Serbian Herald, January 14, 1947

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГМШИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ I'OO Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, OnL
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9917
Цна годпшњој претплатн за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Autkoriiad оа Second Class Matter under the
год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 7. Број 399. Цена једнон прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. TUESDAY, MARCH 25TH.1947. Price per copy 5c. Vol. 7. NO. 399.
Из економске и политичке
борбе канадског радништва
ТЕКСТИЛНИ СИНДШТ ОСУЂУЈЕ АНТИРАДНИЧКИ
ЗАКОН И ИЗДАЈНИКА СУЛИВАНА
Монтрзал, 23 марта. —
Прсма пзјави синдиката Тек-стнлп- их
радника ЛФР плада
Квсбска нзраднла је нацрт
закоиа са којима сс огралн-чап- а
ирапо радипка на орга-иизопаи- .е
и прапо ттрајка.
У нзјави се каже да квебе-шк- а
плада намерава поднс- -
хи тлј алтлрадллчки закон
пред парламснат на одобре- -
JLC.
, Ова нзјава пздата јс no-ose
ванрсдпс сонфсрснцнје
којој је присуствопало 100
дслегата у име 7.000 члаповл
тога снидиакта провлнције.
На конфсрелцлј" је усвоЈе-- а
резолуцнја у којој сс по-зив- а
Дуплесијсву владу да
нзиссс на светло тај нзрађ;-н- и
закок п да сазове копфе
рсицију лретставлика орга-пизовап- их
радника ц члапо-в- а
владе, тако да се да прн-лик- а
радницима да и они
изразс својс погледе о тои
заколу.
Конферснмија је такође
Бороа за снизавање ра
Topojuo. — Радннчка нро-грссив- на
нартија уиугила је
прошлс исдсл--е ПЈ)СГССДШ1Ку
владс Мсксизи Кннгу оштру
ономсну о аеговим нзбор-Hii- u
обсћаапма. У поруци
Киигу потссћа га се на обс- -
han.an.Kpja је дао за Сол.и жп
воГта'па дбкбГ Tfa pES'fiilpei"
ме нзбора.
Од Кинга се захтева да се
поврате цеие иазад за 10 no-c- m
У нсто врсме тражи сс
од пладе да оЛиови даван.е
субвснцнја у сврху спрсча- -
Отава. — Прошле нсде.ге
ирсгставницн Каладског кон-гре- са
рада опомеиилн су фе-дерал- ну
владу у Отави о мо-rj'h- cv
обнавллау нндустри-скн- х
исмира ако се нс удо-лол.- 11
радничким захтспима
за повећаље плата и за кои-траЈ- у
цела. ICoirrpcc је иод-пе-о
ГОДИШП.Н меморандуи у
у коме обавештава владу о
ссојни предлознма радннпа
за 1947 годину.
Конгрес је подпсо ninaibc
проб-icv- a стаиова ургпрају-ht- t
па даваае у
сврху nojcBTiiibnui станарн-нс- .
Главнн секретар Конгре-с- а Пст Конрој, коЈи је про-чнта- о
меморандум
министара, рекао је
да нроблем стапова треба
третнрати као општи про-б.1е- м
Каиаде. Он је рекао да
је то једап од
проблема еа којпм је Кападч
суочена.
У меморандуму се ургнра:
1. За внше права Светској
раднпчкпх спн-дпка- та
у наци-јам- а;
2) за пензнјс остаро
днм од G0 година старосги
50 дамра мессчио; 3) да сс
повиси 50 посто бсспослспп-че- о
осигурап.с: 4) 40-сат- на
радна иеделл; 5) ослобође-i- w
од такса на приходе до
1.DUU дагара годпшп.е пежс-ibcini- M
и до 2.000 долара за
ожен.ене особе; 6) укндање
разнпх судскпх забрана (у
вези са радничкни актнвпо-стим- а
н 7) измсна у крпмп-нално- м
закопу.
Конгрес јс п!ошле педел
такође затЈажно од Кингове
владе да сазове
од претставнпка углчжо-пачкп- х
радннка у Новој
Скошнјн н другпх заинтере-соваин- х
странака у сврху ре-шсЈ- ка
штрајка.
сннднката Фрпмаи ђепкинс,
чијих 13.000 члапова се па-лаз- и
на штрајку, нзјавно је у
свом говору преко радпја у
форки отворепог ппсма прет-седнп- ку
владе Кипгу да
Кпнг уо:ке решитн лптане
упутила иојив провинцт КОЈ
РаДа Да хитно
сазовс својим
пр11сајсднисннх синдпката у
сврху доношенл одлуке о
подузнмаиу потребних мерд
за заштнту радничких спн
диката од свих закопа који
би угрозплн слободу н пра
во радлпка да заштнпавају
Меморандум Канадског конгреса рада
субвснција
четрпаес-торнц- и
најваасннјих
фсдерацнји
Ујсднаепнм
конферснцн-ј- у
Иретседннк Угллкопачког
Фсдерациј"
конфсренцнју
својс плате н бо.гс радпс
услове.
Конференцнја је такође у
својила рсзолуцнју даЈући
иуиу потиору воћству Ка
надског поворског сннднка
та (Канадиен симепс улнои)
у itcroBOM ставу иротив Пет
Суливана, којн је подлео
остапку и позвао морларе да
нануштају сшгдикатс које
тобож контролишу комуни-сти- .
"Ова коифсрснција Ује-днп.еи- их
тскстнлних радни-к- а
снсргнчио осуђује Сули-ван- а
као лздајплка органи-зовано- г
радннштва", каже се
у рсзолунчји.
на зивежне намрице
вап.а поднзанс цспа на хра-н- и
н другии ociiOBiuiii живе-знн- м
пампрницама, да пе
одобрава никакво повећаас
цсна и да рсорганнзује рат-подобс-
ки
Одбор за контролу
цсна у мирподобски.
.JL ЈтиЦ s%£4 ла
. нагли nuuenaiic цсиа ,jatin--
чко поткопало асивотнп стан
дард канадског парода. Кин-г- а
н в-1а- ду се norccha ua ња-хов- с
изборнс обавсзе да he
брапити жнвотни стандард
на1К)да.
штраЈка у Јоку јсдног сата
времсна. У писму је он изме-h- y
осталог рекао:
"Нама кажу некоји од ва--
шнх колега да су потрсбн;
шим захтсвима. На нпак то
је паттнка да сс не плаћа-j- y
субвспцпје у време мнрг
Алн за врсис рата наиа је
говорено да he то битн по-лнтик- а,
да се чнни све што
се буде сматрало за потре-бн- о
да се оснгура стално no-диза- кс
животног стаидарда
за сав народ Каиаде.
"За нас је тсшко, г. прет-седпнче- ж
разумсти зашто јс
luahaibe смбвснција пепра-вили- о.
док је науетае тари-ф- а
н повншеис цена правнл-н- о.
Зашто, питамо се мп, пла-hait- e
субвенције за одржа- -
ibe благостаиа мора битн ие-правил- ио.
а даваае нстнх за
добнван.с рата бпло је пра-вилно- ?"
Шта је зпачпло укпдан,е
субвенцпја пајболл се видн
нз npnuqia vojii је дао про-шл- е
неде-i- e Сп Си Ефчвац
К. Л. Бобури. У својој прет-ставк- н
KOjy је поднсо Ројал
Kouiiciijii on је навео да је
noipoinita млека код снро-машнн- х
породнца, од када
су укннЈте субвенције на
млеку и подпгнуте цсис па
истоме, опала за 30 посто нс- -
под paiinje потронте од
стране оппх породица којс
прнмају државну nouoh.
ИНТРНГЕ ТУРСКЕ
ШТАМПЕ
Београд. — .'Борба" у свом
чланку под naciOBOu "Ин-триг- е
Турске штампе u на-лпч- је
'демократпје' у Тур-ско- ј"
ocBphe се овпх дана на
клевете које један део турске
штампе, на чслу са лпстови-н- а
"Лус" "Таипн" шнри
протнв Албаппје п Бугарске.
"Борба" извосп у везп с тич
цнз принсра о гушељу на-родн- пх
слобода од страпе ре--
акдпонарпих елемената ко)е
у томе та нста штампа поду--
пире.
НА
Н1Н№ ЛН'гнК) ттШп
вВВИвмвИНИ№&4£а11Е- - м) Шш!уУјшШ
l 1ева на десно: Стево ДевниН из Ннтсбурга ; Јурнј Матепшл, урсдннк совепачкс
HOBUHC "Единост"; Едо Јардас. маршал Тнто, Макснм Bujeiiih. уредник "Cpncuoi
Гласника"; Мнло Пујачић, из Детјшита и Ннкола Косачевнћ, минис-та- р
у Софнјн.
СА СЕДНИЦЕ ГЛАВН0Г ОДБОРА
ВЕћА КАНАД. ЈУЖНИХ СЛ0ВЕНА
У недет,у 23 марта одржа- -
na је седпнца Главног одбо
pa Ieha канадскпх јужннх
CioBciia. којој је ирисуство-вал- о
35 чланова Одбора и
прстставник-- а месннх оргаии-зациј- а
Heha.
Г.тавни задатак седнице
jgiioje реоргаппзацнја Нз-вршн- ог
одбора. Досадашњч
Главии секрстар Стјепан Мн-ouin- h
it iioMoiuiii секретар
Иојпи Грбић да.ш су остап-кс- ,
јср су имсиовапн на дуж-пос- т
код Нослангтла ФИРЈ у
Отавн. Порсд тога још од
раније је постојала нотрсба
да се Пзвршни одбор Hcha
употпунн it појача.
За повог Главпог секрстд-р- а
Ueha пзабранн су јсдио-гласн- о
Едо Јардас, а за no-моКи- ог
секретара Бого.губ
Стеванов.
У Пзвршпи одбор Ueha
пзабранн су још следећи:
Марнјаи Кружпћ, Пван Прн-бани- ћ, Максии БпјелпН, Мп-ло- ш
Грубпћ, Јурај МатсшпН
и Јоже Смрке.
На седницп се расправлл-л- о
о свим задацима Deha. До-садаии- ч!
Главни сскретар
поднсо је у том попеду пс- -
цринн пзвештај. којн је по--
о
Москва, 23 марта. — У
члаицнма које су објавплс
совјетске новпнс "Извести-ја- "
и "Правда" комептаторз
професора Авгена Тарла н
Дашда Заславског оштро ге
критнкујс планове Сједние-пн- х
Лмернчкнх Држава п
Британмје о уређену Нема-чк- е
државе.
KpiiTiiicyjyhn те плаиове н
паглашујућп важиост уједи-и,с- п
с it централизоваие .
Не- -
- i мачке, npojccop овјетске ,
да постојс два лрограма за
Мемачгу — совјстскп про-гра- м
за "политнчкн и еко-помс- кп
уједпаелу демократ-ск- у
Немачку са децептрали-зовано- м
управом, пеуачку
фсдерацпју формп савезпе
државе," илн савез државл
по плану Сједлл.енпх Држа-ва- .
"Друглм речпма", кажс
Тарлле, Немачка као темсл.
европског мпра плп сао пз
вор н сретство ловог рата.
Такве су
Тарле дал.е каже да бп по
амерпчком п брнтансЕоч
п.!ану "лајважнпЈа пиду-стрис- ка
подручја Немачке са
богатствоу углепа и добро
сачувапоу бп-л- а
задржана у англо-саксо- и-
CKiiJi рукама за дч-r- o време- -
на."
САСТАНКУ G МАРШАЛОМ ТИТОМ
југословснски
Совјетска штампа држа-вно- м
уређењу Немачке
алтернатнве."
машпперпјом,
пужи као база за днскуси
ју. Основпп задаци Behii су
иомоћп иселиицнма којп
се Bpahajy у ем.гу — ФНРЈ.
нрвн транспорт повратпика
одлази у Majy. Регнстрацпја
за другн траиспорат је при
крају.
-- Нолац~ачАаил1нерпју-д,о
бнвсно је iiH.iiiou u 46 х-.га- да
долара, т.ј. прсшло јс
пола суме од 2 мнлиона ко-ј- а
се према закл.учку про-тл- с
ссдннце Главног одбо-р- а
има сакупнти. Машинс-рнј- с
је до сада наручено око
875 хн.адда долара.
Обзирои па одлазак вели-ко- г
броја водепих члановз
група са првнм трапспоргои,
као и ради тога да бн се по-једноста- вно
процсс самог
повратка, убудуће he сав по-са- о
око тога iihit преко Bcha,
т.ј. Одборн Heha he преузс-i- it
it one послове, којк су до
сада вршнлп одборн група. i
Нако је' помоћ повратни
цииа глаенп задатак, Behe
he ипак колнго буде могуће
наставити радом па нолу
iioiiohii. Особито трсба оку-ражн- тп
акцпје за помоћ по-Једнп- пх
места. У последп.пх
Прстставници капитада
Брнтаније п Сјсдпн,сннх А-иерпч-
кпх Држава желе да
постаиу будућим "барони-м- а
ливинца" у Немачкој, ка-ж- е
Тарле. Онн б хтелл
"атоишшзацнју" Немачке п
успоставу "индустриског феу-далпзи- а"
под услоима ру-кова- н-а
са привредои не-уачк- ои
од страие англо-аме- г
ричкпх капаталнста.
Тај програм је "дубосо
аити -демократскн и егоис- -
дији . велп он. Јређене ва
деценгралнзован начвн ство-рн- ло би две треппне Нема-чк- е
важнпм додатком запад-но- г
б.!ока" п нарушпо бн де--
иосратпзацију, јер бв у том
сгучају парола вемачке ре
акцлје бпла уједиаеке Не-мачк- е.
Пзвесни амерпчкв в брл-тапс- кп
дппломате гажу да je
пстина како Тарле нзлаже.
Давпд Заславскп велв да је
подела Немачке ведонусгв-в- а
а нсто тако нп став.хање у
ропство левачЕог народа влв
претвараие све илв де.1а Не-мач-ке
у колонију. Даклг
онп заступају уређеле Не-мач- ке
тако езео би оснгура-л- о
демократпзацвју исте н
обесбсђеие влра са те стра-н- е.
л
агадемпје паука Тарле кажс!тички у заиислпма и кодцеа- -
у
неколисо месецц нреко Behi
је за такве сврхе послано
преко 20.000 долара. Порех
тога. треба помагатн ратпу
спрочад. На том пол.у наро-чит- о
се требају заузетп орга-низацп- је
п одбори жена.
Пптане конвенције Beha
јел)творсио, 1ануе,да Нзвр
шпи одбор сазове конвенцн
ју кад се покаже потрсба. To
he много зависпти од одла-ск- а
луди у землу и од буду-hn- x
задатака Beha и нашег
напредпог нселенпчког по-кре- та
као цединс.
ВудуЈш Нзвршнн одбор he
моратм озбнл.но узеш у об-зи- р
органнзоваи.е једпс гру-п- е
омладнне, која бн пошла
на рад на Окладинску пругу
ШамацСарајево.
Оншнрннјн извештај са
седнице послаће се Меспни
одборнма Beha.
грчке
Солун. — Специјалпп до-писн- ик Тапјуга 15 марта ја-в.1аД- а.м
испитнвааа "све-док- а
грчке уопархо-Јашпсти-чс- е
в.1аде све јасппје пока-зуј- у
лажност докумелата ко-ј- е
је поднела грчка влада.
Грчса влада је поднсла Ан-кети- ој
Еоунснјц као важан
досууеват изјаву Савеиакп-с- а
Ептпмноса. Прева овлч
докууевгива, Ептпупос je
Грчку и отлшао у
Југославију у августу 1945
годнне, a преуа iteroBOj дру-г- ој нзјавп стигао je у Бул- -
кес у у јуну 1945
годвне. На ову коптрадпк- -
аиЈу усазао je Југословепскп
претставнпк Јоспп
Претставвпс Грчке владе
аогушао је да ово објасли
као грешку" л-at- ro
то нвје наведено у ис-вравк- ама на tpajy канге.
"Сведок" Григориос Арис-твд- вс взјавво је саво да је
свлом доведев у шууу. Ово
Београд. — Обву извршс-вв- х
грађевннарсгнх радова у
тогу прошле тодиве бпо је
у Југославвји за 20 посто вс-ћ- н
од вредратвог обпва л
иоред касно грађе-ввварс- ке
сезове. Поред др-жавв- вх
вредузећа градао
су се бавила н приватва гра-ђевиварс- ка
предузећа, држа-вн- е
установе п народие вла-ст- в.
Ове годвне rpaheite he сг
Зашто су одједном милиони
енглеских радника остали
без посла
Иод TOpiMiM пасдовоч до-нс- о
је уводнпчкн члапак
"РАД", орган Цснтралиог
одПора Једннствсиих слидн-кат- а
Југославије лоловилоч
прош ior мсссца у всзи уа
совае (еспослпце у Нелнкој
Јрнтаикј1г. Члапак у цело- -
i стн мас:
Hctj почстком зиме цела
снпсгка јавпост била јс за
opitnvia због тешког ноло--
жаја v нндустрији углд. За
iu) у 11роизводи.и углд У' гтавии сс тумачио тиме гато
у т--- ј шдустрнЈи постојн вс-лн- о
tiojian.Kaii.c раднс сна-г- е
1сд тога застоја пре
iiewoutKo дапа дошло је до
noTtiynor nopciichaja у чи-тав- ој
ирнвреди Bcihkc Брл
таинје. Елсктричиа снсргн-ja- ,
иотребиа за погон свих
ппдустрија, углавпом је обу-став.гс- на
у целој зси.гп и вс-л- и
кн дсо подузена морао је
сасвнм да одуставн рад.
Тако јс иастала псобична
и на око парадоксална снту-ацнј- а.
Услед цомап.кан.а рад-и- е
снаге морало јс да остане
без иосла прско чстирн ми-шо- па
радпшл. Исто тако
чудиу ситуацију нзазвала je
ова крнза н у полптнчкои
жнвоту Великс Вританнје.
Ниистоп Чсрчил јс у Нарла-меит- у
окрпвио "социјали-зам- "
за ову кризу и рекао да
јс то само један доказ више
да јс "соцпјализаи" показао
да лијс у стаљуЈррганнзова-i- n
привреду, itacfojefiit "да
докаже да су мсре Лабури-стичк- с
владс, која јс иацно-налпзова- та
рудннке углл,
уствари "соцнЈалпстичкс ме-рс- ."
Међутим, баш опи догађа-ј- и
јасио показују да каиита-лиза- м,
чак и када пациона-лнзацијо- м
поједнипх ииду-стрнј- а
покушава да уведе
извссис реформс у прпвреди,
иије у сташу да нзбегне
анархичкост, ии крпзе у
прнврсдн. Ови догађаји су
уједио зиачајни п за ирет- -
је и (азвало смех код ирисут
mix, лашто јс совјетскн де-лег- ат
елсрглчло upoiecTBO-ва- о
пзражавајупн легодова-а- е
што сс рад Коипслјс нрет
вара у комедлју.
ЈСада су два југословепсм
кздајллка Симон Трајковић
н Васа Цаигароп извсдели
лред Компслју, југос.10всп-ск- п
прстставллк Јоснп ђер-h- a
лрочнтао је илхове изја- -
вс цитлраис у Цалдарнсово
усуоралдуму а затнм imxone
лзјавс лз I рчке бсле кангс
и колстатовао да су потпупо
контраднкторле. Ношто ли-јсда- и
члап Ковпсије пије
био у стању да постави пи-таа- е,
јер је грчки фалспфп-ка- т бло тако очпгледан, ју-гскловен- ски
претставппк ни-ј- е
захтевао да се ти сведоцл
лспптују. Јоснп ђерђа је из-јавл- о
да ова два сведока тре
ба да послуже Коунснји као
жлвп доказ грчких лажв.
вршитп прева грађевинскоа
плапу којп предвнђа 2 н по
пута већи обим радова у по-pebe-ity
са прошлом годивоу
или пресо 3 пута Behuy од
предратлог. оргапи-зацпјо- у и
рада, рационалппм
распоређнвн.ем радпе снагс
и граћевипских машнна и
naJBchoy штедпоу у погле-д-у
иатеријала трошковв око
rpaheiLa 6nhe знатло ппжп
лего у прошлој годлнл.
Поново су раскринкане лажи владе
пред Анкетном комнснјом
навустно
Војводпвп
ђерђа.
"штамнарску
Ове године грађевинарски обим у ФНРЈ биће
већи три пута од предратног
започете По.гоу
ppi[iHiefffUiI!fWP'
стојећу екопомску кризу у
целом капиталнстичсоу свс-т-у.
ГСако заправо стојн са ис-сташиц- ом
радне спаге у Еи-глеск- ој? Да лп у Всласој
Гфптанлјп занста пема до-bo.w- io
радинса, п касо је то
могло да проузрокује да
преко четпрц мклиопа д.уди
буде избачсво пз произво-по- г
строја?
У октобру 1946 бпло je у
Епглсссој 20 yiuitona п 300
хвллда за рад способиих л.у-д- и.
Од тога се налазшо у
војсци н ворларицп 170.-000- ,
у ипдустрнји за слабде-вап.- е
војскс 480 хнллда, a не-запослс- ппх
је бнло прско
1,100.000, укд.учују1ш овде п
оис којк су сс тек вратнли
лз војске. To значи да осо 3
упллона л.уди пијс бнло за-nocic- iio
у продуктнвноу ра-д- у.
Упркос томе, у појсди-ли- м
ocitOBiiity лпдустријауа
лијс бмло доволло радле
слаге услед лошнх радлих
услова, нсдово.гних ладиица
и лсдостатака иашииа н ма-терпја- ла.
У јсдноу делу еиглессе
штамлс всћ дуже врсиепа сс
тражи да се повуку војлс
снаге из зема.га у којпиа сл- -
глески пупернјализам држи#
својс трупе и да се тако, до
брнм дслоу, peuiit ова "н
сталшца" раднс снаге. Та
Kobe се предлаже да сс по
бо.чпају радни условл н п о
--дигпу— --у иадпице -- пндустрн-јаиа
где лема дово.шо рад-ник- а.
А ли влада се протпвн
поднзан.у надмица, јср тврди
да he то довсстн до ннфлаци-ј- е
л да су надпице у послед-аи- х
осау годлпа превишс
нораслс. Чин.еинца је, међу- -
тпу, да je реална иадлица, у
одиосу на 1938, пала, а да
су профити капшалистз по-расл- и.
Капшалвстп тврде да јс
до Ернзе у падустрнји углл
дошло и ради тога, што су
радницн уг&а националнзо-вапн- .
Међутим, треба нма-т- и
у внду да оСгала ословла
ипдустрнја, езо што је, на-прцу- ер, нндустрија челика и
ивдустркја стЈ)ојева н вате-рпјал- а
потрсбног за рудни-к- е,
иије нацлоналпзована и
да се нсисправио вршп рас-поде- ла
уатсријала. Тако при-ваш- а
индустрија уоже да
srphe ehe профите, да шпе-К7лн1- ве
ii сабошра произво-,њ- у
у нацпомализовании
лидустрнјауа.
Криза у пндустрији уг.га
л е-гектр-
ичпе enepmje niije
иека случајна и одвојсиа по-ja- ta
у данаши.еу прнвреднол
патожају Велнке Г.рнтанл-је- .
To je крпза уного дубл,ег
н далекоссжлпјег зпачаја.
ФиланспсЕи иоложај 1!елн-к- е
Брмтаније erova јс озби-лл- и. Године 1946 увоз је био
већи од извоза за 330 мплии-п- а
фунги стерлнига, а прн-ход- и
од улога капитала у
ирекоморскнм зевллуа, од
поворског транспорта итд.
бнлп су око 280 вплиоиа,
што претставлл дефицит од
оео 50 унлиона 'фупти стер-лниг- а. Оспу тога, пздацп за
војску у стравпу зсуллмз
нзпосили су око 300 мплио- -
на фунти стерлинга (преко
1 вилијарду п 200 уилиоиа
дагара), а заједво са осталпм
мздацима у тпу зеу-iav- a оео
350 унлнона. To значн да је
Енглеска у прошлој годинл
лхала депцвт од 400 уплпо-в- а
Футп стерлвнга.
Овај дефпцвт је досада
био поЕрпвам нз ахервчЕпх
п Еападссих зајуова. Велвкп
део ове суве већ је утрошен,
свакове је јасно да зсулл
ле уоже пепреклдно да по-кри- ва
своје дефпците Baib-ск- лк
зајуовпва. Осим тога
треба пагласитц да овн зај-уов- п
не служе саво покрп
вању дефпцпта еојв је па
стао у трговачЕпи одлосиуа
(Наставак на странп 4)
%д
I
(
I
I