВАЛАСУ И
АМЕРИЧКОЈ РЕАКЦИЈИ
Сопјстска новпна "Иравда" донела јс у
нздан.у од 25 ссптембра чланак од свог ко-мсптат- ора
М. Марниина. у коме се ппсац
осврћс на писмо бнвшег секрстара трговинс
Сједн11е11их Држава н на прегруписавапс
полнтичкнх струја у Сједиаеним Државала.
Ilncaii Марниип озпачава Хенрн Баласа
као чувара политнкс прстседнпка Рузвелта
и каже да је полнтнка рсакционарног воћ-ст- па
Демократске партнЈе нолнтнка пепрн-јател- л
који плаиирају јот један рат.
У чланку се каже да је Балас заузео
прапплан став по многим пнтањима, али да
нма у Н.СГОВОМ ставу доста нслогнчиости
да нзгледа да je он мпого под уплнвом иа
широко распростран.снпх предрасуда.
Мариинн каже да је рсакцпја употребн-л- а
Паласов говор, који је одржао у Нујорку
прс објавливаиа нисма Труману. као нз-гоп- ор
да се Паласа избаци нз владе. који
јс био носледн-- и што је остао у влади од
оиих којн су били за очувап-- е Рузвелтове
полнтнкс. Размимонлажс11.а змеђу Валаса
и пладајуће групе. каже ce у чланку. дошла
су до таквих размера и оштрине да вшне
иије било могућно да их се дал.е сакрпва.
Размнмонлажсм.а, каже сс дал.е у чланку,
одражавају борбу нзмеђу две тендснцијс о
иослсратиој политици Сједпасних Држава.
Марниии кажс да прогреснвни слемсити
мсђу дсмократнма н Репубтканцнма којп
се боре за мир ужнвају велнку потпору
мсђу амсричким народом. Као лођа прогре-сивно- г
демократског крнла обадвсју иарти-ј- а,
каже се у чланку, Налас заслЈ-жуј- с пот-пор- у
п да jc oito што јс ои рекао у свои
пнсму Труману у суштшш врло важпо, алн
да iLcroBo нзтагам.с ипак ије бнло потпуно
nit систсматско.
КЛИЦЕ ФАШИЗМА
Орган уннје аутомобилских радпнка
(Си Ај О) у свом уводнику нод наслопом
"Клнце фапшзма" осврпс се на нове закон-ск- е
одредбс н на поинштавап.с уставннх
закона у Кападн. У уводиику се нзмеђу
осталог кажс:
Први знакопи фашизма су онште по-ллаче- н.е
уставнс власти, супротио нстин-скн- м
жслдма н потрсбама народа, заиен.ива-.- с
рспрсзентатнвних закона владвппк дек-рстнм- а,
прокламацијама, као што се то рад
данас у 1Сакадн; појачаван-- с јсдннства вла-дајуЈ- шх
кругова са круиннм бизиесом (пре-дузе1иш- а),
навала на граћанске с!ободе н
ycKpahiiiiaibc јамчсвипа нли праведног, нс-нристра- пог
судског иоступка npevh многим
радиичкпм воћама; све веће унотрсблдван.е
iioiiupijc за заштнту корпорацискнх иитс-jicc- a,
пођен.с мсђународне полнтпке (без
коисултованл иарода), која нма за цнл. еко-помс- ко
н војно угн.става.с колонијалних
парода и заосталих држава, срллае у крнзу
н рат.
"Спн oDit зпаковн беснс у нашсм пацио-пално- м
животу данас. Онн расту н сазре-иај- у
на нлодном зсм.шшту равнодушности
парода, свс дотлс док фашнзам, бсз ономс-и- с,
не уннштн дсмократскс слободе н нс
иостапс факат. Светска историја ncnyii.eiia
јс таквим фактпма. Гамо непрекидна буд
ност народа може слречити катастрофу
Канадн."
ПРОПДГДНДД 0 ДОБРО ПЛАЋЕНИМ
РУДАРИМА
Лист уније западних рудаоа "Б. К. Дис-три- кт Јуннон 11ус" пншс:
"Ми миого слушамо о ризичпостн коју
капнтал узнма на себе гада отвара рудо-ко- ц. Mii чујсчо толико много о маргиналним
рудама. Ллн мц никад не слушамо о жнвоту
1удара а нити o6jainii.en.a о imixoboj плати
од 79 и по центи на сат. Нема сумае, да јс
народ Брптнш Колумбнје много чуо о "јако
добро плаћсииу рударима" што му говоре
пласиици рудника. Али да ли он што зна
о услопнма нод којнм рудари раде, о којима
постојн слика од 1932 годнне. Она показује
да јс од 44 добро познагих рудара у овој
слнци само јсдан огтао да join ради под зем-лл- м. Многи од осталих су помрли. Нсколико
И.ИХ толико су H.OM (снликоснс) иапунеми
да су моралн бити ставл.сни иа пеизнје, не-к- н
још раде на г.аи.ссои nociy јер нису по
закону Брнтиш Ка1умбнје квалификовани
за пеизије, којн гласн да силнкоснс значн
"онес1тсобл.ен.е". Рударн знају шта зиачи
реч "онеспособл.еае".
ФАШИСТИЧКА ВЛДДА ШПАНИЈЕ КУПУЈЕ
КАНАДСКЕ ЛАЂЕ
Нрема извештајима канадске штампе од
24 септембра, Карлос П. Аргуменда од
шпапске амбасаде у Отави, палази се сада
у Халнфак-с-у где је отишао да купп вншко
ве кападскпх ратни н терстних лађа. У вези
с том iionou трговином Радиичка прогресив-н- а
партија упутила је премнјеру Кннгу те--легр- ам
ургпрајући на владу да спречн про-дајутнхла- ђа
фашнстичком режпму генерала
Франка од стране "Вор есетс корпорације"
у чнјнм се рукама нсте налазе.
"Наша землл — каже се у телеграму —
бнла је и осрамоћена и доведена у опасност
нродајом од страие Ваше владе старог гвож-h- a
иилитаристичком Јапану. Да лн пемо ми
сада полагатн изградиу моћи Фрапкове
Шпаиије и тиме поновнти трагедију?"
"Ако треба да се регапмо тих лађа или
да их продамо — каже се дал у телсграму
— онда првенство треба да имају оис землл
које су се заједно с пама бориле против
фашнзма а не Шпанија која је сараћивала
са Хнтлероу. . .