Serbian Herald, February 25, 1947

              iwiitjifrrfa.itir)
pf ~~
s -
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
адресаадминистрације
рпскоРглЖикР- - РПСКИ ГМСНИК У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
Цена годпшплј претплатв за Канаду 4 долара, иа пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 НАНАДСНИХ СРБА
Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942 w
Год. 7. Број 383. Цена једнон првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, JANUARY 28TH, 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 383.
W
МЕМОРАНДУМ ФНРЈ П0 ПИТАЊУ
МИРА CA АУСТРИЈОМ
ЈУГОСЛАВИЈА ТРАЖИ ПРИП0ЈДЊЕ СЛ0ВЕНАЧКЕ К0РУШКЕ И ГАРАНТИЈУ
НАЦИ0НАЛН0Г ПРАВА ГРАДИШЋАНСКИМ ХРВАТИМА
Влада ФНР JyrociaBitje
подиела jc б janyapa стедећг
Мсмораидум Коифсренцијн
замеиика мшшстара спо.гинх
послова у лоцдону по иита-и- у
Словепске Корушке, сло-всначки- х
граннчннх области
Штајсрскс и интап-- у градиш-liancKii- x
Хрвата:
"Одлуком Сапета мнниста-р- а
ииостранлх иослова од 11
дсцсмбра 1946 у Љујорку от-почс- ло
је npunpciiaiLc миров-по- г
уговора са Лустрнјом.
Новодом тога Влада ФНРЈ
сматра за иотрсбно да у везн
са захтсвима, којс jc neh у
свом Мсморандуму од 18 фе-бруа- ра
1946 годнис предло-жил- а
Cancty мшшстара, нз-лож- и
својс опште ноглсдс на
интап.с уређси-- а одиоса ФНРЈ
н обновл.еис аустриске држа-пс- .
I.
"1) Иолазиу тачку, од којс
трсба да пођу све савезпнчке
и удружене снлс при одрсђи-ait- y
својих одпоса са послс-ратпо- м
Аустрпјом. претстап-л- а
декларација Московске
копфсрснције од октобра
1943 годинс. У тој дсклараци-ј- н
постав.гсиа су два лрин
дииа: обпова нсзаснвне Ау-стри- јс
и ii.ciia одговорност за
учсшпс у Јату иа страни хит
леровскс Нсмачке.
—J.'2),Xcjai?iyli У- - JW9M.
оба ирннцииа Москоаскс де--
кларацпјс, који сс нс могу
одвојитн јсдап од другог,
Влада ФНРЈ жели да укажс.
да сс одговорност и кривлца
Аустрмјс због ibciior yjciuha
у рату на страин хитлеровске
Псмачкс састојн :
a) у ствараиу планова н
вршеиу прнпрема за иапад
иа Југославнју, за апексн-}- У
југословенскпх тернто
рија it за гермалпзацију
југословеиског становинш-тва- .
Још пре аишлуса у
Лустрији су стиорени так-в- и
иданопн и вршене так-п- с
ирпнрсмс, којс су сс
састојале у расплривашу
старс аустрнске идеологн-ј- с
о праву Нсмаца да гер-маниз- ују
југословснске зе-м.г- е,
у ствараљу и miipeity
пацистичке теорпјс о по-тре- бн
уннштеи.а словена-чко- г
парода, у ШЕОловању
иарочитнх кадрова за. оку-иацио- ни
рсжим н спрово- -
ycitc гсрманнзације у Ју-гослави- ји,
у организоваиу
спецнјалпих аустрнсЕих
цеитара за оргапнзоваи.с
псте колонс у Југославнји
итд. Све овс набројспе, као
и друге прниреме, бнлс су
послс ашилуса још поја-чан- е;
б) у свестрацом yieuihy
у хнтлеровској агреспјп на
Југославпју. Бсз отпора
Лустрија јс постала глав-и- а
ојна база. са које је
Хнтлерова Немачка лзвр-шил- а
6 апрша 1941 годннг
иапад на Југославнју. Та-кођ- е без отпора целокупаи
CKOMOMCKU потснцнјал Ау-стрн- је
ностао је саставни
део хитлеровског рЗТИОГ
потсицијала н у потпуно-ст- и
је служио хитлсровско)
ратној машинн. ]'оуанд-- н
it састав хитлеровскпх
трупа, које су извришле
напад иа Југославпју, бпо
је всликпи дслол аустри-ск- п.
У вођству тих трупа
налазнлн су се аустрискп
гснсралн, којн су, нзусђу
осталог, створнли плап за
бомбардоваас Пеограда и
itiiue руководили. Лустри
ске војнс формацпје п ау-стрис- кн
војницп vunn су
у састав хптлсроЈСке ар-мпј- с
н учествовали су у
извођењу агреснје и оку-пацп- је
Југославнје ;
ц) у окупацпјн југосло
вексхих зема.га п вршењу
panmx злочпна над jyro- -
словенскпм с т а н овииш-тво- м.
Појнн, гестаповскн.
адишшстративии и ско-иомск- н
апарат хитлеров-ско- г
окупаторског режима
био је всћим дмом орга-низова- и
п саставл-е- н од Ау-стријана- ца,
којн су, зајед-и- о
са Нсмцима из Рајха,
извршнлп страховите зло-чи- пс
пад југословенским
стапошмпнтвои ( масовпа
убиства, звсрска мучси,а,
стрс.ган.а таоца, одвођеае
у коицснтрацноне логодс,
одвођеие на приснлнн рад
у Лустрију it Немачку, ра
селдваае ј у г ословенског
стаиовннштва нтд.) н илл-чк- а
југословслске имовнне
коју су одвукли пре свега
у Лустрнју.
"3) Илада ФНРЈ сматра,
Да јс до оваквог учсшћа Ау-стрн- јс
у хнтлсровској агрс
сији на Југославнју н вршеау
злочина иад југомовенским
народима дошло услсд тога.
што старе аустрискс тсндеи-циј- с
за поробллваасм југо-слопснск- их
народа, за отима-н.е- м
југослопенскнх нацио-иалпи- х
територија, за иаснл-ннчки- м
гсрмаиизовааси југо-слопсиск- ог
стаповииштва ин- -
су бчле шачсзлс у Аустрији
која је створспа носле ирвог
спстског рата већ, напротив,
ie су се тснденцнје развнјалс
л.шис ие само абог постоја-и- д
агрссивинх снла у Ауст- -
Састав нове франиуске кон-ституциона- лне
владе
Париз. — Нрошле недсле
саставл.сна је нрва француска
коастнтуциоихша влада о
како је Француска пала под
окупацнЈу. I aituje jc пзгла
сана нопа коиституција (Ус
тав) п проглашсна нова, Чет
в)та 1)еиубл11ка, која је дале
ко раднкалиија, одиоспо ilo- -
мс сс ouoryhyje imipa дсмо-крати- ја
него је бнла пре. У-пс- то
врсме Комуннстпчка и
Социјалистнчка партнја су
образовале мсћусобну сарад-у- ,
Јсдннствени фронт. У по-СЛСДИ.Н- М
мзборпма Kouyun-стнчк- а
партнја је изнела ве-hui- iy
гласова и добила иајви-ш- с
посланика ) парламеиат.
У садашау кохчициоиу
вЈаду ушле су Комуннстнчка!
Соцнјалпстачка, Републнкаи-ск- н
нопуларнн покрет, Ради-кал-соцнјалнстнч- ка,
Нсовис-н- а
н join иекс мале страике.
Itchinia мшшстарских поло-жа]- а
una Соцмјалнстпчка пар
Tiija, која је и образовала
владу.
Нретссннк владе је Паул
Рамадиер, социјалнста. Пот-претседииц-
и:
Маурпс Торез,
комуниста н Ппер-ХенрпТеј-г- ен,
републнкаиац.
Усноставлена су н трп мн-нист- ра
државе, један соцпја-лпста- ,
једаи радпкал и један
псзавнипик.
Слсдећа мшшстарства има-ј- у
Социјалпстн:
Миннстарстви народне при-врсд- с,
Мшшстарство просве-те- ,
Мннистарство јавппх ра-дов- а,
Мнннстарство ниду-стриск- е
производпе Mnnn-старств- о
полопрнврсде, Ми-нистарст- во
упутраш№нх по-слов- а,
Мииистарство за коло-пиј- е.
Мшшстарства у рукама По-пуларп-
ог републнкаиског по-ст- а
(Републнкапци) :
Миинстарство ниостранпх
ослова, Мппистарство фп
иапспја, Минпстарство рата.
Мшшстарство трговнпе.
Мппнстарства која су узе-л- и
коиунпсти:
Мпнистарство пародне од--
lltT-lflftll- l В1 С
рнјн, него и због низа међу-народн- их
околцостн.
"Мсђу тнм околиостииа,
без сумае је од нзваиредпог
значаја остав.ган.е bciiiroi
дела словеначке иацпоиалие
тернторнЈе под аустрискич
japuou, — С1овеначкс Кору- -
шке и словсиачких пограни-чнн- х
прсдела у Штајсрској —
н iipenyiiuaiLc градншћаи-ски- х
Хрвата безобзнрном ау-стриск- ом
угаетаваи.у. Умссто
да се после првог свегског ра-т- а
доследно раскинуло са ве-KOBH- iiu
утставаи.ем југосло- -
венскнх народа п германнза-цијо- м
jyrocioBciicKiix тсрн-торпј- а
од страис Аустрнје н
да се иа тај начин задао но-ражавају- ћи
ударац нспим аг- -
рссипиим ц освајачкии снага-ма- ,
остав.гаи.еи С1овеначкс
Корушке н Градшићанских
Хрвата под аустрискни вла-шћ- у
пружане су тпм снагаиа
наде да he Mohii продужнтн
са нолнтнком освајаша н гср-uaini3ona-iui
југословенских
тершорнја и створсне могућ-ност- и
за дал-- е угп.етапаи.е п
инсилно одиарођаваи-- е Кору- -
шких Словепаца и ГрадишЧ
hanckitx лрвата.
"He cauo тај факат — оста-в.гаа- е
Словеначке Корушке.
Словеначких предака у Шта-јерск- ој
и Градншћапских Хр-ват- а
у аустриском ропству
лего м uciov vim it nociynaa
(Наставак на страпи 4)
Миинстарство пародпог здра-вл- л,
Мшшстарство за рекоп-струкцнј- у.
Друга миннстарства као
Мнннстарство лравде и ави-јациј- е
имају радикали; Ми-ннстарст-
во
за омладину, уует-нос- т
и пошта и Мшшстарство
встсрана и ратпнх жртава nua
радикална група, а Мини- -
старство ратне морпарпце ие
овиснн.
Социјалнсти, којн сарађују
са коуупнстима. лмају свега
9 по!ожа)а у влади. комуни
сти 5. републнкапци 5. a ос-тал- цх
седаи мнппстарстава
су у маанх група.
Југословенско-Пољск- н за:
хтеви на ратну оштету
У нзјавн јлтословеиске вла- -
де која је подпешепа Савсту
заменлса спохппх министа-р-а
у везп ратпе гатете коју јс
Аустрија напела ЈугославиЈП
вели да та штета изпаша са
мо у Словенпјн прско 625 мп- -
лпона долара.
Велп се да Југославпја пи-ј- е
подиела у бројкаиа захтев
за ратну оштету од Аустрпје,
али се у пзјавп наглашава да
се она мора урачупатп у до-ла-ре
п да се wopa узетп у
обзлр "штета коју је Југосла-виј- а
претрпела, велнчнпу од-говорно- сти
а исто тако u мо-гућно- ст
Аустрије да платп."
У ДГсмораидуму В л а д е
ФНРЈ лзпесеии су прорачу--и
и о ратној штетп Југославпјс
којп изпашају 11 иплпјардп
долара. У то спада :
Губпгак иациопалпог бо--
гатства у нзносу од 7 мплп-јард- п
п 458 мплпопа п 206.468
да!ара. Губптак у нацпопал-по- и
прпходу сума од 3 мп-лпјар- де 750 иплпона п 589.661
хп.гаду долара. Пздаци на
окупацпју пзпашају 374 мп-лпоп- ап 848.492 долара. II у југословепскои и у поа-ско- м
захтеву се озбплпо на-глаш- ава
п одлучно захтева
потпупа депацпфпсацпја Не-мач- ке
п Аустрпје. По.гска
тражп да се споразум о пољ- -
бране, Мпппстарство рада,1ско-пемачкп- м граипцама онополе.
Из штрајковних борба
кроз Канаду
Дуплеси настрји да силом скршн штрајк у Норанди
Норанда, 27 јануара. —
Квнбешка влада иремнјерд
Дуплесија у споразуму ком-паин- је
Норандај бакреиог п
златног рудннкај послала је
join прско 50 провинцпјалних
нолнцајаца протпв радиичкс
yimje н штрајка.
Спсцијални нзвсштај из
Норанде "Торопто Дејли
Стару" јавлл да је иреко 50
провинциЈалних полицајаца у
шлсмовцма, лушкаиа it гас-iiii- M
боибама запосело землн-шт- е
код Нораида рудннка
протнв штрајкајућих радни-ка- .
У вестима се каже да су
они тобож доирем.гени да др-ж- е
"ред", алн стварно су по-слан- н
да угрожавају радни-штв- у
н насилно ouoryhe шт-рајколомц- има
да нду иа по-са- о,
односно Дуплесн је по-сла- о
полицију да заштнти
нитересе компаппје протнв
интсреса радннштва.
У iicio време радииштво јс
нриснлеио лојачатн своје
снагс па штрајсашким стра-жам- а,
којнх се сада налази
преко 500 иа тој дужиости.
Радинштво има и своје стра- -
Преговори између челичних радника и компаније су
прекинути
Уисто време када су вођс-- н
н преговорп-Зјсђу(,Упијо- к
рударскнх раднпка Норанде
и компанпјс, Boheuii су у О-та- ви
и нрсговори међу "До-Miiiiii-oii
стнл енд кол компа
нијом" (Домиипонском KOV-ианиј- ом
челпка и ynta) и у-ли- ја
које су преговарале v
нмс 13.000 оршшзованог рад--
ннштва у тој индустрпји. II
тн су преговорн прекинутн.
У оба преговора су били и
претставницн владе.
Јасно је да јс крупнп ка-пит- ал
ове земле предузео па-на- д
иа жнвотнп стапдард рад-илштв- а,
као и целог народа
земл.е. Са једнс страке властн
иодпжу цене на жпвотпим .
Торопго. — Иреко 170.000
мссинх раднлка код гас ком-паии- ја
и радништво на траи-спортациј- "
У граду изапе на
штрајк 1 фебруара ако се нс
,удовол. itiixoBUM захтевнмл.
Сннднсати — "Локал 161
кемцкал вор-ксрс- "
који су упослсна код
Гвелф. 27 — Овде
се у прошлу недел.у одржала
радио и машннскпх
радннка (Си Ај О)
уннје. На су
бплн спндпга-т- а
нз п
Квибека.
Гвелф је месго
владе, пу-ковин- ка
Дру-з--
na-na,
бомбама на у
а Дру he то
сутра," је на
Ioph Харпс,
окр-жн- и секретар
Дру-о- в саталитп — Дуп
лесн — добпће на стотпне пи-са- ма
у којпма he му се pehn
тачно оио шта парод Каваде
мпслп о
којпма je
у потврдн п на
Она
тражп иотпуну ратну оштету
од да се њезпна пн- -
т.ј. да
се искл,учп сва ратпа инду- -
стрија п унпштп немачке иа-- 1
же са скијала.
са свпх страна
северне и Квибека
изражава своју и
са
у н спремно је да
нх помогне у нпховпм пра- -
всднни захтевнха.
II о
л. Л. госко изја-вн- о
је да се ncho
пре пего б
радинцк закои.
Тај исти Роско
је прошв
1934 годннс а да рздинцн
ннсу бплн закон.
Роско н н иису дове-л- и
око 80 по
лицнје, иокрзј месис u штрај- -
коломаца, да држе ред. всп,
да су-ко- б,
да наруше закоп п ондз
да
Уннја радинга
нздала је нзјаву после
у Огави у којој
да није хтела
прнстатн н и на једаи нред-no- r
н да јс оиа крнва што
iy се
до 20 u внше по-ст- о,
а саруг да иза-h- y
у сусрет преду
зећнла у да скршс
радннчке органн
зације. Алп je да-на- с
чврсто, добро
и неће у својој
борбп.
Иретставник јс
"да сно мн, унлје,
раннје захтевали 2 и по до-лар- а
повишпцс иа дан, док
је сада наш захтсв 1 долар
и 40 центи." Иа ипак mi на
тај ни-ј- е
хтела иристати. На тај иа-чи- н
постоји да he
штрајк од 13.000 радлнка нз- -
бити брзих дапа.
гес
аодне.1и су захтев за 25 цептн
повишице на car.
обћава непуннх 7 и по цен-т- н
по сату.
је изгласало за
штрајк (у
накок је саопштено да je
одбила инхов захтев
рекао је он да-i- e.
унпје,
Ц. С. ђексон рекао је да рад-н- и
народ 1Санаде не сме доз-воли- тп
велиЕпм корпорацч-јам- а
да крше зако-н- е
и да иора усгати у борбу
да заштвтв своја права. Он
ј да би канадскн
радиици свв трНЈалн добитн
повишипе у нлатаУа 11 ипо
цевти во can па да се
вхом кувовна моћ са
внсином која је бвла у феб- -
руару 1945 годвве.
ПЛАН ЗА УЈЕ- -
ЈЕ
ПЛАН ЗА
ВАЊЕ
Москва. — ра-ди- о
је оштро ударво по
плаву Чер-чвл- а.
Еоји пок)-шав-
а да ство
рв Др-жав- е.
Под лепих речн
о хрвшћавства "рпје
се жеоа за пороб.глваие света
— човес добре вамерс поку
шава да господарн народу
170 радника у Торонту спремно за штрајк
Ннтернешнал
Конференција синдиката осуђује Дуплесијев
И ДРУ-О- В ТЕРОР
јануара.
конференцнја раднпчкихсин-дикат- а
Уједип.ених електри-чпих- .
Америке
копференцпју
прегставннци
провнпција Оптарпје
роћено ире-xitje- pa
онгарпске
"Дуплеси употреб.1ава
радппштво
Норандп, употре-бнт- н
пзјавио
коиференцнјп
спнднката.
леговој тактпцп,"
постпгнут споразум
иотсдаму,
ипровпој ковферевцпјп.
Неиачке,
дустрпја реоргапизуЈе,
Радништво
Онтарнје
снмпатпју
солндарност штрајкашима
Норапди
тпретседпнк Нораида
компаинЈе
полиција
уиотреблдвати
прекршнлн
употребллвао
полицнју радниш-тв- а
прекришла
Дуплсси
провннцијалис
нанротпв, провоцнраЈу
окривл.ују радцнштво.
рударскнх
нрего-вор- а
оптужу-ј- е
компанију
преговори прекппулн.
иотребама
настоје
Ерупппм
иастојап.у
синдикалне
радлиштво
органнзова-н- о
попуститп
оправдаиој
синдлката
нзјавио
компромис компалија
могућносг
ЧСонсунерс комиаии"
Kounannji
Раднкштво
прекјуче педслу)
ком-паннј- а
Окружни претседнлЕ
раднпчке
изјмво
нзјед-нач- н
ЧЕРЧИЛОВ
ДИЊЕЊЕ ЕВРОПЕ
ПОРОБЉЕ--
ЕВРОПЕ
Мосеовсеи
нм-вервјалнствч- Еом
Уједвневе Европске
изговором
идејама
Европе."
хиљада
радничких
ИЗМЕНА ПИСАМА ИЗМЕ-ђ- У
БЕВИНА И СТАЉИНА
Сада [е јасно да англо-совјет- ш пакт остаје на сназн
Недавно сс бритапскн ми-- ј заседаља Уједнп.е11нх иациј.ч
пистар СПОЛ.11ПХ послова г.
Псвнн пзразио о ставу Бри-тапи- је
према међународним
обавезама и угопорпма на та-ка- в
начпн да јс свак могао
посумп.атн да бритапска вла-д- а
Лнгло-совјетск- и иакт и
дал.с сматра важипм угово-ром- .
Новодом такве Ксвино-в- с
изјапе москоиска "Прапда'1
је правнлпо подвукла шта
иожс да зпачп такав став г
Псвлна. Наиме, Гсвпи jc у
свом говору од 2 дсцсмбра
рскао да lipiiTaiiuja "није о-баве- зиа
ирема ниједној зсмли
сем иа оспопи опога шта про- -
пстиче нз 'lajiTepa Уједнн.е-i- t
ii х нацнја".
Мсђутим, позпато jc да је
н вап тога круга још од ра
ппје постојао Лнгло-совјст-ск- и
20-ГОД11Ш1-
1.И накт узаЈам-li- e
iioiiohn у случају поиов-н- с
агрсснјс са страие Нема-чк- с.
Ношто јс MOCKOBCK1
"Правда" са ираиом крнтико-вал- а
такап стап г. Псвипа н
тражила разјаи1П.еп.с и иошто
јс и сам Стаљии ирилпком
посете Москии филд маршала
Моптгомсрија изразно мнш-icn.- e
о колсба.у брнтаиске
владс поводом тога пакта, г.
Псвни је у нме бршаискс
владе иоводом тога унутно
нисмо а гспсралисииуса
Сталипа. Бсвпи му кажс да
влада Прптаније стојн за Ан
гло-совјетс- кн уговор. Сталлш
јс такође одговорно на то пн-см- о.
Писмо г. Псинпа гснсра-лпсимус- у
Стаљнну измсђу
осталог каже:
Нре свсга г. Бсвпи изража-в- а
захвалпост на дивпој jiaac-il- ii
и добром дочеку која је
указапа Монтгомсрију при-лик- о
иеговс иосетс у Мос-кв- у.
"Ми смо, међутпм, иотрс- -
meiiii сугсстнјом KOjy сте му
(Монтгомерију) дали да се
Англо-совјстск- и уговор о са-вс- зу
it послсратпе сарадас
можс сматрати као прсузетим,
прснешелим у Организацију
Ујсд1Ш.сних нација",, рекао је
г. Бевип. To je мепи лично
приплсано у "Иравдн" у
члаику од 15 јаиуара na naj-погрешни- јн
начин, која је у-3- cia
јсдиу дсо мога говора
броткестованог 2 дсцембра и
погрсшно протумачила једну
реченнцу. (Taj говор јс Бе-В1- Ш
од1жао по повратку са
Амерички план за контролу
атомске енергиЈе јв непра- -
ведан и реакрнгран
Москва. I овјстски часо
пнс "Ново Време" сумирало
је плап Бернарда Баруха
(Дмерлчкн) о контроли атом-ск- е
енергнјс као неправсдаи
п реакцпонаран. Барух је
прллнком поднаша11.а остав- - lit Ее отворено рекао: ja не ви-ди- м
разлога зашто ова земла
(Амерлка) ие би наставила
ИЈКЈизводаом бомба", атом-ски- х
борба.
У Баруховом илапу пјлнз-тич- у
три главна нзвора, кажс
"Ново впсме", а то су:
1) Међупародни ауторитег
(Комиснја) коју је АмериЕа
прсдложнла бнла бн иезави-си- а
од Савета бебсдцости У-једип.е-
них
нацпја и домшш-ран- а
са стране Аверике.
2) Таква међународна орга--
ннзација ио Баруховом пла-н- у
бн опернсала као "прави
свстсеи атомскп труст", који
би могао управлдти са сввм
пронзводнпв сретствнма и са
свои атомском епергпјом у
спим земллка. Зпачи, ни у в
мпрне сврхе се не б иогла
употреблдватн без контроле
и одобрепл Аиерике.
3) Барух тражл да се оте- -
jne са пренашашем контроле
п ад атомском eiiepntiou п а- -
томскнм бонбана у Сједип.е- -
ним Државана. је
у Љујоркуј. Стварио. ja ciu
рекао шта су реклс све глав-и- е
снле, наикс, да онс зас-нив- ају
своју паипнку на Ор-гализац- ију Уједиаених лаци-ј- а.
"Ја пе разумем шта се ва-лаз- п
иза тога што то проуз-рокуј- с,
a још внше сам запа-ие- н
члаикои у "Иравдп" no
што сам разумсо од филд
маршала Монтгомернја, да
стс ви Еазалн да ннје такво
вашс мншл.еп.е у погледу уго
пора. Заиста иијс ин моје
мишлие.
Иошто је "Иравда" гриво
објавила тај члапак, ja iiewav
другог пзлаза нсго да даи
изјаву за коју желни да је
видитс унанрсд, у којој сс
јасно још једном лзносн стаи
Владс иеговог велпчаиства
по овом 1ииал.у. Ја предла-же- м
да се обави ујутро 20 ја
нуара."
О д г о в о р геиералшпмуса
Сталпна:
"Нримно сам вашу поруку
па 18 јануара. Морам прнзна-т- н
да јс ваша изјава (прско
радна) у којој се каже да Be-ли- ка Британија пије обавсз-п- а
ирсма никоме изузевиш
II.C3I1IIHX обавеза које пронс-тич- у
из Чартсра (Уједиаенпх
пација) код иене створпло
псцјто Hcjayiohe,
Изгледало ми је да тавву
изјаву без претходпог разја
ntiLciLa могу псЕорлстити не-прнјате- .ги
англо - совјетсвог
нријатсллтва. За мене је јас-н- о,
бсз обзира какве резерва-цнј- е
постојс у Аигло-совјет-ско- м
уговору и без обзнра
како тс рсзсрвацнје слабе зна-ч- ај
уговора у послератлом
исриоду, постојапосг Аигло-совјетск- рг
уговора намсће о-бав- сзе
на иаше земле.
To су Силе околности које
сам имао у вкду када сав рс-i;- ao
па 17 сеатсмбра 1946 го-ди- ие
у мом нптсрвЈу--у г. Але-ксанд- ру
Верту да je "совјст-ск- н
Савез обавезан уговором
мећусобне nouohn против пе-мачк- е
агреспје", a то зиачн
обавсзе које нва са ВелиЕОм
Брнтаннјом, не рачунајугт
и обавезе које пронзлазе из
Чартсра.
MehyTiiw, ваше писмо и нз-јав- а
британскс владе потпу-и- о
разјаитава ту ствлр и ис
остав.га ин најиање веста за
погрсшпо разувевање. Сада
јс јасио да ви и ја делимо
исто ииш-Mit- c упогледЈ Ан-по-совјстс-
Еог
уговора.
А што се односн на проду-iea- e
Лпгло-совјстск- ог угово-ра- ,
о чему је специјално па-пашс- мо
у лзјави британске
владс. уораи да кажеу да ако
човек xohc да озбилло гово-р- н
о таквов продужеиу, он-д- а,
пре продужепл овога уго-вор- а,
потрсбно га је взмеви-т- н,
ослободпти га од резер-вацн-ја
које слабе овај уговор.
Само после тагве процедур?
6nhc могуће да се озбиллш
говори о продужеиу уговора.
Две наповеве: 1) Свак је
уогао nocyyiuTit у пејасну
ранију изјаву Бевнва у no-гле- ду
Англо-совјетсЕ- ог угово-р- а.
Према тоуе Ч1равда" ии-ј- е
погрешно туначвла него- -
ву изјаву, о чему се овде јас-н- о
иоже видетн, лего јс сан
Бевин хтео да yyaitu још вн-ш- е
важност тога уговора, ра-чунају- ћи
да то Оовјетл nehe
tin приметитл.
2) О продужен.у Авгло-со-вјетсЕ- ог
navta са 20 иа 50 го-ди- на,
о чеуу је Бевлн гово-ри- о
након је бло раввје
р и т и к о в а н радв дего-во- г
непријатисЕог држаља
према СССР-- у од сауих чла-по- ва
Лабор вартвје, заиста је
то била дватнчвост и вевск-рено- ст
док је ои ластајао да и
ранпјл пакт ослабп. Сада, ка-д- а
је суочев jacnohoy, корао
да сс повуче.
I
II