Serbian Herald, June 14, 1946

              H
r- .-
CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазп сваког уторка в петка.
Сва ппсма и чекове треба слатп на:
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Дописи без потписа ce ве примају.
Рукописи се не враћају.
ШАЉИТЕ ТЕЛЕГРАМЕ БЕВИНУ
Из изпсштаја Bcha каиадских јужннх
Слопсна о усвојсним рсзолуцнјама са
гсојима со захтсва punojcibo Јулискс Кра-Јин- о
са Трстом Југослаш1Ји, види сс да
јо за to но само наш југословсиски иарод
у Канади, всћ и остали дсмократски Ка-нађа- ни
н iMixoBo органнзацијс. У томе
су со нарочнто истакло радничко уније
U организацијо Удру;ксна канадскнх Ук-рајииа-
ца.
Истн одазив јс, као што со види
нз данашн.сг извештаја Bcha, и у потпн-сивањ- у
пстицпја којс jo Всћо нсдавно
циркулирало.
Дсмократска јавност, која јо обавсштс- -
на о томо питан.у сиа јс за то да со удово-л- н
праисдиим захтсвмма Југославијс за
нрииојси.о цсло Јулнскс ЈГрајпио са Трстом
Југослапнји. Томо захтспу протпво со са-м- о
рсагсционарнс, фаншстичко и профа-ишстнч- ко
групс у свсту, италнјански и
други ичпсрнјалисти, којима ннјо у иитс-рсс- у
иолитнчки и скономски ујсдннсна
Југославнја. Тога со боје круговн који су
со научили нзрабљнватн Југославнју и
скоиомскп н политички, који жсло задр-;кат- и
што вишо зсмал.а у записностн о
њнма. Оии со бојо да би прапилно и ира-иод- ио
рсшсн.о југословснско-пталијанско- г
разграш1чсна било осиов добрнх прија-тсљск- их
односа између Југославпјс и Нта-лиј- о,
јор oiiii ио могу замислптн своју
политпку бсз стапл,ана јсдио зсмљо нро-ти- в
друго и јсдног иарода нротнв другог.
Што су слабијо скономско-полнтичк- о ио-зиц- ијо
ман.их зсмаља н што су слабији
односи нзчсђу iLiix, утолшсо су јачо н.и-хо- по
сопствснс позпцијс. Нм1ма нијо смс-та- ло
ин зпсрско угњставаљо н однарођа-паљ- о
нашсг југословснског ашвља под
Нталијбм.
Али овога пута со ио смо дозполнти да
стварн тску како они хоћо. Доста јо било
иолитико упгставања, мсђусобних истрс-бл.сн- .а
н свађс Доста јо бнло испрапдс.
Трсба да со иримсњују иачсла о само-опрсдслс- н.у
и исзавнсности народа, која
су толико пута ouchaua у току овог рата.
Оснм тога, Југославија јс саисзши; а Нта-ли- ја
јо бнла нспријатсл.. Врсмс јо да со
учшш крај нолитици нснрапдо, а учшшћо
га само снансаи иритнсак широких народ-ни- х
н дсмократских слојсва, оннх који но
:колс сукоба ни ратова који долазо из та-к- по
политико какну реакцнја слсди по
питаи.у Јулиско hpajinic н Трста.
Као дсо пахтсва општо дсмокцатскс
јавиости за lipiniojciLO Јулиско Крајипо са
Трсточ Југославнји, су н акцијо канад-скн- х
Југослопсна, рсзолуцијс усвојсно од
iliixobo CTjiaiio н од странс осталих дсмо-кратск- их
Канађана и потписн којн со
скупл.ају иа пстицијо с тим захтсвом.
Мсђутнм, сво то трсба још иојачати новим
тслсгрампма, којо трсба слатн иа мини-стр- а
снолпшх иослова Вслико Вританијс
Крнсста Г)Свина у Лондон. Сва мссна Bcha
h. Ј. См свака органнзацнја Савоза канад-ски- х
Срба, Савсза каиадских Хрвата,
Саг.оза канадских Словснаца трсба посла-T- ii
боз икакпа одлаган,а тслсграч захте-najyl- m,
у интересу правде, мира и добрих
приатељскнх односа измсу народа, да
се Трст и цела Јулиска Крајима припоје
демократскоЈ Југославији, у којоЈ he на-ро- д
Трста и Јулиске КраЈине, како Хрвати
и Словенци, тако и Италијани живети
слободно економски, политички, нацио-налн- о
и нултурно.
Питчшо Трста н Јулискс Крајпнс оста-л- о
јо исрсшспо на конфсрснцпји споллшх
миипстара у Паризу. Али то питањс нс
можо стајати нсрсгасно. Номоћници сно-л.н- нх
мииистара, савсзничко комиснјо и
гтручн.ацн поново изучавају и ирсрађују
плаиово и прсдлогс за други долазећн са-ста- иак
Савста споллшх министара и ми-ров- ио
конфсрснцијо за ршисњо тога пита-љ- а.
Али код њих пс мол;о биш сумн.о о
праву Југославијо иа Трст и Јулиску Кра-јпн- у.
Њихова комнспја која јо исдапно
проучавала тај проблсч иа лицу места,
могла со увсрнти о томс. Та комисија сс
увсрила да нарот, на тои тернторију ис
;поли припастн Пталпјп, nch отлучно тра-ж- п
ла со прикључн Југослапији. Огромна
всћпиа становништпа Трста, иако јо то
стапошшштво у већшш пталијапско, тра-ж- и
да припалио Југослапији. jen у том
глота једнно своју сигуриу бутућност.
Гади тога, трсба одмах слати што вншс
толсграма на Всшша, нска зна и то, да
и народ Кападс тражи припојсљо Трста
и цслс Јулнскс Крајино Југославијп.
, 1..Ц Лдрћ
Пуни текст изјаве В. Молотова о Паришкој
конференцији министара спољних послова
Следеће је пуни текст изја-в- е
совјетског лшшстра спо-љии- х
послова Вјсћссласа
Молотова о Парпшкој кон-ферснц- ијк
U патаинма која
су iia ibo'i днскутована, а ко-ј- а
је објавл.ена у "Правдл"
27 маја. Та значајна изјава
гласи :
ЈшнференциЈа иавета сио.г-нн- х
министара у Иарнзу одр-жан- а
је у сагласности са од-лука- ма
ЛГосковске коифереи-цнј- е
трнју миинстара, рдр-жан- ој
у децсмбру мессцу
прошле године.
Позиато Јс, да је Московч
ска копфереицнја, руковође
на дирсктнвама Берлинскс
конференције трнју оила, у-свој-
нла
дефнпитивну одлуку
о припремаи.у мнровннх уго-во- ра за Италнју, Румуинју.
Бугарску, Мађарску н Фин-ск- у.
совјетска дслегацнја на
Иарншком заседаау запела
je ав да je обвезатпо да се
нспуиавају прсцизно одлукс
Московске коиференције, ко-ј- е
захтсвају сазнв конфсрен-цнј- с
за днскусију rope no-Mciiyi- iix
мировних уговора
пошто буду довршсни одио-сн- н
нацртн.
Прсма одлуци Московсхе
комференције, у нзрађивању
ropimx уговора потребан је
сноразум н?међу влада Соп-јстск- рр
Савеза, Пелике Брн-тапи- је
и Сједниеинх Држа-в- а,
а што се тнче (мировиог
уговооа за1 ИталиЈу Гпотпр.
бан te) и fcnonaaviM впталнс """1ссе дунавскнх
са I eh je днскутоваио
To значи, да пре него се
сазовс мировпа лсонферснцлја
иретставннка Л државе, да
овс владе морају израднти н
споразумети ce о нацртниа
уговора.
Друкчије тумачеас може
довести у снтуациЈу, рецимо,
на место нацрта ми-роин- ог
уговора, да под-нешс- иа
коифсреицнјц
нацрта.
У таквом С1учају једна гру- -
па учесннка на конферснцн-ј- и
потпнснвала би један мп-рош- ш
уговор, док би друга
група учсспика на конферен-циј- и
потписивала другн мн-1)Ов- кн
уговор — што би ства-ри- о
зиачило фнјаско за сва-к- у
помнсао јсдинства на
UllpOBIIOj конфсрснциЈИ.
ИдуНи тлм путсм, ми пе би
имали једну мировну конфе-реициј- у, ceh две мнровне
конфсрснцнје, и тежае иаро-д- а
за стабилан мнр бнле би
ради тога неостварене. А да
je таква снтуациЈа неподио-снв- а, to je посве очевндио.
Ради тога, совјетска дслс-гаци- ја
нпје се могла сложпти
са ирсдлогом дисгације Сјс-Д1111.СН- НХ Држава о одређива- -
ity датума за сазнв мировие
копференцнје, бсз претход-но- г
споразума у прнпремању
мировних уговора.
Тако1с ]с потпуно очевид-н- о,
да овзј прсдлог амсричке
дслсгацнје, кога је такође
подуцрла бритаиска дмегаци- -
ja, у cynpoiiiocia са одлукд-м- а
Московскс н Бсрлннске
1даиферсцнје п уопште можс
нмати најнепоже.1.11ИЈе по-слсди- це
за даллт развнтак
ирнјатсл.ск11х одкоса међу
народиуа којн тражс успо- -
стапљсае чврстог мара.
Ради тога, папорн совјст
скс дслсгације у Иарнзу бп
,ти су прецпзно уперени по
cniniyhy споразумних одлу
ка о главики niiTaiLiiua нацр-т- а
инровних уговора са Ита- -
лнјом, Руснјом, Бугарском,
Мађарском ц Фниском.
Мора се признати, да су
иостнгнутн извеспк позитив-н- н
рсзултатн у том погледу,
прем да се не могу сматрати
Д0В0Л.ШШ. Као рсзултат рада
Ilapiiiuue конференције, прч-пре- ма
мпровннх уговора за
Румуннју, Бугарску, Мађар-ск-у
и Фннску, са изрстком
еиопомсвих која су
оста.1а неднрпута, може сс
сматрати као углавпом довр-шен-а.
Владе које су биле заду-жен- е
да прнпреме ове угово-ре- ,
сложпле су ce по свпи
основним пнтаипма: терито-рнјалп- а
и војпа ограиичеаа,
репарацпје друга nmaita.
Ово је плустровано чшБенн-цо- м
да су, на предлог совјет-ск- е
владе, услови приипрја,
у којнма су бнле укл.учене
само основне обавезе сателнт-скн- х
држава, бпле употреб
љепе као оспова за rope по--
мсиуте уговоре, које потпуио та.
"СРПСКИ ГЛЛСНИК"
обезбеђује легитнуне интс-рес- е
савезннка, Сез да доводп
до вашског мешаи.а у уиутра-mit- e
стварп овнх држава- -
Пптааа no жојииа се ннје
дошло до споразума о мпров-ни- м
уговорнма са Румунијои,
Бугарском, .Мађарском и Фни- -
ским, спадају углавном у
еконоиску сферу уговора, ко--
je досада mije било днскуто-ван- о
од стране Савста спољ-пи- х
мнннстара, али које је
било дискутовано рд стране
специјалнс комисијс, где су
сс појавила разилмоилажспл.
Питан.е као је пптапг
тргошше к пловидбе Дуна-во- м,
међутим, које обухватч
ш& 1 Tea
ВЈЕћЕСЛАВ МОЛОТОВ
такоће
Фраицуском зема-- .
јсдног
буду
два
iniiaiba,
што
вишс нсго Једанпут од стране
Савета сиољинх миннстара.
Совјетскн Савез заузимз
став да ово питан,с нс може
битн днскутовано, цц о н.с-м- у
доиеи!сна одлука бсз учс-mh- a
дукавских земалд, ако
се руководимо жсгом да раз- -
внјамо приЈател.ске односс с
тим зсмллиа. Љиан.с плоинд-б- с
Дунавои је, на ирвом ме-ст- у,
став саиих дунавскнх
држава, н ие можс о п.ему
бити допешена одлука у ми-ровш- ш
уговорнма са појсдн-иачнн- м
дунасскнм државама.
iic можс сс сматрати као
тачио, да извсспе ис-дунав- скс
држапе трсбају заузетл п pa-ne
Ла диктирају своју вол.у
дунавскни државама н да нм
намепу режим на Дупаву ко-ј- и
не би узпиао у обзир hii-тере- се
дулавских држава, н.ч-роч- нто
дунавских савсзи.нч-кн- х
држава (Чехословачке п
Југославијс).
Што се тиче мировиог уго-вор- а
са Италијом, снтуацнја
је далеко више комиликова- -
на. Овде су сс појавила раз-мнмонлаж- спл
о низу осноп-ни- х
iiiiTaiba, као, иапрниср, о
ренарацнјама, о судбннн би-ви- шх пташјанских колоипја,
о нталијапско-југословенск- ој
гранпцн, будућности Трста п
о нсколим) других niiTaiui.
Узмиио iniTaiLc рспарацнјд
1941 до 1942 годпнс, есоли-к- о
cioTinia хиллда фашисти-чк- е
шалијаиске војске учи- -
нило je инпазнЈу на тсрито-риј- н
СССР-а- . Заједио са хит--
леровцима, оии су разопнли
man и и град совјетссе Ie.io
руснјс, Мниск, Харков a
многе друге градове н ce-i-a
у Украјнни, дошлн на реду
дон ai нанслн огромну штету
нашој зем.ги.
Својои ипвазнјом Југосла-внј- е,
Грчкс н Албапијс, нта-лнјаиск- а
фапшстичка војска
ианела јс велнку nccpchy та-м- о
такође. Иа ниак, узнмају-h- n
у обанр MiiiLciiiiuy да јс
фашизан у Италији збачен, .1
схватајући важност демократ-ско- г
учсшћа Нталпје на стра
нп савсзиика у пос-тсдш-
ш годнпама рата, Совјетски Сл-в- ез
ограпичио је свој захтев
за репарације за псриод од
шест година на врло скром-н- у
суму од 100 мнлиона до-лар- а.
Ово бп барем требало по-служн- тн
као опоиеиа да пе
може бптп иекажаене агре-снј- е
и инвазнје туђег тернто-рнј- а. У aicTo време, Совјетскл
Савез браии праведпост зах-тев- а
за репарацпје Југосла-внј- е,
Грчке н Албаннје, у
пзносу од 200 мнлнона до
лара.
Ове цифре показују да па-ra- n
репарацпопи захтевп од
Итхгпје uory падокпадптп
само малп део one штете гоју
је она нансла у годинама ра- -
Захтевн репарација Совјет-ско- г
Савеза од Пталије паиш-лис- у
на потпору на Париш-ко- ј
конферепцији само ог
стране француске делегацнје.
Амернчка делегација и, за-јед- но
с iwjy, британска делс-гацнј- а,
цнсу подупрле чак нп
тих оправдаинх захтева Соп-јетск- ог Савеза. Дополно је
репи, да je дстегациЈа СЈедн-lLein- ix Држава Амернке пред-ложи- ла да ce v cvmv оепапа--
цнја за Совјетски Савез ук-љу- чи
вредност oiuix ратних
лађа Koje су одобрене Совјст-ско- м
Савезу од нталијанссог
ратног плена, прем да су још
на ЈЈСрлннскоЈ коиференцнЈп,
када је проблсм Немачке био
на дискуснји америчка, бри-таиск- а
н совјетска влада на-ш- лс
за праведно да сматрају
н с п р нјате.1ску морнарнцу
као ратии плен који ие треба
да оуде уклучеп у репарацн
Ово није први нут, да ми
при решаваиу питап-- а репа-раци- Ја
суочавамо ситуацнју
где претставницп зсма.га ко-ј- с
нсу нскуснле иепријател
ску ннвазнју својнх тернто- -
puja, прнступају овом пита-ib- y
друкчнје него Совјетски
Савез. Заиста, пе може се
свсстн цела ствар на речн о
симпатијама прена иародлма
којн су трпсли од стране нн-вази- је
u у исто времс нзда-ват- н
апеле да се "заборава
ренарацнје".
Ово бн служнло као само
још јсдан доказ в1Справиости
рускс пословице, да сит гла-дпо- м
пе всрује".
У нсто време, познато је нз
званичннх изјава у нталијан-ско- ј
штаушг, да је огромпп
трошак окупацнје који Нта-лнј- а
cuocn у корнст Брнта-инј- с
н Сјсдиаеиих Држава
Амернке. Чак п мало ciiaite--
itc те суме трошка окупације,
у износу од неколико мнлн-јард- н
долара, било би довол
но за Италију да удовољп за- -
хтсвина репарацнја Совјет
ског Савсза.
На другу руку, ми смо све-Cli- n
да италнјаиска ннлустпи- -
ја потрсбујс поручбнне- - Нс-iiyitei- te
репарацнонлх захте-в- а
поднесених од страпе Co-вјетск- ог
Савеза спабдело би
лталнјапску индустрнју са
поручбипама за иеколпко го-ди- на
без да то претставлд вс-ли- ко
бреие за нталијанскн
државш! буџет.
Па зашто су, онда, главнч
лрнговори са амсрачЕС и брн-тапс- ке
стране подигнутн баш
проткв италнјанског покрића
репарација даваасм робе Со-вјетск- ом
Савезу? Тврдљс да
би такво даваае од стране
нталнјанске пндустрнје било
уч!ш.ено на рачун фииапцп-рап- д
Италије од страие Сје-ди11сн- их
Држава и Нслнкс
Бритаиије, лпшепе су сваког
основа.
На другу руку, н с може сс
сматрати као тачно, да би и-таллја- нска
нндустрнја vopa-л- а
биш сматраиа као потчи- -
ibcua ннтереспма аиеричких
н брнтанскнх нндустрнјал-ни- х
кругова. Нацпона.ша
лидустрнја Нталнје има бо-гат- у
прошлост, и новп н важ-н- н
нзгледн за јкн развнтак
vopajy бптн пред itou сада
отвореии. Када ие би било
нитервеицнје између нас,
Совјетски Qicc3 н Итхшја
постигле би споразум о ре-парацпј-
ама без нарочнтик
тсшкоћа.
Миого naacite пбсвећеио је
niuaity бпвшпх лталлјанских
колоиија и па Лопдонско) _п
на Иаришкој копфсренцнјп
споллшх минпстара. Ми пл-с- мо
ппснстпрали да Трапо- -
литаппја оуде ставллна зд нс-колп- ко
годнпа под "труси-шип- "
само Совјетског Саве-з-а,
пли чак заједио са Нталп-јо- и,
преида бп ово било од
велнке важиостп за совјстску
трговачку морнарицу па пу-теви- уа
Средоземног уора п
које би потпупо обезбедило
ицтересе успоставллпл нацп-оналн- е
пезавнспостп Трппо-лптапп-је
у кратком времену.
Совјетскп Савез, гао и
Фрапцуска, нашле су за по-жел.- по
да бпвше колонпје бу-д- у
ставлене под "трустп-шпп- "
саме ИталпЈе, која бп,
пошто је сада постала демо
кратска дрхава, могла по
руковођством Уједпп.е,нпх на-цн- ја
остварптл -- задатак прп-према- ља
ouux зеиалл За па--
циоиалну пезависност.
Овај предлог јс иајпре
подупнрала амернчка делега-циј- а,
која је, међутнм, наско-р- о
апустила своју позпцпју,
попуштајућн п р н г опорима
бртанске делегацнје.
Обзнром на то, судбииа
нталијанских колоннја остаје
нерешена, а концсснје учи-itei- ie
од стране Совјетског
лвеза по том пнтапу ннсу
иаишле на заслкено разуме- -
caite праведио прнзнак-е- .
По niuaity бивших нталн-јанскн- х
колонија било је на-рочн- то
очевидно да су бри-танс- ка
и амерпчка делегаци-ј- а обнчно актовалс по рани-је- м
споразуму, премда је то
у супротпостн са легитимнии
пптересниа другнх земалл.
Британскн нацрт објавл-с- и je у Паризу, прсма комс би
готово све нталнЈанскс коло-ииј- е
стварно потпале под
британску контролу-- Као што
се вндп, предложено је да се
то учини не само на рачуп
побеђене Италнјс, Bch тако-ђ- е
н а рачун Абесшшјс, ко-ј- а
је, као што је добро ноз-нат- о,
чланица Уједии-спн- х нација.
Остварен.е таквих плаиова
довело би до дал консолл
дацнјс стварпо моиополскс
познције Нелнкс Брнтанијс
на читавом огромном подруч-ј- у
Средоземног н Црвеиог
мора.
Овн брнтански плановп
пису оилн критнковапк од
страпе америчкс делсгацмјс;
иадргу руку, сваки предлог
који је нзгледао пепожслли
за Велнку Бритапнју са глс-диш- та
очувап4 н далч: кон-солпдац- пје itcnor мопополн-схнчко- г
положаја на Средо-зсмљ- у,
нашило јс па одлучаи
отпор од странс нс саио бри-таиск- с, већ такође и амсрн-чк- е
делегацнје.
Предложсио је проглашен.с
"'незавнсиости Лнбијс", састо
јећн се од Тринолитанијс л
Диренанц, без да се, међу
тну, повуче британскс труие
са тог тернторнја.
Такође је бнло прсдложеио
формнраи.с "Лелике Сомалн-је- "
додавајући нталијапској
Соуалнји два територнја на
рачун Абесшшјс (Огадсна м
"резервних тсрнторија"), a
онда да се стави "Бслнку Со-малнј- у"
под "трустшшш Пе-.ш-ке
Брнтапмјс. Тако бн ј;о-лонијал- но
царство Бстнкс
Британнје добпло ново нро- -
шнрсае својих права у Ссвс-рн- ој
и Псточној Африци.
Пптаае нталијапских коло-iwij- a
остало је иерешсно, и
британске трупе још увек
остају госиодар ситуације иа
ти м TcpiiTopujaua, као н у
извссннм тсрнторијама Або-синнј- с.
IIiiTaiw италнјаиско-југо-словенск- с
граппцс н Трста,
мора се такође сматрати као
Један од главних проблсма
Паришке копференцнјс- - Сов-јетс- ка
делегација подуннрала
је Југославнју у томс нита-.гу- .
Оправданост југослопеи-csh- x
захтева на Јулиску Кра-јпп- у
инјс била оспоравалз
од стране нкога. Лико ипј:
бранно одлуку донешсну no- de првог светског рата о пре-дај- н
Јулнске Крајинс Пталн-ји- .
Било је сваколе јасно, да
јс то дсо нациоиалног тсрн- -
Topuja ЈугославиЈе и да су Оовенци и Хрвати у всћипи
на том тсрнторију.
Па ипак, по предлогу амс-рпчЕи- х,
бритасскнх н фраи-nycta- ix
стручааса, Јулиска
Крајина имала би бити прс-сечс- аа
на двоје — на источ-1- 1
н западнн дро IT пајсдно
са западнпм делом, који, прс
ка фрашгускои нацрту, прет-ставл- л
само малн део Јулискс
Kpajuuc, Трст, који претстап-х-а.
главу читаве Јулиске Кра-јнн- е
— ниао бк битн одузст
од Југославпје. Али град
Трст, упркос претежној ве-ћи- пп
талијанског становии- -
штва у iteyy, не уоже бнта
оделен од Јулнске Крајнне,
а да ce не повреди важнс
нацноналне иптересе Југо-слави- је
п без озбиљиих ско-поусе- их
последнца за сам
Трст.
(Нзјава Молотова о питаиу
јутословенско нталпјанског
разгранпчеиа п другпм важ-нп- м
питашша свршпће сг у
пдућем броју).
Петак, 31 маја 1946.
Политички преглед
0 КАКВИМ "ОБСТРУКЦИША" ГОВОРИ
БРИТАНСКА ВЛАДА?
Бритаиска влада нзјавила је 29 маја да
је упутпла протсст југословенској владн у
Београдзбог "обструкцпонпЈма" у "северо-нсточн- ој Италијн" н због тобожи.ег "општег
непријателлког става" према В-елпк- ој Бри-танпј- п. Те "обструкцпје" п "непрнјател.-ство- "
састоји се како енглеска влада каже,
у "демонстрацпјаиа, у пнсаиу полптпчких
лозпнка на зпдовима" п, замнслиге, у скрн-ваа- у
паштичких избеглнца п обпчних кри-мннала- ца
од А. М. У. (Савезне Војне Упра-ве- ).
У изјавн се такоГе каже да се иотп бри-танс- ке
владе прндружнлл и влада Сједшие-ни-х
Држава нлн је н она упутпла слнчну
ноту југословенској владп, што је врло вс-роват- но.
Пре свега, зиачајно је да ce у вестп го-во- рп
о "обструкцнјама" у "североисточној
Италијн", и вероватно да је тај нзраз упо-требљ- ен
у самој брнганској ноти. II веН
само то, довољно нзражава колико је "прн-јателх- ки став" брнтанске владе према Југо-славнј- и,
док говори о "непрпјател.ском ста-в- у"
ЈугославиЈе према Брптанпји. Брптап-ск- а
реакцпја узпма веи за готово да је онај
део Јулнске Крајипе који се налазп под
itiixoBOM окупацнјом италијаискп.
А шта тек да се каже о "обструкцпјама",
о скрнвапу политичкпх пзбеглпца и "крк-мппалству- "?! Познато је да ог бриганскп
н америчкн лордовн много разуену са демо-кратнјо- м.
Позпато је да онп штите п издр- -
жавају на стотнне хпљада полптпчкпх из-беглиц- а",
односно опп их тако пазпвају, a
у стварп су то издајппци н ратнп злочинци.
Позпато је да су та господа повратнла crape
фашнстичке рсжиие у том делу југословеи-ско- г
територија под Нталпјом, да су распу-стнл- и
демократске Народие одборе, успо-стави- ли
фашистнчке судове, бацили у зат-во- ре
мпого народних бораца који су се бо-рн- лн
против фашизма на ниховој странн.
Позиато је да је ннхова управа затворила
словснске школе, својим авноппиа прслазн-л- н
на југословслски тсрнторнј којп ппј
под ннховом окупацнјом, да држе на упра-вам- а
и у полнцнјн познате it окореле старс
фашнст, да су разбпјалн иародне демон-страцнј- е,
да подупиру пталнјанске захтеве
за Трст н Јулиску Крајииу протнв Југосла-виј- е
и миого, миого тога.
II још они могу говоритп о "обструкци-јама- "
Југословена! Они су толнкн "демо-крат- н"
да би хтели одузетн право пароду
да нзрази своје желе, своје незадоволство
против овпх ппховпх поступака. Oint бн
хтели да забранс народу да не пнше лозпи-к- е
на СВОЈИМ сопствршш зидовпма. А не
пишу ли н фашнстн своје лознике? Па где
су ноте и протестн италијанској владн про-ти- в
niicaita фашнстнчкпх лозппка?! — Нн-тересаит- но
је да претставннк брптанске вла- -
де, кога ce ire iiMenyje, кад говори о .лч'
ннцнма иа том подручју оида говорп "југо-словенс-кн
rpalaini" а о територнју "северо-источп- а
Италја"!
Разуме се да у изјави прстставника бри
танске владе о скрнваиу полчтпчкпх пзбе-глпц- а
и "крнминалаца" неуа nit труна ис-тин- е.
Од куда н какве полптичке пзбеглнце
би тамо моглодолазнти? Од куда дасакрива
кримииалце опај ко сам води најнемпло-срдпмј- у
борбу против кримиаалаца? Исти- -
на js, мсђутпм, да наш народ тамо оптужујс
п износи cxpiiBaibe м niTiiheite крпмпналаца
од стране ове господе, код које је најобпч-инј- а
ствар окрпвљпватп екога другога за
оно што онн сами раде, да бп сакрилп пред
cb'stom своја срамиа дела. Кано he већп кри-мпп- ал
од Анте Павелпка? — па ппак онп
га штнте.
Међутнм, разумл.пв је ипхов бес против-демократск- е
Југославпје п протпв свпх дс-мократс- кнх
зема.га средис н псточне Европе,
као и протнв Сов1етског лсза. иип су у
тни земллма нзгубнлн све до чега cv држа-л- п
н што су поштовалн. Онп су пзгубплп
могућпост да нзрабл.ују те земље по својој
вол.11. Оип који су пм продавалп те земл--Ј
па пзраблпвап, палп су сада н.пма иа врат
да нх храпе! II они их хране само зато, што
ce join увек иадају да бп се тн пздајнпцп
моглп повратпти на своје стаое позпцпје
па да им то "поштсно" врате. Иначе пх не
би хранилн. Али прошла су та златна
времеиа за навек. Народп којп су шхлпли
толнко своје крвп п дали тотпко сво5пх жр-тав- а,
који знају како се треба борчтпза
слободу и кгзавпсност, којп iiehe нп ceoinx
домаћнх пзрабљпвача, nelie ипкад дозволпти
страиим пзрабљпвачпма да пх пзрабљују н
да нм господарс.
Највеиа је клевета п увреда наролу Tvro-слави- је
када се каже да је он непошатсл
Брптаннје, Амерпке плп бпло ко!е змл.е,
нарочнто савезнпчкв, јер он то нпје. Чега
је оп непрпјател. јесте, покушаваие да му
се наметие шгчпје господство — п протпв
тога he ce on боритп.
УВОђЕЊЕ ФАШИЗМА У АМЕРИЦИ
11ре.1едник Труман разбио је прошле
недсл-- с штрајк железничара па пачип пе-позн- ат
у нсторнји. Он је то учпнио преу-зсвш- и,
моментално, контролу железпипа у
државне руке, а затну иаредпвти уобили-зациј- у
железничара у војску да нх опдч
примора а рад на возовиуа. Осиу тога, on
je подиео Сенату законски предлог са хојпм
се штрајкови уопштс забраљују, а један
стичан реакпионарнп аптпрадпички закон
Beh je усвојен у Сенату.
Закои кога је Трумаи предложио и о ко-је- м
сс воднла расправа у Сепату протлнх
неколико дана, пзазвао је велпку Јзбуну
у СједшБеним Државауа. He само радннди
анхопо воћство, већ већн број сенатора
устали су протпв тога закона. По тоуе за-ко- ну
док у некој индустрији радппци пзађу
на ттрајк, влада може да прогласп коп-скрнпцн- Ју
радиика у војску п онда пх, као
војннке присили
назад иа посао- -
да ce yopajy вратити