Serbian Herald, October 25, 1946

              1 VW
CTPAHA 2 СРПСКИ ГЛАСННК" Пегак, 25 октобра 1946.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазп сваког уторка в петха.
Cia писма и чекове треба слати па:
SRPSKI GLASN1K"
2П0 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont, Canada.
ПОВРАТАК ИСЕЉЕНИКА У Д0М0ВИНУ
Нитањо попратка наших нссљснигса у
ској стари завичај поплачи сс и расправ-љ- а
мсђу иама од самог ослобођсња Југо-славнј- с.
0 том со говорпло готопо ири
свакоч СЈсрсту днојицо илн вишо наших
л,уди. Тражила су сс и давала миога
објапш.сља. Годпла со ндсја групског
nonpaliaira квалифнкованнх заиатлнја н
радннка са јпсљом и са спрхом да со ио-мог- но
у подизању и обновн зсмљс, a рс-зул- тат
јо да. со н оргаинзовало псколнко
таквих груна. У мсђупрсмену, плада На-род- но
Рспублнко Југославнјо на чслу са
маршалом Тнтом, чнм јс доспсла да можо
повлошгги паЈкњу и томо важном пнтаљу,
успоставнла јс нссљсничгсо одслсњо за
ироучаван.о лссљсничког питања, за ус-иост- апу
културних всза са нссљсииштвом,
а изнад свсга, да со омогући повратак
нсслс1шка у своју домовниу.
0 новратку иссл.сншса налази со на
другом мссту изпсштај и образлоигсњо
Delia канадских јужннх Словсна, који ho
бсз сумн.о ирочитати сваки иаш досслс--
ник н у комо ho iialni одгопор на многа
питан.а која јо до сада постављао и која
нису била јасна, у нсстрил.ииом ишчскн-пан.- у
да со повратн. II нсма сумн.о да he
опо објаши.сњс, као и порука Мшшстра
рада Југосланијс посло разговора с дслс-гациј- ом
коју су груис послалс, учниитн
да со ис само nocrojchc групо nonchajy,
ncli да со оргаинзују ново.
ЈКсља за повратав појсдниачно или у
групама у суштшш јс нста код спаког.
Алн идсја н готовост л.удн да со npahajy
у групама има поссбан н нарочит зиачај.
To jo нс само ;ксла да со чопск нратн у
спој завичај, у споју домошшу, нсго јо
он рукопођси и мишљу како да најбољс
и иајпишо допринссо у њсној изградп.и.
Нолазспи с том ;ксл.ом и с тнм цнљсм,
овн иаши ИС0Л.0Ш1ЦИ пиав су свссин да
но иду тамо као они о којима заиисн об-ио- ва
зсмл.о. Оин зиају да бн она била
обнопл.сна и бсз таквог груиског повра-han.- a,
али су исто тако спсснн да ho то,
да ho онн, бнти од пслико iiomoIui и вслнко
корнстн. To јс исто тако као што ослобо-Ijcii.- o
иашог народа испод окупатора u
издајшиса иијо записило о иама исго о
и.има тамо, али помоИ коју смо ми дали
бнла јс врло добра иомоћ н добро дошла
и да јс тамо, као што нам јс нозиато.
пнсоко цсн.сна.
Bchinia ианшх доссљсппка иосн са
собом извосио кпалншнкацијо за рад как-пи- х
нису доиели са собом опамо. Тс ква-лификац- пјо
када су удрулгсно н стављсне
на расположсн.о домопшш макар н за иај-npal- io
врсмс много ho јој вшис корнстити
ирго да со распу свака за ссбс. На неко.м
мссту lie оио oiitii потрсбис inline, иа нс- -:
kom Maitc. Нма nch даиас мсста гдс one
уошпто нису иужнс, док има другнх гдо
јосу. Оснм тога, групо могу и понсћс са
собам срстстпа н машинс којих појсдн-начи- о
но могу. Ови људн могу у иачип
рада унсти много шта иопога. Они ho
псропатно iiahn тамо нских иачина који
су чак бол.и од ових којо они знају, алп
ho оно што су они научилн радитн овдс,
тамо много користитн. Тако ho са овнм
својим групским повратком н дајућн спојо
нскуство у раду домошши тамо гдс јс то
н.ој сада најпотрсбнијс, барсм, доисклс
иадокнадиш младс снаго и снергијс којс
су овамо доисли а тамо их но носс.
Rpahajyhu сс тамо посло 15, 20 нлн
вишо година од како су напустнли зсмљу,
онн су CBCciiii, н трсба да су свесни, да
тамо nchc iiahn много стпарп на којс су
сс опдо научнли. Оии зиају да со тамо
оскудова још у многпм стварима. Алн
онн у исто прсмо зиају да ho со оскуднца
н сво TeiiiKoho савладатн и одстранитн у
скорој будућности. Онн којн иду у група-м- а
баш зато и иду тако, да би сс оскудица
it TcniKohc што про савладалс и одстра-ипл- о.
,
Нанш рудари (мајисри), који су по
10, 15 илн 20 и пишс годпна раднли овдс
иод зсмљом, нс могу да иду са мншљу да
ho it тамо опст радитн чнтав низ година
под зсмљом. Оин једва чскају да јсдаипут
изађу испот, зсмљс, алн многц јс ипак
спрсман да још н тамо дадо једно кратко
вре.мо у комо ћс сс моћи уз њсга паучпти
рударском послу многа млада рударска
радна снага.
Али бсз обзира како се ми повраћалн,
у групама нлн појсднначио, наша домо-внн- а
примићо нас раширених руку.
Непосредни задаци o повратку исељеника
(Наставак са стране 1)
РАДНЕ ГРУПЕ II ЊНХО- -
ВИ ЗАДАЦИ
До сада су успоставленс
следеће радне групе: грађе-винск- а,
по.хопривредна, ка-меноломско-граћев- инска,
рн-барск- а,
шумска, металско-за-натлиск- а,
угл-енокопачк- а. У
процесу организоваиа је мс-талско-руда- рска
група.
Псел.еннци који се одлуче
за групе, нека се занишу у
груну гдс исле да могу нзј-Bitu- ie
донрннети обзпром па
своју снособносг. Ако сс на- -
пс за нотребно биће успостав-л.еи- е
још и друге групе.
Пред свнм групаиа стоје
сада ови задацн:
1) Добивапс новог члаи-ств- а,
јачан-- е својнх рсдова.
2) Нспосрсдно убираас
повца, који је imixobo члап-ств- о
обсћало.
У вези добнвааа чланства
потрсбно је ставити некс нз-иоме- нс,
тнм внше, шго у нрол
шлостн ннје правилно тума-чен- о
ко оже битн члапом
групс, наиие, прнстун у гру-п- с
бно је условл-е- н доирцио-со- м
новца.
Тако је грађинарска групч
бнла донела одлуку да сваки
оиај који xohe да будс члан
ie групе, треоа донрннетн
najuaiLc 500 долара, Нагла-са- к
је бно на новац. Нанера
је бнла да се осигура што
всћн могући фоид за набавку
машииеријс. Тај закл-уча-к јс
бно иогрешаи. Груиа тиме
iiuje пишта добила, ако иијс
нзгубнла. To је узето као да
је група затворнла врата пјнј-ступ- а. IIIio је још rope, ство-ри- о
сс ошпти утисак да сс у
ниједну групу пс може сту- -
iiiiTii бсз улошка од 500 до-лар- а,
прехда ипјсдна друга
група ннје такав заи.1учак
донс-i-a.
Новац је важан, маппше-рнј- а
је важпа, али нншта пи-ј- е
важиијс од лудн. Груиаиа
јс најглавннје чланство. Кад
нма л-уд- н. Cuhe и новаца н
машннернје. Новац сс нс he
добитп никаквин шаблои-ски- м
нропнсииа, исго caun
онда ако људн, ако члаиство
будс уперело да је ствар за
Kojy даЈу солидпа.
Прата група трсбају битп
по за-п- н оријентн
хтеву грчке одмах су- -
традан, 18 аирнла, Капро.
Увече, 17 апрнла је сед-нн- ца
на којој диску-товал- о
о одласку. Пмали смо
да путујемо са три наша ло-ш- а
коинена авнона, без прат-а- е. Ha предлог Грола, треба-л- о
је да остаие једаи део вла-д- е
у Атннп, док сс ева-кунш- у
све избсглнцс, којих
је било око 1,500. — Cuuosnh,
Оободаи JoBaiiOBiih, ILinh н
Hiui4iih, добровол.но cy ce ja-ВН.- 1И
да кад ce
завршпла днскусија, yuia'o je
авијатички пуковппк Радо-Bii- h,
да саопштн, како су Ен-глез- и
ставнлн расположе- -
ibe трапспортнн аииоп I
са обсзбеђеп.ех, за владу и
Кралл. CuuoBiih je одговорио
да to niije тачно. Радовић је
uitciiCTiipao и категоричка
нонав.гло. Мећ)тим, Сниовић
се ннје дао увернти п рекао
је, да илан одласга остаје нс-т- и.
Кад смо сутрадаи, с.1учај-н- о
сретио, око,11 сатн стиглн
у Каи]к, сазиалн смо, да су
кра.1ч Симовић, Слободап Јо- -
вановпћ н Иничип са прат
са велнким трансиортнпм еи-глеск- нм
авионом, којн јс имао
обезгеђсил.
манастиру Тантуру, крај
Јерусалнма, ПЈовело се је до
половине јуна у
у атмосферп, која је нзпеше-п- а
земле.
је расло, а генерали, са сво-јн- м
ужим кругом ,oceha.ni cy
ce siiioro cnrypiinjii. Нису
што he до-гађа- тн
y зеили. ЛСнвелн cy
уверешу, ce прошло без
жргава, да he иарод
п да у томе правцу
треба деловатн, а да he крај
рата онн дочскатн, као глав-н- н
факторп.
Сукобн су честн н неугод-пи- .
Покушавало се, .а се оку- -
отворена свакоме, без обзпра
колнко новца можс уложити
машинернју. Главно је да
се човек слажс с цил-евнм-а
група, да пристаје да he с
групои раднтн.
Пмамо ми и један број нсе-л.сни- ка,
којн желе ступнти у
групе, а не само да ннсу мо-ry- he
уложнти новца у груп-ск- и
фоид, него тешко да нма-ј- у
довол.ио н за путне тро-uikob- c.
Ту се у главном радн
о неколшпшц иселсинка.
јн ииају веће породнце, a
којп су дугогодшшћи члано-в- и
и активистн naunix орга-низаци- ја. Такпе пс саио да
треба прнмитн у групе без
уложака, него у колнко буде
требало MopaheMO м пружн-т- н
novoh н погледу путннх
трошкова.
Треба још имати у виду п
ово: Новац, који чланови у- -
лажу у фонд нашинсрпје,
није дар илн поклонћ ради
се ту о иеким деоницама п
слнчно, него је своје врсте
зајам. Уложени иовац he би-т- и
повраћен. Према томе,
члан који вншс уложи више
he добптн натраг, ништа
нс he добити
натраг. С тс тачке питаае
уложака је споредно,
члановн којн нмају ло-в- ца
требају да уложе колико
itaiBKuie могу.
Пнтања која сс join постав
јесу, да he фамилијар-п- и
селсницн. мо1ш nhit
групама, ианмс, да he же
на н деца мо1ш iihn истовре
мено кад н човек. инда, но-шт- о
Behinia члаиова група
нмају нородицс у домовинн,
да лн he нм бити woryhe до
бавити жеиу и децу тамо гдс
буду с груном
it а раду.
На та пнтапл моисе се од-говорн- ти
само иозитнвно, то
јсст: жена и деца нду зајед-п- и
с човском it 6nhe учшепо
cue iioryhe да члаповн груна
живс заједно са својнм поро
дицама.
УПЛАТЕ ОББћАННХ
УЛОЖАКА
Члаиовн група, којн } су
обсћали иовац набавку иа
шинернјс, требају — у колн-к- о
и м је Moryhe — да noeai;
чнм прс унлатс. Ако ис могу
одмах унлатнтн све што су
(Наставак члапка из канге Саве Косаиовпћа)
Нз Атнне отишло се
владе
за
бнла
владе се
ие
Баш
на
велики
нз
остатп
uiipau,
за
то
уложи ие иишта
сва-как- о,
љају
са
сс налазнли
за
сана демократска
као пЈКЈтутежа rciiepa.inua —
JoBaiiOBiihy н Hiumihy. Be-рова- ло
ce je, да he ce рад y
томе правцу иаставити Лон-дон- у.
ICpucBiih je међутнм,
бно јако пееласгичан, a Kpeu
дволнчан.
CiiMOBiih, JunauoBiih n Hnu-чн- ћ,
настојали cy, да ce влада
разбнје н зато je дошло, по-с- ле
дугнх дискуснја, до дел-с-п--а
владе, иа део којн нде у
Лондоц одмах, иа део којц he
iihn касннје, н иа амсричку
миспју. За Америку смо били
одређени Шубашић, Божа
Марковић, Сиој, JeuTiih и ја.
сс, а касинје се
добила цотврда, да су даване
упуте да сс чипе запреке за
nam одлазак у Амернку. Зато
cvo yiiyhcuii половнцох јуна
из Jepyca.inua у Кептаун у
Јужпу Афрпку, где смо про-бави- ли
исссц даиа. Озбиллш
је тражсн начин, како да иде-м- о
у Америку, иесто преко
атлантнц--а прско Нндпје. Фо-тн- ћ
иикако пнје хтсо да из-ра- д
н улазну внзу н мп смо
iboi Beh сгнгли у Јеруса.шм се Сез те внзе укрцали 7 ав- -
У
ce
y
да
ко- -
у
нс
ко
но
лн
ли
y
густа у лагу за иЈедииеие
Државе. 5 ссптембра стигли
cuo у Акернку, и као што нам
је ФопЛ поручио, моглн смо
се нсирцатн, корнстећи се са-м- о
умужнош-h- y
власти Сједииенни Држа-в- а,
иа 8 до 10 дана, па да про-с.1ед1!1- 1о
за Канаду. Тек пос-л- е
месец дана боравка у Ка-над- н,
ја сам на своју руку,
добио дозволу уласка на не-коли-ко
дана у Сједиаене Др-жав-е,
н тек кад је телефоии-ран- о
Фотнћу да hy доћн у
Пашиигтон, да саи извндпи
што је са визом за улазак у
Сједнљене Државе, добплн
l смо је одиах за 24 сата.
Фотић, као претставннк је-д- ие
копцепцпје н подржаваи
обећалп, пека даду део.
Новац је непосредно пот-реб- аи
ради тога, да би се мо-гл- о
наручнватп и куповатн
Готово у свпм
случајевнма за машннерију
унапред треба уплатнти све
илн већи део. (О пачину убн-pai- ta
новца, правлен.у испла-т- а,
гараптини
нтд., доношенп су посеб-н- н
заклучци у форми пра-вилнн- ка,
којн he бнтн објав-ље- н
посебпо).
Како је Beh речено, новац
којег чланови дају груии
сматра се као зајам. Иовра-та- к
новца је зајамчен.
Пма нсел-еннк- а, који се пе
мнсле враћати, а же,е помо-hi- t
rpynaua улошком новца.
Такви могу носац посудитн
бнло којој групи. Уплате се
могу иравити на своје ние
или некога од своје родбннс
у Југославнји. Такви нселл- -
iiiiiui nuajy право да се кас-ннј- е
прнк.хуче групи или да
опај кога нменују у Jyrocia-виј- и
прнступи у групу кад
нста стнгне у земл-у- . На сли-ча- и
начпп груиама могу по-uo- hii
и нссл.еиици којн се
повраћају пидивидуалпо.
НАБАВКЕ МАШИНЕРИЈЕ
he се наручн-ват- и
прсма лнстама којс су
Beh састављене no cauuu rjiy-нам- а.
Групе које још ипсу
предвиделе машннернЈу, тре
бају то учиннти.
Искоје групе имају одборе
за маппшерију, који су не
само саставлл.ш листе машц- -
нерије, Beh такође истражн-вал- и
iioryhuocTii поставллиа
наруџби. Тн одбор остају
иа спазн. Но само наручнва-it- c
машипернје треба битн
цснтрализовано, мора битп у
рукама једног тела. Такво
централпо тело he болч: н
правнлнпје нзвршити иаруџ-бе- ,
уз ново.ишје услове. Уз-мн- мо
само трокове, које тре-бај- у
свс групс. Јасно је да
је бол.е да се троковц наруче
наједиои за све групе, него
да свака група наручује по-себн- о.
Овај централни одбор ус-ностав-
нћс
Behe Bchimov од
стручнлка, и on he формално
битц оргак Beha. Алн одбор
he радитн споразумно с гру-пам- а,
то јест груискнм одбо- -
РАЗВИЈАЛА ИЗДАЈНИЧКА ПРОПАГАНДА
ПР0ТИВ ЗАЈЕД. ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
НАРОДНИ МОРАЛНИ КАПИТАЛ
југословснскн
остају.
дпскуснјама,
Незадоволство
iiaciyhiiBa.iit,
IIpiiMchnuaio
пријателком
машннернју.
цертификатн-м- а
Машииерија
свои снагом од сродних еле-менат- а,
хтео је у Америци,
да нгра улогу шхтставпнЕа
дсмокрацнје и 27 марта, a с
том крншсох да браии инте-рсс- е
Неднћа. Настојао је, да
увери ахсричке в,1астн, какх)
је Недић патриота и личносг
с којом треба разунати иа
Па,и;ану. У нсто врсме учи-нн- о
је све, да раз-биј- е сваку
манифестацију јединства е--ђу
југос-1овенско- м емиграци-јом- .
Спстематски је ширио
вести проти Хрвата, прско
својих иријатсха и организа-цнј- а,
раздраживао шовиип-стнчк- у
иржњу, дајућн неири-јателнм- а
пајуверл.ивије дока-з- е
н документе, да Југослави
ја не ложе постојатн. Употре-бн- о
је за то лнст "Србобрац"
пз Нитсбурга, где је пмао
своје л.уде плаћеис из дис
позицпоиог фовда, а Друге
моупотребом свог положаја
мнстпфпцнрао, како је п]к-тујугословенс-
ка
камианл ко-рнс- на
н потребна. У Амери-ц- и
je Beh од раннје био Јовав
Дучић, који је дошао из Мад-рид- а,
као ахбасадор на боло- -
ваи.у. у I еру код чнсага. д--4ii-h
je свој ауторптст амбаса-дор- а
и псснпка уложио у
изјипжс и најненнтелпгеит-imjepaciiiipnBai- te
шовпнпзма,
које се ни мало нпје рачи
кова.1о бд фашпстичког рас-пирнвањ- а.
Још је овој асци-ј- н
послужио владпка Диоии
саје са већих делои свеште-ннк- а,
војни аташе-- п н скоро
сав дпплокатскп аћарат.
ЈЈим сам био дошао у Аме- -
I рпку Lpooopaa мп ce оио
ставпо на располагаве п при-реди- о
it срдачав дочек у
ПитсбургЈ. Beh раније, још
у мају, уредипк чСрбобраиа"
жа.тпо се пнсмом Снмовпћу,
да Фотић, преко Мпнистар-ств- а
сполнпх послова у Ва-шпнгто- ну
спречава, да влади
на псија дође у Америку
Међутпи, за месец дана, што
рнма за машннерију. Дуж-нос- т
овога одбора" је нзвршу-jyh- e
нарапи, наимс, не he до-посн- тн него само нзвршава-т- и
одлуке и задаће које му
се поставе.
ПИТАЊЕ ТРАНСПОР-ТАЦИЈ- Е
С питапима трапспортацн-ј- е
стоји ствар овако: Прсвоз
народа треба оргаинзопатн
преко прнватиих паробродар-ски- х
друштава, а за превоз
иашинеријс и иокућства до-6n- he
се југословснскн брод.
Нревоз нссл-спик- а трсба
органнзовагн у две нлн три
скупнне, н то нз једне канад-ск- е
нли амернчке лукс израв-н- о
за Сплнг или нску другу
југословенску луку. IIpiiupc
Ј маи.ем одласка прве скупипе
треба почетн одмах.
Ирепоручује сс стога да
поједнпцн којн мисле iihn, иа-рочи- то
они који желс бити
укл.учени у нрву скупниу, да
Beh почну сређнвап.см својнх
прнватпнх стварн.
Ту на прво место долази
питан.е путинца н виза, koic i w
r he свакн повпатник моратп
сам нспословати.
Што сс тиче машипсријс и
покућства, брод he се добнтн
кад будемо ималн све спрсм-лен- о,
илн бар главннјн дсо.
Непосредни задатак јс на1ш
место у једиој луци где he се
стварц донремати и чскати
до доласка брода.
У ногледу HOKyhcTra пот-реб- ио
јс наномснутн, да би
у земл.у требало носнти само
иајврсдннјс. Ношил.аоц he
сам сноситн троппсовс прсво-з- а
железннцом.
Нз ropucr јс очнта вслнчн-н- а
н замапшост задаће. Јаспо
је тасођс да се ту тражс иа-рочи- ти
напори. Новратак и-ce-i-ei- iiika
у Југославнју инје
само ствар група н Beha, пе-г- о
стварно свнју нашнх орга
низација, свега нашсг иро-гјкснвн- ог
покрста. To јс
задатак број један.
Да би Bchc могло лравнл
цо извршити иосао који на
itcra пада, Пзвршни одбор јс
зак.1учио узети још једиог
намештеника у главии уред.
(Нз канцеларије Beha
К. Ј. Словена).
КАК0 СЕ
СРБА,
БОРБОМ ПРОТИВ НЕПРШАТЕЉА САЧУВДН ЈЕ
форма!џ1Ја,
саи орао остати у Канадн,
ситуација сс нромснила. "Ср-бобра- н"
је почео највехемсн-тинј- у
Kaiiaity. Било јс јасно,
a iraciiiije сам добио и доку-мент- а,
да је ФотиЈ! у нмс
владе захтевао ту акцију од
"Србобрана". Фотић јс ире- -
дао 'Србобрану на нубли-ronaib- e
''днсиретно" прнмсрак
Уеморандума викарног синс-коп- а
Валеријана псмачком
еоманданту Србнје, rcncpxiy
Даикелмапу о масакрима у
Хрватској. Тај мсмораидум
сасгавл.еп под Неди1см, нз-ие- о
je са npoitiiciiou путни-цо- м
Др. CeKjMiih у Цариград,
где га је иајнрс добио др. Ту-naikaiiit- ii,
а затнм у Лоидои,
где га је ирнхватила влада,
у нрвом реду Милан Гаврило-Bii- h
и Hitii4ith. Нваи Суботић
донео га је у Амсрнку, а Фо-ni- h
предао "Србобрану".
Овај еоранду јс у свом
ефекту један од најуспслијнх
ataia Гебелсове иропагандс,
п ногао би се ожда срапнн-т- и
са Катипском афером. Ио- -
литичка смиграцнја цело врс- -
ме стајала je под утнском то-г- а
сморандума, ynyhenor
uea?t:ou гснералу, којн, без
обзнра на садржииу факата,
значн негацнју Југославнје.
Мнсао је била коначно раз-onjai- tc
ндеје Југославије, a
употребом у Америци, да сс
провоцира српско јавпо миш
.teibe и с тнм јавнпи ишље-ае- и,
да се страше српски
члаиопи владе у Лоидоиу. У
тој акцнји нмале су саради.у
све реакцнје, у првом реду
Хабзбурга и пол.ске регкци-је- .
Том акцијом стварно је
рехабилитиран Неднћ н да-ван- а
у улога браннтелл срп
ства, а све скупа каууфлнра-п- о
под ииеном Југославије,
југоиовенске владе н дипло-матнј- е.
Наша акцнЈа у Амернцн.
којој се ирндружнла огромна
Bchiuia југословенске емнгра-(Настава- к
на странп 4)
ТРЧКУ НЕБЕМО НАПУСТИТИ АЛИ СЕ
ПРОШИМО СВАКОЈ СПОЉНОЈ
ИНТЕРВЕНЦИЈИ"
FoBopchu у парламенту 22 октобра о
СПО.Ј.ПОЈ, полнтнцн, британски мннпстар
СПОЛ.НИХ послова Вевин рекао је нзмеђу
ocTaior н то, да Британија не намерава да
напусти Грчку али да nche трпетп инкакву
спољцу интсрвеицнју у тој зем.ш! Он је
додуше рекао да he Бритаиија повућн своје
трупс нз Грчке, алн пнје рекао када нн под
којим услопнма. Он је врло задовол-а-н са
стаисм какво јс тамо успоставгепо, а којс
значн масовно пстребливањс свпх демократ-ски- х
спага, нарчито македонског станов-ппштп- а.
Бспинов говор прснеле су еииснје једпо-врсмси- о
када су npencie п всст да је грчки
суд, у сагласности са ватли Бевпна п оста-лн- х
Британаца itcroBor друштва, осудпо п
смрт ншнта маље иего 9 антнфагапста. Су
ђсн.е јс било 93 офнцнра, подофнцнра п вој-ннк- а.
14 ројнпка осуђени су па дожнвотну
робију а остали на разне роковс који вари-РаЈ- У
°Л јеД"е До 10 годниа. Они су осуђенп
нод оптужбом да су формиралп оружане
''банде", ургнралн војппкс па бекства и да
судапалн војнс ннформацнје Комуинстнчкој
партији.
Јсдан од иародннх посланпка сопствене
Певниове Лебор партије рскао је тога дапа
када је расправлдна сполиа политнка, да
Псвин у свнм земл-ам- а тражи само оне пар-тнј- е
н с ii.it ма прави савез, које се покажу
добрнм непрпјатсгима гомупнзма н Совјет-ско- г
Сапеза. Псвин је у томе говору одлучно
устао у одбрану "Турске" у г.езн са пита-и.с- м
Дардаиста и солидарисао се, што је
иотпупо разумл.нво, са Берпсовим гово]км о
полнтицн чуваи.а пскачкпх крупних преду-3ch- a
и заштитс јункерских интсреса у He
мачкој. Конзсрвативиа опозицнја бнла је
задовот.на са и-егов-
ни нзлагаасм, јер је он
вешто заборавио да говори о мнтсрпснцпја
ма у Пиднјн, Палестнни, Египтуитд. а пије
рскао иншта нп о нптервеицијн у Кмпн.
Другог дана, 23 октобра, говорио је опст
Черчнл, којк јс такођс всшто заборавио да
помене брнтанскс и амсрнчке војскс у неких
40 зсмал--а а открно пишта ман.с иего "200
сопјетскнх днвизија" у зсм.гаиа западпо од
совјстских граница! Ова Чсрчилова onowc-н- а
а "онасност" која прети од сопјетскнх
дппизија такођс је пала у истом часу када
јс Совјстски Савсз најавио још јсдиу дсмо-билизаци- ју
својс војске. Нрви оргапизатор
борбе "против комунпзма", организатор нн-тервсиц- ијс
против Совјетскс државс 1918,
Чсрчил, ннјс заборавио да каже у том гово-р- у
н н то како јс комунизаи "страшио при-тнсну- о"
Југославнју!
РЕАКЦИЈА УГРОЖАВА УСТЛВ ФРАНЦ.УСКЕ
Дописинк н.ујоршког "ДФ" Ворксра"
јавлл пз Парнза да јс кампанл за изборс
за уставотвориу скупштииу, који he ce одр-жат- и
10 иопеубра, Beh у пунои јску. Ова
кампа.а почста јс одмах пошто је одгласан
иови нацрг устава Фрзпцускс са nehnimu
од ирско уилнон гласова. За нови устав гла-сал- о
јс 9.120.370 а протцц 8.043.36G особа.
Протпп устава гласала је реакцнја па челу
са гсисралом Де Голом.
Победу над реакцијоу, каже дописипк.
iipitiiiicyjc сс пре свсга дисциплипи гласача
радничких синдиката и једипству комуни
ста и социјалиста, јер укупап број гласопа
којн cy mm 13 октобра за устав, раваи јс
укупном броју гласова који су пали за ра-нпј- н
иацрт 5 наја. Другим рсчииа, онај број
гласовачкојн су у ају уессцу прстстав!длн
yaibiuiy, сада нрстстав.гају всћниу. Ово се
приписује Ч1ш.еиици да се овог пута уздр-жал- о
од гласаља много следбеиика реакције,
i;ojii претставллју иеие рсзсрве у изборима
10 новембра.
Комупистнчка нартија издала је нзјаву
поздравллјућн победу у гласаи.у за устав,
као исшто што поврапа стабилиост " докон-чав- а
прпврсмсии рсжнм, отварајуЈш Moryh-пост- и
за iipOBoheiie здраве докаће н спол.не
политике базиранс иа јединству савезпика
обсзбеђсн.у францускнх грапица и плаћаи.у
ратпих реиарација.
У изјави се, међутну, cKpehc пажпа на
опасиост која join увек ирсти од реакцијс
н познва на чврсто једннство сонуниста, со-цијали- ста
н републиканаца у одбрапи уста-в- а.
Опасност од рсакције гледа ce у уздржа-ваи- у
од гласапл (у заднси гласап.у за устав)
рапинх 8.278.389 гласача, што одражава по-це-и
мсђу републиканцнуа, дефекат еђу
ссллштвом и ситпои буржоазијом. Коа.1и-циј- а
реакциоиарпих страпаса, Де Голистп-чс- н
савез, католичса прква, радикални со- -
цнјалнстн (to je како се зове у ФранцускоЈ
најсонзерватпвнија почптнчка странка) и
друе десничарске страпке, већ води јаку
KasitiaiLy за ревизију устава oc-Taitajy- hii ce
на one којн cy ce уздржалп од гласапл, твр-дсћ- и
да оии гласови кој су пали против
устаза н онн којп су се уздржали од гласа
ii.a претставллју ве1тпу јавног neiia Фран
цуске. Републиканци cy ce eeh нзјавили да
cy у прилог ревизије устава, за који су тек
иекн дап одгласалн.
Рсакцнја сада ради на успоставл-еп.- у ап-тикомунисти- чког
фронта. Очес)је се да he
кампаи.а реакције битн npahena еконоуском
саботажом и велпком аптикоиупнстпчком
хајкоу, искориштавајући у исто време де-фек- ат
у Блууовом крплу соцпјхлистичке
странке. Осим тога, у свему томе oceha ce
интервснција Сједпаеппх Држава Амерпке,
која he игратн своју реакциопарну улогу
у долазећим изборпма. To je Beh најавл-ен- о
у говору државпог секретара Аернге Берн-с- а
којц јс одржао у Наризу при свршетку
Мировне конферепције, као и зеричким
зајиоу од 500 милпопа долара републикан-ско- м
уциистру фннанснја.