Serbian Herald, June 25, 1946

              r
fL
11
r-- Г
4
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСНОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годншкој прстплатн за Канаду 4 долара, на пола I НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАД6КИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 319. Цена једнои прпиерку 5 цеи. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, JUNE 11TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 319.
ПРИПРЕМЕ ЗА ВИДОВ-ДАНСК- И
СЛЕТ
За вслики Видовдански слст Срба јужиог Онтсрнја.
којн ho се одржати 30 јуна у Хамнлтону прше се великс
привремо, које су сада у пуном јску.
У Торонту, на ссдиици организацијс Савеза канад-оки- х
Срба која јо одржана у исдељу послс поднс, по-mehc- iia
јс томо питању најпсћа пажна. Мссин одбор
организацнјс СКС Тороита за припрсмс за слст, нзве-сти- о
јс да су аутобусови који ће вознтн нз Торонта на
слст у Хамнлтон оснгурани и тиксти су всћ у распродаји.
У нсто врсмс, одбор јо нзвсстио да тороитовска такми-чар- ка
за "Косовску дсвојку" на слсту, Златица Марин-ко- в,
добро напрсдујс у скупљању гласова и рачуна на
нобсду. Чланство присутно на ссдници, када јс бнло
затражено који he со добровољио јавитнда обављају
разно нослово иа слету спо сс јавило за тај рад.
На ссднпцн јс Сно и наш главни прстседннк Стсво
Ссрдар из Внндсора, који је испрнчао о прнпрсмама у
Виндсору. Он јо рскао да они до сада иису успсли нај-ми- тн
аутобусово којн бн возили у Хамилтон, алн кажр
да со чнтава организацнја подслнла на дссстиис н десс-тар- о,
који тражо приватно аутомобнло који he позитп
у Хамнлтон н надају сс добром успсху. Он јс такође
рскао да њихово дво каидндатицс за "Косовсву дсвојку" ;
добро наирсдују у скупљашу гласова н да ho торонтон-- ;
ска кандндатнца имати "вражЈсг носла" да сс такмнчи
с ,њпма. А нз Вслаида, Иортколборна и Хамнлтоиа тако-ђ- с
јављају о исто тако добрим успсснма каидидатица и
о другим припрсмама.
Тако н трсба. Ово јо маннфестација каквих смо ми
у доссљсииштву мало имали. Она трсба да будс всличаи-ствсн- а
јер јо н н.сиа сврха всличанствсна: манифсста-циј- а
слого п јодннства канадских Срба, за једииство п
слогу са осталом југословснском браћом дсмократским
Хрватима, Словснцнма н Максдоицима; за помоћ нашој
браћи и ссстрама у старом крају; за бор(ју против фа-Јниз- ма
и pcaKjMijc; за демократска права п слободе на- -
рода.
Чист маторијални прпход са овог слста намеи.сн
јо за номон ратноЈ снрочади Југославијс.
На слст, иорсд нашсг народа из јужног Онтсрија,
до!ш ho и прнличаи број нашнх из Сјсднњсннх Држана.
Маршал Тито у гостима код
Свесловенског одбора
(Телеграмом Српском Гласнику)
М°сква. — Првога јуна one перпјалнстпчки блок, да бп
годипе Свссловснскл одбор ј упигтавалп друге народе. A
нрнредно је прнјем у почаст
маршала Тита. Том прилн- -
ком маршал Тнто је рекао:
Драгп другови!
Веома сам захвалан Све-словенск- ом
одбору на овако
искреном дочеку.
По мом мшшдеиу, генерал
Гуидоров је впсоко оценпо
иаше напоре за стваране прн-јатељск- пх
односа — сматрам
да је то иаша дужност, упра-в- о
као што је била наша
дужност за време велпког
отаибинског рата борпти се
заједно са Совјетскпм Саве-зо- м,
заједно с осталпм про-греспвн- нм
човечанством про-тп- в
велпког непрпјатеља —
хптлеровског пмперпјалпзма.
У току ове године дана свп
нашн народи дубоко су се
уверплп у нскрено прпјател.-ств- о
које иародп Совјетског
Савеза и њпхови вође гаје
према прпјатељској Југосла-впј- п.
Свакп совјетскп човек
којп долазп у Југославпју,
убеђу}г"се са каквом врућоч
лубавп горп срце сваког на-ш- ег
граћана према Совјет-ско- м
Савезу. Нашп народп
знају да без помоћп Совјет-ско- г
Савеза мп ire бп нпкада
постпглп оио што пмаио, то
јесг слободие федератпвне п
незавпсне Републик Југо-славпј- е,
која се дапас у еко-номск- ој
п полнтпчкој сарад- -
нп са Совјетскпм Савезом
јача.
Ја сам већ говорно да је
паша дужност појачавати
пријагељство са совјетскпм
народом — п мп чпнпмо све
што'можемо.
Уговори које смо закл.учн-л- и
са Пољском п Чехослова-чко- и,
дошлн су као појачаие
прпјателства Слов-ена- . Реак-цпонар- пп
елементп на запа
ду тумаче то на свој начпн.
Онп суде по себп п сматрају
да мн стварамо некакав пи
чнашзаг"
мн кажсмо: — He, словеискп
народи су и сувпше много у
својој псториЈп трпелп од
пемачких пмперпјалпста, од
свих којп су навалнвали на
itiixoBy незавнсност. Мп се
старамо да се нпкада впше не
бп поиовпло оно што је бпло
4-- 5 годпна назад. Мп хоћемо
да оспгурано наш мпран раз-вита- к,
да онемогућпмо суко-б- е
словенских народа међу
собом за туђе ннтереое. У
овој великој сталпнској епо-х- п
словенскп пароди дошли
су до убеђе1Ба да је пнхова
будућност пов%зана заједио п
да је нпхова дужност да жпве
у мпру да би пшлп напред.
Велпка је сталпнска епоха
— епоха правплног решеЈМ
националиих пптана. Мп у
Јутославпјп пошлп смо пугем
Ста.гпновог учеиа, п захвалу-јућ- п
тоне, постпглп сно до
сада крупне успехе — пзгра
дплп братссо јсдппство наро-д- а
Југославпје. Данас уједи-iwn- a
Југославпја, заједно са
Совјетскпм Савезом, са свпм
словенскпм народпма, јав.га
се као важан фактор за учвр-mKei- te
мпра у борбп протпв
потга-гпвач-а рата. Мп хоћемо
да човечанство нпкада вппге
не бп прожпвлавало таквпх
страшннх годпна какве је
прожпвело у време велпког
отебпнског рата.
Ја поздравллм Свесловен-ск- п
одбор са велпкпм успе-сим-а. Ја поздрав.гам сада све
претставнпке братскпх сло-венск- пх
одбора, п уверавам
пх, да he се Југославпја у-по- рио
борптн за мпр, за прп-јатељст- во међу словенскпм
народпма.
Живпо творац свесловен-ско- г
прпјатељства, руководп
лац велпкпх победа у овои
отаџбпнском рату, кога мп
сви лубпмо — наш драгп
Стаљпн I
Почело је
СЕ КА И РУСКИ ЈЕЗИК
Београд, 10 јуна. — Данас
је изведси пред Народш! суд
ратни злочнпац и издајник
српског народа Дража Мн-хаилови- ћ.
1000 особа које су
наиуннлс судску дпорану бу-ка- лс
су иа нздајника када јс
бпо увсден. a са аплаузоч
поздрапиле Народис судс ка-д- а
су се појавилк у судницн.
Зајсдпо са Мнханловнћсм
бићс суђсно другој двадссст
тројнцн онтужеимх због par- -
них злочина п издаје. IIpo-це- с
cyheita прсводи се на трн
страна je&uca, епглсски, фран-цуск- п
u руски.
MnxaiuoBitha на суду бра-п- с
београдски адпокатн, Дра-ru- h
л Ншсола
T?oiioBnh, чланоан оиознцтпс
из т. зв. странке
Мллана Грола.
суда јс пуковннк Миханло
oplpenuh, прстседпнк Врхов-ио- г
суда Народне Рспубликс
СрбиЈс.
Мниистар унутрашљих по-сло- ва
Ллек- -
сандар Ранковлћ, још увск
прима писма и
телсграме од народа нз раз-ни- х
крајсва на-рочи- го
нз Србнјс, у којнма
се II3HOCU страшпе злочннс
" легових чст-нн- ка
п тра;кн смртна казна
за издајника. Рааеник Радо-мн- р,
који лсжи у главној Вој-и- ој
болнкцн Прве
"Када су ме заробплц пт-ипч- кп
комаидаитп Маринко
внћ и другп, ударплп су ми
120 батпиа и осудплп ме бн-л- н
на смрт, а мога друга, кога
су ухватплп заједно сампои
одмах су заклалп. Мене су
иа шест места псекли ножем
н обојнцу нас бацплп у јед-н- у
јаму. Пошто сам остао
жив, пзвукао сам се пз јам--е
и по облнж1кпм селпма сам
н з л е ч п о задобпвепе pane.
Четнпци џелатн су ухватплп
и мога брата Чедомпра, којп
је у једној борбп бпо раиен
на 28 места и предалп га Нем- -
цима, којц су га одмах у Гор- -
и.ем Мплановцу стрелллп.
Захтевам да се злпковац и
издајнпк Дража Мпхаиловпћ
казни казном."
Породица поклаиих жрта-в- а
пз села Болковца, Србнја,
нзпоси у свом пнсму како су
четницн мучкп напали па
групу сељака којн су се спре-мал- н
да ступе у партпзане,
па х побнли н једап оста-та- к
предалн Неицпма који
су нх потом стреллли.
Зеиа.гска комиснја за утвр-ћива- ље
злочлша окуиатора н
ibiixoBiix помагача за Босну
н издала је са-опште- и.е
о пллчкаау п палл-ib- y
које су нзвршилн четнн- -
УНИЈЕ
ЗА
Штрајк морнара се још иа--
ставл.а, док бродарске компа-ниј- е
стално врбују штрајко-ломц- е
и уз огромну помоп
шграјк. Штрајк морпара јс
полиције настоје да сломе
толпко солндап да су, прсма
вестима из Отавс, власти су- -
герпрале компанијама да па-сто- је
доИп до споразума, јер
да у зем.гн псма
за одбраиу
Гећутнм, команданг
војног логора Кемп Бордеи,
'нзјавио је да је војска спре-мн- а
н да чека иа позив да
се уиеша у снтуацпју. Вести
нз Отаве јавиле су каспнје
да су властл нздале изјаву
да је он то пзјавпо иа своју
руку, a пе no napebey нз
Отаве.
Морнарска унпја поднелч
је предлог од шест тачака за
pemeiue штрајка, у којпма је
пајважипјн захтсв да све
бродарске компанпје захва-hen- e
штраЈком одмах прпста-н- у
на увађаие 8-сат- пог рад-и- ог
дана; да попово прпме ва
рад све мориаре којп су код
itiix бнли запосленп до штрај- -
суђење ратном злочинцу Д. Михаиловипу
ПРОЦЕС СУЂЕЊА ПРЕВОДИ ЕНГЛЕСКИ, ФРДНЦУСКИ
JoKciiMoniih
Дсмократске
Претседник
геиерал-лајтнан- т
многобројна
Југославије,
Мнханловпћа
армиЈе"пп-ш- е:
најстрожпјом
Херцеговнну,
ПРЕДЛОГ МОРНАРСКЕ
РЕШЕЊЕ ШТРАЈКА
довол.ноцо-лицпј- е
штрајко-лохств- а.
цн Драже Михаиловлћа 4
waja 1945 годппе, повлачећп
се нспред јсдиннца Југосдо-венс- кс
армнје. Установл,епо
јс да је у Стојницц тада пз-горе- ло
459 зграда, 39 радљи
ii 101 споредна зграда.
Ирема утврђекнм подаци-м- а,
штста коју су Дражнпе
баиде нанеле Стојиицн п
стојничкои срезу пзиосп пре- -
BBBBBBBBBBBBBBBBBBBBB5sji
ЗЛ0ЧИНАЦ
мнлнона днпара.
утврђених пода-так- а,
сиага-и- а
Дража М.п-хаилов- пћ,
поједнннх на-лазн- ли
Дражнин
"Врховне комапдс
Калабић
Телеграм Ернесту Бевину
Са сво}е седннце одржане 8 јуна, Нзвршни одбор Са-ве- за
канадскпх Срба упутпо је Ернесту Вевпну, мшшстру
СПОЛ.1ШХ послова Велнке Брптанпје, следеНи телеграм:
Г. БЕВНН, МШШСТАР СПОЛ.НИХ ПО-СЛОВ- А,
ЛОИДОН. ЕНГЛКСКА.
ГОСПОДННЕ:
ОДБОР САВЕЗА КЛНАДСКИХ СРВА СЛ
СВОЈЕ СЕДНИЦЕ ОД 8 ЈУНА, 1ГЛ ВЛС ДЛ
ИЗМЕННТЕ СВОЈ СТАВ 110 ПИТЛЊУ ТРСТЛ II
ЈУЛИСКЕ КРАЈННЕ. НМАЈТЕ НА УМУ ДЕОАРАЦТГ-Ј- Е ПРИНЦНПЕ О ПРАВУ НАРОДА НА САМООП-РЕДЕЛЕЉ- Е
О ЕКОНОМСКНМ ПОТРЕВЛМА НЛ-РОД- Л, ИСТО ТЛКО, ДЛ ЈЕ ЈУГОСЛАВНЈЛ Г.НЛЛ
НЛШ САВЕЗНИК У РЛТУ, ДОК ЈЕ НТЛЛНЈЛ Г.ИЛЛ
НЛШ НЕПРНЈАТЕ.Ђ. УРП1РАМО НЛ ВЛС ДЛ НОДУ-ПРЕТ- Е
ЈУГОСЛОВЕНСКН ЗАХТЕВ ЗА ТРСТ ЈУЛИ-СК- У
КРАЈПНУ.
СТЕВО СЕРДАР, ПРЕТСЕДННК,
ГРБИћ. СЕКРЕТАР.
Ласки о односима са Совје-тски- м
Савезом
Борнмаут, Енг. 10 јуиа. —
На копференцнји бпнтанспе
Лебод партије, која је данас
почсла овде, iten претседппк
професор Херолд Ласкн, крн- -
тиковао је брптапску, амерп-чк- у
и канадску владу због тај-нос- ти
о атомској бомбп. Он
каже да Је та тајпост о атом-ск- ој
бомбн крпва за веповере-п.- е
од страпе Совјетског Са- -
веза према западппм сплама.
"Ако пко пзмећу чланова
овг конференцпје желп да зва
зле стране полптпке тајно-ст- п,
рекао је Ласкп, нека пс-пп- та
у детале nonamaite ка-иадс- ке
владе у везп са навод-но- м
рускон шппјунажом, са
(шеним) тајнпм Ордерс пн
Какцпл, са ухапшенпм осо-ба- иа
које се држе у затвору.
ка.
Уппја такоће тражп да ако
коипаппје не прпстапу на у-гов- ор,
да опда влада преузме
бродовлл п да одобрп 8-са- т- ни радпп дап. '
ко 20
На осиову
овпм четничкик
кокандовао је
док су се на челу
другнх колоаа
командаитн,
члановн
кра.мвскс појске у отаџби-- н
и", Рачић, п Коса-нови- ћ.
ЕРНЕСТ
ГЛАВНИ
УРГИРЛ
II
II
А
II
ВОЈИН
МИХАИЛ0ВИЋ
суцпма п Врховног суда Ка-над- е,
којп објавлују крпвп-ц- у
ухапшеипх особа пре су
да.
"Ако пстакиутп раднпцп у
науцп треба да буду ставде-н- п
у ове врсте пнтетектуалнп
копцентрацпонп логор, наста-вп- о
је Ласкп, ја могу само
pehn да онп којп су за то
одговорнп неће нпкада добп-т- п
пардона за злочпн којп
чпне преиа потомству.
Ласкн је лепо говорпо о ве-лиЕ- ии
постћгпућнма рускс
револуцте, и пстакао је ве- -
лпки допрнпос Совјегског
Савеза у рату као последица
тс рсволуцпЈе. Оп је рекао
да брптанска Лебор партпја,
гао "највећа партпја радни-чк- е
класе у западној Европи",
не би ппкада подуппрала пн-јед- ну
владу која би угрожа-вал- а
безбедност Русије.
"Нека каппталпстпчкв вла-д- е
пеиају повереиа једна у
другу, рекао је он. To непо
вгреље својствено је каппта- -
лпстпчкои друштву. Алп вла- -'
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЗЛ0-ЧИНЦ- И
У ЕМИГРАЦИЈИ
Београд, 4 јуна. — Данаш-it- a "БОРЛА" доноси члаиак
Павла Ллексића под асло-во- м: "ЈУГОСЛОПЕНСКИ
ЗЛОЧИНЦИ У "ЕМИГРА-ЦИЈН- "
ПОКУШАВАЈУ ДА
НРИКРИЈУ ДЕФШШТН-ВА- Н ПОРАЗ СВОЈИХ 113-ДАЈННЧК- НХ ПЛАНОВЛ".
Чланак се oenphe на после-дн.- с
маисврс југословенскпх
издајника који сс налазе у
лнострапстпу и који н да.гс
пссмстано роваре против no-ne
Југослапије. "Дово1;сич;м
иовнх, тобожс маи.с компро-митовани- х
лица на руково-дсћ- а
мсста, oini сс надају да
he лоправити спој бсзпадеж-и- н
положај". Недавно је по-зпа- ти
фашпстички агсит Иго
Чнчиишајни послат у Рнм
гдс је зајсдно са ноторннм
издајпицима п злочиицима
Жилком Топалови11см, Мнхом
Крекоч u Мнодрагом Дамја-noniihc- M
новерно "одговорнс
дужпости" у "Нацномалиом
комитсту" прсдапом фашис-тичко- м
сарадннку бнвшем
геисралу Д1арку 5lxajioBii-hy- .
Пстоврсмсно је познати
нздајник Богол.уб Јевтић у
Нарнзу нокушао да се повс-ж- с
са Павслнћсанм сарадин-ко- м
и издЛјннком Хрватског
народа Д1ачеком. У то време
спада н одлазакусташс-Мла-ден- а
5унија у Ваппшгтом
код фаишста Фотића н Кр-li.CBii- ha,
као н бсгство иско--
"Политика" о ратним репа-рација- ма
Београд
Данашиа "Иолитика", у
свом спо.гпо-политичк- ом пре-глед- у,
допосн чланак Muxaj-л- а
Петровића под пасловом , "ДУЖНОСТ ЈЕ СВНХ СЛО-БОДОЉУБИВ-
ИХ НАРОДА
ДА ЕНЕРГИЧНО ТРАЖЕ
РЕПАРАЦИЈЕ".
У чланку сс нстнче да за
ладне земл.с, за чнтавнх го
дину дана но завршстку рата
ис само што још скоро ни- -
шта ннсу урадиле па нзврше-it- y
одлука о репарацијама
bcIi сталпо истичу све нове
и иове смстие.
"Шта више — пише Петро-Bii- h
— one праве тешкоће и
у раду на повратку оплачка-но- г
материјала којп су нс-прпјат- елп
одиели у своје зе-мљ- е-
Тако, iia пример, Југо-славп- јн
mi до данас још нн-с- у
spaheini неип Дунавски
бродовп које су Немцп одву
клп у своју зеиљу".
У чланку се истнче да план
о расподели репарацпја нз
западие зоие, соји јс треСа-л- о
према одлукама у Потсда-м- у,
допстн до 2 фсбруара
1946, inije донет uit до даиас.
Члапак сс затнм осврће на
одлуку амгричкс делегацпје
о обустави оданпмања матс- -
ријала којн je на списку рг-парац-
нја,
kojoj he, преиа по-впнск- им
нзвештајнма следн-т- н
сшчпа британска одлука.
де као што је руска и наша
су иајбоља нада за 'мпр ако
нађу заједнпчкп пут ка пстом
цпљу п удруже своје снаге у
борбп протпв сваке опасно- -
стп са којом бн могле бптн
суочен на свом путу."
(Ласки ипје првп пут,лепо
говорио о сарадп.п Велпке
Бр1гтан.нје и Совјетског Са-всз- а.
Алн Партпја чпји je оп
претседиик и itena влада па
челу са Атлпјсм л Бевнпоу,
у пракси раде пао наЈвећп
пепрпЈател.н Совјетског Са-вез- а,
следећп Черчплову по-лптп- ку
н савете, у савезу са
амерпчкпу пиперпјалпстмиа,
а не равпајућп сс према зву- -
чпнм речи ма г. ЛасЕОг. —
С. Г.)
'лико рапшх хточииаца, који
су треба.ш да буду прсдат
Југоставијн нз логора Ротаје
у Пталнјн.
У везн са тим БОРВА пп-ш- е: "И поред оваквих чиље-ипц- а
које довол-н- о каракте-рнш- у
садашис памсре Југо-словеис- кс
"еипграцнјс", иој
сс омогућава да м даљс врш-л- л
по ос.1обођеној Европи п
да од раселсипх лнца ства-р- а
агепте међународне реак-циј- е.
Захвал.ују1ш односу аити-фапшстичк- нх
снага у свету н
снази Југославије, мц нс прн-писујс- мо
mi почојаае емнг-рацнј- с,
ни itenc иокушајс да
се "подмлади" н "споразумс",
оиа] значај којн оиа ссби
прнпнсује, јер знамо да се
н.ихова слога јапла само а
казаиима н.нхоппх куиаца.
Алн југословснски иаЈМди
ocybyjy како тс "националнг
емиграитскс комнтстс" ка
опасна јсзгра интрига, тако и
one кругове у инострапству
н е cynii.il во н с прнјатељскк
расположсне прсма Југосла-внј- н
н демократији уопштс,
којн ие престају дз их поиа-ж- у,
толерншу ei подбадају.
Свака попустлпвост прсмт
овпи слеменшиа значи сра-моту- за
све-оне-који'- су -- по
званн да учествују у заштктк
чопечаиства од оиих злочн-на- ".
"Нз самог micaita западне
штампе — истпче ПетровпК
— видн се да су узроци овз-кв- ог
става следећи: Брптани-ј- и
и Амерпцп матерпјал не-мачк- их
фабрпха није потре-ба- н,
а према званпчнпм Амс-рпчк- ни
аикетаиа, велики аме-ричк- п
и енглески индустрп-ск- и
трустовп повезапи су са
пемачкпм трустовпма. Зато
нпховн претставнпцп, којпмз
ое у Нсмачкој често повера-вај- у
важнп задацп, свнм сп-ла- ма
настоје да спасу свој
немачке ортаке. To се впде-л- о
и пз nucaita агенцнје Рај-те- р
од 18 апрпла, које Пет-ровп- Н
цптпра.
"Очевпдио је да је оваква
полптпка не само страховито
неправпчна за земле које су
у рагу највпше претрпеле, —
пише Петровпћ — већ псто
тако шгетна за све слободо-л.убпв- е
народе п опасна за
бyдyhи мпр".
IIcrii4yhn да је слична по-лит- неа
после прошлог рата
оиогућила обпову Немач&е
шгдустрије л ново крвопро-лип- е,
ITeTpOBiih истпчс да е
пзвршеие Потсдамскнх одлу-к- а
води нстим резултатнма".
Зато je дужност свнх слобо-дол.убнв- их
парода да учинс
Kpaj оваквој политпци н да
снергнчно траже потпуно из-врга- еие Потсдамскнх одлука
о подели репарацнја и о уии
штету псмачке ратпе инду-стриј- е,
]ер је то једппи па-чи- п
да се предупреде повс
агресије".
ЗАБРАНА ХУМОРИСТИ.
ЧКОГ ЛИСТА У ТРСТУ
Трст, 3 јуна. — TprahaiiCKK
хумористичкп дист 11.1
КАНГУРО" забраиеп је- - Ово
Је пзазвало велпко огорчепе
Тршћапског с т а ловништва
које се ппта зашто је дошло
до ове забрапе од стране са-везпп- чке
војпе управе, док
се у исто време пе чиии ни-ш- та
протпв леп.гсља илегал-пи- х
"плаката" у ценгру гра-д- а.
Исто тако свакодневпо
радпо Вепецпја ђулпјаши-р- и
клевете о Југославијп, a
против тога још инсу преду-зе- те
иикакве мере.
jHW-W'i- - lI£fЧll'"', ишмшааммм MMMIIIMMuabaMBia
Ш
ш
Ш
ш