000075 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
11 % l АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ E wf fldfi Sw tf4 LNtt l&B Rum a f £ш ввИ HSf Lm "СРПСКОГ ГЛАСНИКА" ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W. У БОРБИ ПРОТИВ Toronto 1, Ont. ФАШИЗМА! SERBIAN HEMLD TELEFON: WAverley 8947 Цтл годвшвој лретклатж s Каааду 4 долара, на пола Authorised си Second Сксм Matter under the НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА % год. 250. За boctjiiicto, год. Ј.00, под. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12, 1942 Уторак, 9 марта 1948. Цва једвом првнерку 5 цеи. TORONTO, ONTARIO, TUE. MARCH 9TH. 1948. Pnc per copy 5c Vol. 8. No. 491. Борба радника за веће плате у аутомобилској индустрији Кампапд за попншицу пла-т- а коју су покрелулп "Ј)аЈ-1с- д аутомобнл воркерс" — Сн Ај О (Уједпаспп спидикат аутомобидских радннпа), јс-с- тс Јсдиа од пајвазишшх у жнвоту овс вслике напрсднс уније. У двсма кампаидма за noDiiiiiiiny нлатс коју јс про-гел- а уиија од свршстка рата бнле су нопречно нрилично yc.iciiine. Новишица јс добн oiHa у 1946 години 12 н 13 UCH1H "о сату. а 10 и 12 цси-т- и добнта је прошле годинс. Добитак јс Bchu него нкада што је био. To доказујс вслн ку јакост аутомобилске унн-ј- с. Опо јс спсцијално важио да сс зпа када сс упорсди лрсдратла илата, када су рад-н- п џ у овој индустрнјн билн иеоргамизовани, са дапашп-о- м ллатои. Овај добитак озпачава пс-ли- ки напредак за канадскс аутомобнлскс радпике, особи-л- о кад сс упорсди велпка ра-зли- ка у платама пре рата ко-ј- у су ииалн авсрпчки радни-ц- и а какву су каиадскп, опст iiwa.ui који радс у нстој ип-дустр- ији н за iictc госпидарс. Лостојала је пслика разлика, јср су амсрички раднкцн би-л- и много богс mahout, зато што су амсричкн радпици ималп аутомобнлску уинју. Па и покрај нзвојсванс попи-шиц- с, коју су радници ауто-мобилс- кс нпдустрлје пзвојс-пал- ц у Канадн.„_(Пицдсор. Оитарио), још јс вслнка раз-лик- а пзмсђу плата и постиг-nyh- a, која су америчЕп, рад-ниц- и запосленн у аутомобпл-скн- м градовима Детроиту, Флппт-у- , Клнвланду н Толс-д-у, постиглн. 1'азлпка јс нз-мс- ћу 18 к 19 цснти, и 15 it ио центн "пакеџе" nu Радничко занатско веће тражи потпуно социјално осигурање Отава. — Дописник "To-- 1 јкјнто Дсјлн Стара" из Отавс, Гобсрт Тсјлор пнше 4 мартл да јс Радиичко заиатско schc ("Трсд снд лсбср консмл") поднело прсмијсру Киигу захтев о интаи.у соцнјалног ocurypaiw. "Д1и б жслслн да наша вла-д- а прнзиа хитну потребу да сс у_ Канадн увсдс notnyiio социјално осигуЈмас", кажс се у захтеву Радмкчког заиат-ско- г всћа. Тсјлор пншс да је тај зах-тс- в подиссен у пчс 1 мндн-о- н радиика u ннхових норо-диц- а за врсме годишн.сг ли-tuii- ra вођа Радничког занат-ско- г всћа н нртаавникв Нладе, односно хнннстара. У вахтеву синдцкати тражс да сс социјално осигуран увсдс на сав иарод бсз обзи-р- а на приходс, a у to сс иора ухлучнтп бсспослсннчко оси-ryiai- kc imo и нотнуно оспгу-Ia- e здравла. Говорећп о тдсозваном ПНЛ Лкту. којп кочи потпу-и- о соцмјално оснгуран--с захтсву тих синликата се са-ж- с, да "ми сматрамо да сс нс смс дозволнти да тај дсо за- - Творр "западног блока II употребљавају Хитлерове методе Брусел, 8 марта. — О Пс-внио- вој npunpcvn да пзврши Чсрчилов, као и Маршалов план. о стварану такозванс "Уннјс западиих држава" са да гопоре самп сао о блоку за сусбпјаие ширена комуинз-н- а. Нозиато ]с да је и Хитлср нступао са паролама протпв комуипзма, а стварно је on био повсо par н е само протпв воЈспан у 1946 1947 ГОДИШ1 Oifii.va којлма јс позиата нсторнја борбс аутомобид-ски- х радинка у Канади, зна-ј- у. Дз јс почстак био тај, да сс лзравла јаз лзмеђу biiciiiic плата америчког аугомобил-ско- г радипка и канадског. Та борба за оргаплзоваас н прп-знапаи- .с уннјс почела је иа свршстку 1930 годинс. У долазсћем времслу рад-ниц- н аутомобнлскс иидус-трнј- е суочсни су са још ве-ln- iu јазом у нлатауа нзмеђу америчког и каиадског рад-ннк- а. IIpnciicTBCHo зато, јср јс тај јаз всћ ирошнреп, н Друго. зато што аутомобнлска нидустрнја срллјупн у пред-ратн- о стаас показују се већ зпаци на вслико отпуштааа са носла. Опо тражл борбу за новн-шиц- у плата ис маае од 25 цситн по сату н join 5 центи за здрапствеио н болничко ociirypaibc игд. У фабрнцн Крајслср тражн се 30 центи п додатак од 5 цептн за здравствснс сврхс. Пошто се прпмнчу провнп-цмјалн- и нзбори у Оитарну, радницн сс суочују са полн-тпчко- м кампааом, јср садаш-н.- а влада премнјера Друа у-плачн- пе све више Канаду у иитсрссну сфсру амсрнчЕог долара, што значн маас ра-д- а у Канадн, а вншс бсспо-С1иц-с н вншс гладн; то зиачн uaita плата за one који буду радплнг а- - гладнија раднпчка породица. 11з потнуно разумлнвнх разлога, којнма сс суочујсмо сада н у доба избора, дабонс да је сасвим лриродио да he и рлдппци моратн иа полнти-чк- у позориицу поставитн сво-ј- с 11итапс - iniiaiLc нлата; пнтаич заштите Кападс од коиа стално стоји н а путу iipoi-pcc- a у ноглсду бамг жи вота свих нашнх грађана. . .' У везн заштнтс остарслнх у захтсву сс кажс да јс она недоволна н да јс срамота ка-е- о сс слабо о auwa брнну власти. Оин тражс да сс те пснзнје повисе, односно зч свс остарсле и обсћавају пот-пун- у потпору влади у том п]авцу, ако he хтстн да сс за-т- о заузме. "Ми ypriipavo да сс" псизијс njahajy иакои се навршн С0 годнна. Лрло мали проценат раднинива јс осигу-ра- н па се радн тога тражи со-цнјал- но оснгураае за свс Чак радиицн који добивају и тобож искс умсрснс вла1 "не ногу ииати доолну ме-дигалв- у" iioMoh. Нладе и грв-ђаи- и ко,ш всрују у нотпуну илн високу пронзводну као срстсго за рсша&ан-- с нашнх скономскнх проб-Kvi-a нс no-г- у дозвчинтн да сс и дал на-став- н. . . методама" који сс сада поцсб.1Лају миЈ№ма здравлу нашсг најнма." Услсд нсговакнс {ххране "много сс вншс rj-б-и живога од те бадесги него од свнх Другпх болссти зајсдно." сомунизма. Bch против Сло-всн- а, Јеврсја, Француза, Ек-гдез- а. Амсрнканаца п свпх држава п народа у Европи и свсту. Творцц такозваног "завад-но- г блока" сада употреблују истс Хитлеровс пароле, само тто out даиаш1кп ратнц хуш-гач- н ииају две стабнје стра-н- е нсго су нмалн пет-ше- ст година назад — данас арод много маље паседава him хнтлеровскнм паролала, u ibiixoa реакцнопарпп табор је много нејачн од демократ-Ско- г табора. aucpintor дотара, а протид. издзЈННка, Kfjjn у Аботовои плачу, којн јс део Маршало-во- г плана, виде јз себе више профита a vaite тате за рад-ш- ! i.e. Стога he опа кампаља која је постав.гсиа пред ayio-мобилс- ке раднике значитн, скономску н полнтпчку бор-- У icP добити напрсдис по-слан- ике у парламенат значи осигурати радшГчкс платс, да буду у истој Diiciiiiii са амс-рички- м радиидина заиослс-iiH- u у истој индустрнјп, којн, као н каиадски раде за јсдис ire-r- e господарс. — кралвс ау-томобнл- скс нндустрије, ае-рнчс- с мултимплконерс. БОСНЕ И У Г. НА ПЛАНА I Копгрсс Народног фроп-т- а Босие н Херцсговпие, одр-жа- н у фебруару 1947 годпнс, nuao је огроман значај зз да.1.1111 развој оргапизациЈа Народпог фропта n ituxou рад. Заклучци Konrpcca о прсласку па плански рад спроводспп су у свим оргаии-зацпјам- а Народног фронта Ствараие плапова појачх!о јс актпвност органпзацнја и ус-мјери- ло lkiixoB рад па picnia-ваа- е оних задатака који су пајважнпЈи. Иорсд матсрпјалпог ефекта пзвршеппх радова — кроз прошлу годипу ојача-i- c су бројно оргапизацијс Народ-но- г фропта. учврстилс сс н стскле пова искуства у раду и оргапизацпјп. Обавезс НФ-- а Боснс и Хер-ftcroBiu- ie па сектору приврсд-"- е пзградње у 1947 годинп нз-носп- ле су пзраженс у раднпм даимиа : 2.8S0.371 обичпих, 373.493 еолскпх' 119.134 стручиа радиа дана Укуп : 3.372.998 радпа даиа Нриједпост укупио узстих обавсза пзпосп 417,954.000 дннара. Иа остварсиу плаиа НФ-- а v 1947 годшш организације НФа дале су: 3,54 а353 обиишх, 319.051 кплскмх 90.992 стручна 1адна дана Укуп: 3.95S39G радннх да1а. Укупна вриједпост пзврше-нп- х радова износн 464,199.400 дннара. пз чсга пмазн да је Нлан ослварен за 111 посто. Нрсма томс. на јсдног станов- - ннка Босне н Херцеговпне (УВ0ДНИК) дванасста година ФИНСКА ВЛАДА ШАШЕ ДЕ-- 1ЕГАЦИЈУ У МОСКВУ ЗА ПРЕГОВОРЕ СА СССР-О- М ХЕЛСИНКИ, 8 марта. — Бришш јуиајтед саоп-шта- ва из Хелсинкп, Фпнска, да је влада претседкика Јуха К. Пааспкпвпја рсшпла данас да пошале своју делегацпју у Москву за преговоре са Сов јетском владом no nnraity прпјателхтва, сарадие н уза-јам- не помоћп. 4 БЕОГРАД. — Совјетскп амбасадор у Бограду, Лав-ретпје- в, предао је Станојп CiiMithy, мшшстру сполннх nociosa ФНРЈ, ппсмо у коме Совјстска влада пзјавлује со-ј- у сагласиост са Прашком декларацпјом тројпце спол-iiii-x мшшстара — Југослави је, Погске п Чехословачк. отпада просјечно око 187 25 дннара пзвршенпх радопа --- У овс нодатке ипсу урачуна-т- п рсзултати, које te постигла организација Народпс омла-- Ј дние па омладинскии радинм акцијама. Од укупие врнједности да-тм- х надиица отпада на рсдовс 113 држав.ног 39%, па радопе као допупа државиом плану 48% и па радове извап плана 13%. Ако се укупнаЈвриједност датнх падница подпјсли иа радовс по капнталпој изград-ii.- li it каипааска, оида на ра-дов- е no каппталпој изгралљп отиада 83.78%, а на кампап.-ск- е 16.22%. I. КАПИТАЛНА ИЗГРАД-Њ- А На капиталпој нзградап оргаппзацпје НФ-- а извршнле су радове у вриједности 388, 906.258 дииара. Од укупне врпједпости да-ти- х надпица на радовнна фронтовскнх организација по капиталној изградаи и радо-ви-ма за повлшељс друштве nor стандарда, отпада па по-једп- не прнврсдне гране сли-јсдсћ- н процепат: Ha cao6pahaj 34% Ha станбсио-комуналп- о господарство 31% На полопривреду 13% На иародно здравлс 7% На просвјету 6% На ипдустрију 5% На задружни ссггор 3% Иа шумарство 05% На рударств н остало 05% Укумо 100% Од укуине врпједностн да-- тих надница по капитално; нсдљгно. све су јс власти борое линхепске Она је међу политнку да малоброј- - tiib фашистичед РЕЧ СРПСКОМ ГЛАСНИКУ У всаи пздаваља Српског Гласиика па ново јсданпут нодсљно ocnpujhoMO сс укратео иа ироцсс нашсг листа како се розпијао. Ово јр прес плана од ЦИЉЕВИ САДАШЊЕ ЛОНДОНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПО ПИТАЊУ ЗАПАДНЕ НЕМАЧКЕ Једнно сталним рмењшш Лотсдамсш одлука моће се решити немачко литање, пише београдска "Борба" РЕЗУЛТАТИ ХЕРЦЕГ0ВИНЕ 1947 ИЗВРШЕЊУ Иретставннцп плада Сјсдп-асни- х Држава, Пританије и Француске одржавају конфс-рснциј- у У Лондону no питаау стгараи--а западне иеиачкс др- - жаве, која on сс имала стави-т- и у службу плановнма аме-ричк- нх нипсријалиста. У sc an тога београдска "Борба" 2 марга освриула се оиширни- - је и a то важно пптапс. "Порба inline да Jyrocia- - вија, Ногска н Чсхослопачка, којр су на педавпој копфс- - репција у llpary осуднлс све Јсдиостране акције запада, a на првом мспу амерпчкс им- - мградан. Kojy ннјс урачу-нат- а вријсдност поједшшх матернја-ia-, отпада на рпдове из државног плана 43% , иа објектс Еојп су граћеип као надопуна државпои плапу 41% и на радове изнад пла-н- а 16%. У току 1947 годпие органи-зацнј- а НФ-- а Боснс и Хсрцс говпне узсла је учсшћа у fpa-ди- и или сама граднла 3859 граћевинсЕпх објската на ци јслој тсрнторнјн Босие н Хер-цеговнп- е. Од овнх 3859 грађсвипсЕнх објеката. 1620 јс потпуно no внх, a 2239 адаптацнја нли поправци. У овај број нијс урачунато 24.384 зграде soje су обновл-ен-с у попалсннм крајевима и 3351 зградс а обноги насслл. еојс су иедо-вршен-е. На роднзаау овпх кућа Фропт је вр.1о актпвно судјстовао нарочнто при сје-ч- и п довозу дрвне rpahe. На ссЕтору саобраћаја пз-вршсн- н су разни радовн чија вриједност бсз матсрпјала из-нос- и прско 100 мплиова дм-нар- а. Путна мрежа обухвапс-н- а фронтоесЕии радовима из-но- сн 6152 Еилокегра. Од тога броја изграђсн јс 41 иови пут, најкћии дијелом по на-шн- х забаченвк и непрнсту-пачни- м Ерајевима у укупној дужинн од 195 килокетара. Нзвршема су 122 велпЕЗ вовравка путева, углавиок лошимог звачаја, у ysynnoj дужини од 1238 Еилометара. Чмноеи НФ-- а изградиЈл су три нове икдустриСЕс пр-г- е са 48 бм укуаве дужинс. Ha 3S5 вутсва извргасни су радови око кнхоеог одржава-н- л (довожека, насвпања и загртака туцаииса, тс чиш-(Настав- ак на странп 4) 0 до јесеии 1940 годиис. када забраниле услсд њсшшс до-с.тед- не против фашиама, пролт полнтике и организатора рата. иашом ехиграцпјч заговара-л- а квлективне безедиост11 про- - осввнне а када je Хитлс на сриска смпграција у Канади п.ча свој [авскл Немачка павпралз Европом. она прогрсгивш! лнст у нирилнци. У јссси је. као н све друге демвкратске м народ-193- G годние издат јс први проглас oi стра- - не новние, одучно уаала протов фашис- - ис Цргл)ллног одоора Напредиог српског тичке arpccuje у одбрану иороо.гсиих иа- - покрста, који сс почео форлшрати годпну рода, па страни савезннка. Ту подптоку је дана прс тога од ранијс органнзованих оиа стварно следша од постапка. српских радннка у заједннчки југословсн- - Почсткох маја 1941 гошне опет су rat покрст и из новнх лудп и жсна који српсги папредии раднпцп посрепули свој су му се прпклучнвалп. А у јаиуару 1937 лнст — Српски Гласнпс. Српспн Гласник годипс излазн први број "Правдс". Од та- - се 1шавао јслонх не1елно свс до почетка да српска смиграција у Канадн имала је 1945 пннне. Крајм 1944 годпне повсдсиа сталио свој демократски п родољубнвн Је акција да се Српскп Глаглшк нззаЈС лва лист. пута не!слно зоог тога, што сс оног врс-- "Правда" је најпрс нзлазнла једном мсна рат налазпо прп крају, када се по- - мсссчно у малом формат)'. Пар месецн иза чела већ готово ослооођопа стваратп не- - тога почела је пзлазити 2 пута месечно, па ва Југославпја, Kaia су настале вслике оида трн пута. У пролсћс 1939 г. почсла је прамене и у Европи, у свету. па и код нас излазити са всликнм форматом, а у лето у Кападп. 0 тпм велпкпм и честнм промс- - истс гоишс чстнри пута мессчио. једном ( Прекос на страни 2 ) ' псриЈалпсте, пс могу прпзна-т- п закгучке тршмртитпс коп-фсрснцн- јс у Лондопу, због тога јср he тс одлуке потиу-ii- o битп днктованс од странс пзвсспс грунс крушшх амс-рпчк- пх машата. Копфсрспцпја у Лопдопу јс да.1н корак у правцу цспа-а- а Немачке it пастојааа Сјс-дпаеп- их Држава на рсшсас пеиачког проблсма са тачкс глсдшита амхопнх имисрија-ЛПСТ11Ч1.11- Х жсл-а- . Нрави MOTiiBit цспана lie-начк- с it стварааа западис Нс иачкс "пупст" државе инка-u- o пе зпачн жсл.у Нолстригс за обпову западпс Нсмачкс у CBjixy ломагааа обнове Еп-poti- e. "Такпс причс оиопрглутс су сптуацлјпи у самој Псма-чко- ј. Стејт дспартмспт при-зпа- је да сс сколомска снтуа-циј- а у западној Нсмачкој по-горша- ва (кпарп) cue nniiic и Biiinc. To jc рсзултат амсрпч-к- е no.niTiiKc y Нсмачкој и noTitcKimaac мирподопскс nii-дустри- јс y западшш окупацн-опи- м зоиама. ДРУОВЕ ВЛАСТИ ЗАБРАНИЛЕ ПРИКАЗИВАЊЕ ФИШОВА ФНРЈ У ОНТАРШИ У прошлп четвртак, 4 мар-т- а, провппцијална пошцпја Оптарпје no нарг1;сау властп г. премлјсра Друа забраппла је прпказпваае југословеп скпх ратнпх it послератппх фплмова у Торолду, Опт. ко-ј- е је оргаипзовало Behc КЈС и заплелпла пројектор л фпл-мов- е. Тај лапад је учпаеи под лзговором да се за пројектор, којп показује флли, морала пматп дозвола, а фплм да је требао битн цепзурисап. Мсђутлм, позиаго је да па стотпне таквпх л сличиих фплмова прпказивало п прн-газу- је у провипцијп Опта-рв- о — без дозволе, без цел-sypncai- ka it без заплсле ana-pa- ra it фплмова са страпе про- - В1!!!Ц!!ЈаЛ11!!Х ВЛаСШ. Пр:ма томс, може се сма-тра- тп да је забрана прпказп-Baik- a југословепскпх фплмо-в- а пз заједппчког рата про-ти- в хипсровсЕИХ окупатора п домаНнх пздајппка п о пз-град- ап ФНРЈ, стварпо ла- - пад иа иову Југославпју н па паш демохратсЕл покрсг у Канадп Радп тога лаше органпза-цпј- е no местпма nche моКи ос- - татп павподушпе а да ire лз-ра- зе јавпо легодоваас п про-тес- т ла Владу г. премијера Друа у Онтарно. To зпачп да распоред којсг je Behe бпло одредпло за при-казнваЈ- кс тпх фплмова за са- - јавн. I Из Управе Даје сс до злааа свпв лрет-платницпм- а, повгрсппцииа м читаоцима ГласпнЕа, као н оргаплзацијама Савсза канадсЕпх Срба, којс раде за Српскн Гласинк, he са-д- а па убудуће СрпсЕи Глас-нп- к нзлазпти као неделиа по-ви- на у wccto два пута, и то сваког уторЕа. Нретнлатннци, сападпици п читаоцн Српског 1ласпнЕа п оргапизацнјс Савеза капад-сеи- х Срба моле сс ову про-мен- у узму у обзпр, а у вези овога п прочитају уводнпк у данашаем издаау у комс сс впше разјашаава ово ппта ite. погледу огласа трсба на-рочи- то ову промепу узетн у обзпр п равлатп се према To зпачи, од сада све огласе треба ctarn за Т a ј анствсиост лопдопскс конферепцпјс пс можс укри-т- п памеру алсрпчке nojiitn-к- е крпш права иитсрссова-iiii- x зсма.га за дсмократСЕо п лравсдно решеае лсмачког П11тап.а. Усвајаас амернчкпх шапова лајпослс значц да бп наоружан.е и цслокулин рат-1-Ш потспцпја.1 pypese облас-т- п ставно у опасност нацпо-палн- с Псмачкнс.нтЗербеосгс тосгваихсе тсауксоаћдеа "е можс п нссмс одобрпгп амсрпчЕо pcnieit-- c исхачког иптааа iin са страпс заиадмо-сороисЕп- х ларода. изб"Пилоирбаи"есппоиршаезумдцале нздмас4су СЛД, Пштаипјс и Фраичус-в- е па вонферепцнји у Дон дону. Onii су пзбц.ш "sCoi тога јер сс брвгаиски н фрап-цуск- п иптсресн не подудара-]- у са амерпчким ексианзмо пистнчепм тсжаама. Чав иризна п рсаЕцнонариа Фраа-цус- ка штампа. Такозвапи пројскат Бадоа за падоБнаду пзгуб.гсвих оо-зиц- ија у Исмзчкој пије оц-ш- та друго иего илузпја са ћојима рсакцноиарна штанпа испуп.ава своје стуаце са ца-.г- м да обмапг јавно нптлс-и.-с. кажс "Порба". Мижда сс иодцгне пвгаоа да tn he Францусна, а осмо вн досадашае искуств-а-, no-li и рачунати п chit увб§ упсна in Рура након се ор гашмујс аападна кемачка дп жава Са уклулеи.см фрапцус-к- с зопе у Лнмо-америч- ку ну. ФрапцусЕа he изгубнгн cuy Kompaiy у сиојој зови И 6nhe прпслсиа да напусти своју раиију улогу силнијсм партпсру — аиернчким цмпс-ријалнстпм- а. На лоидопсЕој Еонфсренци-јн- , где се свагом гораку може видстн диктоаас амс-рнчх- их пмпсријалпста. пема mi речп о депзцнфнЕацијк п демилнтаризацијн. У сваком случају, oio je tr i) ropyhc пптаас и јсдно од внталпих пвтсрсса sa вашу Јемлу, нсто као и за еве ва родс Европс. Немачки проб-лс- м може се решитн само иа ј~еданстан.1анчиимн, јслдрннммисаинрваанас.еми ПотсдаисЕвх одлука и ос-по- вн јсдиогласвих домесених о,лука четирв осуладмоне силе. Сва друга рсшавааа суврш ставлдЈу се нитерсиуа азг свронсЕлх народа. Ето ради чсга су одлуи Ловданеже конфсрснцнјс. бсзобанр ш№в he сс оне маскнрати, унанрсд нзложгне осуди са сгракг свих наррда Еврове, који могу бити равнодушнн орсха покушајива који се чинс аа прстварањс западне Неуачве у мнлитариу ко1оиија.тиу Са п таноаа. С. Гласника Једно нздаљс недскно и свн морају ствћи на Уреднпштво најкасмвје у суботу, тнвто прва сгранвца новипс завр шава се понедегЕом socie ло-Д-"с а три друге странице вс еолиео сатв ранпјс. За Управу СрпсЕОг Гласннка, Hnicata Иванпшеввк ЛЕВН ЛАБОРИСТ11 ПО ПИТАЊУ ПАЛЕСТИНЕ Лондон, 8 марта. — Лабу-рнст- и у Брлтанскох парла мситу поднели су захтев да-и- ас БрлгансЕа влада ио пунн одлуке Оргаипзацпјс Уједиасипх нацвја пига-а- у образовааа посебве јев рејске, а посебне арапскс не зависне државе у Налестиви да пе кх:ди док се попово nehy за извааа- - амсричсвх vo-- СрпсЕог да од да У прпликава. да да то на зо иа на ве нонолистичких да по jfefc— I
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, May 04, 1948 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1948-05-04 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000215 |
Description
Title | 000075 |
OCR text | 11 % l АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ E wf fldfi Sw tf4 LNtt l&B Rum a f £ш ввИ HSf Lm "СРПСКОГ ГЛАСНИКА" ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W. У БОРБИ ПРОТИВ Toronto 1, Ont. ФАШИЗМА! SERBIAN HEMLD TELEFON: WAverley 8947 Цтл годвшвој лретклатж s Каааду 4 долара, на пола Authorised си Second Сксм Matter under the НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА % год. 250. За boctjiiicto, год. Ј.00, под. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12, 1942 Уторак, 9 марта 1948. Цва једвом првнерку 5 цеи. TORONTO, ONTARIO, TUE. MARCH 9TH. 1948. Pnc per copy 5c Vol. 8. No. 491. Борба радника за веће плате у аутомобилској индустрији Кампапд за попншицу пла-т- а коју су покрелулп "Ј)аЈ-1с- д аутомобнл воркерс" — Сн Ај О (Уједпаспп спидикат аутомобидских радннпа), јс-с- тс Јсдиа од пајвазишшх у жнвоту овс вслике напрсднс уније. У двсма кампаидма за noDiiiiiiiny нлатс коју јс про-гел- а уиија од свршстка рата бнле су нопречно нрилично yc.iciiine. Новишица јс добн oiHa у 1946 години 12 н 13 UCH1H "о сату. а 10 и 12 цси-т- и добнта је прошле годинс. Добитак јс Bchu него нкада што је био. To доказујс вслн ку јакост аутомобилске унн-ј- с. Опо јс спсцијално важио да сс зпа када сс упорсди лрсдратла илата, када су рад-н- п џ у овој индустрнјн билн иеоргамизовани, са дапашп-о- м ллатои. Овај добитак озпачава пс-ли- ки напредак за канадскс аутомобнлскс радпике, особи-л- о кад сс упорсди велпка ра-зли- ка у платама пре рата ко-ј- у су ииалн авсрпчки радни-ц- и а какву су каиадскп, опст iiwa.ui који радс у нстој ип-дустр- ији н за iictc госпидарс. Лостојала је пслика разлика, јср су амсрички раднкцн би-л- и много богс mahout, зато што су амсричкн радпици ималп аутомобнлску уинју. Па и покрај нзвојсванс попи-шиц- с, коју су радници ауто-мобилс- кс нпдустрлје пзвојс-пал- ц у Канадн.„_(Пицдсор. Оитарио), још јс вслнка раз-лик- а пзмсђу плата и постиг-nyh- a, која су америчЕп, рад-ниц- и запосленн у аутомобпл-скн- м градовима Детроиту, Флппт-у- , Клнвланду н Толс-д-у, постиглн. 1'азлпка јс нз-мс- ћу 18 к 19 цснти, и 15 it ио центн "пакеџе" nu Радничко занатско веће тражи потпуно социјално осигурање Отава. — Дописник "To-- 1 јкјнто Дсјлн Стара" из Отавс, Гобсрт Тсјлор пнше 4 мартл да јс Радиичко заиатско schc ("Трсд снд лсбср консмл") поднело прсмијсру Киигу захтев о интаи.у соцнјалног ocurypaiw. "Д1и б жслслн да наша вла-д- а прнзиа хитну потребу да сс у_ Канадн увсдс notnyiio социјално осигуЈмас", кажс се у захтеву Радмкчког заиат-ско- г всћа. Тсјлор пншс да је тај зах-тс- в подиссен у пчс 1 мндн-о- н радиика u ннхових норо-диц- а за врсме годишн.сг ли-tuii- ra вођа Радничког занат-ско- г всћа н нртаавникв Нладе, односно хнннстара. У вахтеву синдцкати тражс да сс социјално осигуран увсдс на сав иарод бсз обзи-р- а на приходс, a у to сс иора ухлучнтп бсспослсннчко оси-ryiai- kc imo и нотнуно оспгу-Ia- e здравла. Говорећп о тдсозваном ПНЛ Лкту. којп кочи потпу-и- о соцмјално оснгуран--с захтсву тих синликата се са-ж- с, да "ми сматрамо да сс нс смс дозволнти да тај дсо за- - Творр "западног блока II употребљавају Хитлерове методе Брусел, 8 марта. — О Пс-внио- вој npunpcvn да пзврши Чсрчилов, као и Маршалов план. о стварану такозванс "Уннјс западиих држава" са да гопоре самп сао о блоку за сусбпјаие ширена комуинз-н- а. Нозиато ]с да је и Хитлср нступао са паролама протпв комуипзма, а стварно је on био повсо par н е само протпв воЈспан у 1946 1947 ГОДИШ1 Oifii.va којлма јс позиата нсторнја борбс аутомобид-ски- х радинка у Канади, зна-ј- у. Дз јс почстак био тај, да сс лзравла јаз лзмеђу biiciiiic плата америчког аугомобил-ско- г радипка и канадског. Та борба за оргаплзоваас н прп-знапаи- .с уннјс почела је иа свршстку 1930 годинс. У долазсћем времслу рад-ниц- н аутомобнлскс иидус-трнј- е суочсни су са још ве-ln- iu јазом у нлатауа нзмеђу америчког и каиадског рад-ннк- а. IIpnciicTBCHo зато, јср јс тај јаз всћ ирошнреп, н Друго. зато што аутомобнлска нидустрнја срллјупн у пред-ратн- о стаас показују се већ зпаци на вслико отпуштааа са носла. Опо тражл борбу за новн-шиц- у плата ис маае од 25 цситн по сату н join 5 центи за здрапствеио н болничко ociirypaibc игд. У фабрнцн Крајслср тражн се 30 центи п додатак од 5 цептн за здравствснс сврхс. Пошто се прпмнчу провнп-цмјалн- и нзбори у Оитарну, радницн сс суочују са полн-тпчко- м кампааом, јср садаш-н.- а влада премнјера Друа у-плачн- пе све више Канаду у иитсрссну сфсру амсрнчЕог долара, што значн маас ра-д- а у Канадн, а вншс бсспо-С1иц-с н вншс гладн; то зиачн uaita плата за one који буду радплнг а- - гладнија раднпчка породица. 11з потнуно разумлнвнх разлога, којнма сс суочујсмо сада н у доба избора, дабонс да је сасвим лриродио да he и рлдппци моратн иа полнти-чк- у позориицу поставитн сво-ј- с 11итапс - iniiaiLc нлата; пнтаич заштите Кападс од коиа стално стоји н а путу iipoi-pcc- a у ноглсду бамг жи вота свих нашнх грађана. . .' У везн заштнтс остарслнх у захтсву сс кажс да јс она недоволна н да јс срамота ка-е- о сс слабо о auwa брнну власти. Оин тражс да сс те пснзнје повисе, односно зч свс остарсле и обсћавају пот-пун- у потпору влади у том п]авцу, ако he хтстн да сс за-т- о заузме. "Ми ypriipavo да сс" псизијс njahajy иакои се навршн С0 годнна. Лрло мали проценат раднинива јс осигу-ра- н па се радн тога тражи со-цнјал- но оснгураае за свс Чак радиицн који добивају и тобож искс умсрснс вла1 "не ногу ииати доолну ме-дигалв- у" iioMoh. Нладе и грв-ђаи- и ко,ш всрују у нотпуну илн високу пронзводну као срстсго за рсша&ан-- с нашнх скономскнх проб-Kvi-a нс no-г- у дозвчинтн да сс и дал на-став- н. . . методама" који сс сада поцсб.1Лају миЈ№ма здравлу нашсг најнма." Услсд нсговакнс {ххране "много сс вншс rj-б-и живога од те бадесги него од свнх Другпх болссти зајсдно." сомунизма. Bch против Сло-всн- а, Јеврсја, Француза, Ек-гдез- а. Амсрнканаца п свпх држава п народа у Европи и свсту. Творцц такозваног "завад-но- г блока" сада употреблују истс Хитлеровс пароле, само тто out даиаш1кп ратнц хуш-гач- н ииају две стабнје стра-н- е нсго су нмалн пет-ше- ст година назад — данас арод много маље паседава him хнтлеровскнм паролала, u ibiixoa реакцнопарпп табор је много нејачн од демократ-Ско- г табора. aucpintor дотара, а протид. издзЈННка, Kfjjn у Аботовои плачу, којн јс део Маршало-во- г плана, виде јз себе више профита a vaite тате за рад-ш- ! i.e. Стога he опа кампаља која је постав.гсиа пред ayio-мобилс- ке раднике значитн, скономску н полнтпчку бор-- У icP добити напрсдис по-слан- ике у парламенат значи осигурати радшГчкс платс, да буду у истој Diiciiiiii са амс-рички- м радиидина заиослс-iiH- u у истој индустрнјп, којн, као н каиадски раде за јсдис ire-r- e господарс. — кралвс ау-томобнл- скс нндустрије, ае-рнчс- с мултимплконерс. БОСНЕ И У Г. НА ПЛАНА I Копгрсс Народног фроп-т- а Босие н Херцсговпие, одр-жа- н у фебруару 1947 годпнс, nuao је огроман значај зз да.1.1111 развој оргапизациЈа Народпог фропта n ituxou рад. Заклучци Konrpcca о прсласку па плански рад спроводспп су у свим оргаии-зацпјам- а Народног фронта Ствараие плапова појачх!о јс актпвност органпзацнја и ус-мјери- ло lkiixoB рад па picnia-ваа- е оних задатака који су пајважнпЈи. Иорсд матсрпјалпог ефекта пзвршеппх радова — кроз прошлу годипу ојача-i- c су бројно оргапизацијс Народ-но- г фропта. учврстилс сс н стскле пова искуства у раду и оргапизацпјп. Обавезс НФ-- а Боснс и Хер-ftcroBiu- ie па сектору приврсд-"- е пзградње у 1947 годинп нз-носп- ле су пзраженс у раднпм даимиа : 2.8S0.371 обичпих, 373.493 еолскпх' 119.134 стручиа радиа дана Укуп : 3.372.998 радпа даиа Нриједпост укупио узстих обавсза пзпосп 417,954.000 дннара. Иа остварсиу плаиа НФ-- а v 1947 годшш организације НФа дале су: 3,54 а353 обиишх, 319.051 кплскмх 90.992 стручна 1адна дана Укуп: 3.95S39G радннх да1а. Укупна вриједпост пзврше-нп- х радова износн 464,199.400 дннара. пз чсга пмазн да је Нлан ослварен за 111 посто. Нрсма томс. на јсдног станов- - ннка Босне н Херцеговпне (УВ0ДНИК) дванасста година ФИНСКА ВЛАДА ШАШЕ ДЕ-- 1ЕГАЦИЈУ У МОСКВУ ЗА ПРЕГОВОРЕ СА СССР-О- М ХЕЛСИНКИ, 8 марта. — Бришш јуиајтед саоп-шта- ва из Хелсинкп, Фпнска, да је влада претседкика Јуха К. Пааспкпвпја рсшпла данас да пошале своју делегацпју у Москву за преговоре са Сов јетском владом no nnraity прпјателхтва, сарадие н уза-јам- не помоћп. 4 БЕОГРАД. — Совјетскп амбасадор у Бограду, Лав-ретпје- в, предао је Станојп CiiMithy, мшшстру сполннх nociosa ФНРЈ, ппсмо у коме Совјстска влада пзјавлује со-ј- у сагласиост са Прашком декларацпјом тројпце спол-iiii-x мшшстара — Југослави је, Погске п Чехословачк. отпада просјечно око 187 25 дннара пзвршенпх радопа --- У овс нодатке ипсу урачуна-т- п рсзултати, које te постигла организација Народпс омла-- Ј дние па омладинскии радинм акцијама. Од укупие врнједности да-тм- х надиица отпада на рсдовс 113 држав.ног 39%, па радопе као допупа државиом плану 48% и па радове извап плана 13%. Ако се укупнаЈвриједност датнх падница подпјсли иа радовс по капнталпој изград-ii.- li it каипааска, оида на ра-дов- е no каппталпој изгралљп отиада 83.78%, а на кампап.-ск- е 16.22%. I. КАПИТАЛНА ИЗГРАД-Њ- А На капиталпој нзградап оргаппзацпје НФ-- а извршнле су радове у вриједности 388, 906.258 дииара. Од укупне врпједпости да-ти- х надпица на радовнна фронтовскнх организација по капиталној изградаи и радо-ви-ма за повлшељс друштве nor стандарда, отпада па по-једп- не прнврсдне гране сли-јсдсћ- н процепат: Ha cao6pahaj 34% Ha станбсио-комуналп- о господарство 31% На полопривреду 13% На иародно здравлс 7% На просвјету 6% На ипдустрију 5% На задружни ссггор 3% Иа шумарство 05% На рударств н остало 05% Укумо 100% Од укуине врпједностн да-- тих надница по капитално; нсдљгно. све су јс власти борое линхепске Она је међу политнку да малоброј- - tiib фашистичед РЕЧ СРПСКОМ ГЛАСНИКУ У всаи пздаваља Српског Гласиика па ново јсданпут нодсљно ocnpujhoMO сс укратео иа ироцсс нашсг листа како се розпијао. Ово јр прес плана од ЦИЉЕВИ САДАШЊЕ ЛОНДОНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПО ПИТАЊУ ЗАПАДНЕ НЕМАЧКЕ Једнно сталним рмењшш Лотсдамсш одлука моће се решити немачко литање, пише београдска "Борба" РЕЗУЛТАТИ ХЕРЦЕГ0ВИНЕ 1947 ИЗВРШЕЊУ Иретставннцп плада Сјсдп-асни- х Држава, Пританије и Француске одржавају конфс-рснциј- у У Лондону no питаау стгараи--а западне иеиачкс др- - жаве, која on сс имала стави-т- и у службу плановнма аме-ричк- нх нипсријалиста. У sc an тога београдска "Борба" 2 марга освриула се оиширни- - је и a то важно пптапс. "Порба inline да Jyrocia- - вија, Ногска н Чсхослопачка, којр су на педавпој копфс- - репција у llpary осуднлс све Јсдиостране акције запада, a на првом мспу амерпчкс им- - мградан. Kojy ннјс урачу-нат- а вријсдност поједшшх матернја-ia-, отпада на рпдове из државног плана 43% , иа објектс Еојп су граћеип као надопуна државпои плапу 41% и на радове изнад пла-н- а 16%. У току 1947 годпие органи-зацнј- а НФ-- а Боснс и Хсрцс говпне узсла је учсшћа у fpa-ди- и или сама граднла 3859 граћевинсЕпх објската на ци јслој тсрнторнјн Босие н Хер-цеговнп- е. Од овнх 3859 грађсвипсЕнх објеката. 1620 јс потпуно no внх, a 2239 адаптацнја нли поправци. У овај број нијс урачунато 24.384 зграде soje су обновл-ен-с у попалсннм крајевима и 3351 зградс а обноги насслл. еојс су иедо-вршен-е. На роднзаау овпх кућа Фропт је вр.1о актпвно судјстовао нарочнто при сје-ч- и п довозу дрвне rpahe. На ссЕтору саобраћаја пз-вршсн- н су разни радовн чија вриједност бсз матсрпјала из-нос- и прско 100 мплиова дм-нар- а. Путна мрежа обухвапс-н- а фронтоесЕии радовима из-но- сн 6152 Еилокегра. Од тога броја изграђсн јс 41 иови пут, најкћии дијелом по на-шн- х забаченвк и непрнсту-пачни- м Ерајевима у укупној дужинн од 195 килокетара. Нзвршема су 122 велпЕЗ вовравка путева, углавиок лошимог звачаја, у ysynnoj дужини од 1238 Еилометара. Чмноеи НФ-- а изградиЈл су три нове икдустриСЕс пр-г- е са 48 бм укуаве дужинс. Ha 3S5 вутсва извргасни су радови око кнхоеог одржава-н- л (довожека, насвпања и загртака туцаииса, тс чиш-(Настав- ак на странп 4) 0 до јесеии 1940 годиис. када забраниле услсд њсшшс до-с.тед- не против фашиама, пролт полнтике и организатора рата. иашом ехиграцпјч заговара-л- а квлективне безедиост11 про- - осввнне а када je Хитлс на сриска смпграција у Канади п.ча свој [авскл Немачка павпралз Европом. она прогрсгивш! лнст у нирилнци. У јссси је. као н све друге демвкратске м народ-193- G годние издат јс први проглас oi стра- - не новние, одучно уаала протов фашис- - ис Цргл)ллног одоора Напредиог српског тичке arpccuje у одбрану иороо.гсиих иа- - покрста, који сс почео форлшрати годпну рода, па страни савезннка. Ту подптоку је дана прс тога од ранијс органнзованих оиа стварно следша од постапка. српских радннка у заједннчки југословсн- - Почсткох маја 1941 гошне опет су rat покрст и из новнх лудп и жсна који српсги папредии раднпцп посрепули свој су му се прпклучнвалп. А у јаиуару 1937 лнст — Српски Гласнпс. Српспн Гласник годипс излазн први број "Правдс". Од та- - се 1шавао јслонх не1елно свс до почетка да српска смиграција у Канадн имала је 1945 пннне. Крајм 1944 годпне повсдсиа сталио свој демократски п родољубнвн Је акција да се Српскп Глаглшк нззаЈС лва лист. пута не!слно зоог тога, што сс оног врс-- "Правда" је најпрс нзлазнла једном мсна рат налазпо прп крају, када се по- - мсссчно у малом формат)'. Пар месецн иза чела већ готово ослооођопа стваратп не- - тога почела је пзлазити 2 пута месечно, па ва Југославпја, Kaia су настале вслике оида трн пута. У пролсћс 1939 г. почсла је прамене и у Европи, у свету. па и код нас излазити са всликнм форматом, а у лето у Кападп. 0 тпм велпкпм и честнм промс- - истс гоишс чстнри пута мессчио. једном ( Прекос на страни 2 ) ' псриЈалпсте, пс могу прпзна-т- п закгучке тршмртитпс коп-фсрснцн- јс у Лондопу, због тога јср he тс одлуке потиу-ii- o битп днктованс од странс пзвсспс грунс крушшх амс-рпчк- пх машата. Копфсрспцпја у Лопдопу јс да.1н корак у правцу цспа-а- а Немачке it пастојааа Сјс-дпаеп- их Држава на рсшсас пеиачког проблсма са тачкс глсдшита амхопнх имисрија-ЛПСТ11Ч1.11- Х жсл-а- . Нрави MOTiiBit цспана lie-начк- с it стварааа западис Нс иачкс "пупст" државе инка-u- o пе зпачн жсл.у Нолстригс за обпову западпс Нсмачкс у CBjixy ломагааа обнове Еп-poti- e. "Такпс причс оиопрглутс су сптуацлјпи у самој Псма-чко- ј. Стејт дспартмспт при-зпа- је да сс сколомска снтуа-циј- а у западној Нсмачкој по-горша- ва (кпарп) cue nniiic и Biiinc. To jc рсзултат амсрпч-к- е no.niTiiKc y Нсмачкој и noTitcKimaac мирподопскс nii-дустри- јс y западшш окупацн-опи- м зоиама. ДРУОВЕ ВЛАСТИ ЗАБРАНИЛЕ ПРИКАЗИВАЊЕ ФИШОВА ФНРЈ У ОНТАРШИ У прошлп четвртак, 4 мар-т- а, провппцијална пошцпја Оптарпје no нарг1;сау властп г. премлјсра Друа забраппла је прпказпваае југословеп скпх ратнпх it послератппх фплмова у Торолду, Опт. ко-ј- е је оргаипзовало Behc КЈС и заплелпла пројектор л фпл-мов- е. Тај лапад је учпаеи под лзговором да се за пројектор, којп показује флли, морала пматп дозвола, а фплм да је требао битн цепзурисап. Мсђутлм, позиаго је да па стотпне таквпх л сличиих фплмова прпказивало п прн-газу- је у провипцијп Опта-рв- о — без дозволе, без цел-sypncai- ka it без заплсле ana-pa- ra it фплмова са страпе про- - В1!!!Ц!!ЈаЛ11!!Х ВЛаСШ. Пр:ма томс, може се сма-тра- тп да је забрана прпказп-Baik- a југословепскпх фплмо-в- а пз заједппчког рата про-ти- в хипсровсЕИХ окупатора п домаНнх пздајппка п о пз-град- ап ФНРЈ, стварпо ла- - пад иа иову Југославпју н па паш демохратсЕл покрсг у Канадп Радп тога лаше органпза-цпј- е no местпма nche моКи ос- - татп павподушпе а да ire лз-ра- зе јавпо легодоваас п про-тес- т ла Владу г. премијера Друа у Онтарно. To зпачп да распоред којсг je Behe бпло одредпло за при-казнваЈ- кс тпх фплмова за са- - јавн. I Из Управе Даје сс до злааа свпв лрет-платницпм- а, повгрсппцииа м читаоцима ГласпнЕа, као н оргаплзацијама Савсза канадсЕпх Срба, којс раде за Српскн Гласинк, he са-д- а па убудуће СрпсЕи Глас-нп- к нзлазпти као неделиа по-ви- на у wccto два пута, и то сваког уторЕа. Нретнлатннци, сападпици п читаоцн Српског 1ласпнЕа п оргапизацнјс Савеза капад-сеи- х Срба моле сс ову про-мен- у узму у обзпр, а у вези овога п прочитају уводнпк у данашаем издаау у комс сс впше разјашаава ово ппта ite. погледу огласа трсба на-рочи- то ову промепу узетн у обзпр п равлатп се према To зпачи, од сада све огласе треба ctarn за Т a ј анствсиост лопдопскс конферепцпјс пс можс укри-т- п памеру алсрпчке nojiitn-к- е крпш права иитсрссова-iiii- x зсма.га за дсмократСЕо п лравсдно решеае лсмачког П11тап.а. Усвајаас амернчкпх шапова лајпослс значц да бп наоружан.е и цслокулин рат-1-Ш потспцпја.1 pypese облас-т- п ставно у опасност нацпо-палн- с Псмачкнс.нтЗербеосгс тосгваихсе тсауксоаћдеа "е можс п нссмс одобрпгп амсрпчЕо pcnieit-- c исхачког иптааа iin са страпс заиадмо-сороисЕп- х ларода. изб"Пилоирбаи"есппоиршаезумдцале нздмас4су СЛД, Пштаипјс и Фраичус-в- е па вонферепцнји у Дон дону. Onii су пзбц.ш "sCoi тога јер сс брвгаиски н фрап-цуск- п иптсресн не подудара-]- у са амерпчким ексианзмо пистнчепм тсжаама. Чав иризна п рсаЕцнонариа Фраа-цус- ка штампа. Такозвапи пројскат Бадоа за падоБнаду пзгуб.гсвих оо-зиц- ија у Исмзчкој пије оц-ш- та друго иего илузпја са ћојима рсакцноиарна штанпа испуп.ава своје стуаце са ца-.г- м да обмапг јавно нптлс-и.-с. кажс "Порба". Мижда сс иодцгне пвгаоа да tn he Францусна, а осмо вн досадашае искуств-а-, no-li и рачунати п chit увб§ упсна in Рура након се ор гашмујс аападна кемачка дп жава Са уклулеи.см фрапцус-к- с зопе у Лнмо-америч- ку ну. ФрапцусЕа he изгубнгн cuy Kompaiy у сиојој зови И 6nhe прпслсиа да напусти своју раиију улогу силнијсм партпсру — аиернчким цмпс-ријалнстпм- а. На лоидопсЕој Еонфсренци-јн- , где се свагом гораку може видстн диктоаас амс-рнчх- их пмпсријалпста. пема mi речп о депзцнфнЕацијк п демилнтаризацијн. У сваком случају, oio je tr i) ropyhc пптаас и јсдно од внталпих пвтсрсса sa вашу Јемлу, нсто као и за еве ва родс Европс. Немачки проб-лс- м може се решитн само иа ј~еданстан.1анчиимн, јслдрннммисаинрваанас.еми ПотсдаисЕвх одлука и ос-по- вн јсдиогласвих домесених о,лука четирв осуладмоне силе. Сва друга рсшавааа суврш ставлдЈу се нитерсиуа азг свронсЕлх народа. Ето ради чсга су одлуи Ловданеже конфсрснцнјс. бсзобанр ш№в he сс оне маскнрати, унанрсд нзложгне осуди са сгракг свих наррда Еврове, који могу бити равнодушнн орсха покушајива који се чинс аа прстварањс западне Неуачве у мнлитариу ко1оиија.тиу Са п таноаа. С. Гласника Једно нздаљс недскно и свн морају ствћи на Уреднпштво најкасмвје у суботу, тнвто прва сгранвца новипс завр шава се понедегЕом socie ло-Д-"с а три друге странице вс еолиео сатв ранпјс. За Управу СрпсЕОг Гласннка, Hnicata Иванпшеввк ЛЕВН ЛАБОРИСТ11 ПО ПИТАЊУ ПАЛЕСТИНЕ Лондон, 8 марта. — Лабу-рнст- и у Брлтанскох парла мситу поднели су захтев да-и- ас БрлгансЕа влада ио пунн одлуке Оргаипзацпјс Уједиасипх нацвја пига-а- у образовааа посебве јев рејске, а посебне арапскс не зависне државе у Налестиви да пе кх:ди док се попово nehy за извааа- - амсричсвх vo-- СрпсЕог да од да У прпликава. да да то на зо иа на ве нонолистичких да по jfefc— I |
Tags
Comments
Post a Comment for 000075