Serbian Herald, February 14, 1947

              Ш " CTf AHA .
p ifc
m
ш
1
1
£ii?i- - L3?Tr
1"%
Mr
Српссник Допринос југословенских
Publithad twice weekly by Srpald Glasnilc Publishing
Company—proprietor in the Serbian language at:
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Out.
Пзлазл сваког уторка и петка
Сва ппсма п чекове треба слатп на
СРПСКИ ГЛАСНИК"
ЗНАЧАЈ СВЕСШЕНСКОГ КОНГРЕСА У
БЕОГРАДУ
Словеиски коигрсс којн сс одржао у
Псограду 8-- 12 дсцсмбра (194G) био јс
нрви послсратни Конгрсс Слопсна и први
CBConuiTii коигрсс словснскнх народа у
њиховој исторнји. II током рата су било
нрстставлсно спс словснскс зсмлр на-Кои-грссим- а,
али нису бнлн прстстављснн и
Словсни из другнх држава, услсд опште
снтуацнјо која иијо дозволавала. На овои
Конгресу у Псограду постављсн јо пуии
тсмсл.0 нс само солндарностн н братства
словснскпх иарода, всћ п оргаинзацпоиа
форма, зајсднички Свсоишти словснски
одбор и задаци који со трсбају извршава-т- н
у одбрани мнра. У рату против фа-шиз- ма
слопснски народи су сковали нс-разор- иво
братство, а даиас ra у миру уч-иршћ- ују
нолитичком, скономском и кул-тури- ом
сарадњом.
Нрви послсратнЈ! Контрсс Словсна ство-pn- ho
огромии утицај на спсслопснско и
сво остало слободо.Ј.убиио народо свста.
Mohini глас тога Коигрсса, био јо глас мк-лио- на
словсискнх народа н свнх осталич
дсмократских народа којп су спрсмни да
со боро за истрсбл.сн.о нослсдјбнх остата-к- а
фашнама, за очувано мира п за одбра-н- у
"прннцина аитифаншстичко коалици-ј- с
донсссиих" на конфсрспцијама у "Јал- -
tii U Потсдаму.
"Сада су Словсни чврсто стали на ијт
мирног нроцвста, на пут развнтка дсмо-краци- јо
н напрстка и ништа нх вншо нс-l- ic
зауставити на овои славпом нту",
ка:кс со у Нрогласу Копгрсса. "У свик
словснсснм зсмл,ама почупапо јо корсио 11ајвене и iiaf
Tllt'nillllnnit 1.ЛЧЛ.
l-itiki-iiju
iiiiiiu,iliijuii jy iuu.iiiitii ih;.ii- ,-
иоссд м госиодство вслпких кашиалистич-ки- х
мононола. Па увск су покнданн лаици
завнсносгн од иностраног капитала. Осно-вн- а
иародно-нрнврод- на богатства прода- -
на су у руко државо. У свнм словсискпм
земл,а.ма власт прииада самои иароду."
To су текошшо ;кртана п борбо словсн-ски- х
иарода. Оно су коштало садашњу гс-исрац- ију
Словсна много, али оно су огром-и- о
Tcicoiiiiiio, јср су к колосалис ч всчшс.
осигуранс. Тсковипо словснских народа
Ујсдно су тсковиио и за спо друго слооо-дол.убии- с
пародо.
"Ујодш1.с!1н всликом ндојом уииштоиа
фашизма у годинама рата, словснски иа-ро- дн
су сада ујсднњснн идојом борбо за
мир и Псзбсдиост, ндејом борбо" за уии-штс- љо
остатака фашизма.
"Ворба за мнр, свакоднсвна. унориа
борба — to jo оно иа што позива Словон-ск- и
конгрсс сво Словсно н сво слободол.у-бни- о
народо свста. Дапас прсд цслпм
човсчанством стоји задатак пскорсн,ава-и.- а
остатака фашнама н стваран,а чврс-то- г
мира у цслом свсту. Јодно без другога
со ис мо;ке. Чврстог мира ио мо;ко бити
докло будо ма гдо остатака фашнзма". го--
ли со у Прогласу.
Словеискн народи ho со боритн да сва-к- а
н најман.а словсиска иација очува спој
национални опстанак п развије своју на-циона- лпу
култЈ-ру- . Алн унсто врсмо "сло-венск- им
иародима јс страна свака поми-са- о
о угро:кавап.у права других иарода.
Словснски народи знају и умсју да цсне
слободу н нсзависност спојнх зсмал,а, оин
нсто тако цсио и уважавају слободу н нс-зависп- ост
другпх народа."
Конгрес јо упутио познв свнм словси-CKit- M
и нссловсиским иародима да сс бо-- ро
за Mjip и бсзбодност, да јачају међусоб-н- о
пријателство и братство.
За седншто Општссловсиског комитета
lionrpcc јс одрсдно Псоград. У вози тога
гснсрал Алсксандар Гундоров, ирстссдник
Свсмопсиског одбора у Москвн, који је
поднсо главнн реферат на Конгрссу. рс-к- ао
јо да со из поштовања према Југосла-пиј- и
и Псограду стално средшите коми-тет- а
треба налазнтн у томс граду. Гундо-ро- в
јо о томс рскао: "Ова одлука бићс та-ко- ђс
прнродан израз нашег дубоког по-штова- ња
прсма народима ЈугославиЈе.
којн су со у годинама фашистнчког го- -
сподства у западној јјтонсточној ћв-ро- пи
првн од држава фашистнчко окупа-цнј- е
уједшшли у општој борби против о-куп- атора
н развилн заставу ослободилач-к- с
борбс."
.За нас, па и за општу словоиску ствар,
има огроман значај н то, да јо патрпјарх
Гаврило пступио на Словсиском конгрссу
за братство п прогрсс словсиских народа,
а професор Г)0жидар Масларнћ изабран за
главног прстседника Свсопштсг словсн-ско- г
комитста.
ЧМГ331
народа светскоЈ култури
РЕФЕРАТ РЕКТОРА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ДР, СТЕВАНА ЈАКОВЉЕВИЋА, ПРЕТСЕДНИКА СЛОВЕНСКОГ
КОМИТЕТА ЈУГОСЛАВИЈЕ НА СЛОВЕН СКОМ КОНГРЕСУ У БЕОГРАДУ
У Другом светском рату
слободолубпвп народц свста
одпелц су побсду над фашн-стлчкл- м
освајачлма. Опп су
ту спохалиу победу одпсли
зато што јс па чслу лхове
борбе crajao uohnit Совјст-ci.i- i
Савез, зем.вд соцпјаллз-ма- ,
у којој је уништеиа екс- -
плоатација човска, у којој су
равноиравии народи својии
коиструктивнпм к стварала-чки- м
радом лзградллл epeh-н- у
заједннцу. За словелске
пародс од ларочлтог злачаја
чпшспнца што руководећу
сиагу у тој зсулл прстставла
пелики рускн народ, са ко- -
јим осталс словелске иароде
вежу дубока occhaaa Срат-ства- .
У рату нротив лемачклх
л пталнјапскнх освајача они
су се збллн око Совјетског
Савеза, око руског ларода, a
заједно са iliim иовсли борбу
за своју слободу п nejauiic-нос- т.
У ослободллачком рату
протмп неиачЕих, јапапскнх
и нталнјанскнх пулсрлјалл-стнчкн- х
хорди словсиски ла-род- и
налазили су се у првим
борбсним рсдовлуа. У том
пеллком рату 011И су стекли
иеуурле заслуге за човечал-ств- о, за асгов напрсдак и кул-тур- у. Што човечалство у Дру-го- м
рату није бачсно у рол- -
ство, мрак н варварстпо, to jc
нре свсга заслуга Совјстског
Савеза, руског парода, а за- -
тлм осталих словслсклх на-род- а.
У рату за слободу и
иапредак човечанства ciobch-cs- n
народи ангажовали
и подимГ
ПЛПГП111Л' 1Л AriOVIini'll I
.
-
.
. .
више :кртве.
Ллн и позитнвнн рсзултатн
ослободилачког рата протнч
фаттшзма нмају огроман нсто-рнск- н
значај за свс атовенскс
народс, за њнхов далн раз-внта- к
и напредак. Сапладав-ш- и своје пековис пепријатс-Ј.с- ,
иеиачкс освајаче, словен-см- 1
иародн су upBit пут у
својој исторпји изградилк
enoje iic:ianiicnp демократске
државс Оп и су такође први
иут у својој исторнји, укло--
п.
САСЛУШАВАЊЕ ЗЕЉКА
СУШТ1ША
lino ic Стсфановлћа сасл- -
шан је олтужелн Зсгко Су- -
I1IT1I II. бивиш офлцлр Југо
словслске apiiitjc. Суштил јс
изјавио да сс осспа крнвим.
On jc у поједллостима опп-са- о
како је услоставно везе
са Мллутииои Стсфаовл!см
it Придоловлм л како су га
оип постспено увуклл у сво-ј- у
мрсжу док коначно алје
постао Л.ЛХОВ шппјул.
Суттин прлзнаје да је Сте- -
фаловић тражло од ibera да
набави 11И]ормацнјс за Прн-донов- а. лашто уу ]е Суштлл
прсдао свој бслсжинБ у коме
су бпли записанп подаци о
наоружању Југословепске ар-мнј- е. За ово је прнмио 2.000
днлара, а другом лрилпкои
хнллду динара. Иоред бслсж-лик- а
Суштин је лрлзнао да
јс Ирндолову дао миогоброј-л- е
податке лз Иерсопаллог
нриисрака.
Ha Kjwjy првог дана суђс-н- л Стсфановић н Суштнч су
билл суочсни л Суштпн јс
пред Стсфановнћа поновчо
све своје раннје псказс.
САСЛУШАВАЊЕ БРАНКА
ЈОВАНОВНћА
На данашњем суђсиу осмо-риц- е
чланова гру- -
пе Eoja je прииала упства
од noMohiiuca еЕоиоиссог
аташеа аибасаде Сједнаелих
Држава у Београду, Ерика
ПрнДонопа, од саветншса ам-баса- де Саптза и
амерпчсог поморског аташеа
чоручника Kacyniiha, Брапко
Јовановнћ прпзпао јс да је
давао разие податке о
терорлстпчкој аплвностп чст
иичких U крнжарских баид
о тобожи-е-м ублјаи.у офпцтфа
шеШШши
"СРПСКИ ГЛАСНИК- -
шпн cue сметн.е којс су спре-чанал- е
н.ихов међус(Јбни сио- -
pajyu п пзграднш чврсто п
исса.10мливо братство. Један
од позитпвннх н то всоиа
значајних, рсзултата победс
словепсЕнх иарода пад фашн-змо- У,
јесте огромаи пораст
iLiixonc свестн о властнтј
вредности, о улози коју су
одигра.1н у историји и која
нм још иретстоји у будућно-стн-.
Лишсии сваког шовнин-Јма- ,
свега што би ма и иај-маи- .е
нотсећало на потцен.ива-ii.- e
других народа словенскн
народи су решени да обссна- -
же nocie,i,ite остаткс свакоја
ких "теорија" којима cv раз
нп импсријалисти хтелн да
ирикажу Словсне као инжу
расу", да би оирапдали својс
разбојннчке насртаје аа сло-бод- у
словенских народа. 11о
иосити на свбј хсроизац и
историскс иобеде у Другом
свстском рату, словспски на-род- и
сс тасође поносе својои
великом историском прошло-шћ- у.
својнм зпачајеи у исто-рпј- и
чопечанстЕа, својом ве-лик- ом
културом, нзграђсиом
у току пекова. Оиакве подви-г- с
какве су показали словеи- -
ски пароди у ослободнлачком
рату — у рату за наирсдак,
слободу н културу — иогли
су извршнти само пароди са
богатом псторијом, са бога-то- м
кулгурном традицнјом,
народц привржснп ндсалмма
иапретка н културс. To данас
трсба pchu на овом Коигрссу,
да ои шпрокс народнс иасе
у свсту билс упознатс с улп-го- м
словепских народа у кул-турио- м
развнтку човсчаистпа
н да бн сс ослободнле извсс-iiii- x
заблуда, којс су иаиер-н- о
шнрнлп пспрнјатсл.н на-чрст- ка
и мсгународис сарад-Jtc- .
Ночеци југословснског кул-ту)н- ог
стваЈјалаштва тссно су
повезапи са почецнма словен-er- e
куттуре уопштс. Иознато
јр да су творци словенспе аз- -
ГКР, ClOBCHfKC нисмсности
били С оннлни iui ca- -'
JyrocioBciicue apwiijc je да знао
Костићу
којл их нрсдао Ирпдоиову
На почстку Ј- -
Baimnnh jc пдчах лзјавло да
ce occha Међутим,
када je на лрстходиом саслу-inaifc- y
да ic злао да
јс Гргур KocTiih био у амс- -
рлчкоЈ шпнЈуиској С1Ј-д:б-
и,
н а данашл.ем саслушаау по-куша- ва
да се брани тнмс
је лзјавло да нијс бпло
позиато. Оптужслп Бралко
Јовановлћ јс такођс признао
да јс бло у везл са ontj-ж- е
iiiiu JciKOu Суштнном. Оп
лрлзнајс да јс Сунппла до
всо у всзу са оптужелли Сте- -
фаиовићем, гдавлпи
члловилка амсрпчкс аи-басад- с Ирчдопова, алн плс
да је то тек пошто га
Сулиинова пријатсллца,
ПЈИЈфсслона-т-а шплЈуика Хе-ле- иа
Псрпз, то патсрала.
ИрстссдавајуНи је тада пре--
шао ла caciyiuaitc
1ПћЛ Itrttt tf Kl ЖU 111UА4.1ГUПDUвtu Jшш л1с_ 1СШ-лнистарс- тва паро- - hy пз„иш' Mбсiuкaсi-т.-мa
латност„
шппјулске
лажве
лз сажа-icit- a .
niiTaite је поиу-јн- о
другима да похо-гл- е
преко гранпцс,
Јоваловнћ одго--
ворио: "Да, јесам
ка је по-syai- ao
да порекис je по
да га доведе у
Суш
тп мсђз-ти- у рекао
у ллцс: "Јесте, позвао
сп ме доведеш у
са пта-it- e
јавлог
Mcnmijf, трекшм Грцп,
чиЈа је поттичка н куттур-н- а
де laTiiocT везана за тле ве-ликомора- вскс
државе
н Чеха. Ллн оин су свој
рад отпочелц join у отаџби-н- н,
у Јегејској Македоиији.
Још пре поласка у Моравск,
онп су створили
азбуку и превели известаи
Kitiira на језнс.
Што је најважнпје у цслој
овој ствари, јсзнк. коме су
се појавиле прве словенске
кангс, био је једап југосло-ссиск- и
јсзик, старомакедон-скн- ,
који је у науци позиат
под имсном старословснског
језпка. Дакле, клнце словен
скс културе ппкле су на југо
словенском т.ту, на
донског На старосло-вснско- м,
тојест старома-ксдонско- м,
језнку развија се
да.гс стовснска иисменост н
стовенска култура. Старосло-гсиск- н
јсзни ностајс ки.нже-вн- ц
јсзик једиог дела за-падн- их Словеиа и скоро
јужинх н псточннх Сло-вси- а.
је доста брзо поти-сиу- т
из западнословеискнх
зехалл, али је веома ду-г- о
употребллван источ- -
них и јужинх Словена. Кас-ниј- е,
у току нсторнског
витка нојсднннх словсискнх
зсмага н ствараоа словснских
нациЈа развили су сс нацно- -
0.11111 К11.11ЖГВ1111 ЈС311ЦН HCIO- -
it јужних СЛОВС11СГНХ
народа. Лли wiiora а!сменти
старословеиског језика ушли
су у тс канжев-- е
јсзнке. Поред српскохрват"-ско- г
и бугарског језика, н v
рускои књнжевиом језнку н-- va
врло vnoro старословеи-скн- х
мемсната. зпачн
су Југословепски народн до-нрине- лн
у изграђнваи.у вели-ко- г
руског језика, који јс по-ст- ао
светскн језшг, језпка
су иисали Пушкнп п
Гогол., Пјелипски н Черни-шсвск- и.
Толстој it Горки, Ле-it.n- n
llnorncciiBiin значај ствара- -
luipiuo it cioBeacKc niicuciiocTit
у
н гд, 1"штин прнлнао
олтужелом lprypy да je вановлп дао Ирлдо
ractymaita
крнвим.
лризиао
што
му
шпнју-iio- u
учллло
је
оптужслог
пређу
Слова-к- а
словеиски
народа.
асгив (СуштиповЈ ое-1сжп1- !к
са повср.швнм пота-цин- а
о Југословелској армп-ј- л.
Обраћајући ce JooauoBnhy
оптужени јс рссао:
"Ја саи то учпнпо, јер сте in
вл реклп да морамо
везу бп једног дака
ноглп побећп пз Југославпје.'
крају je Суштии поно-вн-о
да га je Јовановпћ позсао
да ступп у везу са страном
обавештајном службом. Одго-арајућ- н
на диреггно пнтаис
јавног тужиоца да ли му jc
joeaHOBiih рсгао да т]сба да
успостави всзу са страном
ооавсштајло)! слухоож, Суш-тн- л
је одгоорио: "Да, ресао
мп је."
АЛЕК-САНДР- А
ИЛШхА
Затнм јс почело саслуша
лањс оптуженог Ллсксандра
ИлнКа који је ире рата био
чиновнис југословенског
вср.гивс днректнве су. пЈпа1л .;„ сланстм у Печу. Од 1945, ои г- - !- - г..п л.' ,С. '.. ._„-:..- „;: нлс И31ађенс y десс! 'tactn. Оппженп оптг4сП1,и
похоплшл
aosyuiaeajyhn да одбралл сс--! Мнлутином т ановићсм.
бе, пзјавлј-ј- с да ]с узсо учс- - главннм агентом у амерпчкој
mha у овом подухвату сако' шпијунској служби, п да му
Ha да ли
оитужспом Гргуру Ко-стн- ћу
н п
да
оптужслл je
звао
је,
дсо
на
тлу мас;- -
на
код
код
свих
Он
зато
код
раз- -
чних
To да
коис
и Сталл1И._
jc
je
то
ла
иву
Суштиц
како
На
по- -
soje cao
С ф
jc давао лажне аодатке о то
да у пка пуно
руских трува. му јс та-цог- ;е
дамо разне лажнс подат-к- е
о терористпчкој дслатао- -
стн четннчкнх бавди којс је
Стефавовић прсдавго
Игсд кра! саслушаваил To .својијс послодавцима. Заједпо
валовпћа одлграла се драма-'саоит}"жен- И1' Јовановпћсм оп
тичпа сцсна, гада је дошло' је утичао на опт}-жен-
ог Суга- -
до cj-04ei-ta
Јовановпћа п Зсл да ступи у америчку
Сугатпна. Јоваповпћ
да
суштипа
всзу
амбасаде Прпдопови.
Јова-ловп- ћу
да везу
Амерпканцпма." Ha
тужпоца. оптуженл
словенску
нацноналне
одрхавд-т- п
САС1УШАВА1БЕ
ТовановнН
Југославвјц
Он
затпк
тина
шппјунск} службу п октобра
1945 органпзовао саставак
Суштпна, Стефавовпћа п амс- -
са чипочпнко амершгс { ричког шппјуна Прпдоноса,
е
а
:- -
е
с
САС1УШАВАЊЕ М.
ТРИФУНОВИћА
У наставеу суђеил осморл-ц- п
лица оптуженпх за шпп-јунаж- у
прсд Прховнпм судом
,, . . .. —n niilrtiirtiTrililii Ц..!— ~-.- -v Tflr- -
,- - 1N
ctojii ce y томе што je тим
догађајем читав ииз народа
прикл.учен ондашаој пајвн-ino- j
формн ципнлизацијс, ка-кв- у
je necyMibiiBo претставлд-л- а
впзантнска култура. To
нпје било од нсторнског зна-чај- а
само за словенске иаро-дс- ,
to je значајаи прнлог свет-сг- ој
културц уопште. Заслуга
за ово прнпада западним Сло-иеним- а.
Да.ти развптак југо-словенскихиаро- да,
послс нрн-Mai- ta
писмепости, показује
нораст културиог стваралаш-тв- а
код ifciix. На југословсн-ско- м
тлу, код југословенских
парода .развнла сс К1шжсп-нос- т,
умстност, касиијс нау-к- а.
Југословеиски народн по- -
стаЈу посредници за ппено-шеа- е
културног утнцаЈа нј
области Средоземног Мора, a
донекле и са запада, у сред-н- у
и нарочнто у нсточну Ев-рои- у. Чнтап низ К1М1ЖСВ1ШХ
дела, познатих н цељсинх у
западној Европи, прсшао је
дал.с на нсток, спсцнјално ка
Русима, кроз нашу зсил.у. Та-к- о
звана српска "Алсксандри-ја"- ,
роман оТристану н Из(п-ди- .
о Ланцелоту н дрта рс-пе- к
дс.та старс KiMiHr-tSiiocn- i
прснесепа су далс помоћу иа- -
ших превода. Тако је југосло
вснска землл била врло жнп
цснтар међународпе размсие
културних добара. II ово се
ие односи сауо на ки.ижев- -
ност, пего и иа друге гранс
л.удскс делатности.
Лли југословсискн лароди
нису били само иосрсдницп
прн прсиошеп.у културннх
тсковина. Као што су остали
словсискн пароди изградилл
својс оригнналнс иациопалие
културе тако су н југословсн-ск- и
народи створила своју
гултуру која ииа специфичис
југостовеискс црте, односио
цртс нојсдиинх jyrocioBCii-скн- х
народа. Југословснскн
лародн лалазллл су сс у
току својс лсторијс ла cuojy
двсју зола супротлих лолл
тичкнх л културллх утицајч.
(Наставак ла стралп 3)
Процес суда осморици шпијуна Београду
днеодб1анс,гаоистрогола-;11ароД1101- .
HP СрблЈс, јутрос 3 јалуа]1
jc прсслушава! Мллош Три-фулови- ћ, блвши миннстар л
прстссдлпк емлгралтскс Вла-д- е
у Лолдону. јсдал од вођа
ове групс
На пнтаи.с да лл је анери-чко- м шлијулу Прлдоноиу
предао јсдаи лзвсштај ла 40
странпца, којл јс прлиио од
оптужелог Здравковнћа прс-1г- о
свога зста, оптужслл Три-Фулови- п
одговорло је: "Да".
Ilocie дстал.лог нснитиваша
оптужслл ТрлфуловиН приз--
нао jc да јс ставио бројсвс
а стралицама овог лзвешта-ј- а
п да је улео лзвссал број
ислравкл у текст извсштдја.
Оп је такође лризиао да се
јсдпом састао са шпнјупом
Прндоповпи.
Оптужспн Трифуловлћ за-па- о
је потом у лротлвурсчно-ст- и
у погледу тога на којл
сс лачил улозлао са Иридо
иовни. 11а почстку тврдио je
да сс са Пркдоловлм упозиао
у ходнпкј' амсрлчке амбаса-д- е,
али кад је лрстседавају1ш
нзлео прсд itcra лзјаву иего- -
ог зета, оптуженог Стапко
ића ТрпфуловпИ јс прнзнао
да сс са Придоновнм сасгао
у стану свога зста, збуаујс
се и очпглсдло лијс у CTaity
да одговорл па судијппо пл-raiw- e
зашто је тврдио да се
са Прлдоловлн упозпао у
амершкој амбасадл, па је тск
потом лрлзлао да се са л.лм
састао месец дала paiinje у
стану свога зета.
У одговору на далд nnraiui, оптепл Трифуновић лрл-злај- е
да је плтао Сталсовлћа
да лл је предао помспутп лз-веш- тај
Придопову. On je ia
кође прпзлао да је лзвестпо
оптужепог Здравковлћа, ппс-ц- а
лзвсштаја, да је лзвешта]
прсдат Ирлдолову. Пзвештај
који је Трпфуповпћ упутло
Прпдокву, уз податке којл
су државпа тајла — као ла
ирнмер подацл о бројлој спа
(Наставжк на стржна 4)
Петак, 17 јаиуара 1947.
Политички преглед
НАРОД У ФНРЈ ПОНОСИ СЕ РЛДОМ ИСЕ--
ЉЕШ У КДНАДИ, КИЖЕ ЈАРДАС
У ПИСМУ
Доносимо некошко нзвадака ил пнсма
ЕДа Јардаса. делегата С.К. Хрвата ла СЧс- - словслскл колгрес у Београду, којс је пп-са- о
у Канаду 22 дсцсмбра лз Пеограда. О
каже да јс закаспло један дап па Колпес
радл тога што су властл у Италлји обуста-плл- и стлгллилратлвлргсмдес)л. сгата (осталн дслсгатп су
"Кад сам јсдал дал каспајс ствгао у Бсо
град, већ је Колгрес бло у зассдаау. Од
другова сам дозлао да су --уреднлл да вас
лрско Taiijyra обавесте о току Коигрсса. ла
се падам да сте правплло л иа време оба-пештс- лл о раду л закључцлма Копгрсса".
вслл Едо у лнсму. (На лаше ллстовс ппје
стлгло до сада ллшта шта лијс објавл.епо.
Unux дана суо добллл старокрајскс повплс
л у л.има лнз лзвсштаја и говора ла Коп-грсс- у. — "СГ").
"Ио спршетку Копгрсса састалл смо се
са разлим одговорллм л.удма у землн. Ра-згопара-
лц смо такође л са Маршалом (Тп
том). Примло иас је јако лепо л млого сс
захвално ла добЈК) палу naum wrM.iifir.
ка за Југославлју. Задржао лас јс п ла ру-чк- у. рекаплш: Ч., кад су ово лашл Капађа-iii- i. остаћетс код мсле ла ручку.' Порсд Мар-шал- а Југославијс спл млилстрп ц разла ми-ллстарс- ка оделсаа јако се похвално лзра-жава- ју
о лашем раду", о раду пселнпга.
Млллстар рада (Плцко Крстуловлг!) и л.с-го- вл iiOMohiiiiini су толлко одуихвлслл" ра-до- м лсслсллка у ЈСаладл да сс то узлма као
лримср. "Црвсип крст jc name Behe калад-скн- х јужлих Cionena усвојно у рсд noac лих претседлнка. Све' у свсму, тшлко су
одул1евл.С11л са радол" иссл.сннка у Каладл
'да сс о лама говорл као о ударнлцима. Сву-д- а сс лоносс са лама."
Олда Јардас кажс да дслсгати nchc мо1ш
лосетлти спс крајепе у зсм.гл услсд кратког
BjicMcua, алл he лосстлтл што иајвлшс wo
гу да лри повратку прлчају лашсм лароду
ФтПШ1мгЈ°. К_Sаnжoiс"Mда heУтc"eсцлномваратллзти тпху кКраалјсавуа
лочстком фсбруара усссца. "У коллко је Конгрес био сиажиа мали-фсстацл- ја братства л јсдлнства словслскпх
ларода, у толлко дајс л гараитлју да he
стопепски народц уложлтц све својс снагс
да сс у свету очува iiup л дођс до бод.сг а-зумсп- аи.а мсђу свим лароднма."
Tonopclui о првпи утлсцлма у Југославп-јл- . Пдо кажс да је "нова JyrocjaBiija'y пу-ло- м смислурсчл пова. Нова у смнслу ла-цлолал- ног једлнства л исугасивог Сплт- - jсeтлаларсопднју"ллрасрпоодраођТеиуг.осклааквоијгу. "нОазлорлвемла диаа
свет, тако л ла усђусобле односе. Свак, cia- -
ри м младо jc спссаи да ce pafya лова будућ-лос- т. Радллк, селак л ллтслсктуалац — сгл
јсднако улажу све лаиорс за што скорлју
обпопу л лзградиу зсмле. . . Свак се стара
да ла спом ссктору буде ударник н лрцуср
дкраоугомурса. виП. лсквоссллллкодгаа глреадгеонслв.еталусвиСурдаудћс
лост, сретлу сутралтицу."
Дслсгатл су Гјллл л ла всликиу иародшп уанлфсстацлЈаУа као, палрлуср. у Бсограту
Згдаегрјсебууч1с5с0т.в0о0в0а.луо Ллурбелкдонц25о0к.0о0010i0ta0p0o0t,aл,тду
uкnоcјоhмe. лHрлaллктолму сyуattлiiуiccдTрaуtгnаfрt.иivцnс пре№дав.а1:Р
сталло кллцао Tiitv л другпи вођауа пове Југославлје, а такођс л Сталллу и осталиу
вог;ама словслсклх ларода.
{Готоу Јардас каже како бп за cue оиг
kojii јога цристају за Мачеком п друглм ле-пријатсл- луа Југоелавпје пајбоге блло да
доћу у Југославлју. у своја ссла па да влс лта jc та лова Југославпја за парод. Тек
оида бц се уверллл колико је тај ларод
оТстсарлкаоодбаообђру.есерла"токуна,кпокопдлралелклаоосрогјлерлалддпиа.оложврутазвеаул.уза. . . п шп сс ла рад за обнову запста лове доуовллс."
Нациолализацлја ппдустрлЈе у Југославл
ји nwaia je велнки )inuaj иа парод. т. ј.
ларод је лотпуло одобрио пацпоиализаднју
нлдустрлјс, каже се у писму. "Радлпк јс
ддоошбиаоо дзеоулс.руе"т. стваевлаи пЕрдооп.звДодпасек,рпаупселлалцкпјеје
Длаакллосс, ллуаклосcуyз,py"nоieBбiеmсeпобиллцеиогрлоиипгео.волраак."
je још ралије зсу.га била лпдустриски зао
стала, она се лпек брзо опорамја л пзгра-ђУЈ- С
КО БИ НАПАО HA CCGP ПРОШАО БИ КАО
ШТОСУ И НБМЦИ
Говорећл да се дапас у Совјетскоу Са-вез- у
врло уало говорн о уогућиостиуа paia,
а улого о млру п сарадии уеђу Уједип.епии
лародпиа, Едп Гллуор пише из Мосгве:
"Овај плсац ле паутп у последи.пх 5 п
по годилла (од како се иа.1ази у Москви)
да је било :
Тако мало луди у уппфоруауа па улп- -
цама совЈетскпх градова; тако уало говора
о Уогућлостлуа рата; тако упого говора о
сталлоу мпру; тако уного говора о саради.п
лзмеку СовЈетског Савеза п аеговпх ратппх
савезник-а.- "
Стпчло је тоус говорпоовпхдала у Фрез-л- о, Калифорлија, п бпвшп секретар Рузвел-та- ,
Ј. Деппе.тс. Говорећп да СССР желп упр
л сар&диу ол каже да бп свакп олај којп б
лапао ла Совјетскп Савез прогаао псто као
што је лрошао п Хптлер. Ол о тоуе велп
да "ако бл уи билп толлко луди да поку-шау- о
повестл борбу против itcra (СССРа)
ла п.еговоу сопствспоу терпторију. уп бл
лаучллп лсту лекцпју као што су је паучплн
л Неуцп."